Pregled izlozbi u 2012. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 1
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
66. godišnje izložbe Društva srpskih umetnika LADA, 18. novembar - 11. decembar
LADA je onovana 1904 godine u Beogradu. Najstarije je udruženje umetnika u Srbiji.
Sto sedam godina postojanja i istrajavanja cine LADU jedinstvenim ne samo umetnickim vec i kulturološkim fenomenom. Clanovi LADE bili su brojni istaknuti umetnici zahvaljujuci kojima je srpska umetnost prošla put od akademskog realizma preko simbolizma i impresionizma do kubizma i ekspresionizma (Uroš Predic, Paja Jovanovic, Petar Ubavkic, Rista i Beta Vukanovic, Marko Murat, Nadežda Petrovic, Kosta Milicevic, Milan Milovanovic, Živorad Nastasijevic, Petar Lubarda...). Nakon Drugog svetskog rata u izmenjenim politickim i ideološkim okolnostima, kada je sputavano sve što je imalo nacionalni predznak i podršku nekadašnje dinastije, LADA je potisnuta i prilicno marginalizovana. Sredinom šezdesetih godina XX veka sa prijemom novih clanova ( Mica Popovic, Vera Božickovic Popovic, Ksenija Divjak, Matija Vukovic, Nebojša Mitric, Zuho Džumhur, Milic Stankovic) udruženje beleži preporod i dobija novi elan. Cirkulacija clanova, povremena zajednicka predstavljanja, obeležavanje velikih jubileja (devedeset i sto godina postojanja) su karakteristike delovanja društva poslednjih decenija.
LADA je danas heterogena grupa umetnika stabilnih u vec osvojenim licnim sadržajno artistickim sferama.
66-tu redovnu izložbu LADE cine dela tridesetoro umetnika. Raznovrsnost plavaca i stilova, širok dijapazon tretiranih likovnih problema, primena razlicitih tehnika, disciplina i medija (od tradicionalnih do tkz. proširenih) su generalne karakteristike izložbe. Krecuci se stazama veristickog, simbolicnog, oniricnog, ekspresivnog, apstraktnog, geometrijskog... neki od umetnika polaze od slikovnog predstavljanja prirode ili pojedinog njenog segmenta (Miroslav Andjelkovic, Nikola Vukosavljevic, Mariana Karalic, Slobodanka Rakic Šefer, Tijana Fišic), drugima je vizuelizacija sveta subjektivnosti prioritet (Aleksandar Djuric, Miodrag Andjelkovic, Todor Stevanovic. Savo Pekovic, Maja Skovran, Miroljub Filipovic Filim, Petar Djuza, Zoran Djordjevic) dok je za neke mogucnost primene kulturno istorijskog nasledja provokacija ( Ružica Beba Pavlovic, Branko Miljuš, Nikola Koka Jankovic, Ljubinka Jovanovic Mihailovic, Miodrag Jelic)
Sa stalnim clanovima Društva izlaže i desetoro umetnika koji imaju tretman gostiju ( Cedomir Vasic, Miloš Šobajic, Radomir Damjanjovic Damnjan, Neša Paripovic, Milica Stevanovic, Pepa Pašcan...) u cemu prepoznajemo otvorenost i živost Udruženja i novi elan.
Negujuci praksu da okuplja afirmisane umetnike zavidne profesionalne reputacije Društvo srpskih umetnika "Lada" održava kontinuitet i obezbedjuje sebi buducnost.
Izložba ce u Nišu trajati do 11. decembra 2011.
Za GSLU Nis
Milica Todorovic
umetnicki direktor
Sto sedam godina postojanja i istrajavanja cine LADU jedinstvenim ne samo umetnickim vec i kulturološkim fenomenom. Clanovi LADE bili su brojni istaknuti umetnici zahvaljujuci kojima je srpska umetnost prošla put od akademskog realizma preko simbolizma i impresionizma do kubizma i ekspresionizma (Uroš Predic, Paja Jovanovic, Petar Ubavkic, Rista i Beta Vukanovic, Marko Murat, Nadežda Petrovic, Kosta Milicevic, Milan Milovanovic, Živorad Nastasijevic, Petar Lubarda...). Nakon Drugog svetskog rata u izmenjenim politickim i ideološkim okolnostima, kada je sputavano sve što je imalo nacionalni predznak i podršku nekadašnje dinastije, LADA je potisnuta i prilicno marginalizovana. Sredinom šezdesetih godina XX veka sa prijemom novih clanova ( Mica Popovic, Vera Božickovic Popovic, Ksenija Divjak, Matija Vukovic, Nebojša Mitric, Zuho Džumhur, Milic Stankovic) udruženje beleži preporod i dobija novi elan. Cirkulacija clanova, povremena zajednicka predstavljanja, obeležavanje velikih jubileja (devedeset i sto godina postojanja) su karakteristike delovanja društva poslednjih decenija.
LADA je danas heterogena grupa umetnika stabilnih u vec osvojenim licnim sadržajno artistickim sferama.
