G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
G a l e r ijski prostor SRBIJA povrsina - 340 metara kvadratnih
Galerija savremene likovne umetnosti organizuje i stalne postavke umetnickih dela iz svog Fonda.
Planiranjem izgradnje ili rekonstrukcije postojeceg prostora u centru grada doci ce se do formiranja stalne postavke umetnickih dela iz depoa.
Razumevanjem gradskih struktura a probleme jedne ovakve ustanove od opsteg drustvenog i kulturnog znacaja, i angazovanjem gradonacelnika Gorana Cirica,
u ovom prostoru je uredjen savremeno opremljen depo za cuvanje umetnickih slika.
Galerija savremene likovne umetnosti organizuje i stalne postavke umetnickih dela iz svog Fonda.
Planiranjem izgradnje ili rekonstrukcije postojeceg prostora u centru grada doci ce se do formiranja stalne postavke umetnickih dela iz depoa.
Razumevanjem gradskih struktura a probleme jedne ovakve ustanove od opsteg drustvenog i kulturnog znacaja, i angazovanjem gradonacelnika Gorana Cirica,
u ovom prostoru je uredjen savremeno opremljen depo za cuvanje umetnickih slika.
„Niški crtež“ je tradicionalna, od polovine dvehiljaditih godišnja izložba na programu Galerije SLU, koja je od prvog održavanja 1991. godine organizovana osamnaesti put. Isprva zamišljena kao izložba crteža umetnika koji stvaraju u Nišu, svojom realizacijom je omogućila, ako ne valorizaciju, onda njihov pregled i kao najvažnije-animirala je stvaraoce da se posvete ovoj disciplini. Upravo je to omogućilo da uz brojne koncepcijske promene „Niški crtež“ postane najobimnija godišnja manifestacija u Srbiji posvećena crtežu. Počev od njih dvadeset i četvoro, prve godine održavanja ove smotre, jednim ili sa više crteža se za 18 izložbi predstavilo 440 umetnika, 1061 nastupom. Dvadeset i petoro debitanata iz svih krajeva zemlje na ovogodišnjoj izložbi brojem svedoče o vitalnosti manifestacije, koja prati opšta kretanja, pre svega, savremene srpske umetnost. Pitanje aktuelnosti je i uslovilo glavnu koncepcijsku promenu, da je „Niški crtež“ od 2000-te godine tematska izložba konkursnog karaktera.
Tema i naslov ovogodišnje izložbe je „Princip“.
U osnovi sveta koji nas okružuje i nas samih su principi. Princip ili osnova, pravilo. U tom smislu, poštujući pluralizam umetničkog izražavanja i mogući beskonačan broj tačnih odgovora na temu, žiri je od prispelih 168 za izlaganje izabrao 93 rada.
U stotoj godini od Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata, organizator je želeo da pokrene umetnička preispitivanja ovog istorijskog događaja, pominjanjem prezimena Gavrila Principa, atentatora na austrougarskog prestolonaslednika, te da podstakne iščitavanje mogućeg šireg društveno-političkog modela-principa. U ovom kontekstu, ali sa dozom sarkazma odgovaraju Z. K. Palanski i LJ.Kocić, gotovo šematski raščlanjeno Miodrag Anđelković ili plakatski sprovedeno A. Blatnik. S. Kitić u duhu svoje aktuelne serije Principu kao snagu društvene promene pretpostavlja „penzose“, dok I. Stošić apeluje protiv propagiranja nasilja. A. Dević svoj digitalni print imenuje: „Utakmica“.
Sa druge strane jedan broj umetnika se bavio principima vere (J. Kitić, Z. D. Kostić, V. Janković), principom promene i prolaznosti (S. Đokić, S. E. Curk, J. Miljković) u umetničkoj analizi tragova (B. Nikolov, M. Munižaba, A. Dević) ili inverzno-slojeva nastanka (A. Petrović). Rešenja ovih poslednjih, u okviru izložbe kao celine, svojim grafizmom dobro komuniciraju sa delima stvaralaca čija je pažnja bila na principima likovnog izražavanja (L. Bujić, D. Dimitrijević, S. Kovjenić, V. Ristić, K. Đorđević), pri čemu rad „Tri crne“ (B. Živić) temi odgovara i kao opservacija o društvenom trenutku. Svoj odnos ili projekcije prema medijskom svakodnevlju i u njemu važećim modelima izrazili su pretežno mlađi autori (S. Luković, N. Milošević, I. Mitić, A. Cvejić, M. Vukašinović, I. Stošić), dok su brojna i dela umetnika koji principu pristupaju sa strane klišeiranih slika iz života (S. Luković, A. Radošević, B. Tešić, M. Aleksić…).
U gracilnosti samih variranih formi, u delu „Kako vetar duva“ (J.M.Pejović), mogu se čitati titraji života na „balkanskoj vetrometini“, dok sa druge strane kao da ovaj rad promišlja istočnjački odnos kosmičke ravnoteže. U smislu odgonetanja principa na snazi u univerzumu tu je rad Z.S.Vranjskog, kao i dela poduprta matematičkim promišljanjem (A. Dedić). Iako na izvestan način imanentan ovoj grupi rad B. Bašića, u njemu je se sa druge strane nosilac radnje nalazi u kosmičkoj samoći. Njime dolazimo do crteža iz domena figuracije i portreta (B. Otašević, A. Cvejić, M. Pantelić, O. Đorđević, J. Savić, M. Vukašinović, L. Šukletović, M. Aleksić, K. Nedeljković…) koji pojedinačno tretiraju različite principe, kao i zastupljena dela iz tekućih ciklusa umetnika (J. Šalenić, S. Radonjić, K. Đorđević, K. Nedeljković, J. Trajković…)
Dela nastala klasičnim crtaćim sredstvima (olovka, ugljen, tuš, pastel na papiru) na izložbi su, brojem ravnopravno, zastupljena sa delima, u kojima je kombinovanjem materijala i postupaka, poimanje crteža pomereno ka mediju slike, digitalne slike i objekta, instalacije. Nastala u heterogenosti umetničkog trenutka ona nose stvaralački princip sedamdeset i devetoro učesnika izložbe „Niški crtež 2014“. Mišljenja smo da i ovim svojim izdanjem, niška izložba crteža osvetljava prilike na srpskoj likovnoj sceni u domenu crteža kao samostalne discipline, i da konkretno daje dragocene odgovore na, u prividnoj jednostavnosti, kompleksan problem-„Princip“.
Za GSLU
Milan Ristić
Tema i naslov ovogodišnje izložbe je „Princip“.
U osnovi sveta koji nas okružuje i nas samih su principi. Princip ili osnova, pravilo. U tom smislu, poštujući pluralizam umetničkog izražavanja i mogući beskonačan broj tačnih odgovora na temu, žiri je od prispelih 168 za izlaganje izabrao 93 rada.
U stotoj godini od Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata, organizator je želeo da pokrene umetnička preispitivanja ovog istorijskog događaja, pominjanjem prezimena Gavrila Principa, atentatora na austrougarskog prestolonaslednika, te da podstakne iščitavanje mogućeg šireg društveno-političkog modela-principa. U ovom kontekstu, ali sa dozom sarkazma odgovaraju Z. K. Palanski i LJ.Kocić, gotovo šematski raščlanjeno Miodrag Anđelković ili plakatski sprovedeno A. Blatnik. S. Kitić u duhu svoje aktuelne serije Principu kao snagu društvene promene pretpostavlja „penzose“, dok I. Stošić apeluje protiv propagiranja nasilja. A. Dević svoj digitalni print imenuje: „Utakmica“.
Sa druge strane jedan broj umetnika se bavio principima vere (J. Kitić, Z. D. Kostić, V. Janković), principom promene i prolaznosti (S. Đokić, S. E. Curk, J. Miljković) u umetničkoj analizi tragova (B. Nikolov, M. Munižaba, A. Dević) ili inverzno-slojeva nastanka (A. Petrović). Rešenja ovih poslednjih, u okviru izložbe kao celine, svojim grafizmom dobro komuniciraju sa delima stvaralaca čija je pažnja bila na principima likovnog izražavanja (L. Bujić, D. Dimitrijević, S. Kovjenić, V. Ristić, K. Đorđević), pri čemu rad „Tri crne“ (B. Živić) temi odgovara i kao opservacija o društvenom trenutku. Svoj odnos ili projekcije prema medijskom svakodnevlju i u njemu važećim modelima izrazili su pretežno mlađi autori (S. Luković, N. Milošević, I. Mitić, A. Cvejić, M. Vukašinović, I. Stošić), dok su brojna i dela umetnika koji principu pristupaju sa strane klišeiranih slika iz života (S. Luković, A. Radošević, B. Tešić, M. Aleksić…).
