G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ PRIREĐUJE IZLOŽBU DUŠANA MARKOVIĆA IZ BEOGRADA U „PAVILjONU“ NIŠKE TVRĐAVE OD 14. MAJA DO 4. JUNA 2020. GODINE
Novi radovi predstavljaju umetničke odgovore na događaje koji su obeležili prethodne godine i koji su, shodno tome, preobrazili našu stvarnost: masovni egzodusi, izmenjena geopolitička mapa Evrope, Bliskog istoka, a i šire. Odsustvo istinskog dijaloga u svakodnevnom i političkom diskursu u kojem jedna strana ne može i ne želi da čuje drugu, podizanje granica od bodljikavih žica koje prete da prerastu u zidove zbog ponovne potrebe da se uspostave čvrste podele i razlike, širenje lažnih vesti u nastojanju da krizno stanje nikada ne prestane i da se potreba za istinom u potpunost zatre, kao i česta upotreba suzavca zbog koje se, na trenutke, čini da Evropa ne prestaje da plače. To su samo neki od događaja koji su našu sadašnjicu učinili dovoljno „zanimljivom“ da bi zahtevala da bude umetnički preneta u radove s naslovima: „Izgnanstvo“, „Da li me čuješ?“, „Tvrde i tamne senke“, „Bodljikave vesti“ i „Dajte Evropi malo vremena“.
Izložbu čine radovi u kojima je uobličena naša društvena i politička svakodnevnica - poput snapshot-a oni su isečci upečatljivih i pamćenja vrednih prizora iz sveta koji nas okružuje, poput selfy-a oni su uobličeni umetnikom koji ih doživljava i stvara, a pre svega su umetnička opomena da je svet u kome živimo moguće promeniti pa makar samo i svojim pogledom na njega.
Dušan Marković je rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je i magistrirao 1977. godine. Kao stipendista vlade Belgije boravio je na National Hoger Institut-u u Antverpenu. Do sada je samostalno izlagao više od 30 puta u zemlji i inostranstvu. Ovo je njegovo treće samostalno predstavljanje niškoj publici. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti skulpture i male plastike poput „Zlatno dleto“ ULUSa i mnogih drugih.
Radno vreme Paviljona je od 12 do 17 sati svakog dana osim ponedeljka.
e-mail: dusanbmarkovic@gmail.com instagram: dusanbmarkovic facebook: Dušan Marković
Novi radovi predstavljaju umetničke odgovore na događaje koji su obeležili prethodne godine i koji su, shodno tome, preobrazili našu stvarnost: masovni egzodusi, izmenjena geopolitička mapa Evrope, Bliskog istoka, a i šire. Odsustvo istinskog dijaloga u svakodnevnom i političkom diskursu u kojem jedna strana ne može i ne želi da čuje drugu, podizanje granica od bodljikavih žica koje prete da prerastu u zidove zbog ponovne potrebe da se uspostave čvrste podele i razlike, širenje lažnih vesti u nastojanju da krizno stanje nikada ne prestane i da se potreba za istinom u potpunost zatre, kao i česta upotreba suzavca zbog koje se, na trenutke, čini da Evropa ne prestaje da plače. To su samo neki od događaja koji su našu sadašnjicu učinili dovoljno „zanimljivom“ da bi zahtevala da bude umetnički preneta u radove s naslovima: „Izgnanstvo“, „Da li me čuješ?“, „Tvrde i tamne senke“, „Bodljikave vesti“ i „Dajte Evropi malo vremena“.
Izložbu čine radovi u kojima je uobličena naša društvena i politička svakodnevnica - poput snapshot-a oni su isečci upečatljivih i pamćenja vrednih prizora iz sveta koji nas okružuje, poput selfy-a oni su uobličeni umetnikom koji ih doživljava i stvara, a pre svega su umetnička opomena da je svet u kome živimo moguće promeniti pa makar samo i svojim pogledom na njega.
Dušan Marković je rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je i magistrirao 1977. godine. Kao stipendista vlade Belgije boravio je na National Hoger Institut-u u Antverpenu. Do sada je samostalno izlagao više od 30 puta u zemlji i inostranstvu. Ovo je njegovo treće samostalno predstavljanje niškoj publici. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti skulpture i male plastike poput „Zlatno dleto“ ULUSa i mnogih drugih.
Radno vreme Paviljona je od 12 do 17 sati svakog dana osim ponedeljka.
e-mail: dusanbmarkovic@gmail.com instagram: dusanbmarkovic facebook: Dušan Marković
Pozivamo vas da od 9. juna do 5. jula
posetite prvi ciklus izložbi, kojima
obeležavamo pedeset godina rada ustanove
• Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva
i Zbirke savremene skulpture
Oficirski dom i Paviljon u Tvrđavi
• Izbor iz Zbirke fotografije i novih medija
Salon 77
Prvo stručno vođenje kroz izložbe
počinje u Oficirskom domu
u petak 12. juna, u 12 sati
posetite prvi ciklus izložbi, kojima
obeležavamo pedeset godina rada ustanove
• Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva
i Zbirke savremene skulpture
Oficirski dom i Paviljon u Tvrđavi
• Izbor iz Zbirke fotografije i novih medija
Salon 77
Prvo stručno vođenje kroz izložbe
počinje u Oficirskom domu
u petak 12. juna, u 12 sati
Galerija savremene likovne umetnosti Niš ove godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će iskoristiti za prezentaciju sopstvene kolekcije umetničkih dela koja trenutno ima 1689 inventarnih jedinica, podeljenih u pet zbirki.