66-tu redovnu izložbu LADE cine dela tridesetoro umetnika. Raznovrsnost plavaca i stilova, širok dijapazon tretiranih likovnih problema, primena razlicitih tehnika, disciplina i medija (od tradicionalnih do tkz. proširenih) su generalne karakteristike izložbe. Krecuci se stazama veristickog, simbolicnog, oniricnog, ekspresivnog, apstraktnog, geometrijskog... neki od umetnika polaze od slikovnog predstavljanja prirode ili pojedinog njenog segmenta (Miroslav Andjelkovic, Nikola Vukosavljevic, Mariana Karalic, Slobodanka Rakic Šefer, Tijana Fišic), drugima je vizuelizacija sveta subjektivnosti prioritet (Aleksandar Djuric, Miodrag Andjelkovic, Todor Stevanovic. Savo Pekovic, Maja Skovran, Miroljub Filipovic Filim, Petar Djuza, Zoran Djordjevic) dok je za neke mogucnost primene kulturno istorijskog nasledja provokacija ( Ružica Beba Pavlovic, Branko Miljuš, Nikola Koka Jankovic, Ljubinka Jovanovic Mihailovic, Miodrag Jelic)
Sa stalnim clanovima Društva izlaže i desetoro umetnika koji imaju tretman gostiju ( Cedomir Vasic, Miloš Šobajic, Radomir Damjanjovic Damnjan, Neša Paripovic, Milica Stevanovic, Pepa Pašcan...) u cemu prepoznajemo otvorenost i živost Udruženja i novi elan.
Negujuci praksu da okuplja afirmisane umetnike zavidne profesionalne reputacije Društvo srpskih umetnika "Lada" održava kontinuitet i obezbedjuje sebi buducnost.
Izložba ce u Nišu trajati do 11. decembra 2011.
Za GSLU Nis
Milica Todorovic
umetnicki direktor
Retrospektivna izlozba FRANCA CURKA, 13. oktobar
Franc Curk je rodjen 1949. u Ljubljani. Diplomirao je 1972. na ALU u Ljubljani, u klasi prof. Gabriela Stupice. Postdiplomske studije na Odseku za konzervaciju i restauraciju završio je 1974. na istoj Akademiji, gde postaje i predavac. Godine 1979. stice zvanje doktora likovnotehnoloških nauka. Bio je gostujuci profesor na Akademijama u Pekingu i Groningenu. Od 1991. živi u Nišu, bio je šef Odeljenja za konzervaciju i restauraciju u Narodnom muzeju a od 2001. je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu.
Realizovao je 67 samostalnih izložbi i ucestvovao na više od trista kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Poljska, Italija, Austrija, Madjarska, Kina, Japan, Engleska, Nemacka, Bugarska...). Za svoj umetnicki rad primio je brojna priznanja i nagrade medju kojima je i najviša esnafska priznanja: "Zlatna igla ULUS-a i ULUV"-za grafiku 1991. i nagrada Udruženja konzervatora Srbije 1996. Nagradjivan je i na medjunarodnim izložbama u Katovicama (1977), Udinama (1982), Taipeiu (1989), Budimpešti (1990)
Tvrdnju o doslednosti likovnog rukopisa Franca Curka, teško je opovrgnuti jer njoj u prilog govore mnoge cinjenice. Pre svega rano opredeljenje umetnika da svoju motivsku inspiraciju traži u arselanu predmeta sa pocetka industrijske epohe bilo da su oni plod manufakturne ili mašinske proizvodnje (pisace mašine, mlinovi za kafu, pegle, vetrenjace, tramvaji, velosipedi, lokomotive...). Kriticari su u toj specificnoj ikonografiji prepoznali simbole nostalgije, osamljenosti ili ironije. Kao doktor konzervacije i restauracije stalno suocen sa problemom trajanja predmeta, a uz svest da svaki predmet osim upotrebne vrednosti nosi pecat necije licne kreativnosti, Curk i kroz svoj likovni opus, produžava život tim predmetima, u podtekstu indirektno saopštavajuci kriticki eticki i estetski stav prema nebrizi i bahatosti savremenog coveka odnosno prema cistoj funkcionalnosti današnjice. Stari predmeti jesu konstatna i dominanta, gotovo zaštitni znak, citavog opusa Franca Curka mada istine radi, moramo pomenuti da se njima ne iscrpljuje motivski repertoar. Pojedine grafike ("Reminiscencije") svojevrsni su su omaž Alfonsu Muhi, druge pociva na predstavama muzicara i filmskih diva (ciklus "Otpisani"). Odgovoran odnos prema društvu i vremenu u kome živi povremeno ga vodi do ekoloških tema, dok možda spekulatini duh možemo prepoznati na najnovijim radovima gde su "spori" puževi ili "usamljenim i ugroženim" nosorozi glavni junaci. Metaforicnost ovih motiva takodje dozvoljava širok spektar tumacenja.