U gracilnosti samih variranih formi, u delu „Kako vetar duva“ (J.M.Pejović), mogu se čitati titraji života na „balkanskoj vetrometini“, dok sa druge strane kao da ovaj rad promišlja istočnjački odnos kosmičke ravnoteže. U smislu odgonetanja principa na snazi u univerzumu tu je rad Z.S.Vranjskog, kao i dela poduprta matematičkim promišljanjem (A. Dedić). Iako na izvestan način imanentan ovoj grupi rad B. Bašića, u njemu je se sa druge strane nosilac radnje nalazi u kosmičkoj samoći. Njime dolazimo do crteža iz domena figuracije i portreta (B. Otašević, A. Cvejić, M. Pantelić, O. Đorđević, J. Savić, M. Vukašinović, L. Šukletović, M. Aleksić, K. Nedeljković…) koji pojedinačno tretiraju različite principe, kao i zastupljena dela iz tekućih ciklusa umetnika (J. Šalenić, S. Radonjić, K. Đorđević, K. Nedeljković, J. Trajković…)
Dela nastala klasičnim crtaćim sredstvima (olovka, ugljen, tuš, pastel na papiru) na izložbi su, brojem ravnopravno, zastupljena sa delima, u kojima je kombinovanjem materijala i postupaka, poimanje crteža pomereno ka mediju slike, digitalne slike i objekta, instalacije. Nastala u heterogenosti umetničkog trenutka ona nose stvaralački princip sedamdeset i devetoro učesnika izložbe „Niški crtež 2014“. Mišljenja smo da i ovim svojim izdanjem, niška izložba crteža osvetljava prilike na srpskoj likovnoj sceni u domenu crteža kao samostalne discipline, i da konkretno daje dragocene odgovore na, u prividnoj jednostavnosti, kompleksan problem-„Princip“.
Za GSLU
Milan Ristić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Niški crtež, Princip, 23. decembar 2014 - 20. januar 2015. godine.
Posle osamnaest godina od njegovog izlaganja u Paviljonu u Tvrđavi, Sretko Divljan se predstavlja niškoj likovnoj publici izložbom slika i crteža u Galeriji „Srbija“. Oni koji se sećaju te njegove prve samostalne izložbe u Nišu neće naići na velika formalna iznenađenja, jer je ovaj stvaralac vrlo brzo pronašao svoj likovni izraz, koji se kroz neobično veliki broj slika, crteža i grafika upotpunjuje već gotovo pola veka. Njegove modernistički svedene figure, u složenim u osnovi crtački ustrojenim geometrijskim kompozicijama neretko veoma intenzivnih boja, videla je publika u zemlji i inostranstvu na preko 30 samostalnih i 70 kolektivnih izložbi.
Svoje umetničko obrazovanje Sretko Divljan započinje u Nišu kao učenik Umetničke škole, posle čega je diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Akademsku put nastavlja kao nastavnik i kao dekan Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, gde živi i stvara. Član je ULUS-a od 1974. godine.
Svoje umetničko obrazovanje Sretko Divljan započinje u Nišu kao učenik Umetničke škole, posle čega je diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Akademsku put nastavlja kao nastavnik i kao dekan Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, gde živi i stvara. Član je ULUS-a od 1974. godine.
Sretko Divljan, slike i crtezi, 3 - 22. februar 2015. god
Pregled izlozbi u 2014. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
Uz tehničku podršku Telekoma Srbija,
Niški kulturni centar i Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavljaju izložbu
„Srbija i Srbi na filmu u I svetskom ratu“, Jugoslovenske kinoteke,
realizovanu pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Autori ove izložbe, upriličene povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata su Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Božidar Marjanović, stručni saradnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Izložba je beogradskoj publici predstavljena u ovoj ustanovi, a svečano otvorena 13. juna 2014. u okviru 16. Festivala nitratnog filma. U okviru produženog života ovog projekta, njegovim predstavljanjem u gradovima Srbije je i izložba u Nišu, koju će otvoriti direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i koautor, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.
Ispunjujući istraživačku funkciju muzejske ustanove, edukativnu i promotersku dužnost, autori su ovu izložbu koncipirali po hronološkom principu, gde kroz četrdesetak panoa sa reprodukovanim fotografijama i kadrovima filmova ovog temata i iscrpnim tekstom, vode posetioca saznanju o Srbiji i Srbima u jednoj od najvećih kataklizmi XX veka, kao i saznanju o filmu sa dokumentarnog, ali i propagandnog, naposletku, i umetničkog aspekta. Međusobnu uzročnost ovih aspekata filma objašnjena je sa objektivističkog stanovišta ovog autorskog dvojca, koji je na ovaj način široj javnosti predstavio domaće pionire filma i njihovo delo, kao i filmska snimanja savezničkih snimatelja i snimatelja iz zemalja okupatora. Takođe, deo predstavljene građe nisu snimci sačinjeni na teritoriji ratnih dejstava srpske vojske, pa ova izložba predstavlja širi kontekst „Velikog rata“. Poseban segment izložbe predstavljaju igrani filmovi, među kojima su, opet izdvojeni domaći akteri u inostranim kinematografijama.
Interaktivna mapa izložbe je ukusan populistički iskorak prema mladima i valjano pokazno sredstvo u okviru izložbe od nacionalnog značaja.
Za GSLU
Milan Ristić
Niški kulturni centar i Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavljaju izložbu
„Srbija i Srbi na filmu u I svetskom ratu“, Jugoslovenske kinoteke,
realizovanu pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Autori ove izložbe, upriličene povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata su Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Božidar Marjanović, stručni saradnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Izložba je beogradskoj publici predstavljena u ovoj ustanovi, a svečano otvorena 13. juna 2014. u okviru 16. Festivala nitratnog filma. U okviru produženog života ovog projekta, njegovim predstavljanjem u gradovima Srbije je i izložba u Nišu, koju će otvoriti direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i koautor, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.
Ispunjujući istraživačku funkciju muzejske ustanove, edukativnu i promotersku dužnost, autori su ovu izložbu koncipirali po hronološkom principu, gde kroz četrdesetak panoa sa reprodukovanim fotografijama i kadrovima filmova ovog temata i iscrpnim tekstom, vode posetioca saznanju o Srbiji i Srbima u jednoj od najvećih kataklizmi XX veka, kao i saznanju o filmu sa dokumentarnog, ali i propagandnog, naposletku, i umetničkog aspekta. Međusobnu uzročnost ovih aspekata filma objašnjena je sa objektivističkog stanovišta ovog autorskog dvojca, koji je na ovaj način široj javnosti predstavio domaće pionire filma i njihovo delo, kao i filmska snimanja savezničkih snimatelja i snimatelja iz zemalja okupatora. Takođe, deo predstavljene građe nisu snimci sačinjeni na teritoriji ratnih dejstava srpske vojske, pa ova izložba predstavlja širi kontekst „Velikog rata“. Poseban segment izložbe predstavljaju igrani filmovi, među kojima su, opet izdvojeni domaći akteri u inostranim kinematografijama.
Interaktivna mapa izložbe je ukusan populistički iskorak prema mladima i valjano pokazno sredstvo u okviru izložbe od nacionalnog značaja.
Za GSLU
Milan Ristić
„Srbija i Srbi na filmu u I svetskom ratu“, 12 - 27. mart
Izložba “Utroba vremena” Vladimira Perića i Milice Stojanov, 2 22. april
Izložba “Utroba vremena” Vladimira Perića i Milice Stojanov obuhvata retrospektivu Perićevih radova i Muzeja detinjstva, kao i radove nove produkcije iz njihovog zajedničkog stvaralaštva.
Umetnikov prepoznatljiv način rekontekstualizacije odbačenih predmeta i materijala - industrijskih, bioloških, predmeta svakodnevne i široke potrošnje realizovan je kroz različite umetničke medije - instalacije, objekte, ready - made, grafike, video, koji donose neuobičajene spojeve raznih elemenata profane prirode. Naslovni rad izložbe je instalacija sačinjena od oklopa kornjača i mehanizma starog budilnika. Naziv ukazuje na osnovnu dominantu koja se provlači kroz stvaralaštvo Perića i sad već zajednički rad ovog umetničko-kustoskog para, a to je preokupacija vremenom i prolaznošću, propadljivom prirodom predmeta i narativa u sukobu sa vremenom.