Od utorka 9. juna 2020. za publiku će biti otvorene izložbe: Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva i Zbirke savremene skulpture u Oficirskom domu (period 1970-2000) i Paviljonu u Tvrđavi (period 2000 -2020), a u Salonu 77 - Izbor iz zbirke novih medija.
Od samog osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti Niš 1970. godine a u okviru muzeološke delatnosti ustanove stvaran je fond umetničkih dela na osnovu strogih kriterijuma i uz ažurno praćenje aktuelnih kretanja u savremenoj umetnosti. Danas je po svom obimu i sadržaju to izuzeto vredna kolekcija naše novije umetnosti. Fond je formiran različitim vrstama nabavke: otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi održanih u Nišu, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici.
Zbirka savremenog slikarstva sadrži 584 dela, vrlo je kompleksta i razuđena, pruža uvid u složena i višeslojna kretanja u našem slikarstvu od početka sedamdesetih godina XX veka, odnosno od stišavanja enformela, preko nove figuracije, različitih „retro“ stilova osamdesetih do postmodernih tendencija, angažovanog slikarstva i aktuelnih preispitivanja statusa slike kao medija uslovljeno primenom novih sofisticiranih tehnologija. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika od najstarijih (Mihailo Petrov, Peđa Milosavljević, Pavle Vasić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuce Sokić, Milan Konjović, Boža Ilić... ) i umetnika koji su tokom pedesetih godina stupila na našu umetničku scenu ( Miodrag Mića Popović, Stojan Ćelić, Miodrag Protić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihajlović, Zoran Pavlović,Mladen Srbinović...) preko niza potonjih generacija, do mladih umetnika. Izložba će sadržati izbor od pedesetak slika a pored pomenutih umetnika biće zastupljena i dela Bore Iljovskog, Todora Stevanovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Marije Dragojlović, Milete Prodanovića, Miška Pavlovića,Mihaela Milunovića i drugih.
Zbirka savremene skulpture danas ima 60 dela. Najstarije skulpture u zbirci su iz 1965 godine (Skulptura 23 - Ota Loga i Agresivna forma - Zorana Petrovića koja je redak primer enformel skulpture u našoj umetnosti). U priličnoj meri zbirka reflektuje paralelno egzistirajuće često i dijametralno suprotne pravce u razvoju skulptorske misli kod nas od klasičnog figurativnog pristupa ( Radmila Graovac, Nikola Koka Janković,Nikola Vukosavljević), figuralne stilizacije različitih tipova (Svetomir Arsić Basara, Đorđije Crnčević, Ante Marinović, Branko Ružić) preko biomorfnih i organskih oblika (Milija Glišić, Jovan Kratohvil, Delija Pravački, Dragan Drobnjak,Mira Jurišić), geometrijske stilizacije (Aleksandar Zarin, Momčilo Krković) do skulptura angažovanog konteksta koje sadrže fitbek aktuelne stvarnosti (Mrđan Bajić, Gabijel Glid, Rajko Popivoda, Zdravko Joksimović) ili potvrđuju promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njenu transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela približavajući je drugim medijima (Kosta Bogdanović, Gordana Kaljanović Odanović, Nikola Pešić, Marko Crnobrnja). Na izložbi će biti zastupljeno 27 skulptura pomenutih autora.
Zbirka fotografije i novih medija je najmlađa samim tim i najmalobrojnija zbirka u kolekciji GSLU Niš, čine je 47 dela prevashodno domaćih autora. Kako su od sredine devedesetih godina, kod nas, promene u umetnosti bile praćene i intenzivnijim istraživanjima na polju medijske prezentacije, sticali su se uslovi za rapidniju popunu ove zbirke, koja se odvijala tokom dvehiljaditih. Naglasak na razvoju ove zbirke u najvećoj meri, odnosi se na otkup referentnih dela. Izložbu čini izbor od 12 radova među kojima su dela Dušana Otaševića, Čedomira Vasića, Anice Vučetić, Zorana Naskovskog, Slobodanke Stupar, Đorđa Odanovića i dr.
Autori izložbi su kustosi GSLU Niš: Radmila Kostić, Milica Todorović i Milan Ristić.
Izložbe će trajati do 5. jula. Prvo vođenje kroz izložbu biće u petak, 12 juna.