Vlastitu kombinaciju postupaka u kreiranju grafickog lista i kompozicione principe Franc Curk je takodje rano definisao. Dilemu pro et contra figurativnog ili apstraktnog, karakteristicnu za vreme kada se pojavio na slovenackoj tj. jugoslovenskoj umetnickoj sceni sam umetnik je prenebregao sjedinjujuci elemente oba izraza. Centralni motiv, radjen cesto po fotografskom predlošku, uvek je jasno definisan disciplinovanom, preciznom a gipkom linijom. Iskošene je ili centralne perspektive, pozicioniran u središte kompozicije i ima poseban okvir. Pored njega, ukomponovani u jedinstveno jezgro prizor, na grafikama Franca Curka redovno su prisutni akcentovani detalji (geomertiski lik, obojeno polje, Andrejin krst, šablonizirani slovni ili numericki znak). Baveci se pre svega problemom prostorno-vremenske artikulacije umetnik motive smešta ili na bojenu podlogu radjenu naglaženim gestovima, ekspresivno, slobodnim i širokim potezima ili ih okružuje bestežinskim prostorom beline papira. U prvom slucaju, taj sekundarni pozadinski grafizam daje kompoziciji tenziju, komešanje, unutrašnje pulsiranje. To su grafike znacajne obojenosti i intenzivnog kolorita i pripadaju uglavnom ranijem periodu. Postepeno likovni rukopis Franca Curka išao je u korist drugog pomenutog rešenja, odnosno u pravcu funkcionalne redukcije. Sažimanjem bojene skale došao je do monohronije sa dominantom upotrebom nijansi sepijastosmedje. Proces minimaliziranja uloge boje tekao je istovremeno sa uvodjenjem taktilnih vrednosti. Kombinujuci ravnu i duboku štampu svoje graficke listove obogatio je diskretnom igrom senki udubljenog i ispupcenog. Dinamicna i vibrantna pozadina ustupila je mesto bezbojnom, koliko pasivnom toliko i misticnom prostoru. Retki su umetnici koji poštuju i priznaju govor beline. Možda je u srpskoj umetnosti najupecatljiviji primer Miodrag Rogic a u slovenackoj Gabrijel Stupica. Franc Curk poseduje tu hrabrost. On polazi od beline, ne želi da je povredi, naprotiv u njoj se izvanredno snalazi. Uz svest da je belina papira najkraci put izmedju umetnika i postmatraca svoje grafike svodi na belu, cesto reljefnu pozadinu sa centralnim motivom u vidu jednostavnog crteža. Sužavanje registra likovnih elemenata i svesni asketizam u tretmanu i pristupu, umetnikova su sredstva da se dosegne cista likovnost metafizicke konotacije.
Rafiniranom leksikom likovnog izraza Franc Curk ostavljaja trag o sopstvenom bitisanju. Otvoreno pristupa svetu, promišlja njegove fenomene i pojave i neguje vlastito tumacenje. Svojim grafikama koji su istovremeno i misao i emocija ostvaruje sintezu egzistencijalne i likovne cistote. Autenticnost njegovog dela prepoznata je i nagradjivani i u medjunarodnim okvirima.
Na kraju, iako podjednako važno, isticemo da je vredan posebne pažnje istraživacki rad Franca Curka u domenu kompjuterske grafike, holograma, animacije i kineticke grafike. Prateci razvoj elektronike i racunarske tehnologe njegov istraživacki duh ga je, narocito tokom osamdesetih godina, vodio u brojne eksperimente i inovacije u domenu integracije nauke i umetnosti ili preciznije primene nauke u umetnosti. Jedinstvene su njegove "kineticke grafike" kao spoj klasicne tehnike (sito štampa na staklu) i racunarskog programiranja. Ovim segmentom svog rada Franc Curk je aktuelizirao i nastavio istraživanja karakteristicna za pokret Nove tendencije .
za GSLU Niš
Milica Todorovic
Realizovao je 67 samostalnih izložbi i ucestvovao na više od trista kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Poljska, Italija, Austrija, Madjarska, Kina, Japan, Engleska, Nemacka, Bugarska...). Za svoj umetnicki rad primio je brojna priznanja i nagrade medju kojima je i najviša esnafska priznanja: "Zlatna igla ULUS-a i ULUV"-za grafiku 1991. i nagrada Udruženja konzervatora Srbije 1996. Nagradjivan je i na medjunarodnim izložbama u Katovicama (1977), Udinama (1982), Taipeiu (1989), Budimpešti (1990)
Tvrdnju o doslednosti likovnog rukopisa Franca Curka, teško je opovrgnuti jer njoj u prilog govore mnoge cinjenice. Pre svega rano opredeljenje umetnika da svoju motivsku inspiraciju traži u arselanu predmeta sa pocetka industrijske epohe bilo da su oni plod manufakturne ili mašinske proizvodnje (pisace mašine, mlinovi za kafu, pegle, vetrenjace, tramvaji, velosipedi, lokomotive...). Kriticari su u toj specificnoj ikonografiji prepoznali simbole nostalgije, osamljenosti ili ironije. Kao doktor konzervacije i restauracije stalno suocen sa problemom trajanja predmeta, a uz svest da svaki predmet osim upotrebne vrednosti nosi pecat necije licne kreativnosti, Curk i kroz svoj likovni opus, produžava život tim predmetima, u podtekstu indirektno saopštavajuci kriticki eticki i estetski stav prema nebrizi i bahatosti savremenog coveka odnosno prema cistoj funkcionalnosti današnjice. Stari predmeti jesu konstatna i dominanta, gotovo zaštitni znak, citavog opusa Franca Curka mada istine radi, moramo pomenuti da se njima ne iscrpljuje motivski repertoar. Pojedine grafike ("Reminiscencije") svojevrsni su su omaž Alfonsu Muhi, druge pociva na predstavama muzicara i filmskih diva (ciklus "Otpisani"). Odgovoran odnos prema društvu i vremenu u kome živi povremeno ga vodi do ekoloških tema, dok možda spekulatini duh možemo prepoznati na najnovijim radovima gde su "spori" puževi ili "usamljenim i ugroženim" nosorozi glavni junaci. Metaforicnost ovih motiva takodje dozvoljava širok spektar tumacenja.