Mi preuzimamo “vreme” u formi redimejda (prikladan termin Hala Fostera - time ready made) ne menjajući tragove koje je nemilosrdan protok vremena naneo predmetima, istražujući mogućnost da se iz trošne i neugledne pojavnosti svedoka istorije i iz njihove odbačenosti stvori novi smisao, rado se poigravajući sa kontekstom i mogućim interpretacijama - poželjno uvek na granici između stvarnosti i fikcije. “Svaki predmet se u našem duhu obično preobražava zavisno od predstave koju u nama izaziva” (Luiđi Pirandelo). Mi u predmetu volimo ono što smo sami ugradili u njega - ambivalentnost i sklad između sećanja i istorije, fikcije i realnosti, trivijalnog i uzvišenog, “veselog” i tragičnog, uvek poštujući upliv vremena kao materijala, alata i konteksta sa kojim radimo i protiv koga radimo. Čak i u Muzeju detinjstva sa akcentom na prvi pojam u okviru naziva, nas ne zanima primarno izvorna upotreba i poreklo predmeta, već menjajuće interpretacije, individualni doživljaji, iznevereni narativi, opskurni tragovi sećanja utkani u odbačene i ruinirane predmete - naročito one koji se mogu okititi statusom simbola. Nas interesuje relativna diskonekcija od realnog i njena transformacija, ali kroz specifičnu saradnju sa fragmentima realnog.
MIlica Stojanov i Vladimir Perić
Izložba će trajati do 22. aprila 2015. i može se posetiti svim danima od 10 do 20 časova, sem ponedeljkom.
Vladimir Perić je multimedijalni umetnik, dobro poznat i prisutan na sceni savremenog stvaralaštva gotovo tri decenije - izlagao pod pseudonimom Talent od 1986. do 1996. i kao osnivač i član umetničke grupe Talent Factory od 1996. do 2006. nakon čega je počeo projekat Muzej detinjstva koji bi formalno trebalo da se završi 2016. godine. Sa preko dve stotine izložbi u svom opusu primio je i neka od najznačajnijih priznanja za delovanje u vizuelnoj umetnosti, poput Politikine nagrade iz fonda Vladislav Ribnikar (2006) ili učešća na 55. bijenalu u Veneciji (2013) izložbom Nema ničega između nas u Nacionalnom paviljonu. Istoričarka umetnosti Milica Stojanov se bavi istraživanjem i pisanjem u oblasti kolekcionarstva, muzejskih praksi i savremenog umetničkog stvaralaštva - odnosno poljima njihovog preklapanja i saradnje. Sa Perićem je zajednički rad počela kroz projekat Muzeja detinjstva, a od 2013. nastupaju kao tandem stvarajući zajedničke vizuelne i pisane celine u različitim umetničkim medijima.
Umetnikov prepoznatljiv način rekontekstualizacije odbačenih predmeta i materijala - industrijskih, bioloških, predmeta svakodnevne i široke potrošnje realizovan je kroz različite umetničke medije - instalacije, objekte, ready - made, grafike, video, koji donose neuobičajene spojeve raznih elemenata profane prirode. Naslovni rad izložbe je instalacija sačinjena od oklopa kornjača i mehanizma starog budilnika. Naziv ukazuje na osnovnu dominantu koja se provlači kroz stvaralaštvo Perića i sad već zajednički rad ovog umetničko-kustoskog para, a to je preokupacija vremenom i prolaznošću, propadljivom prirodom predmeta i narativa u sukobu sa vremenom.
Mi preuzimamo “vreme” u formi redimejda (prikladan termin Hala Fostera - time ready made) ne menjajući tragove koje je nemilosrdan protok vremena naneo predmetima, istražujući mogućnost da se iz trošne i neugledne pojavnosti svedoka istorije i iz njihove odbačenosti stvori novi smisao, rado se poigravajući sa kontekstom i mogućim interpretacijama - poželjno uvek na granici između stvarnosti i fikcije. “Svaki predmet se u našem duhu obično preobražava zavisno od predstave koju u nama izaziva” (Luiđi Pirandelo). Mi u predmetu volimo ono što smo sami ugradili u njega - ambivalentnost i sklad između sećanja i istorije, fikcije i realnosti, trivijalnog i uzvišenog, “veselog” i tragičnog, uvek poštujući upliv vremena kao materijala, alata i konteksta sa kojim radimo i protiv koga radimo. Čak i u Muzeju detinjstva sa akcentom na prvi pojam u okviru naziva, nas ne zanima primarno izvorna upotreba i poreklo predmeta, već menjajuće interpretacije, individualni doživljaji, iznevereni narativi, opskurni tragovi sećanja utkani u odbačene i ruinirane predmete - naročito one koji se mogu okititi statusom simbola. Nas interesuje relativna diskonekcija od realnog i njena transformacija, ali kroz specifičnu saradnju sa fragmentima realnog.
MIlica Stojanov i Vladimir Perić
Izložba će trajati do 22. aprila 2015. i može se posetiti svim danima od 10 do 20 časova, sem ponedeljkom.
Vladimir Perić je multimedijalni umetnik, dobro poznat i prisutan na sceni savremenog stvaralaštva gotovo tri decenije - izlagao pod pseudonimom Talent od 1986. do 1996. i kao osnivač i član umetničke grupe Talent Factory od 1996. do 2006. nakon čega je počeo projekat Muzej detinjstva koji bi formalno trebalo da se završi 2016. godine. Sa preko dve stotine izložbi u svom opusu primio je i neka od najznačajnijih priznanja za delovanje u vizuelnoj umetnosti, poput Politikine nagrade iz fonda Vladislav Ribnikar (2006) ili učešća na 55. bijenalu u Veneciji (2013) izložbom Nema ničega između nas u Nacionalnom paviljonu. Istoričarka umetnosti Milica Stojanov se bavi istraživanjem i pisanjem u oblasti kolekcionarstva, muzejskih praksi i savremenog umetničkog stvaralaštva - odnosno poljima njihovog preklapanja i saradnje. Sa Perićem je zajednički rad počela kroz projekat Muzeja detinjstva, a od 2013. nastupaju kao tandem stvarajući zajedničke vizuelne i pisane celine u različitim umetničkim medijima.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Izložba DUŠANA TODOROVIĆA, “Muzej virtualne imovine“, 28. april - 15. maj*
Rođen 1945.god. u Kragujevcu.Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu-odsek slikarstvo u klasi prof.Đorđa Bošana, a potom i magistrirao na istom Fakultetu. Radio je kao redovni profesor i dekan na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Dobitnik je stipendije danske vlade i jugoslovenske stipendije „Moša Pijade“za likovne stvaraoce.Od 1980. je obavljao funkciju predsednika ULUV-a(sada SULUV).
Održao je preko 40 samostalnih izložbi širom bivše Jugoslavije (Ljubljana,Maribor, Pula,dubrovnik, beograd, Novi Sad, Subotica,Pančevo....) i u inostranstvu u Parizu, Londonu, Budimpešti,Temišvaru, Čongradu,Berlinu, Pšemiselu i dr. Svoja dela je izlagao u mnogim gradovima širom sveta na brojnim kolektivnim izložbama jugoslovenskih i vojvođanskih umetnika a posebno u Parizu, Njuorku,Noriču,Pečuju, Vroclavu, Moskvi, Bukureštu, Portu, Lisabonu i dr.gradovima.
Učestvovao je u brojnim jugoslovenskim i evropskim umetničkim kolonijama.
Suosnivač je prve umetničke kolonije ekološke i reciklažne umetnosti „Svetionik“.
Član je grupe 16-11 URBAN DISTRICT i Udruženja evropskih umetnika sa sedištem u Esenu.
Dva rada Dušana Todorovića reprodukovana su na UNICEF-ovim čestitkama.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su značajnije: Otkupna nagarada galerija savremene likovne umetnosti Novi Sad na V Trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža,(1975.Sombor),Nagrada za slikarstvo na 26. Prolećnoj izložbi ULUV-a, (1978.Novi Sad ),Premija i Otkupna nagrada 2.Bijenala akvarela Jugoslvije(1982. Karlovac),Nagrada za slikarstvo 17.novosadskog salona, (1988.Novi Sad), Nagrada „Iskra kulture“,visoko vojvođansko priznanje iz oblasti stvaralaštva (1998.Novi Sad).
Trenutno istražuje svet multimedija usmeravajući se na UV svetlo i audio-vizuelne efekte.
Radovi govoreo tome kako je savremena tehnologija ubrzala sve procese života i u kojoj meri se naša znanja sve više smanjuju, jer odgovore na sva pitanja pronalazimo u ekranu.
Svojim delima Dušan Todorović nastoji da ukaže na problem prekomerne zavisnosti od elektronike savremenog društva nasuprot čovekove iskonske težnje za slobodom duha i tela.
