Julijana Joland Briv je docent na Akademiji likovnih umetnosti Steva Radegonda u Turu gde predaje crtanje i slikanje. Diplomirala je na istoj Akademiji u klasi prof. Jovana R. Zeca 2001. godine. Njeno predhodno umetnicko obrazovanje podrazumeva specijalizaciju tehnike akvarela, pohadjanje Regionalne visoke škole likovnih umetnosti u Turu i Opštinske škole umetnosti Sen Sir na Lori. Realizovala je osam samostalnih izložbi. Izlagala na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bila je ucesnik ovogodišnje Likovne kolonije u Sicevu.
Umetnica ce se niškoj likovnoj publici predstaviti najnovijim slikama koje cine ciklus "Cetiri doba". U likovno vizuelnom pogledu njena dela su jasna asocijacija na cetiri godišnja doba a u emotivno misaonom kontekstu mogu se tumaciti i doživeti kao simboli temporarnosti, secanja i prolaznosti. Kombinacijom tehnika (pigment i akrilik), igrom faktura, muzikom boja i ritmom poteza umetnica stvara likovni ekvivalent cuvenim Vivaldijevim kompozicijama.
Likovni rukopis Julijane Joland Briv podrazumeva sadejstvo apstrakcije i asocijacije. Procesom redukcije i sublimacije i primenom konstruktivnih elemenata u kompoziciji umetnica utiske iz prirode i spoljašnjeh sveta interpretira na duboko lican i intiman nacin prenebregavajuci verizam pojavnosti a tragajuci za suštinom i nivoima duhovnosti.
Izložbu ogranizuje Galerija savremene likovne umetnosti u saradnji sa Kancelarijom za medjunarodnu saradnju u oblasti nauke, obrazovanja i kulture Grada Niša.
Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu-odsek zidno slikarstvo kod prof.mr Gradimira Petrovica. Postdiplomske studije završila na fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof mr Djure Radonjica.
Biljana Jovcic je umetnik koji svoj likovni jezik gradi na relaciji izmedju jedne vrste neoenformela i geometrijske apstrakcije.
Tokom procesa istraživanja najpre ukida predmet naglašavajuci strukturu slikarske materije - da bi u sledecoj fazi uvela ciste geometrijske znake kao što su pravilne vertikalne i horizontalne linije, kvadratni ili kružni oblici.
U svom slikarskom postupku širokim potezima cetke ili špahtle nanosi guste slojeve boje cesto upotrebljavajuci gips, dok oštrim predmetom urezuje linije prodiruci u samu suštinu forme.
Pri tome linija ima poseban znazaj: ona deli površine, predstavlja jasnu granicu ili je pak sasvim slobodna, iskricava da bi se u sledecem momentu potpuno izgubila, pa opet pojavila u vidu svedenog znaka.
Svetlost na njenim slikama ne oblikuje boju- nego je više psihološkog tipa- predstavljajuci znacajan faktor koji ucestvuje u gradnji uzvišene, nostalgicne atmosfere.
Naslagane reljefne strukture materije nabijene su psihickom energijom koja izlazi u sponatanom procesu stvaranja. Preovladavaju zagasiti slojevi sive, oker i crne sa akcentima svežih boja /ljubicasta,bela, oranž, / u vidu pravilnih linija ili geometrijskih oblika koji su u suprotnosti sa slobodnim kretanjem materije .U najnovijem ciklusu bojenih crteža Biljana ne samo da izlazi iz klasicnog formata, vec se smelo upušta u novu avanturu osvajajanja prostora gradeci zanimljive ambijentalne celine.
Osnovna namera sastoji se u tome da formiranjem vlastitog koda tumacenja konstruiše dublju filozofsku konotaciju obracajuci se kolektivnoj svesti.
Ukazujuci na znake koje treba pratiti uspostavlja nemu komunikaciju sa posmatracem formirajuci jednu vrstu ideograma. Kroz celokupan proces studioznog istraživanja gradi duhovnu pesmu prostora.