Vlastitu kombinaciju postupaka u kreiranju grafickog lista i kompozicione principe Franc Curk je takodje rano definisao. Dilemu pro et contra figurativnog ili apstraktnog, karakteristicnu za vreme kada se pojavio na slovenackoj tj. jugoslovenskoj umetnickoj sceni sam umetnik je prenebregao sjedinjujuci elemente oba izraza. Centralni motiv, radjen cesto po fotografskom predlošku, uvek je jasno definisan disciplinovanom, preciznom a gipkom linijom. Iskošene je ili centralne perspektive, pozicioniran u središte kompozicije i ima poseban okvir. Pored njega, ukomponovani u jedinstveno jezgro prizor, na grafikama Franca Curka redovno su prisutni akcentovani detalji (geomertiski lik, obojeno polje, Andrejin krst, šablonizirani slovni ili numericki znak). Baveci se pre svega problemom prostorno-vremenske artikulacije umetnik motive smešta ili na bojenu podlogu radjenu naglaženim gestovima, ekspresivno, slobodnim i širokim potezima ili ih okružuje bestežinskim prostorom beline papira. U prvom slucaju, taj sekundarni pozadinski grafizam daje kompoziciji tenziju, komešanje, unutrašnje pulsiranje. To su grafike znacajne obojenosti i intenzivnog kolorita i pripadaju uglavnom ranijem periodu. Postepeno likovni rukopis Franca Curka išao je u korist drugog pomenutog rešenja, odnosno u pravcu funkcionalne redukcije. Sažimanjem bojene skale došao je do monohronije sa dominantom upotrebom nijansi sepijastosmedje. Proces minimaliziranja uloge boje tekao je istovremeno sa uvodjenjem taktilnih vrednosti. Kombinujuci ravnu i duboku štampu svoje graficke listove obogatio je diskretnom igrom senki udubljenog i ispupcenog. Dinamicna i vibrantna pozadina ustupila je mesto bezbojnom, koliko pasivnom toliko i misticnom prostoru. Retki su umetnici koji poštuju i priznaju govor beline. Možda je u srpskoj umetnosti najupecatljiviji primer Miodrag Rogic a u slovenackoj Gabrijel Stupica. Franc Curk poseduje tu hrabrost. On polazi od beline, ne želi da je povredi, naprotiv u njoj se izvanredno snalazi. Uz svest da je belina papira najkraci put izmedju umetnika i postmatraca svoje grafike svodi na belu, cesto reljefnu pozadinu sa centralnim motivom u vidu jednostavnog crteža. Sužavanje registra likovnih elemenata i svesni asketizam u tretmanu i pristupu, umetnikova su sredstva da se dosegne cista likovnost metafizicke konotacije.
Rafiniranom leksikom likovnog izraza Franc Curk ostavljaja trag o sopstvenom bitisanju. Otvoreno pristupa svetu, promišlja njegove fenomene i pojave i neguje vlastito tumacenje. Svojim grafikama koji su istovremeno i misao i emocija ostvaruje sintezu egzistencijalne i likovne cistote. Autenticnost njegovog dela prepoznata je i nagradjivani i u medjunarodnim okvirima.
Na kraju, iako podjednako važno, isticemo da je vredan posebne pažnje istraživacki rad Franca Curka u domenu kompjuterske grafike, holograma, animacije i kineticke grafike. Prateci razvoj elektronike i racunarske tehnologe njegov istraživacki duh ga je, narocito tokom osamdesetih godina, vodio u brojne eksperimente i inovacije u domenu integracije nauke i umetnosti ili preciznije primene nauke u umetnosti. Jedinstvene su njegove "kineticke grafike" kao spoj klasicne tehnike (sito štampa na staklu) i racunarskog programiranja. Ovim segmentom svog rada Franc Curk je aktuelizirao i nastavio istraživanja karakteristicna za pokret Nove tendencije .
za GSLU Niš
Milica Todorovic
Retrospektivna izlozba DRAGANA PERICA, 20. septembar - 11. oktobar
Izložbe DRAGANA PERICA " Od pejzaža do objekta". Ovom izložbom umetnik obeležava tridesetpet godina stvaralaštva.
Dragan Peric je rodnjen 1956. god. u Nišu. Clan je ULUS-a od 1988. Status istaknutog umetnika dobio je 2008.
Prvu samostalnu izložbu imao je u Nišu 1982. Realizovao je više od 20 samostalnih izložbi u mnogim gradovima Srbije: Beogradu (Galerija KNU, Galerija Kulturnog centra, Salon muzeja savremene umetnosti), Prokuplju, Vranju, Pirotu, Kruševcu, Somboru, Užicu, Zrenjaninu, Prištini, Pancevu, Velikoj Plani. Ucestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama medju kojima su i manifestacije nacionalnog zna?aja (5. izložba jugoslovenskog portreta u Tuzli, XI Trienale jugoslovenskog crteža u Somboru, XVI Bijenale mladih u Rijeci, 35. Oktobarski salon u Beogradu.)