Kako sam autor kaže u katalogu izložbe:“ OSLOBOĐEN KREATIVAN DUH I MAŠTA UMETNIKA MENJA OVAJ SVET„
za GSLU Nis
Radmila Kostić
DIHOTOMIJE U UMETNOSTI DUŠANA TODOROVIĆA
Dušan Todorović je skoro 40 godina reprezenzant one vrste stvaralaštva u kojem se konfrontiraju i pri tome kreativno usklađuju umetnik i angažovani intelektualac, idealista i skeptik, sanjar i cinik, boem i savesni pedagog, manuelni graditelj i manipulator sredstvima savremene tehnike.
Od samih početaka, on je promovisao program koji se tiče dihotomija savremenog društva i problema, kako je sam opisao - raspetosti čoveka kao strasnog potrošača uvek novih i novih tehničkih dobara i njegove čežnje za “božanskom svetlošću”. Ovaj moderni humanista i poeta, u jednom trenutku citira apostola Mateja: “Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi”, da bi u sledećem, za istu svrhu, sročio Virtualnu priču: “Klikni na dugme računara, njegovo zračenje ima moć. Potraži odgovor na novi govor… Otvori vindous, videćeš virtualne zvezde i virtualno sunce u virtualnoj bašti…Izvan kutije je prazan…” Ovo su neke od umetnikovih poruka iz ciklusa radova poslednje decenije koje determinuše prednaslovima Virtuelni i koje razrađuje u različiitim vidovima i tehnikama. Radovi sadrže snažnu socijalnu i političku metaforu: strah od sveta bez ideala i transcendentnog cilja. Strah od čovekovog mešanja u tokove prirode. Strah od dalekosežnih posledica izazvanih mogućim promenama hemijske formule ljudskog genoma - na čemu se u nauci uveliko radi. Atraktivnost mita savremene masovne kulture jeste u njegovom obraćanju najosnovnijim željama i očekivanjima, pisao je Mječeslav Porempski. Savremena kultura kao tehnološko - ideološki smer, kao institucionalizovani kontrolni sistem, upravlja ljudskim ponašanjima dajući tok određenim procesima. Započela je vladavina civilizacije masovne komunikacije u kojoj slikovna informacija postaje vrpčani sistem koji neko drugi programira, drugi realizuje, drugi doteruje i cenzuriše… Takav vrpčani sistem on smatra nemogućim u mnogim oblastima umetničkog stvaralaštva. U njima, informaciona vrednost prelazi u umetničku vrednost.
Todorovićev konceptualistički angažman nikad nije lišen likovnosti već je, naprotiv, promišljen i utkan u određen plastički aranžman. On je negovao, usavršavao i menjao likovnu “scenografiju” za svoje komentare, bunt, kritiku. Njemu verbalizacija i akcija nisu dovoljni, oni moraju biti SLIKA - u širem smislu . Pa makar to bila dišanovska instalacija: torzo lutke sa ekranom namesto glave na postamentu od naslaganih i numerisanih fascikli… Ili, do savršenstva duhovno sublimiran prostor Mondrijanove slike okupiran, bolje reći kontaminiran, elektronskim slikama i podacima: uši Miki Mausa svojom čednom - dečjom predstavom kamuflraju svoju sada destruktivnu ulogu u strategiji uniformisanja i kontrolisanja ponašanja, misli, života… “Your cyber enemy” (vaš sajber neprijatelj). Te iste Mikijeve uši prekrivaju i kamufliraju svoju funkciju na savršeno oblikovanom torzu ”odevenom” u informativne novine čiji naslovi i slike skreću našu pažnju sa apolonske lepote, uvlačeći nas u strateške modele mišljenja i ponašanja…
Ova uzložba Dušana Todorovića motiviše me da njenu aktuelnost potkrepim stavovima uglednih stvaralaca iz raznih oblasti kulture koji ukazuju, opominju i alarmiraju zbog opasnosti od nadiruće kompjuterske hegemonije koja sve više okupira planetarni prostor.
Tako, Stanko Crnobrnja ukazuje da će preko 75 milijardu digitalnih naprava biti umreženo - nezavisno od ljudi. U svetu, računari sve više sakupljaju podatke kojima će komunicirati medjusobno, i donositi odluke bez ikakvih ljudskih upustava!
Milan Mišić naglašava da puno sanduče e-pošte kojom se nudi ono što nije traženo niti potrebno - postaje sve veći problem koji se ublažava programiranjem “spam” filtera kojima se to elektronsko djubre automatski odlaže u neku virtuelnu korpu za otpatke… Taj proces filtriranja se usavršava, s obzirom na 56 biliona (hiljadu milijardi) poslatih imejlova tokom minule godine. Vida Ognjenović piše o internet religiji modernog doba - sa najviše vernika na svetu i, u vezi sa tim, o “jereticima iz internet galaksije”. Džeron Lanijer, nekadašnji stožer Silikonske doline, napustio je kibernetiku uočivši opasnost da čovek počne da modelizuje sebe prema komjuteru a ne obratno. On danas živi kao kompozitor i izvodjač kladsične muzike. On naglašava deizaciju komjutera, tretiranje ove sprave kao zbirke upustava za život… Drugi proslavljeni naučnik Evgenij Morozov poziva na borbu protiv diktature tehnološkog apsoluta, napominjući da je čovek izgubio ličnost, izgubio moć rezonovanja, te se kompjuteru obraća kao hromi invalid protezi…
Dušan Todorović je radoznali intelektualac koji (kritički) prati celokupni civilizacijski milje svoga doba, ali je isto tako otvoren za sve savremene umetničke pojave. Tu se pokazuje kao izuzetno vitalan stvaralac koji iz novih jezičkih sredstava i formi koristi one u kojima prepoznaje moguća sredstva svoga izraza. On ta sredstva koristi onako i onoliko koliko odgovaraju njegovoj prirodi i afinitetima. Želi da slikom šalje poruku ili da poruku slikovno uobliči. Nekad nas i naslovima upućuje na dihotomije kojima se kao umetnik bavi a koje proističu iz savremenog načina zivota i njegove lične raspetosti kao korisnika tehnoloških blagodeti i utopijske potrebe za Skladom sa Prirodom i Bogom...
Posle serije digitalnih printova, instalacija i luminoambijenata, on se povremeno vraća SLICI I obratno… Klasična slika, akrilom na platnu, jeste prostor u kome on demonstrira svoje zanatsko umeće, svoj raskošni senzibilitet i svoju energiju za pikturalnost.
Savremena tehnologija ostavlja svoje tragove: NO...PROTECTION...4 YOUR OWN...E...CONTACT - napisao je umetnik na jednoj slici…
Likovno inventivno, raznovrsno,humorno do cinizma, Dušan Todorović je stvorio originalan virtualni muzej koji je istovremeno teatar apsurda ove naše urbane civilizacije.
Želim da skrenem vašu pažnju na sentenciozno komponovan tekst umetnika u katalogu ove izložbe u kojem on naglašava svoj stav: “Svako umetničko delo (zrači) onolku količinu energije koliko i kakva je i uložena u njega”. Zađimo u prostor umetnikovog Virtualnog muzeja sa nadom da ćemo iz njega izaći pročišćeniji i više “svoji”!
Beograd,april 2015.
Ljiljana Slijepčević
Rođen 1945.god. u Kragujevcu.Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu-odsek slikarstvo u klasi prof.Đorđa Bošana, a potom i magistrirao na istom Fakultetu. Radio je kao redovni profesor i dekan na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Dobitnik je stipendije danske vlade i jugoslovenske stipendije „Moša Pijade“za likovne stvaraoce.Od 1980. je obavljao funkciju predsednika ULUV-a(sada SULUV).
Održao je preko 40 samostalnih izložbi širom bivše Jugoslavije (Ljubljana,Maribor, Pula,dubrovnik, beograd, Novi Sad, Subotica,Pančevo....) i u inostranstvu u Parizu, Londonu, Budimpešti,Temišvaru, Čongradu,Berlinu, Pšemiselu i dr. Svoja dela je izlagao u mnogim gradovima širom sveta na brojnim kolektivnim izložbama jugoslovenskih i vojvođanskih umetnika a posebno u Parizu, Njuorku,Noriču,Pečuju, Vroclavu, Moskvi, Bukureštu, Portu, Lisabonu i dr.gradovima.
Učestvovao je u brojnim jugoslovenskim i evropskim umetničkim kolonijama.
Suosnivač je prve umetničke kolonije ekološke i reciklažne umetnosti „Svetionik“.
Član je grupe 16-11 URBAN DISTRICT i Udruženja evropskih umetnika sa sedištem u Esenu.