Tokom narednih meseci posebnim izložbama biće predstavljene i ostale zbirke: Zbirka grafika,crteža i radova na papiru (sadrži 607 dela) kao i Zbirka dela likovnih umetnika Niša (372 dela).
Od utorka 9. juna 2020. za publiku će biti otvorene izložbe: Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva i Zbirke savremene skulpture u Oficirskom domu (period 1970-2000) i Paviljonu u Tvrđavi (period 2000 -2020), a u Salonu 77 - Izbor iz zbirke novih medija.
Od samog osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti Niš 1970. godine a u okviru muzeološke delatnosti ustanove stvaran je fond umetničkih dela na osnovu strogih kriterijuma i uz ažurno praćenje aktuelnih kretanja u savremenoj umetnosti. Danas je po svom obimu i sadržaju to izuzeto vredna kolekcija naše novije umetnosti. Fond je formiran različitim vrstama nabavke: otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi održanih u Nišu, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici.
Zbirka savremenog slikarstva sadrži 584 dela, vrlo je kompleksta i razuđena, pruža uvid u složena i višeslojna kretanja u našem slikarstvu od početka sedamdesetih godina XX veka, odnosno od stišavanja enformela, preko nove figuracije, različitih „retro“ stilova osamdesetih do postmodernih tendencija, angažovanog slikarstva i aktuelnih preispitivanja statusa slike kao medija uslovljeno primenom novih sofisticiranih tehnologija. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika od najstarijih (Mihailo Petrov, Peđa Milosavljević, Pavle Vasić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuce Sokić, Milan Konjović, Boža Ilić... ) i umetnika koji su tokom pedesetih godina stupila na našu umetničku scenu ( Miodrag Mića Popović, Stojan Ćelić, Miodrag Protić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihajlović, Zoran Pavlović,Mladen Srbinović...) preko niza potonjih generacija, do mladih umetnika. Izložba će sadržati izbor od pedesetak slika a pored pomenutih umetnika biće zastupljena i dela Bore Iljovskog, Todora Stevanovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Marije Dragojlović, Milete Prodanovića, Miška Pavlovića,Mihaela Milunovića i drugih.
Zbirka savremene skulpture danas ima 60 dela. Najstarije skulpture u zbirci su iz 1965 godine (Skulptura 23 - Ota Loga i Agresivna forma - Zorana Petrovića koja je redak primer enformel skulpture u našoj umetnosti). U priličnoj meri zbirka reflektuje paralelno egzistirajuće često i dijametralno suprotne pravce u razvoju skulptorske misli kod nas od klasičnog figurativnog pristupa ( Radmila Graovac, Nikola Koka Janković,Nikola Vukosavljević), figuralne stilizacije različitih tipova (Svetomir Arsić Basara, Đorđije Crnčević, Ante Marinović, Branko Ružić) preko biomorfnih i organskih oblika (Milija Glišić, Jovan Kratohvil, Delija Pravački, Dragan Drobnjak,Mira Jurišić), geometrijske stilizacije (Aleksandar Zarin, Momčilo Krković) do skulptura angažovanog konteksta koje sadrže fitbek aktuelne stvarnosti (Mrđan Bajić, Gabijel Glid, Rajko Popivoda, Zdravko Joksimović) ili potvrđuju promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njenu transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela približavajući je drugim medijima (Kosta Bogdanović, Gordana Kaljanović Odanović, Nikola Pešić, Marko Crnobrnja). Na izložbi će biti zastupljeno 27 skulptura pomenutih autora.
Zbirka fotografije i novih medija je najmlađa samim tim i najmalobrojnija zbirka u kolekciji GSLU Niš, čine je 47 dela prevashodno domaćih autora. Kako su od sredine devedesetih godina, kod nas, promene u umetnosti bile praćene i intenzivnijim istraživanjima na polju medijske prezentacije, sticali su se uslovi za rapidniju popunu ove zbirke, koja se odvijala tokom dvehiljaditih. Naglasak na razvoju ove zbirke u najvećoj meri, odnosi se na otkup referentnih dela. Izložbu čini izbor od 12 radova među kojima su dela Dušana Otaševića, Čedomira Vasića, Anice Vučetić, Zorana Naskovskog, Slobodanke Stupar, Đorđa Odanovića i dr.
Autori izložbi su kustosi GSLU Niš: Radmila Kostić, Milica Todorović i Milan Ristić.
Izložbe će trajati do 5. jula. Prvo vođenje kroz izložbu biće u petak, 12 juna.
Tokom narednih meseci posebnim izložbama biće predstavljene i ostale zbirke: Zbirka grafika,crteža i radova na papiru (sadrži 607 dela) kao i Zbirka dela likovnih umetnika Niša (372 dela).
IZLOŽBA IZBOR IZ ZBIRKE GRAFIKA, CRTEŽA I RADOVA NA PAPIRU- NAJAVA ZA MEDIJE
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 9.juna u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke grafika, crteža i radova na papiru autora Sonje Vukašinović i Emilije Bilić. Time se nastavlja ciklus izložbi kojima ustanova obeležava značajan jubilej.