Spajajuci racionalno i spontano u jednu celinu B.Jovcic izgradjuje sopstveni likovni jezik u kojem prostor i vreme predstavljaju dva bitna egzistencijalna sloja.
Tragajuci za apsolutnom istinom tokom složenog, kreativnog procesa Biljana Jovcic pronalazi unutrašnje svetove, formira iracionalne prostore, došavši do novih otkrica u kojima jasno izražava svoje osecanje života i svoju koncepciju sveta.
Bitan deo analize ovih dela cini odnos teme i medija, tj. transponovanja katarzicnog trenutka u jedan prizor. Ovaj prikazani trenutak ne egzistira kao projekcija vremena, vec kao njegov negativni oznacitelj. Cela slika postaje metonimija, u kojoj jedna stvar zamenjuje drugu; da bi govorio o beskonacnom, on ukazuje na konacno. Trenutak koji potire trajanje, put je ka apsolutu. Zamrznuta tela u jednom kadru, poseduju nagon ka pokretu, a scena potrebu za trajanjem. Lirika u pozadini ovih dela produkt je podsvesnog uma - citljiv jedino vizuelnim senzacijama.
Specifican vizuelni jezik obavija scene nadrealnom atmosferom, upotpunjujuci time iskaz vecnosti u njima, a naše refleksije pri razumevanju dela služe koceptu jedinstva, kao i pojedinacnoj samo-spoznaji.
Katarina Petrovic
SINDROM POVLACENJA, 16. - 28. jun
Lara Dont // Tomaš Moravec // Jovan Stevanovic Uvodno predavanje: Marko Stamenkovic Otvaranje: Cetvrtak, 16. jun 2011. // 19:00 Salon 77 // Beli begova džamija u niškoj Tvrdavi
ODELJENJE ZA POVLACENJE je naziv dugorocnog projekta koji u prvi plan javnog fokusa postavlja koncept “povlacenja” (engl. withdrawal). Povlacenje je ovde shvaceno kao jedan od mogucih nacina artikulacije mišljenja, iskustva i znanja o simbolicnom i realnom znacaju gesta odstupanja kao manifestacije egzistencijalnog i profesionalnog protesta prema zadatom sistemu društvenog ponašanja.
SINDROM POVLACENJA, izložbeni dogadaj u Salonu 77 niške Tvrdave, jedan je u seriji umetnickih programa u sastavu ovog projekta kojim je okupljeno troje mladih umetnika razlicitih generacija: Lara Dont (*1979, Belgija), Tomaš Moravec (*1985, Republika Ceška) i Jovan Stevanovic/Justin McKenny (*1992, Srbija). Zamišljen je u formi kratkotrajnog (trodnevnog) vizuelnog dogadaja koji se razvija na nivou višemedijske prezentacije. U kontekstu odabranog izložbenog prostora (šesnaestovekovna džamija cija je prvobitna funkcija vremenom promenjena), ovaj dogadaj obuhvata sinhronizovanu upotrebu medija razlicitog formata (uvodno predavanje, zidni crtež, digitalna fotografija, mobilni objekti, štampani materijal, svetlost i zvuk). Nalik savremenom “efemernom spektaklu”, izložba dovodi u pitanje koncept dogadaja (engl. event) i ima za cilj da umetnickom artikulacijom vremenske i prostorne dimenzije stvarnosti transformiše oblike pojavnosti u javnom prostoru koji ne pripadaju kategoriji svakodnevnog iskustva: lebdece objekte (Moravec), manifestaciju protesta (Dont) i gest suicida (Stevanovic/McKenny).
IVANKA ZIVKOVIC, 24. april - 14. jun
SVETLO LICE SLIKE
Svetlo lice slike Ivanke Živkovic netraži svoju vrednosnu potvrdu u nekom od aktuelnih likovnih trendova.Njena slika je odavna prevazišla standardne oblike kreativnog iskustva i stupila u prostor ciste vizuelne lepote.Ona je po svojoj prirodi, predstavnik klasicnih, tradicionalnih likovnih ideala koji pocivaju na vrednostima najsuptilnijih kvaliteta samog likovnog jezika. Kako je likovni jezik stariji od svesti o izvesnim stilskim obrascima koje nam je ostavila istorija umetnosti, on je (taj jezik) najmerodavniji nosilac i duhovne vrednosti slike.