Dva rada Dušana Todorovića reprodukovana su na UNICEF-ovim čestitkama.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su značajnije: Otkupna nagarada galerija savremene likovne umetnosti Novi Sad na V Trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža,(1975.Sombor),Nagrada za slikarstvo na 26. Prolećnoj izložbi ULUV-a, (1978.Novi Sad ),Premija i Otkupna nagrada 2.Bijenala akvarela Jugoslvije(1982. Karlovac),Nagrada za slikarstvo 17.novosadskog salona, (1988.Novi Sad), Nagrada „Iskra kulture“,visoko vojvođansko priznanje iz oblasti stvaralaštva (1998.Novi Sad).
Trenutno istražuje svet multimedija usmeravajući se na UV svetlo i audio-vizuelne efekte.
Radovi govoreo tome kako je savremena tehnologija ubrzala sve procese života i u kojoj meri se naša znanja sve više smanjuju, jer odgovore na sva pitanja pronalazimo u ekranu.
Svojim delima Dušan Todorović nastoji da ukaže na problem prekomerne zavisnosti od elektronike savremenog društva nasuprot čovekove iskonske težnje za slobodom duha i tela.
Kako sam autor kaže u katalogu izložbe:“ OSLOBOĐEN KREATIVAN DUH I MAŠTA UMETNIKA MENJA OVAJ SVET„
za GSLU Nis
Radmila Kostić
DIHOTOMIJE U UMETNOSTI DUŠANA TODOROVIĆA
Dušan Todorović je skoro 40 godina reprezenzant one vrste stvaralaštva u kojem se konfrontiraju i pri tome kreativno usklađuju umetnik i angažovani intelektualac, idealista i skeptik, sanjar i cinik, boem i savesni pedagog, manuelni graditelj i manipulator sredstvima savremene tehnike.
Od samih početaka, on je promovisao program koji se tiče dihotomija savremenog društva i problema, kako je sam opisao - raspetosti čoveka kao strasnog potrošača uvek novih i novih tehničkih dobara i njegove čežnje za “božanskom svetlošću”. Ovaj moderni humanista i poeta, u jednom trenutku citira apostola Mateja: “Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi”, da bi u sledećem, za istu svrhu, sročio Virtualnu priču: “Klikni na dugme računara, njegovo zračenje ima moć. Potraži odgovor na novi govor… Otvori vindous, videćeš virtualne zvezde i virtualno sunce u virtualnoj bašti…Izvan kutije je prazan…” Ovo su neke od umetnikovih poruka iz ciklusa radova poslednje decenije koje determinuše prednaslovima Virtuelni i koje razrađuje u različiitim vidovima i tehnikama. Radovi sadrže snažnu socijalnu i političku metaforu: strah od sveta bez ideala i transcendentnog cilja. Strah od čovekovog mešanja u tokove prirode. Strah od dalekosežnih posledica izazvanih mogućim promenama hemijske formule ljudskog genoma - na čemu se u nauci uveliko radi. Atraktivnost mita savremene masovne kulture jeste u njegovom obraćanju najosnovnijim željama i očekivanjima, pisao je Mječeslav Porempski. Savremena kultura kao tehnološko - ideološki smer, kao institucionalizovani kontrolni sistem, upravlja ljudskim ponašanjima dajući tok određenim procesima. Započela je vladavina civilizacije masovne komunikacije u kojoj slikovna informacija postaje vrpčani sistem koji neko drugi programira, drugi realizuje, drugi doteruje i cenzuriše… Takav vrpčani sistem on smatra nemogućim u mnogim oblastima umetničkog stvaralaštva. U njima, informaciona vrednost prelazi u umetničku vrednost.
Todorovićev konceptualistički angažman nikad nije lišen likovnosti već je, naprotiv, promišljen i utkan u određen plastički aranžman. On je negovao, usavršavao i menjao likovnu “scenografiju” za svoje komentare, bunt, kritiku. Njemu verbalizacija i akcija nisu dovoljni, oni moraju biti SLIKA - u širem smislu . Pa makar to bila dišanovska instalacija: torzo lutke sa ekranom namesto glave na postamentu od naslaganih i numerisanih fascikli… Ili, do savršenstva duhovno sublimiran prostor Mondrijanove slike okupiran, bolje reći kontaminiran, elektronskim slikama i podacima: uši Miki Mausa svojom čednom - dečjom predstavom kamuflraju svoju sada destruktivnu ulogu u strategiji uniformisanja i kontrolisanja ponašanja, misli, života… “Your cyber enemy” (vaš sajber neprijatelj). Te iste Mikijeve uši prekrivaju i kamufliraju svoju funkciju na savršeno oblikovanom torzu ”odevenom” u informativne novine čiji naslovi i slike skreću našu pažnju sa apolonske lepote, uvlačeći nas u strateške modele mišljenja i ponašanja…
Ova uzložba Dušana Todorovića motiviše me da njenu aktuelnost potkrepim stavovima uglednih stvaralaca iz raznih oblasti kulture koji ukazuju, opominju i alarmiraju zbog opasnosti od nadiruće kompjuterske hegemonije koja sve više okupira planetarni prostor.
Tako, Stanko Crnobrnja ukazuje da će preko 75 milijardu digitalnih naprava biti umreženo - nezavisno od ljudi. U svetu, računari sve više sakupljaju podatke kojima će komunicirati medjusobno, i donositi odluke bez ikakvih ljudskih upustava!
Milan Mišić naglašava da puno sanduče e-pošte kojom se nudi ono što nije traženo niti potrebno - postaje sve veći problem koji se ublažava programiranjem “spam” filtera kojima se to elektronsko djubre automatski odlaže u neku virtuelnu korpu za otpatke… Taj proces filtriranja se usavršava, s obzirom na 56 biliona (hiljadu milijardi) poslatih imejlova tokom minule godine. Vida Ognjenović piše o internet religiji modernog doba - sa najviše vernika na svetu i, u vezi sa tim, o “jereticima iz internet galaksije”. Džeron Lanijer, nekadašnji stožer Silikonske doline, napustio je kibernetiku uočivši opasnost da čovek počne da modelizuje sebe prema komjuteru a ne obratno. On danas živi kao kompozitor i izvodjač kladsične muzike. On naglašava deizaciju komjutera, tretiranje ove sprave kao zbirke upustava za život… Drugi proslavljeni naučnik Evgenij Morozov poziva na borbu protiv diktature tehnološkog apsoluta, napominjući da je čovek izgubio ličnost, izgubio moć rezonovanja, te se kompjuteru obraća kao hromi invalid protezi…
Dušan Todorović je radoznali intelektualac koji (kritički) prati celokupni civilizacijski milje svoga doba, ali je isto tako otvoren za sve savremene umetničke pojave. Tu se pokazuje kao izuzetno vitalan stvaralac koji iz novih jezičkih sredstava i formi koristi one u kojima prepoznaje moguća sredstva svoga izraza. On ta sredstva koristi onako i onoliko koliko odgovaraju njegovoj prirodi i afinitetima. Želi da slikom šalje poruku ili da poruku slikovno uobliči. Nekad nas i naslovima upućuje na dihotomije kojima se kao umetnik bavi a koje proističu iz savremenog načina zivota i njegove lične raspetosti kao korisnika tehnoloških blagodeti i utopijske potrebe za Skladom sa Prirodom i Bogom...
Posle serije digitalnih printova, instalacija i luminoambijenata, on se povremeno vraća SLICI I obratno… Klasična slika, akrilom na platnu, jeste prostor u kome on demonstrira svoje zanatsko umeće, svoj raskošni senzibilitet i svoju energiju za pikturalnost.
Savremena tehnologija ostavlja svoje tragove: NO...PROTECTION...4 YOUR OWN...E...CONTACT - napisao je umetnik na jednoj slici…
Likovno inventivno, raznovrsno,humorno do cinizma, Dušan Todorović je stvorio originalan virtualni muzej koji je istovremeno teatar apsurda ove naše urbane civilizacije.
Želim da skrenem vašu pažnju na sentenciozno komponovan tekst umetnika u katalogu ove izložbe u kojem on naglašava svoj stav: “Svako umetničko delo (zrači) onolku količinu energije koliko i kakva je i uložena u njega”. Zađimo u prostor umetnikovog Virtualnog muzeja sa nadom da ćemo iz njega izaći pročišćeniji i više “svoji”!
Beograd,april 2015.
Ljiljana Slijepčević
|
|
|
|
|
|
NADEŽDA I SLIKARSTVO 20. VEKA
IZ ZBIRKI UMETNIČKE GALERIJE „NADEŽDA PETROVIĆ“
Galerija „Srbija“ Niš
19. avgust - 13. septembar 2015.