Ucestvovao je u radu više od dvadeset likovnih kolonija u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji.
Dobitnik je pet nagrada: otkupna nagrada na izložbi "Nopovrimljeni clanovi ULUS-a" 1988, Treca nagrada na Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za bibliofilsko izdanje mape crteža 1992, Nagrada KPZ-a Niš za izuzetna dostignuca u kulturi 1993, nagrada na izložbi "Likovni umetnici jugoistocne Srbije - Clanovi ULUS-a" u Nišu i nagrada Galerije Doma omladine u Velikoj Plani 2001.
Bio je dugogodišnji predsednik Društva likovnih umetnika Niša, clanova ULUS-a. Autor je koncepta projekata "Koliba" (1994) i izložbi "Mladi Niša ( 1989), i 6 + 6 ( 2003). Po njegovom predlogu ustanovljena je u Nišu bijenalna izložba "Likovni umetnici jugoistocne Srbije - clanovi ULUS-a"
Slikarstvo Dragana Perica prošao je kroz razlicite faze od pocetnih radova - crteža pejzaža sa veristicnik pristupom, preko elemenata art bruta do slikarstva naglažog gesta i novog enformela sa primenom razlicitih materijala i postupaka. Svojim slikarskim opusom Peric sažima svremenost i daleku gotovo praistorijsku prošlost. Tragajuci za prasimbolima stvorio je licnu ikonografiju motiva i znakova daju?i svojim slikama arhaican prizvuk. Parapelno sa klasicnim slikarstvom Dragan Peric vec od pocetka osamdesetih godina, medju prvima u Nišu, primenjuje i konceptualne forme umetni?kog izražavanja oli?ene u performansima i akcijama. Od sredine devedesetih njegovim opusom dominiraju trodimenzionalni objekti bliski skulpturama i instalacije cesto koncipirane po principu ready made sa primenom upotrebljavanih, postojecih predmeta.
Izložba pruža uvid u celinu umetnikovog opusa.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic
Dragan Peric je rodnjen 1956. god. u Nišu. Clan je ULUS-a od 1988. Status istaknutog umetnika dobio je 2008.
Prvu samostalnu izložbu imao je u Nišu 1982. Realizovao je više od 20 samostalnih izložbi u mnogim gradovima Srbije: Beogradu (Galerija KNU, Galerija Kulturnog centra, Salon muzeja savremene umetnosti), Prokuplju, Vranju, Pirotu, Kruševcu, Somboru, Užicu, Zrenjaninu, Prištini, Pancevu, Velikoj Plani. Ucestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama medju kojima su i manifestacije nacionalnog zna?aja (5. izložba jugoslovenskog portreta u Tuzli, XI Trienale jugoslovenskog crteža u Somboru, XVI Bijenale mladih u Rijeci, 35. Oktobarski salon u Beogradu.)
Ucestvovao je u radu više od dvadeset likovnih kolonija u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji.
Dobitnik je pet nagrada: otkupna nagrada na izložbi "Nopovrimljeni clanovi ULUS-a" 1988, Treca nagrada na Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za bibliofilsko izdanje mape crteža 1992, Nagrada KPZ-a Niš za izuzetna dostignuca u kulturi 1993, nagrada na izložbi "Likovni umetnici jugoistocne Srbije - Clanovi ULUS-a" u Nišu i nagrada Galerije Doma omladine u Velikoj Plani 2001.
Bio je dugogodišnji predsednik Društva likovnih umetnika Niša, clanova ULUS-a. Autor je koncepta projekata "Koliba" (1994) i izložbi "Mladi Niša ( 1989), i 6 + 6 ( 2003). Po njegovom predlogu ustanovljena je u Nišu bijenalna izložba "Likovni umetnici jugoistocne Srbije - clanovi ULUS-a"
Slikarstvo Dragana Perica prošao je kroz razlicite faze od pocetnih radova - crteža pejzaža sa veristicnik pristupom, preko elemenata art bruta do slikarstva naglažog gesta i novog enformela sa primenom razlicitih materijala i postupaka. Svojim slikarskim opusom Peric sažima svremenost i daleku gotovo praistorijsku prošlost. Tragajuci za prasimbolima stvorio je licnu ikonografiju motiva i znakova daju?i svojim slikama arhaican prizvuk. Parapelno sa klasicnim slikarstvom Dragan Peric vec od pocetka osamdesetih godina, medju prvima u Nišu, primenjuje i konceptualne forme umetni?kog izražavanja oli?ene u performansima i akcijama. Od sredine devedesetih njegovim opusom dominiraju trodimenzionalni objekti bliski skulpturama i instalacije cesto koncipirane po principu ready made sa primenom upotrebljavanih, postojecih predmeta.
Izložba pruža uvid u celinu umetnikovog opusa.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic
Mileta Prodanovic TRI POGLAVLJA, 14. jun u 19 sati Galerija "Srbija"
U utorak 14. juna sa pocetkom u 19 sati u galeriji "Srbija" otvaranje izložbe Milete Prodanovica " Tri poglavlja"
Mileta Prodanovic je diplomirao i magistrirao (1985) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Specijalisticke studije završio na Royal College of Arts u Londonu. Vanredni je profesor na FLU u Beogradu. Godine 2009. stekao zvanje doktora umetnosti na FLU.