Zbirka grafika, crteža i radova na papiru je najobimnija u fondu i broji 607 dela, od kojih su najzastupljenije grafike izvedene u različitim tehnikama visoke, duboke i ravne štampe, zatim crteži i radovi na papiru. Formirana je tokom pola veka postojanja ustanove, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“, Grafičkoj radionici „Sićevo“, rezidencijalnim programima, poklonima umetnika i otkupima nakon samostalnih i kolektivnih izložbi. Obuhvata radove jugoslovenskih i srpskih, kao i stranih umetnika, koji su bili prisutni na likovnoj sceni u periodu od 1970. do danas.
U Oficirskom domu biće prezentovano oko 60 grafika i crteža srpskih i jugoslovenskih umetnika. Ovom izložbom može se sagledati razvoj grafičke umetnosti i raznovrsnost tehnika na ovim prostorima, počev od drvoreza, linoreza, bakropisa, akvatinte, mecotinte, suve igle, sito štampe i digitalnog printa.Po sadržaju dela zbirke su zasnovana na različitim tematskim prikazima, od pejzaža, portreta, figuracija, preko apstraktnih i asocijativnih prikaza i geometriskih kompozicija.
Kada je o crtežima reč, u Zbirci su pored klasičnih, koji su zadržali svoju tradicionalnu dimeniju, preko bojenih i kolaža, prisutna vešta eksperimentisanja sa različitim materijalima i samim tim rušenja kanona klasičnog crteža. Ne samo zbog svoje zastupljenosti već i kvaliteta, dokaz su da je ova disciplina opstala bez obzira na sve provokacije savremenog društva i nove tehnologije i da je jednako tretirana, kao veoma važan segment savremene umetnosti kod nas.
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 9.juna u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke grafika, crteža i radova na papiru autora Sonje Vukašinović i Emilije Bilić. Time se nastavlja ciklus izložbi kojima ustanova obeležava značajan jubilej.
Zbirka grafika, crteža i radova na papiru je najobimnija u fondu i broji 607 dela, od kojih su najzastupljenije grafike izvedene u različitim tehnikama visoke, duboke i ravne štampe, zatim crteži i radovi na papiru. Formirana je tokom pola veka postojanja ustanove, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“, Grafičkoj radionici „Sićevo“, rezidencijalnim programima, poklonima umetnika i otkupima nakon samostalnih i kolektivnih izložbi. Obuhvata radove jugoslovenskih i srpskih, kao i stranih umetnika, koji su bili prisutni na likovnoj sceni u periodu od 1970. do danas.
U Oficirskom domu biće prezentovano oko 60 grafika i crteža srpskih i jugoslovenskih umetnika. Ovom izložbom može se sagledati razvoj grafičke umetnosti i raznovrsnost tehnika na ovim prostorima, počev od drvoreza, linoreza, bakropisa, akvatinte, mecotinte, suve igle, sito štampe i digitalnog printa.Po sadržaju dela zbirke su zasnovana na različitim tematskim prikazima, od pejzaža, portreta, figuracija, preko apstraktnih i asocijativnih prikaza i geometriskih kompozicija.
Kada je o crtežima reč, u Zbirci su pored klasičnih, koji su zadržali svoju tradicionalnu dimeniju, preko bojenih i kolaža, prisutna vešta eksperimentisanja sa različitim materijalima i samim tim rušenja kanona klasičnog crteža. Ne samo zbog svoje zastupljenosti već i kvaliteta, dokaz su da je ova disciplina opstala bez obzira na sve provokacije savremenog društva i nove tehnologije i da je jednako tretirana, kao veoma važan segment savremene umetnosti kod nas.
U Paviljonu u Tvrđavi biće izloženo 40 radova stranih stvaralaca nastalih u periodu od 1968. godine do danas. Izložba daje uvid u tokove razvoja grafičke umetnosti u svetu poslednjih pedeset godina, ali i smer kojim savremeno stvaralaštvo ide, kao i spremnost grafike, da možda više nego drugi vidovi likovnog izražavanja, prihvati intenzivne promene i pojave u svetu umetnosti.
Najveći broj potiče iz perioda nakon dvehiljadite godine, što govori u prilog intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, ali i značaju osnivanja Grafičke radionice.
Raznovrsnost poetika i širok dijapazon grafičkih tehnika izloženih dela, mogu se pripisati obuhvaćenim vremenskim periodom od pola veka, dinamičnim promenama i kretanjima na polju umetnosti, uticaju sredine iz koje umetnici dolaze...
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 2.avgusta.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture i Zbirke novih medija, a od 15.septembra planirana je izložba dela iz Zbirke likovnih umetnika Niša.
S poštovanjem,
Galerija SLU Niš
Najveći broj potiče iz perioda nakon dvehiljadite godine, što govori u prilog intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, ali i značaju osnivanja Grafičke radionice.