Autor izložbe: Julka Marinković, muzejski savetnik
Izloža Nadežda i slikarstvo 20. veka iz zbirki Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ predstavlja jedan od mogućih pogleda na srpsko i manjim delom na jugoslovensko slikarstvo 20. veka, kroz reprezentativne primere dela iz umetničkog fonda galerije koja nosi ime jedne od najmarkatnijih ličnosti srpske umetnosti i kulture sa početka prošlog veka. Izložba je deo šireg programa obeležavanja stogodišnjice smrti Nadežde Petrović (Čačak, 1873 - Valjevo, 1915) koji galerija tokom 2015. priređuje u više gradova Srbije. Konkretan povod održavanja izložbe u Galeriji savremene umetnosti u Nišu je obeležavanje sto deset godina od Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu čiji je spiritus movens i učesnik bila upravo Nadežda.
Želja ove dve galerije kao organizatora je da se kroz formu izložbe i predavanja u okviru stručnih vođenja za publiku, kao načinu negovanja sećanja na Nadeždu Petrović, ukaže na značaj njene pojave pre svega u slikarstvu tog vremena i njegov dalji razvoj kroz 20. vek, i, s druge strane, na značaj institucionalnog očuvanja nacionalnog kulturnog nasleđa i aktivnostima na njegovoj dostupnosti i vidljivosti.
Izložbu čini izbor od 55 slika i crteža: od slika Nadežde Petrović, crteža slovenačkih slikara (F. Vesel, H. Smrekar) sa kojima je pokrenula koloniju davne 1905. godine; slika njenih savremenika koji su obeležili srpsko slikarstvo prve polovine 20. veka (B. Vukanović, D. Glišić, A. Marinković, V. Kovačević, Ž. Nastasijević, B. Stevanović, I. Radović, S. Šumanović); slika protagonista ključnih promena u slikarstvu pedesetih i šezdesetih, (P. Lubarda, I. Tabaković, M. Konjović, M. Popović, V. Božičković, S. Ćelić, A. Jemec, P. Milosavljević i dr); predstavnika osnovnih tokova i značajnih pojava u umetnosti jugoslovenskog kulturnog prostora sedamdesetih i osamdesetih (E. Murtić, Z. Prica, R. Damljanović, P. Nešković, V. Veličković, O. Ivanjicki, M. Vidak, V. Stanić, K. Bokšan, V. Krstić, M. Dragojlović, M. Prodanović i dr) do perioda kriznih devedesetih i raspada tog prostora kao celine (M. Blanuša, M. Đorđević, V. Dunjić, U. Đurić, Z. Todović i dr).
IZ ZBIRKI UMETNIČKE GALERIJE „NADEŽDA PETROVIĆ“
Galerija „Srbija“ Niš
19. avgust - 13. septembar 2015.
Autor izložbe: Julka Marinković, muzejski savetnik
Izloža Nadežda i slikarstvo 20. veka iz zbirki Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ predstavlja jedan od mogućih pogleda na srpsko i manjim delom na jugoslovensko slikarstvo 20. veka, kroz reprezentativne primere dela iz umetničkog fonda galerije koja nosi ime jedne od najmarkatnijih ličnosti srpske umetnosti i kulture sa početka prošlog veka. Izložba je deo šireg programa obeležavanja stogodišnjice smrti Nadežde Petrović (Čačak, 1873 - Valjevo, 1915) koji galerija tokom 2015. priređuje u više gradova Srbije. Konkretan povod održavanja izložbe u Galeriji savremene umetnosti u Nišu je obeležavanje sto deset godina od Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu čiji je spiritus movens i učesnik bila upravo Nadežda.
Želja ove dve galerije kao organizatora je da se kroz formu izložbe i predavanja u okviru stručnih vođenja za publiku, kao načinu negovanja sećanja na Nadeždu Petrović, ukaže na značaj njene pojave pre svega u slikarstvu tog vremena i njegov dalji razvoj kroz 20. vek, i, s druge strane, na značaj institucionalnog očuvanja nacionalnog kulturnog nasleđa i aktivnostima na njegovoj dostupnosti i vidljivosti.
Izložbu čini izbor od 55 slika i crteža: od slika Nadežde Petrović, crteža slovenačkih slikara (F. Vesel, H. Smrekar) sa kojima je pokrenula koloniju davne 1905. godine; slika njenih savremenika koji su obeležili srpsko slikarstvo prve polovine 20. veka (B. Vukanović, D. Glišić, A. Marinković, V. Kovačević, Ž. Nastasijević, B. Stevanović, I. Radović, S. Šumanović); slika protagonista ključnih promena u slikarstvu pedesetih i šezdesetih, (P. Lubarda, I. Tabaković, M. Konjović, M. Popović, V. Božičković, S. Ćelić, A. Jemec, P. Milosavljević i dr); predstavnika osnovnih tokova i značajnih pojava u umetnosti jugoslovenskog kulturnog prostora sedamdesetih i osamdesetih (E. Murtić, Z. Prica, R. Damljanović, P. Nešković, V. Veličković, O. Ivanjicki, M. Vidak, V. Stanić, K. Bokšan, V. Krstić, M. Dragojlović, M. Prodanović i dr) do perioda kriznih devedesetih i raspada tog prostora kao celine (M. Blanuša, M. Đorđević, V. Dunjić, U. Đurić, Z. Todović i dr).
Izložba članoava ULUPUDS-a i primenjenih umetnika regiona Niš
Galerija SRBIJA
17.juli do 15.avgusta
Tokom sedamdesetih godina HH veka kada je Niš bio jak industrijski i privredni centar javila se potreba za oblikovanjem industrijskih proizvoda, a potom i za druge oblike delovanja primenjenih umetnika.
Godine 1977. je na Skupštini Udruženja donesen Pravilnik u kome se precizira rad ULUPUDS-a regiona Niš. U Pravilniku je tačno navedeno da je središte Društva u Nišu, da ga sačinjavaju isključivo članovi ULUPUDS-a koji stanuju i ostvaruju svoju delatnost na području regiona Niš. Društvo je biralo predsednika i Odbor koji se sasatajao po potrebi i razmatrao probleme vezane svoju delatnost u regionu. Bilo je to vreme brojnih gostovanja naših umetnika po sajmovima primenjene umetnosti širom nekadašnje Jugoslavije i inostranstva.
Mnogi od njih osvajali su prestižne nagrade u svojoj oblasti.
Posle niza godina, u znatno otežanim uslovima primenjeni umetnici Niškog regiona imaju sve manje mogućnosti za rad.
Nasuprot tome, treba imati u vidu otvaranje departmana za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu, kao i formiranje odelenja Internacionalnog Univerziteta iz Novog Pazara -smer dizajna modne kreacije, /2002.godine/ iz kojih svake godine stasaju nove, mlade talentovane generacije primenjenih umetnika koji sa puno snage i entuzijazma počinju da deluju.
Galerija savremene likovne umetnosti , kao organizator, u saradnji sa članovima ULUPUDS-a odlučila je da u cilju afirmacije primenjene umetnosti u ovom regionu uključi i one umetnike koji nisu članovi ULUPUDS-a, a bave se primenjenom umetnošću .
Na izložbi su tako prisutne starije i mlađe generacije, kao i različite sekcije primenjene umetnosti pokazujući široku lepezu delovanja primenjenih umetnika sa ovih prostora.
Može se slobodno reći da Izložba članova ULUPUDS-a i drugih umetnika koji se bave primenjenom umetnošću već poprimila tradicionalni karakter kao smotra bijenalnog tipa koja pruža trenutni presek u oblasti stvaralaštva primenjenih umetnosti Niškog regiona.
Radmila Kostić
Galerija SRBIJA
17.juli do 15.avgusta
Tokom sedamdesetih godina HH veka kada je Niš bio jak industrijski i privredni centar javila se potreba za oblikovanjem industrijskih proizvoda, a potom i za druge oblike delovanja primenjenih umetnika.
Godine 1977. je na Skupštini Udruženja donesen Pravilnik u kome se precizira rad ULUPUDS-a regiona Niš. U Pravilniku je tačno navedeno da je središte Društva u Nišu, da ga sačinjavaju isključivo članovi ULUPUDS-a koji stanuju i ostvaruju svoju delatnost na području regiona Niš. Društvo je biralo predsednika i Odbor koji se sasatajao po potrebi i razmatrao probleme vezane svoju delatnost u regionu. Bilo je to vreme brojnih gostovanja naših umetnika po sajmovima primenjene umetnosti širom nekadašnje Jugoslavije i inostranstva.
Mnogi od njih osvajali su prestižne nagrade u svojoj oblasti.
Posle niza godina, u znatno otežanim uslovima primenjeni umetnici Niškog regiona imaju sve manje mogućnosti za rad.