Ivanka Živkovic se inspiriše oblicima prirode kao izvorom jedne poetske ozarenosti autora u procesu stvaranja novog vizuelnog fenomena originalne slike. Svetla i harmonicna boja, fini ritmovi pojedinih celina slike, punoca zvuka i dubina emocija, sloboda cina otkrivanja celovite fizionomije slike, sve su to samo neki od elemenata poeticke strukture ovih raskošnih likovnih prizora. Leptir ili cvet, drvo ili fragment nekog nedogleda, raspukli plodovi puni semena sve su to osnovne ikonografske jedinice Ivankinih kompozicija. Ni jedna od njih nije u funkciji ponavljanja oblika vidljive stvarnosti, one imaju izvesnu simbolicku funkciju stanja plodnosti simboliku kao mocnu unutrašnju dimenziju oblika. Ove slike žive po zakonima svoje vlastite prirode i same po sebi deluju kao novo vidjenje i novi doživljaj sveta.
Višedecenijska doslednost Ivanke Živkovic odabranom likovnom principu rezultirala je jednom zaista originalnom dimenzijom klasicne slike koja, uprkos toj osnovnoj klasicnoj poziciji, ima itekako dodira sa savremenim duhom vremena. Njena modernost je u korenu njene jezicke strukture, u prisustvu onih kreativnih principa koji jezik klasicne likovnosti oslobadjaju svakog oponašanja. Jezik za Ivanku Živkovic nije samo rad u materiji (ili materijom) vec je on pre svega izraz zrele svesti koja slikom otvara novi pogled na stvarnost covekovog sveta.
Ivanka Živkovic je nesumnjivo jedna od najneposrednijih slikarki naše savremene slikarske umetnosti, koja superiorno vlada tehnikom slikarskog cina, dovodeci boju i oblik do uzbudljivog izraza. Ona zna kako ce jednu likovnu tehniku dovesti do vrhunske ekspresivnosti, kako boju oploditi svetlošcu i dati joj sjaj nadnarativne lepote i uzbudljivosti. I uprvo zbog toga ce i najodlucniji pobornici postmodernisticke destinacije morati priznati da je rec o autenticnom i znacajnom slikarskom delu.
Sreto Bošnjak
MICHAEL GÜNZBERGER, AURELIO KOPAINIG, RUDY DACELIERE, 14. - 23. maj
U okviru manifestacije "Noc muzeja" u Salonu 77 u 20 sati je otvorena izložba trojice umetnika iz Švajcarske: Aurelija Kopaininga, Rudia Dslijera i Mihaela Ginzburgera. To su umetnici mladje generacije a razlicitih vokacija sa izrazitim individualnostima
Aurelio Kopainig se bavi fotografijom i videom. Svojim opusom tretira odnos coveka i okruženja ( prirodnog i urbanog) koncentrišuci se posebno na primere covekovog pokušaja da zaštiti, ukroti ili preoblikuje okruženje prilagodjavajujci ga svojim potrebama. U izboru motiva ne retko, umetnik se opredeljuje za sekvence koje sadrže i elemente dosetke i humora kakve su delimicno i fotografije zastupljene na ovoj izložbi ( Pekinški toalet).
Rudi Deselije je multimedijalni umetnik, majstor tehnike snimanja, produkcije i primene zvuka. To je muzika šumova i jedva cujnih zvucnih vibracija. Ne retko tonske zapise povezuje i sa slikom tj. fotografijama koje iz bliže odredjuju stvarajuci vizuelno -zvucne instalacije ili koristi prirodne materijale kao u ovde zastupljenom radu Ovih nekoliko cvetova - gde lišce povezano bakarnim žicama sa magnetima i pojacalom postaje suptilna zvucna membrana.