Realizovao više od trideset samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Cacak, Pancevo, Kruševac, Vršac...), gradovima bivše Jugoslavije (Ljubljana, Dubrovnik, Sarajevo, Perast, Skoplje, Banja Luka) i u inostranstvu (Tibingen, Rim, Regenzburg, Kiev). U?estvovao je na brojnim kolektivnim izložbama. Bio je jedan od predstavnika SFRJ na Bijenalu u Veneciji 1986.
U periodu 1982 - 85. bio clan grupe Alter Imago. Od 1983. objavljuje prozu, esejisticke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Publikovao više od petnaest knjiga proze i eseja.
Dobitnik je više nagrada: iz oblasti književnosti (Nagrada grada Beograda, "Vitalova" nagrada, Književna stipendija "Borislav Pekic"...) likovne kritike (Nagrada "Lazar Trifunovi?"), likovnih umetnosti (Nagrada "Oktobarskog salona", Nagrada fonda SANU "Ivan Tabakovic", Nagrada "Sava Šumanovic"...) kao i priznanja "Todor Manojlovic" za moderni senzibilitet u umetnosti, 2011. godine.
Mileta Prodanovic je najizrazitiji predstavnik srpskog postmodernizma koji u kulturnoj i istorijskoj nasledju nalazi pocetne osnove za svoj rad . Licna erudicija reflektuje se direktno i na sam umetnicki opus kojim dominira primena principa citatnosti sa razlikama. Retrospektivnim pogled unazad na tridesetogodišnji opus Milete Prodanovica možemo konstatovati doslednost metodološkog pristupa a promene u izrazu, korišcenim sredstvima i odnosu prema svrsi umetnosti i umetnickog dela.
Svaku od svojih samostalnih izložbi Mileta Prodanovic realizuje kao posebno osmišljenu tematsku, problemsku i vizuelnu celinu. Izložba u Nišu ciji naziv "Tri poglavlja" sugeriše da se sastoji iz tri celine predstavlja presek umetnikovog istraživanja u poslednjih pet godina i svojevrsno je svedocenje o medijsko-problemskom zaokretu u stvaralštvu Milete Prodanovica u odnosu na predhodni period. Prvi deo je celina Altera pars (Drugi deo) sa radovima koji su kombinacija fotografskih printova i akvarela a obrazuju friz dugacak 11 metara ciji su motivi delovi fasada katedrale u Orvijetua. Rad tretira pitanje prostora i iluzionistickog prikazivanja prostora, odnos stvarnog i fiktivnog, dokumentarnog i intimnog. Drugi deo cini ciklus foto/printova pod nazivom Kunstspotting kao fotografski esej o razlicitim nivoima posmatranja likovnog dela i mestima na kojima se prikazuje. Dok trecom celinom Moya Sesstra (crteži, fotografije i slikani diptih) Prodanovic kroz parafrazu malo poznatog americkog filma "Ljudi macke" iz 1942. tretira pitanje kulturološkog rasizma i postojeceg stereotipa o kulturama tkz. malih i velikih naroda. Ovaj ciklus ce premijerno biti izložen u Nišu.
Izožbu prati promovisanje monografije MILETA PRODANOVI?:BITI NA NEKOM MESTU, BITI SVUDA, BITI autora prof. Lidije Merenik u izdanju Fonda Vujucic kolekcija iz Beograda.
Lidija Merenik je profesor na Seminaru za studije moderne umetnosti, Odeljenja za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pisanjem o umetnosti i kustoskim radom bavi se od 1981. Najpomniji je tumac Prodanoviceve umetnosti od njegovih prvih izložbi do danas.
Fond Vujacic kolekcije kroz izdavaštvo u tri edicije (Teorija, Istorija i Umetnici) nastoji da pokaže jedan moguci pristup proucavanju, valorizovanju i tumacenju umetnickih pojava, licnosti i tokova srpske umetnosti 20. veka. Monografija o Mileti Prodanovicu je druga iz edicije Umetnici.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU Nis
Mileta Prodanovic je diplomirao i magistrirao (1985) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Specijalisticke studije završio na Royal College of Arts u Londonu. Vanredni je profesor na FLU u Beogradu. Godine 2009. stekao zvanje doktora umetnosti na FLU.
Realizovao više od trideset samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Cacak, Pancevo, Kruševac, Vršac...), gradovima bivše Jugoslavije (Ljubljana, Dubrovnik, Sarajevo, Perast, Skoplje, Banja Luka) i u inostranstvu (Tibingen, Rim, Regenzburg, Kiev). U?estvovao je na brojnim kolektivnim izložbama. Bio je jedan od predstavnika SFRJ na Bijenalu u Veneciji 1986.
U periodu 1982 - 85. bio clan grupe Alter Imago. Od 1983. objavljuje prozu, esejisticke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Publikovao više od petnaest knjiga proze i eseja.
Dobitnik je više nagrada: iz oblasti književnosti (Nagrada grada Beograda, "Vitalova" nagrada, Književna stipendija "Borislav Pekic"...) likovne kritike (Nagrada "Lazar Trifunovi?"), likovnih umetnosti (Nagrada "Oktobarskog salona", Nagrada fonda SANU "Ivan Tabakovic", Nagrada "Sava Šumanovic"...) kao i priznanja "Todor Manojlovic" za moderni senzibilitet u umetnosti, 2011. godine.