Nasuprot tome, treba imati u vidu otvaranje departmana za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu, kao i formiranje odelenja Internacionalnog Univerziteta iz Novog Pazara -smer dizajna modne kreacije, /2002.godine/ iz kojih svake godine stasaju nove, mlade talentovane generacije primenjenih umetnika koji sa puno snage i entuzijazma počinju da deluju.
Galerija savremene likovne umetnosti , kao organizator, u saradnji sa članovima ULUPUDS-a odlučila je da u cilju afirmacije primenjene umetnosti u ovom regionu uključi i one umetnike koji nisu članovi ULUPUDS-a, a bave se primenjenom umetnošću .
Na izložbi su tako prisutne starije i mlađe generacije, kao i različite sekcije primenjene umetnosti pokazujući široku lepezu delovanja primenjenih umetnika sa ovih prostora.
Može se slobodno reći da Izložba članova ULUPUDS-a i drugih umetnika koji se bave primenjenom umetnošću već poprimila tradicionalni karakter kao smotra bijenalnog tipa koja pruža trenutni presek u oblasti stvaralaštva primenjenih umetnosti Niškog regiona.
Radmila Kostić
Retrospektivna izložba Katarine Radojlović, 14. novembar - 8. decembar
Ratko Lalić rođen je 1944. godine u Dolipolju. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završio je u Beogradu 1975. godine u klasi Stojana Đelića.
Radio je kao redovni profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu do 1992. godine, gde ga zatiče rat. Godine 1992. napušta grad, a sva njegova dela ostaju u sarajevskom ateljeu. Od 1992. do 1994. godine redovni je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti na Cetinju, a od 1997. do 2004. na Akademiji likovnih umjetnosti u Banja Luci. Od 1994. redovni je profesor crtanja i slikanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Izlagao je na 30 samostalnih i 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ratko Lalić je za slikarsto dobio veliki broj najznačajnijih nagrada, između ostalih i: Veliku nagradu za slikarstvo iz Fonda Riste i Bete Vukanović (Akademija likovnih umetnosti, Beograd, 1973), Oktobarsku nagradu grada Beograda za studentske, umetničke i naučne radove (1973), Otkupnu nagradu Umjetničke galerije BiH na Sarajevskom salonu (Sarajevo, 1974), Nagradu za slikarstvo na XVI oktobarskom salonu (Beograd, 1975), Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva (1978), Nagradu za slikarstvo na VII izložbi SULUJ-a (Skoplje, 1981), Otkupnu nagradu Umjetničke
Radio je kao redovni profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu do 1992. godine, gde ga zatiče rat. Godine 1992. napušta grad, a sva njegova dela ostaju u sarajevskom ateljeu. Od 1992. do 1994. godine redovni je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti na Cetinju, a od 1997. do 2004. na Akademiji likovnih umjetnosti u Banja Luci. Od 1994. redovni je profesor crtanja i slikanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Izlagao je na 30 samostalnih i 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ratko Lalić je za slikarsto dobio veliki broj najznačajnijih nagrada, između ostalih i: Veliku nagradu za slikarstvo iz Fonda Riste i Bete Vukanović (Akademija likovnih umetnosti, Beograd, 1973), Oktobarsku nagradu grada Beograda za studentske, umetničke i naučne radove (1973), Otkupnu nagradu Umjetničke galerije BiH na Sarajevskom salonu (Sarajevo, 1974), Nagradu za slikarstvo na XVI oktobarskom salonu (Beograd, 1975), Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva (1978), Nagradu za slikarstvo na VII izložbi SULUJ-a (Skoplje, 1981), Otkupnu nagradu Umjetničke
Retrospektivna izložba Ratka Lalića, 15 septembar 10. oktobar
Katarina Radojlović (1966 - 2014, Niš) je završila srednju Umetničku školu u Nišu. Diplomirala je 1991. na Fakultetu primenjenih umetnosti a magistrirala 1996. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bila je zaposlena najpre u Dečijem kulturnom centru u Nišu a od 2005. na likovnom odseku Fakulteta umetnosti u Nišu gde je 2010. godine izabrana u zvanje vanrednog profesora. Četrnaest puta je samostalno izlagala. Učestvovala na više od četrdeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na većem broju likovnih kolonija i simposijuma. Na FU u Nišu prošle godine ustanovljena je studenstska nagrada za „Mali crtež“ sa njenim imenom.
Na prilično dosledan način uz blage promene a bez dramatičnih preokreta Katarina Radojlović je usled životnih okolnosti tek nešto duže od dvadeset godina, razvijala svoj umetnički opus. Kombinujući tehnike, materijale i medije odnegovala je individualni umetnički izraz jedinstvene motivsko-tematske i likovno-vizuelne provincijencije. Njeni veliki ciklusi ( Moje privatno podzemlje, Obluci, Maske, Kaputi, Mesečeve priče, Senke i snovi...) metaforično su svedočenje o esencijalnim često duboko skrivenim emocijama koje su koliko lične toliko i opšte ljudske odnosno civilizacijske. Za izražavanje svojih misaono-emotivnih stavova kreirala je adekvatan likovni izraz negujući poseban tip figurativnosti, osnovnih formi, bez anatomskih detalja, sa svođenjem figure na iskonski - arhetipski oblik. Ovakav pristup dao je njenim delima specifičan vid vitalizma, draž neposrednosti dečijeg crteža i utisak krajnje spontanosti gotovo „igre“ u nastajanju.
Dela Katarine Radojlović bilo da su koloristički raskošna ( raniji ciklusi) ili stišana (poslednja dva ciklusa), bogate reljefne fakture ili dvodimenzionalne ornamentisanosti sadrže moć magične upečatljivosti, trajno ostajući u memoriji posmatrača. Kao umetnik izrazite autentičnosti i samosvojnosti Katarina Radojlović će uvek zauzimati posebno mesto na našoj likovnoj sceni.
Izložbu će otvoriti istoričar umetnosti dr. Srđan Marković koji je i autor monografije o stvaralaštvu Katarine Radojlović, koja je u pripremi.
Milica Todorović - um. direktor
Na prilično dosledan način uz blage promene a bez dramatičnih preokreta Katarina Radojlović je usled životnih okolnosti tek nešto duže od dvadeset godina, razvijala svoj umetnički opus. Kombinujući tehnike, materijale i medije odnegovala je individualni umetnički izraz jedinstvene motivsko-tematske i likovno-vizuelne provincijencije. Njeni veliki ciklusi ( Moje privatno podzemlje, Obluci, Maske, Kaputi, Mesečeve priče, Senke i snovi...) metaforično su svedočenje o esencijalnim često duboko skrivenim emocijama koje su koliko lične toliko i opšte ljudske odnosno civilizacijske. Za izražavanje svojih misaono-emotivnih stavova kreirala je adekvatan likovni izraz negujući poseban tip figurativnosti, osnovnih formi, bez anatomskih detalja, sa svođenjem figure na iskonski - arhetipski oblik. Ovakav pristup dao je njenim delima specifičan vid vitalizma, draž neposrednosti dečijeg crteža i utisak krajnje spontanosti gotovo „igre“ u nastajanju.
Dela Katarine Radojlović bilo da su koloristički raskošna ( raniji ciklusi) ili stišana (poslednja dva ciklusa), bogate reljefne fakture ili dvodimenzionalne ornamentisanosti sadrže moć magične upečatljivosti, trajno ostajući u memoriji posmatrača. Kao umetnik izrazite autentičnosti i samosvojnosti Katarina Radojlović će uvek zauzimati posebno mesto na našoj likovnoj sceni.
Izložbu će otvoriti istoričar umetnosti dr. Srđan Marković koji je i autor monografije o stvaralaštvu Katarine Radojlović, koja je u pripremi.
Milica Todorović - um. direktor
galerije na X jesenjem salonu (Banja Luka, 1981), Nagradu za slikarstvo na jugoslovenskoj izložbi (Cetinje, 1988), Veliku nagradu na Bijenalu pejzaža (Novi Sad, 2000), Počasnu nagradu “Prsten despota Đurđa Smederevca” sa poveljom (Smederevo, 2003), Nagradu na “Petom bijenalu akvarela Srbije i Crne Gore” (Zrenjanin, 2003).
Živi i radi u Beogradu.
Živi i radi u Beogradu.
|
|
|
|
|
|
NIŠKI CRTEŽ 2015.
Niški crtež kao tradicionalna godišnja izložba koja traje već četvrt veka, u prvo vreme je bila orijentisana na umetnike koji žive i rade u Nišu, ali se vremenom zbog velikog interesovanja umetnika, proširila učešćem umetnika iz cele Srbije i regiona.