Mihael Ginzberger paralelno sa novim oblicima umetnickog izražavanja primenjuje i klasicne likovne disciple i tehnike, pre svih crtež i grafiku, tretirajuci razlicita problemska pitanja i žanrovske celine. Litografija Schat / Ovca iz ciklusa Struktura potvrdjuje umetnikovu veštinu u interpretiranju i razradi motiva krzna kreirajuci metaforicnu aluziju. Za ovu priliku uradio je i posebnu seriju ekspresionisticki intoniranih kroki crteža sta ocekujem da vidim - kao likovni izraz licnog predubedjenja o vizuelnim identitetima Srbije i Makedonije.
Izložba je deo projekta GSLU Niš "Umetnici u našem (zajednickom) regionu" / Artists in our (shared) region. koji je finansijski podržan od strane Prohelvecije - Švajcarskog saveta za umetnost / Pro helvetia - Swiss Arts Council a u okviru Programa švajcarsko-balkanske kulturne razmene i saradnje.
Partneri niškoj Galeriji u realizaciji projekta su Kulturni centar Leskovaca (Srbija) i Narodni muzej iz Kumanova (Makedonija). Izložba ce biti realizovana i u ovim gradovima.
Ljubiša Brkovic je diplomirao na APU u Beogradu 1971.
Od 1993. živi i radi kao slobodni umetnik. Samostalno izlagao u Nišu, Leskovcu , Novom Sadu, Mariboru, Užicu , Prokuplju, Pirotu i Zemunu. Kolektivno izlagao u zemlji i inostranstvu ( Kanada, Bugarska, Gr?ka). Dobitnik je nagrada : Prva nagrada na Jugoslovenskom konkursu za dizajn Fabrike duvana Niš ( 1985), nagrada "Mali pexat NGK" (1996,1998).
Ljubiša Brkovic je umetnik xije je stvaralaštvo prisutno vex pune xetiri decenije na niškoj likovnoj sceni. Kao vrstan poznavalac svih tajni izrade grafixkog dizajna Brkovix zauzima posebno mesto u likovnom životu grada.
Zapocevši svoj rad kao graficki dizajner u fabrici Djuro Salaj u Nišu Ljubiša Brkovic prelazi bogat stvaralacki put ispunjen zanimljivim grafickim i likovnim eksperimentima.
U najnovijem ciklusu serigrafija vraxa se geometrijskoj apstrakciji, ali na sasvim nov, sofisticiran naxin odmerenim likovnim odnosima. Naglašavajuxi strukturu grafixkog lista upotrebljava xesto suvi žig, ili pak stvara geometrijske perforacije na papiru u vidu pravilnih krugova i linija.
Posedujuci snažno kreativno nadahnuce Brkovic otkriva uvek sveže i maštovite mogucnosti dovodeci u skladnu ravnotežu likovne i dizajnerske elemente.
visi kustos Radmila Kostic
STIN RASMUSEN - Danska,
Stin Rasmusen / Steen Rasmussen
Diplomirao na Akademiji umetnosti Jutland 1987. godine. Clan je Udruženja umetnosti Danske, Umetnickog udruženja (BFK) i Udruženja Graficara Danske. Dela Stina Rasmusena nalaze se u javnim kolekcijama i zbirkama u Danskoj, Švedskoj, Japanu i Litvaniji.
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I 1 8 0 0 0 N i š S r b i j a T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0 F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2 ww.gslunis.org
SLIKARSTVO G R A F I K A SKULPTURA O S T A L I M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I 1 8 0 0 0 N i š S r b i j a T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0 F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2 ww.gslunis.org
SLIKARSTVO G R A F I K A SKULPTURA O S T A L I M E D I J I
SLIKARSTVO G R A F I K A SKULPTURA O S T A L I M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I 1 8 0 0 0 N i š S r b i j a T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0 F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2 ww.gslunis.org
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I