Raznovrsnost poetika i širok dijapazon grafičkih tehnika izloženih dela, mogu se pripisati obuhvaćenim vremenskim periodom od pola veka, dinamičnim promenama i kretanjima na polju umetnosti, uticaju sredine iz koje umetnici dolaze...
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 2.avgusta.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture i Zbirke novih medija, a od 15.septembra planirana je izložba dela iz Zbirke likovnih umetnika Niša.
S poštovanjem,
Galerija SLU Niš
2 0 2 1
Paviljon u Tvrđavi
svakog dana osim ponedeljkom od 12 do 17 sati
Paviljon u Tvrđavi
svakog dana osim ponedeljkom od 12 do 17 sati
Galerija savremene likovne umetnosti Niš Vas poziva da posetite izložbu crteža ĐURĐE SIVAČKI od 14. oktobra do 1. novembra 2020. Paviljon u Tvrđavi.
Izložba crteža Đurđe Sivački iz ciklusa „Genius loci“ predstavlja seriju pastela sa temom enterijera i eksterijera. „Njihova ogoljenost i bazičnost onemogućavaju nam precizno pozicioniranje u vremenu, kao i određivanje njihove trenutne namene.Gradovi danas predstavljaju haotično nagomilavanje najrazličitijih enterijera u prostoru. Sintagmom Genius loci problematizuje se jedinstvenost ovih građevina i, najzad, njihovo postojanje, kao i problem identiteta individue u takvom okruženju. Nalik Pekićevom junaku koji negira postojanje arhitekture, već tvrdi da je ono što egzistira samo njen izgled: „nikada puki oblik neće biti suština arhitekture, arhitektura će uvek biti sakrivena u sadržini tih oblika“, mi se pitamo postoji li još uvek genius loci u našem vremenu.Ova tema inspirisala me je da na crtački način promislim i predstavim grad i njegovu arhitekturu. Siva gama gradskog okruženja predstavljala mi je koloristički izazov, a njena geometrija podstakla da nalazim zanimljive kompozicije unutar nje.Predlošci za nastale crteže su različiti: nezavršene građevine obrasle mahovinom, prizor Sarajeva u magli, razrušena kuća u Izraelu, pogled na panoramu industrijskog dela grada kroz prozor napuštenog stana, refleksija jedne zgrade na drugoj. Tu su i kadrovi iz filmova švedskog reditelja Roja Andersona, čija kinematografija predstavlja prikaz grada sačinjenog od kulisa- sivomaslinastih kutijastih građevina. Samotnost i nepokretnost ovih prizora nude posmatraču meditativnu atmosferu i prostor zapitanosti nad opstankom identiteta jedinke u savremenom svetu.“ - Predgovor iz kataloga Đurđa Sivački.
Đurđa Sivački je rođena 1983. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Doktorant na istom fakultetu. Radi kao asistent na Fakultetu likovnih umetnosti od 2017. godine. Član ULUSa. Samostalno izlagala u Beogradu, Lazarevcu, Kragujevcu i ovo je njena 8 samostalna izložba.
Izložba crteža Đurđe Sivački iz ciklusa „Genius loci“ predstavlja seriju pastela sa temom enterijera i eksterijera. „Njihova ogoljenost i bazičnost onemogućavaju nam precizno pozicioniranje u vremenu, kao i određivanje njihove trenutne namene.Gradovi danas predstavljaju haotično nagomilavanje najrazličitijih enterijera u prostoru. Sintagmom Genius loci problematizuje se jedinstvenost ovih građevina i, najzad, njihovo postojanje, kao i problem identiteta individue u takvom okruženju. Nalik Pekićevom junaku koji negira postojanje arhitekture, već tvrdi da je ono što egzistira samo njen izgled: „nikada puki oblik neće biti suština arhitekture, arhitektura će uvek biti sakrivena u sadržini tih oblika“, mi se pitamo postoji li još uvek genius loci u našem vremenu.Ova tema inspirisala me je da na crtački način promislim i predstavim grad i njegovu arhitekturu. Siva gama gradskog okruženja predstavljala mi je koloristički izazov, a njena geometrija podstakla da nalazim zanimljive kompozicije unutar nje.Predlošci za nastale crteže su različiti: nezavršene građevine obrasle mahovinom, prizor Sarajeva u magli, razrušena kuća u Izraelu, pogled na panoramu industrijskog dela grada kroz prozor napuštenog stana, refleksija jedne zgrade na drugoj. Tu su i kadrovi iz filmova švedskog reditelja Roja Andersona, čija kinematografija predstavlja prikaz grada sačinjenog od kulisa- sivomaslinastih kutijastih građevina. Samotnost i nepokretnost ovih prizora nude posmatraču meditativnu atmosferu i prostor zapitanosti nad opstankom identiteta jedinke u savremenom svetu.“ - Predgovor iz kataloga Đurđa Sivački.