Tokom vremena izražajna sredstva su se menjala, proširujući sam pojam crteža tako da danas imamo različite kreativne ideje u kojima je naglašena linearnost od klasičnih crteža olovkom, ugljenom ili bojama na papiru, preko kolažiranih ili reljefnih ureza, zareza na različitim podlogama, ili raznovrsnih oblika koji izlaze iz dvodimenzionalnog okvira, a ipak sugerišu linearne vrednosti uspostavljajući novi pristup u sagledavnju ove zahtevne likovne discipline.
U nameri da na adekvatan način osmisli ideju organizator je nekoliko godina unazad ponudio različite problemske koncepte po kome će učesnici odgovarati svako na svoj način na teme kao što su: simbol krsta u godini jubileja /2000.godina hrišđanstva /, zadati format : „100 h 32 cm“, “Portret“, „San“, „Pokret-preokret“, „Izvan granica“, „Tolerancija“, „Crtež-novi mediji“,“ Reminiscencije“, „Identiteti“, „Destrukcija“, „Princip“.
Ove godine namera organizatora je da zaintrigira veći broj umetnika, koji pored toga što neguju crtež kao dominantni likovni izraz, treba da usklade svoja crtačka istraživanja u okvire formata B1 +. Od ukupno 178 radova 122 umetnika (koliko se javilo na konkurs) žiri je odabrao po jedan rad od 67 autora.
Veći deo umetnika danas posmatra crtež kao način komunikacije, kretanje, likovno promišljanje ili kompleksan intimni doživljaj, pustitivši sopstvenu maštu na volju.
Promenivši ugao gledanja na fenomen crteža koji zahteva kompleksno, sveobuhvatno čitanje skreće se pažnja na evoluciju crteža kao medija u savremenom svetu novih tehnologija .U nameri da afirmiše crtež kao medij Galerija svremene likovne umetnosti u Nišu nastoji da neguje različite pristupe u realizaciji raznovrsnih kreativnih praksi ističući vitalnost savremene likovne scene na ovim prostorima.
Radmila Kostić
Niški crtež kao tradicionalna godišnja izložba koja traje već četvrt veka, u prvo vreme je bila orijentisana na umetnike koji žive i rade u Nišu, ali se vremenom zbog velikog interesovanja umetnika, proširila učešćem umetnika iz cele Srbije i regiona.
Tokom vremena izražajna sredstva su se menjala, proširujući sam pojam crteža tako da danas imamo različite kreativne ideje u kojima je naglašena linearnost od klasičnih crteža olovkom, ugljenom ili bojama na papiru, preko kolažiranih ili reljefnih ureza, zareza na različitim podlogama, ili raznovrsnih oblika koji izlaze iz dvodimenzionalnog okvira, a ipak sugerišu linearne vrednosti uspostavljajući novi pristup u sagledavnju ove zahtevne likovne discipline.
U nameri da na adekvatan način osmisli ideju organizator je nekoliko godina unazad ponudio različite problemske koncepte po kome će učesnici odgovarati svako na svoj način na teme kao što su: simbol krsta u godini jubileja /2000.godina hrišđanstva /, zadati format : „100 h 32 cm“, “Portret“, „San“, „Pokret-preokret“, „Izvan granica“, „Tolerancija“, „Crtež-novi mediji“,“ Reminiscencije“, „Identiteti“, „Destrukcija“, „Princip“.
Ove godine namera organizatora je da zaintrigira veći broj umetnika, koji pored toga što neguju crtež kao dominantni likovni izraz, treba da usklade svoja crtačka istraživanja u okvire formata B1 +. Od ukupno 178 radova 122 umetnika (koliko se javilo na konkurs) žiri je odabrao po jedan rad od 67 autora.
Veći deo umetnika danas posmatra crtež kao način komunikacije, kretanje, likovno promišljanje ili kompleksan intimni doživljaj, pustitivši sopstvenu maštu na volju.
Promenivši ugao gledanja na fenomen crteža koji zahteva kompleksno, sveobuhvatno čitanje skreće se pažnja na evoluciju crteža kao medija u savremenom svetu novih tehnologija .U nameri da afirmiše crtež kao medij Galerija svremene likovne umetnosti u Nišu nastoji da neguje različite pristupe u realizaciji raznovrsnih kreativnih praksi ističući vitalnost savremene likovne scene na ovim prostorima.
Radmila Kostić
RETROSPEKTIVNE IZLOŽBA SLIKA ĐURA RADONjIĆA, 10 - 25. 12. 2015.
ĐURO RADONjIĆ je rođen 1949. god. u Aleksincu.Po završenoj Školi za primenjenu umetnost, studirao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Ljubice Cuce Sokić, gde je i magistrirao 1976.godine.
Godinama se pored slikarstva, crteža i grafike bavio i pedagoškim radom, radeći najprekao profesor crtanja i slikanja u Gimnaziji u Aleksincu, Umetničkoj školi u Nišu, Građevinsko-arhitektonskom Fakultetu i Fakultetu umetnosti u Nišu, gde je i penzionisan u zvanju redovni profesor.
Dobitnik je povelje Fakulteta umetnosti za zasluge i izuzetan doprinos u razvoju i afirmaciji ugleda fakulteta u njemlji i inostranstvu.
Član je ULUSa.
Izlagačku aktivnost započinje još 1972. god. i do sada je učestvovao na preko 250 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu.Aktivno učestvuje u radu mnogih likovnih kolonija u zemlji i ostranstvu.Samostalno je izlagao slike i crteže u kontinuitetu svih ovih gfodina širom Srbije i inostranstva.Dobitnik je mnogobrojnih nagrada iz oblasti slikarstva poput Specijalne nagrade Petar Lubarda (76), Likovne kolonije Sićevo, SIZa za kulturu za izuzetni doprinos u kulturi grada, Classic kolonije, dobitnik je i nagrade Mali pečat, niškog grafičkog kruga i drugih.
Izložba je retrspektivnog karaktera i kao takva daje nam potpuni presek stvaralaštva i njenog razvojnog puta, kao i potpuni uvid u stvaralaštvo prof. Radonjića.
Tematski veoma određen on proučava, istražuje pejzaž koristeći se pre svega odličnim ekspresivnim crtežom koji je osnova njegovog dela. Tajanstvena svetlost koja se provlači na slici dočarava atmosferu jutarnjeg, u sumrak ili zimskog prizora.Naglašavajući zlatni presek poput renesansnih majstora kompozicija je jasno definisana i stavnjena u prvi plan.
Izložbu će otvoriti prof.dr. Dragan Žunić.
Izložba će biti otvorena do 25. decembra 2015. godine.
Sonja Vukašinović
ĐURO RADONjIĆ je rođen 1949. god. u Aleksincu.Po završenoj Školi za primenjenu umetnost, studirao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Ljubice Cuce Sokić, gde je i magistrirao 1976.godine.
Godinama se pored slikarstva, crteža i grafike bavio i pedagoškim radom, radeći najprekao profesor crtanja i slikanja u Gimnaziji u Aleksincu, Umetničkoj školi u Nišu, Građevinsko-arhitektonskom Fakultetu i Fakultetu umetnosti u Nišu, gde je i penzionisan u zvanju redovni profesor.
Dobitnik je povelje Fakulteta umetnosti za zasluge i izuzetan doprinos u razvoju i afirmaciji ugleda fakulteta u njemlji i inostranstvu.
Član je ULUSa.
Izlagačku aktivnost započinje još 1972. god. i do sada je učestvovao na preko 250 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu.Aktivno učestvuje u radu mnogih likovnih kolonija u zemlji i ostranstvu.Samostalno je izlagao slike i crteže u kontinuitetu svih ovih gfodina širom Srbije i inostranstva.Dobitnik je mnogobrojnih nagrada iz oblasti slikarstva poput Specijalne nagrade Petar Lubarda (76), Likovne kolonije Sićevo, SIZa za kulturu za izuzetni doprinos u kulturi grada, Classic kolonije, dobitnik je i nagrade Mali pečat, niškog grafičkog kruga i drugih.
Izložba je retrspektivnog karaktera i kao takva daje nam potpuni presek stvaralaštva i njenog razvojnog puta, kao i potpuni uvid u stvaralaštvo prof. Radonjića.
Tematski veoma određen on proučava, istražuje pejzaž koristeći se pre svega odličnim ekspresivnim crtežom koji je osnova njegovog dela. Tajanstvena svetlost koja se provlači na slici dočarava atmosferu jutarnjeg, u sumrak ili zimskog prizora.Naglašavajući zlatni presek poput renesansnih majstora kompozicija je jasno definisana i stavnjena u prvi plan.
Izložbu će otvoriti prof.dr. Dragan Žunić.
Izložba će biti otvorena do 25. decembra 2015. godine.
Sonja Vukašinović
Pregled izlozbi u 2015. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 5