Mileta Prodanovic je najizrazitiji predstavnik srpskog postmodernizma koji u kulturnoj i istorijskoj nasledju nalazi pocetne osnove za svoj rad . Licna erudicija reflektuje se direktno i na sam umetnicki opus kojim dominira primena principa citatnosti sa razlikama. Retrospektivnim pogled unazad na tridesetogodišnji opus Milete Prodanovica možemo konstatovati doslednost metodološkog pristupa a promene u izrazu, korišcenim sredstvima i odnosu prema svrsi umetnosti i umetnickog dela.
Svaku od svojih samostalnih izložbi Mileta Prodanovic realizuje kao posebno osmišljenu tematsku, problemsku i vizuelnu celinu. Izložba u Nišu ciji naziv "Tri poglavlja" sugeriše da se sastoji iz tri celine predstavlja presek umetnikovog istraživanja u poslednjih pet godina i svojevrsno je svedocenje o medijsko-problemskom zaokretu u stvaralštvu Milete Prodanovica u odnosu na predhodni period. Prvi deo je celina Altera pars (Drugi deo) sa radovima koji su kombinacija fotografskih printova i akvarela a obrazuju friz dugacak 11 metara ciji su motivi delovi fasada katedrale u Orvijetua. Rad tretira pitanje prostora i iluzionistickog prikazivanja prostora, odnos stvarnog i fiktivnog, dokumentarnog i intimnog. Drugi deo cini ciklus foto/printova pod nazivom Kunstspotting kao fotografski esej o razlicitim nivoima posmatranja likovnog dela i mestima na kojima se prikazuje. Dok trecom celinom Moya Sesstra (crteži, fotografije i slikani diptih) Prodanovic kroz parafrazu malo poznatog americkog filma "Ljudi macke" iz 1942. tretira pitanje kulturološkog rasizma i postojeceg stereotipa o kulturama tkz. malih i velikih naroda. Ovaj ciklus ce premijerno biti izložen u Nišu.
Izožbu prati promovisanje monografije MILETA PRODANOVI?:BITI NA NEKOM MESTU, BITI SVUDA, BITI autora prof. Lidije Merenik u izdanju Fonda Vujucic kolekcija iz Beograda.
Lidija Merenik je profesor na Seminaru za studije moderne umetnosti, Odeljenja za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pisanjem o umetnosti i kustoskim radom bavi se od 1981. Najpomniji je tumac Prodanoviceve umetnosti od njegovih prvih izložbi do danas.
Fond Vujacic kolekcije kroz izdavaštvo u tri edicije (Teorija, Istorija i Umetnici) nastoji da pokaže jedan moguci pristup proucavanju, valorizovanju i tumacenju umetnickih pojava, licnosti i tokova srpske umetnosti 20. veka. Monografija o Mileti Prodanovicu je druga iz edicije Umetnici.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU Nis
U Cetvrtak 14. aprila sa pocetkom u 19 sati u galeriji "Srbija" je otvaranje retrospektivne izložbe slika Cedomira Krstica (1923-1988)
Cedomir Krstic je rodjen u Pirotu. Odmah po diplomiranju na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu doselio se u Niš gde je poceo svoju umetnicku i pedagošku karijeru. Pripada najstarijoj generaciji profesora srednje Umetnicke škole u kojoj je radio punih devet godina (1953 - 1962). Redovno je izlagao i znacajno oplemenio tadašnju nišku likovnu scenu. Bio je cenjen i zapažen, poneo je najviše gradsko priznanje Oktobarsku nagrada grada Niša (1961). Od 1963. živeo je u Beogradu radeci kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti.
Cedomir Krstic je istaknuti predstavnik srpskog posleratnog intimistickog slikarstva. Od prve samostalne izložbe (Niš, 1953) do poslednje (Beograd, 1988) njegov stvaralacki put razvijao se bez velikih dilema i stilskih zaokreta ali uz vlastiti logican sled i dinamiku razvoja. U lepoti nesputanog cina slikanja, slobodi gesta i mekoti forme Krstic je prepoznao vlastiti umetnicki kodeks. Bio je izuzetan kolorista sa urodjenim osecanjem pikturalnosti, majstor slikarskog štimunga i atmosfere koji je u tkz. malim stvarima i svakodnevnim prizorima iz sopstvenog okruženja nalazio inspirativne impulse. Mrtve prirode, re?e portreti i pejzaži a najviše enterijeri gradskih kuca su njegova konstantna žanrovska preokupacija, što mu je i donelo epitet doslednog intimiste.
Izložbu ce ciniti 53 slike preuzete iz kolekcije porodice Krstic, iz umetnikovog Legata pri Galeriji "Cedomir Krstic" u Pirotu, iz fonda GSLU Niš i Narodnog muzeja u Nišu. Deset slika iz niškog Muzeja do sada nije izlagano na retrospektivnim izložbama umetnika, gotovo da su nepoznate široj javnosti a znacajno su svedocanstvo o razvojnom putu umetnika.
Prošlo je punih dvadeset godina od posednje izložbe Cedomira Krstica u Nišu. Ovom izložbom potkrepljujemo secanje starijih sugracana na njega a mladima pružamo mogucnost da ga otkriju i prepoznaju.