Đurđa Sivački je rođena 1983. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Doktorant na istom fakultetu. Radi kao asistent na Fakultetu likovnih umetnosti od 2017. godine. Član ULUSa. Samostalno izlagala u Beogradu, Lazarevcu, Kragujevcu i ovo je njena 8 samostalna izložba.
Izložbu slika „NITI IGRE“ - Sanje Madžarević od 3 - 18. novembra, Paviljon u Tvrđavi svakog dana osim ponedeljka od 12-17 sati. Kustos izložbe je Radmila Kostić, muzejski savetnik.
Sanja Madžarević svoj likovni govor kreira kroz svež, inovativan koncept u kome na osoben način ispoljava kritičan stav prema aktuelnom društvenom trenutku.
Tokom stvaralačkog procesa prevazilazi uobičajeni diskurs koristeći motive životinja kojima daje prikrivene ljudske atribute (poput DŽordža Orvela), dok floralni motivi imaju određenu značenjsku ulogu, formirajući složenu, neočekivanu scenografiju zalazeći u područje preispitivanja našeg stvarnog okruženja. Ispod prizora naizgled naivne i bezazlene dečje igre kriju se kompleksne alegorije naše svakodnevice, kao kritika savremenog društva. Simbolika nevinosti igre u celini suprostavlja se sa realnošću i sve prisutnijom okrutnosti sveta koji nas okružuje. Motivi bodlji aludiraju na moguće probleme sa kojima se čovek susreće tokom svog života, ukazujući, pre svega, na političke nepravde u kojima snaga pojedinca i upravljačka moć izlaze u prvi plan. Uspostavljajući satiričan način komunikacije apeluje na težak položaj običnog čoveka i njegovog okruženja: njegovu izloaciju, apatiju, beznađe, inertnost, dok istovremeno dolazi do procesa jačanja raznih društvenih mehanizma moći. Razvijajući kompleksnu priču Sanja Madžarević otvara teška, dramatična pitanja straha, patnje i izdržljivosti ne samo u sadašnjem vremenu, već i u prošlom i budućem, kao svojevrsnu opomenu čovečanstvu. Nastojanjem da identifikuje i kritički preispita poziciju čoveka u današnjem svetu, umetnica različitim značenjskim nivoima upozorava na orvelovsko društvo kontrole i nadzora postavljajući univerzalna pitanja smisla svega postojećeg. Sopstveno razočaranje društvom i međuljudskim odnosima artikuliše kroz prividnu konstrukciju vedrog prizora, sa dozom skrivenog sarkazma i oporosti krećući se na relaciji između života i umetnosti. Postižući harmoniju i sklad svih likovnih elemenata: sigurnim linijama, svetlim, sočnim bojama, uravnoteženom kompozicijom i naizgled bajkovitom tematikom na iskren i ubedljiv način upozorava na zablude i kontroverze današnjeg društva naslućujući distropijsku viziju budućnosti.
Sanja Madžarević je rođena 1991. godine u Čačku. Završila fakultet likovne umetnosti 2015. godine u Beogradu u klasi prof. Anđelke Bojović. Član je ULUS-a od 2016. godine. Bila je stipendista Fonda za mlade talente „Dositeja“ 2014/15. godine a potom stipendista Fonda za izuzetno nadarene učenike i studente. Do sada je priredila 8 samostalnih izložbi u Mladenovcu, Čačku, Beogradu, Pirotu, Novom Sadu i Smederevskoj Palanci.
Sanja Madžarević svoj likovni govor kreira kroz svež, inovativan koncept u kome na osoben način ispoljava kritičan stav prema aktuelnom društvenom trenutku.
Tokom stvaralačkog procesa prevazilazi uobičajeni diskurs koristeći motive životinja kojima daje prikrivene ljudske atribute (poput DŽordža Orvela), dok floralni motivi imaju određenu značenjsku ulogu, formirajući složenu, neočekivanu scenografiju zalazeći u područje preispitivanja našeg stvarnog okruženja. Ispod prizora naizgled naivne i bezazlene dečje igre kriju se kompleksne alegorije naše svakodnevice, kao kritika savremenog društva. Simbolika nevinosti igre u celini suprostavlja se sa realnošću i sve prisutnijom okrutnosti sveta koji nas okružuje. Motivi bodlji aludiraju na moguće probleme sa kojima se čovek susreće tokom svog života, ukazujući, pre svega, na političke nepravde u kojima snaga pojedinca i upravljačka moć izlaze u prvi plan. Uspostavljajući satiričan način komunikacije apeluje na težak položaj običnog čoveka i njegovog okruženja: njegovu izloaciju, apatiju, beznađe, inertnost, dok istovremeno dolazi do procesa jačanja raznih društvenih mehanizma moći. Razvijajući kompleksnu priču Sanja Madžarević otvara teška, dramatična pitanja straha, patnje i izdržljivosti ne samo u sadašnjem vremenu, već i u prošlom i budućem, kao svojevrsnu opomenu čovečanstvu. Nastojanjem da identifikuje i kritički preispita poziciju čoveka u današnjem svetu, umetnica različitim značenjskim nivoima upozorava na orvelovsko društvo kontrole i nadzora postavljajući univerzalna pitanja smisla svega postojećeg. Sopstveno razočaranje društvom i međuljudskim odnosima artikuliše kroz prividnu konstrukciju vedrog prizora, sa dozom skrivenog sarkazma i oporosti krećući se na relaciji između života i umetnosti. Postižući harmoniju i sklad svih likovnih elemenata: sigurnim linijama, svetlim, sočnim bojama, uravnoteženom kompozicijom i naizgled bajkovitom tematikom na iskren i ubedljiv način upozorava na zablude i kontroverze današnjeg društva naslućujući distropijsku viziju budućnosti.
