SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
Ubrzo nakon osnivanja oformnjen je i savet Galerije sa predsednikom Ivanom Tabakovićem (tada donosi član SANU) i članovima društveno-političkim i kulturnim poslanicima iz Niša (Ivan Vučković, Vesna Ilić, Dragan Kostić, Vojislav Dević, Ljiljana Slijepčević...).
01. oktobra 1975. Galerija je pripojena Narodnom muzeju u Nišu i kao Odeljene savremene umetnosti funckionisala je u okviru Narodnog muzeja sve do 26. decembra 1980. kada je na osnovu rešenja SO Niš (br. 01-985/1) postala samostalna ustanova pod nazivim Galerija savremene likovne umetnosti.
Kancelarije Galerije su od marta 1981 do danas na drugom spratu zgrade na Keju Kola srpskih sestara br.1 (zgrada pripada starogradskoj celini a sagradilo ju je akcionarsko društvo 1927.god).
Ministarstvo za kulturu Republike Srbije 11. februara 1992. dalo je mišljenje o Galeriji savremene likovne umetnosti (GSLU) u Nišu: "Galerija istražuje, prikuplja, evidentira, čuva, zaštićuje, proučava i izlaže muzejski materijal i tekuće likovno stvaralaštvo Niša, Srbije i drugih sredina. Obavlja delatnosti zaštite kulturnih dobara i ima karakter muzejske ustanove“
Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu danas ima fond od 1388 umetničkih dela evidentiranih po zbirkama, raspolaže sa tri izložbena prostora, godišnje priredi više od 30 izložbi, ima dvadesetdvoje zaposlenih od toga desetoro u stručnoj službi ( 2 istoričara umetnosti, 2 magistra grafike, 4 akademska slikara i 2 likovna tehničara).
Galerija savremene likovne umetnosti je od osnivanja do kraja 2013. godine u sva tri svoja izložbena prostora priredila 1089 izložbi od toga 1011 izložbi nacionalne i 78 izložbi strane umetnosti.*
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
* Zbog činjenice da u gradu Nišu postoje samo još dva galerijska prostora GSLU Niš je povremeno ustupala svoje izložbene prostore srodnim institucijama i ustanovama i to: srednjoj Umetničkoj školi i Fakultetu umetnosti ( za realizaciju izložbi učenika, studenata ili profesora), Društvu arhitekata Niša ( za organizovanje Salona arhitekture), Društvu urbanista (za Salon urbanizma), Niškom kulturnom centru, Narodnom muzeju i pojedinim nevladinim organizacijama. Ove izložbe imanifstacije ne pripadaju programu rada GSLU
Osim toga GSLU Niš je organizovala, naročito tokom sedamdesetih godina XX veka, niz tkz. edukativnih izložbi u radnim kolektivima ( EI Niš, Duvanska indusrtija, MIN, Niteks, „Đuro Salaj“, Agrokombinat). Bile su to žanrovski koncipirane izložbe reprodukcija dela iz nacionalne i opšte istorije umetnosti li samostalne izložbe manjeg obima.
Takođe značajan segment izložbene aktivnosti GSLU Niš čine i izložbe realizovane u drugim gradovima a na osnovu međugalerijske saradnje. Takvih izložbi bilo je ukupno 67 od toga tri u inostranstvu ( Krajova, Veliko Trnovo i Sofija), četiri u gradovima bivše Jugoslavije (Tuzla, Mostar, Skoplje, Strumica) i najviše u različitim gradovima Srbije (Beograd, Kruševac, Kragujevac, Novi Pazar, Čačak, Užice, Pančevo, Subotica, Priština, Leskovac, Vranje, Pirot, Dimitovgrad, Prokuplje...). Bile su to uglavnom kolektivne izložbe koje su predstavljale aktuelnu likovnu scenu Niša ili izložbe zasnovane na delima iz fonda GLSU.
Tako da je 1196 ukupan broj izložbi koje je GSLU Niš ogranizovala tokom četrdesettrogodišnjeg postojanja.
Niška Galerija je, izuzev u periodu od 1990. do 1998. imala i Umetnički savet koji je u mnogome odlučivao o programu rada a čiji su članovi birani svake četvrte godine.
Vremenom kroz izložbeni program rada profilisale su se: tradicionalne godišnje izložbe, izložbe po pozivu, izložbe koje po konkursu odobri Umetnički savet i autorske izložbe kustosa
Odlukom Vlade Republike Srbije od 22. marta 2013. god. Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu dobila je status ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Početkom 1970-te godine formirana je specijalna Komisija stručnjaka da iznese mišljenje o uslovima i mogućnostima nastanka Galerije u Nišu. Komisiju su činili predsednik dr. Lazar Trifunović tada profesor Univerziteta u Beogradu i članovi: Zoran Kržišnik - direktor Modne galerije u Ljubljani, Boris Petkovski - direktor Muzeja savremene umetnosti u Skoplju, Miodrag B. Protić upravnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Boris Vižintin - upravnik Moderne galerije u Rijeci, Zoran Pavlović - docent Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Dragan Kostić akademski slikar iz Niša i Ljiljana Slepčević - istoričar umetnosti iz Niša. Posle analize uslova, potreba i mogućnost Komisija je pripremila stručni elaborat kao predlog za osnivanje Galerije i prosledila ga Skupštini opštine Niš.
Na zajedničkoj sednici Opštinskog Veća društvenih delatnosti SO Niš, održanoj 09. juna 1970. godine doneto je rešenje o osnivanju Galerije savremene umetnosti ( pod br. 05-06/257 ) i imenovan dr. Lazar Trifunović za vršioca dužnosti direktora. Na osnovu ovog rešenja Galerija je započela svoj rad kao prva samostalna institucija te vrste na užem područiju Srbije a treća u republici (posle MSU u Beogradu i Galerije savremene umetnosti u Novom Sadu).
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