Izložba u Nišu traje do 1. maja. Nakon Niša bice realizovana u Vranju, Leskovcu i Pirotu.
za GSLU Niš
Milica Todorovic
umetnicki direktor
Cedomir Krstic je rodjen u Pirotu. Odmah po diplomiranju na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu doselio se u Niš gde je poceo svoju umetnicku i pedagošku karijeru. Pripada najstarijoj generaciji profesora srednje Umetnicke škole u kojoj je radio punih devet godina (1953 - 1962). Redovno je izlagao i znacajno oplemenio tadašnju nišku likovnu scenu. Bio je cenjen i zapažen, poneo je najviše gradsko priznanje Oktobarsku nagrada grada Niša (1961). Od 1963. živeo je u Beogradu radeci kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti.
Cedomir Krstic je istaknuti predstavnik srpskog posleratnog intimistickog slikarstva. Od prve samostalne izložbe (Niš, 1953) do poslednje (Beograd, 1988) njegov stvaralacki put razvijao se bez velikih dilema i stilskih zaokreta ali uz vlastiti logican sled i dinamiku razvoja. U lepoti nesputanog cina slikanja, slobodi gesta i mekoti forme Krstic je prepoznao vlastiti umetnicki kodeks. Bio je izuzetan kolorista sa urodjenim osecanjem pikturalnosti, majstor slikarskog štimunga i atmosfere koji je u tkz. malim stvarima i svakodnevnim prizorima iz sopstvenog okruženja nalazio inspirativne impulse. Mrtve prirode, re?e portreti i pejzaži a najviše enterijeri gradskih kuca su njegova konstantna žanrovska preokupacija, što mu je i donelo epitet doslednog intimiste.
Izložbu ce ciniti 53 slike preuzete iz kolekcije porodice Krstic, iz umetnikovog Legata pri Galeriji "Cedomir Krstic" u Pirotu, iz fonda GSLU Niš i Narodnog muzeja u Nišu. Deset slika iz niškog Muzeja do sada nije izlagano na retrospektivnim izložbama umetnika, gotovo da su nepoznate široj javnosti a znacajno su svedocanstvo o razvojnom putu umetnika.
Prošlo je punih dvadeset godina od posednje izložbe Cedomira Krstica u Nišu. Ovom izložbom potkrepljujemo secanje starijih sugracana na njega a mladima pružamo mogucnost da ga otkriju i prepoznaju.
Izložba u Nišu traje do 1. maja. Nakon Niša bice realizovana u Vranju, Leskovcu i Pirotu.
za GSLU Niš
Milica Todorovic
umetnicki direktor
Cedomir Krstica (1923-1988), 14. april - 1. maj
ELIZABET METJU, 4. april
Umetnica iz Kanade i kustos putujuce izložbe Ateljea Presse Papier Elizabet Metju boravila je u Nišu 4. aprila u gde je u Galeriji "Srbija" održala predavanje na temu: Doprinos Ateljea Presse Papier frankofonoj prisutnosti na medjunarodnoj sceni.
Ovim predavanjem Galerija savremene likovne umetnosti Niš pridružuje se obeležavanju Dana frankofonije i nastavlja plodnu saradnju sa Ateljeom za grafiku Presse Papier iz Kanade.
Ovim predavanjem Galerija savremene likovne umetnosti Niš pridružuje se obeležavanju Dana frankofonije i nastavlja plodnu saradnju sa Ateljeom za grafiku Presse Papier iz Kanade.
Izložba grafika CENTAR ŠOK /CENTRE, 15. mart - 28. mart
Povodom obeležavanja 30 godina postojanja grafickog Ateljea Press Papier u gradu Troa Rivjer u kanadskom Kvebeku dvadeset petoro umetnika koji rade u ovom ateljeu priredilo je izložbu CENTRE CHOC. Izložbu cine ukupno dvanaest diptiha i triptiha realizovanih u razlicitim grafickim tehnikama a nastalih kao plod saradnje i zajednickog rada po dva umetnika. Izložba je primer umetnickog susretanja razlicitih ideja, emocija, znakova i simbola. Otkriva nam razlicite tematske preokupacije od sukoba kultura, generacijske konfrontacije do prirode, igre i tolerancije. Ateljea Press Papier podstice interdisciplinarna instraživanja u domenu grafike i štampe tako da su zastupljena dela primer novih likovnih i plasticnih trendova. Kurator izložbe je umetnica Elisabet Matju.
Atelje Press Papier zauzima znacajno mesto u savremenoj umetnosti Kanade a GSLU Niš saradjuje sa umetnicima iz ove radionice od 2008. godine.
Izložba se organizuje u saradnji i uz finansijsku podršku Ambasade Kanade u Srbiji a u okviru manifestacije Dani frankofonije. Izlozbu ce 15. marta s pocetkom u 19 sati otvoriti ambasador Kanade.
Atelje Press Papier zauzima znacajno mesto u savremenoj umetnosti Kanade a GSLU Niš saradjuje sa umetnicima iz ove radionice od 2008. godine.
Izložba se organizuje u saradnji i uz finansijsku podršku Ambasade Kanade u Srbiji a u okviru manifestacije Dani frankofonije. Izlozbu ce 15. marta s pocetkom u 19 sati otvoriti ambasador Kanade.
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