Sanja Madžarević je rođena 1991. godine u Čačku. Završila fakultet likovne umetnosti 2015. godine u Beogradu u klasi prof. Anđelke Bojović. Član je ULUS-a od 2016. godine. Bila je stipendista Fonda za mlade talente „Dositeja“ 2014/15. godine a potom stipendista Fonda za izuzetno nadarene učenike i studente. Do sada je priredila 8 samostalnih izložbi u Mladenovcu, Čačku, Beogradu, Pirotu, Novom Sadu i Smederevskoj Palanci.
Srpsko-belgijski umetnički dijalog
Paviljon u Tvrđavi
21. novembar - 10. decembar 2020
Od subote 21. novebra u 12 časova publika u Nišu će u Paviljonu Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru projekta „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“, koji je pod naslovom „Piroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“ održan u avgustu 2019. godine, u zgradi „Likovne kolonije Sićevo“.
U cilju doprinosa mobilnosti i povezivanju savremenih stvaralaca, razmene iskustava i ideja, kao i internacionalizaciji programa, Galerija savremene likovne umetnosti Niš pokrenula je 2017. godine manifestaciju „Umetnički dijalozi“, koji podrazumeva rezidencijalni boravak domaćih i umetnika određene od evropskih zemalja u zgradi Likovne kolonije „Sićevo“ i realizaciju zajedničke izložbe u obe sredine. U okviru drugog ciklusa održavanja, sa temom „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“, radni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije realizovan je u periodu od 5. do 12. avgusta 2019.
Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Moć i nemoć prirode (Mišel Barzin / Michel Barzin), kao i neophodnost podrške njenoj vitalnosti (Slobodan Radojković), otpor koji priroda ulaže u sopstveni opstanak (Patricija Sonvil / Patricia Sonville), te otsustvo svesti o delovanju čoveka na životno okruženje i imperativ konfora (Jovanka Mladenović), kao preduslov narušavanja zakona kosmičke ravnoteže (Milena Putnik), i sa druge strane, virtuelizovanje predela i praćenje promena njihovog ontološkog statusa (Nemanja Lađić), ili smeštanje viđenog u kotnekst šire slike sveta (Roman van Vinsen / Romain Van Wissen), ili mape sopstvenih puteva i senzacija (Sofi Legros / Sophie Legros ), izvodi su iz medijski raznovrsnih dela ove izložbe. Relevantnost nastalih radova u okvirima opusa umetnika predstavlja uspeh ovog projekta, ali i važan faktor kvalitetne popune kolekcije niške galerije.
Izložba srpskih i belgijskih umetnika u Paviljonu u Tvrđavi trajaće do 10. decembra.
Paviljon u Tvrđavi
21. novembar - 10. decembar 2020
Od subote 21. novebra u 12 časova publika u Nišu će u Paviljonu Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru projekta „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“, koji je pod naslovom „Piroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“ održan u avgustu 2019. godine, u zgradi „Likovne kolonije Sićevo“.
U cilju doprinosa mobilnosti i povezivanju savremenih stvaralaca, razmene iskustava i ideja, kao i internacionalizaciji programa, Galerija savremene likovne umetnosti Niš pokrenula je 2017. godine manifestaciju „Umetnički dijalozi“, koji podrazumeva rezidencijalni boravak domaćih i umetnika određene od evropskih zemalja u zgradi Likovne kolonije „Sićevo“ i realizaciju zajedničke izložbe u obe sredine. U okviru drugog ciklusa održavanja, sa temom „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“, radni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije realizovan je u periodu od 5. do 12. avgusta 2019.
Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Moć i nemoć prirode (Mišel Barzin / Michel Barzin), kao i neophodnost podrške njenoj vitalnosti (Slobodan Radojković), otpor koji priroda ulaže u sopstveni opstanak (Patricija Sonvil / Patricia Sonville), te otsustvo svesti o delovanju čoveka na životno okruženje i imperativ konfora (Jovanka Mladenović), kao preduslov narušavanja zakona kosmičke ravnoteže (Milena Putnik), i sa druge strane, virtuelizovanje predela i praćenje promena njihovog ontološkog statusa (Nemanja Lađić), ili smeštanje viđenog u kotnekst šire slike sveta (Roman van Vinsen / Romain Van Wissen), ili mape sopstvenih puteva i senzacija (Sofi Legros / Sophie Legros ), izvodi su iz medijski raznovrsnih dela ove izložbe. Relevantnost nastalih radova u okvirima opusa umetnika predstavlja uspeh ovog projekta, ali i važan faktor kvalitetne popune kolekcije niške galerije.
Izložba srpskih i belgijskih umetnika u Paviljonu u Tvrđavi trajaće do 10. decembra.
Savremena japanska grafika
Paviljon u Tvrđavi od 9. 3 do 23. 3. 2021. godine
JAPANSKA GRAFIKA U NIŠU
Ljubitelji umetnosti imaće priliku da od utorka, 9. marta 2021. godine uživaju u ekskluzivnoj postavci najnovijih radova savremene japanske grafike malog formata, realizovanih u različitim tehnikama i likovnim izrazima.
„Radi se o grupi od 60 likovnih stvaralaca, članova Udruženja japanskih grafičara, umetničke formacije koja je osnovana još 1931. godine, i od tada veoma aktivno nastupa na izložbama svuda po svetu sa ciljem promocije japanske umetničke grafike na međunarodnom nivou, a status jedinog japanskog udruženja profesionalnih grafičara dobilo je 2013. godine“, objasnila je autorka projekta dr.um Snežana Petrović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, dodavši da izložba ima za cilj promociju japanske kulture grafičkog lista. Pre Niša izložba je bila predstavljena i u Novom Sadu u Galeriji „ La Vista“.
Na postavci su zastupljene grafike malog formata, realizovane u različitim tehnikama visoke, duboke, ravne, propusne i digitalne štampe.
Sagledavajući izložbu u celini uočava se mnoštvo različitih poetika od figurativnog do apstraktnog izraza. „Krećući se između znakovnih, simboličkih, asocijativnih, geometrijskih, stilizovanih ili realističkih prizora, japanski grafičari makar u minijaturnom segmentu svog rada zadržavaju barem mrvicu tradicionalnog, najočiglednijeg u hvatanju fragmenta, trenutka, kratkog isečka iz realnog ili izmaštanog univerzuma“, zaključila je prof. dr. Jasna Jovanov istoričar umetnosti.
Saradnju sa japanskim Udruženjem uspostavila je novosadska grafičarka Snežane Petrović i ova postavka grafike malog formata rezultat je njenog angažovanja. Potsetimo se da je Snežana Petrović 2018. godine bila učesnik saziva Grafičke radionice u Sićevu, a da je 2019. godine realizovala izložbu „Mali kabinet misterije“ u Salonu 77 u niškoj tvrđavi .
Paviljon u Tvrđavi od 9. 3 do 23. 3. 2021. godine
JAPANSKA GRAFIKA U NIŠU
Ljubitelji umetnosti imaće priliku da od utorka, 9. marta 2021. godine uživaju u ekskluzivnoj postavci najnovijih radova savremene japanske grafike malog formata, realizovanih u različitim tehnikama i likovnim izrazima.
„Radi se o grupi od 60 likovnih stvaralaca, članova Udruženja japanskih grafičara, umetničke formacije koja je osnovana još 1931. godine, i od tada veoma aktivno nastupa na izložbama svuda po svetu sa ciljem promocije japanske umetničke grafike na međunarodnom nivou, a status jedinog japanskog udruženja profesionalnih grafičara dobilo je 2013. godine“, objasnila je autorka projekta dr.um Snežana Petrović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, dodavši da izložba ima za cilj promociju japanske kulture grafičkog lista. Pre Niša izložba je bila predstavljena i u Novom Sadu u Galeriji „ La Vista“.
Na postavci su zastupljene grafike malog formata, realizovane u različitim tehnikama visoke, duboke, ravne, propusne i digitalne štampe.
Sagledavajući izložbu u celini uočava se mnoštvo različitih poetika od figurativnog do apstraktnog izraza. „Krećući se između znakovnih, simboličkih, asocijativnih, geometrijskih, stilizovanih ili realističkih prizora, japanski grafičari makar u minijaturnom segmentu svog rada zadržavaju barem mrvicu tradicionalnog, najočiglednijeg u hvatanju fragmenta, trenutka, kratkog isečka iz realnog ili izmaštanog univerzuma“, zaključila je prof. dr. Jasna Jovanov istoričar umetnosti.
Saradnju sa japanskim Udruženjem uspostavila je novosadska grafičarka Snežane Petrović i ova postavka grafike malog formata rezultat je njenog angažovanja. Potsetimo se da je Snežana Petrović 2018. godine bila učesnik saziva Grafičke radionice u Sićevu, a da je 2019. godine realizovala izložbu „Mali kabinet misterije“ u Salonu 77 u niškoj tvrđavi .
Yuichiro Ishibashi, Posle sna, 2020, drvorez, 21x29.7cm