Pregled izlozbi u 2012. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
I Z L O Ž B E N I P A V I L J O N 2 0 1 1
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
BEZ NAZIVA, 8. decembar
Objedinjeni u stavovima vezanim za društvo i umetnost uopšte petoro mladih likovnih umetnika: Miron Mutaovic iz Beograda, Dušan Stošic iz Vranja, Tadija Janicic iz Novog Sada, Biljana Jankovic i Stevan Kitic iz Niša je došlo na ideju da se zajednicki predstave niškoj likovnoj publici izložbom pod nazivom Bez naziva. Ova grupa umetnika se iz obilja raznovrsnih umetnickih praksi opredelila za slikanje slika, ali i pricanje prica, za zadovoljstvo narativa pronalazeci inspiraciju u svakodnevnom svetu oko sebe.
Polazeci od poznate teze da je slika iluzija, a sama umetnost neka vrsta magije, svako od njih se kroz metaforicna znacenja posvecuje ispitivanju njenih filozofskih granica. Istraživanjem podsvesnih stanja pronalaze nove, zagonetne relacije formirajuci otvorene price koje traju i koje su uvek u procesu promene.
Koristeci razne senzacije iz okruženja kroz jednu vrstu kreativne igre ispoljavaju ironican i sarkastican stav prema trendovskim merilima u savremenom društvu. Težeci za potpunom slobodom u izrazu ovi umetnici svojim radovima vešto provociraju i opominju obracajuci se intelektu posmatraca ukazujuci na duhovnu prazninu savremenog coveka.
Kao osnovna misao vodilja ove izložbe uzeta je izjava americkog slikara Filipa Gastona (Philip Guston) iz 1960:
"Ima nešto smešno i mizerno u mitu koji smo nasledili od apstraktne umetnosti, da je slika autonomna, cista i za sebe, i stoga mi po navici definišemo njen sadržaj i granice. Ali slika je "necista" a prilagodjavanje necistota je ono što forsira kontinuitet slike."
Radmila Kostic
kustos GSLU
Polazeci od poznate teze da je slika iluzija, a sama umetnost neka vrsta magije, svako od njih se kroz metaforicna znacenja posvecuje ispitivanju njenih filozofskih granica. Istraživanjem podsvesnih stanja pronalaze nove, zagonetne relacije formirajuci otvorene price koje traju i koje su uvek u procesu promene.
Koristeci razne senzacije iz okruženja kroz jednu vrstu kreativne igre ispoljavaju ironican i sarkastican stav prema trendovskim merilima u savremenom društvu. Težeci za potpunom slobodom u izrazu ovi umetnici svojim radovima vešto provociraju i opominju obracajuci se intelektu posmatraca ukazujuci na duhovnu prazninu savremenog coveka.
Kao osnovna misao vodilja ove izložbe uzeta je izjava americkog slikara Filipa Gastona (Philip Guston) iz 1960:
"Ima nešto smešno i mizerno u mitu koji smo nasledili od apstraktne umetnosti, da je slika autonomna, cista i za sebe, i stoga mi po navici definišemo njen sadržaj i granice. Ali slika je "necista" a prilagodjavanje necistota je ono što forsira kontinuitet slike."
Radmila Kostic
kustos GSLU
DRAGOLJUB BATO BRAJOVIC, 18.oktobar - 9. novembar
DRAGOLJUB BATO BRAJOVIC
Izložba slika i crteža
Rodjen u Podgorici, 17. juna 1939. godine.
Završio slikarstvo na Akademiji za likovne umetnosti i postiplomske studije na ALU u Beogradu.
Clan udruženja ULUCG i dugogodišnji predsednik ULUCG .Priredio 60 samostalnih izložbi i ucestvovao na preko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Izložba predstavlja pregled njegovog cetrdesetpetogodišnjeg stvaralackog rada.
Brajovic je umetnik koji zasniva svoju stvaralacku poetiku na pretežno literarnoj osnovi gradeci kompleksne likovne celine.Njegov likovni opus se krece u sferi figurativnog sa elementima nadrealisticke asocijacije .
Iako stvraralaštvo Dragoljuba Bate Brajovica možemo podeliti na nekoliko ciklusa, svakako je najupecatljiviji, najsnažniji onaj koji prodire duboko u ljudsku psihologiju, baveci se dramati?nim temama kao što su ljudska stradanja, rat i apokalipsa.
Posmatrane u celini, njegove slike pored izvanrednog baratanja likovnim elementima govore o autorovom cistom slikarskom umecu da sva svoja osecanja i snove prenese na platno.
Istovremeno, kao krajnje senzibilan umetnik , ne mogavši ostati ravnodušan na aktuelna društveno- politicka dešavanja u našem okruženju, Brajovic reaguje na sebi svojstven nacin kroz sumornu, pomalo avetinjsku atmosferu jezikom citljivih simbola sa dozom sarkazma i ironije.
Medjutim, dešava se da sasvim neocekivano, kroz vedar, svetao kolorit u kojem preovladavaju tonovi žute boje saopštava turobne poruke ukazujuci na sve pošasti savremenog društva.
Okrenut savremenom coveku i njegovim dramama Dragoljub Bato Brajovic na krajnje sugestivan nacin izražava svoj kriticni stav prema svetu koji ga okružuje izgradivši samosvojan,prepoznatljiv stil ne samo na Crnogorskoj, nego i široj likovnoj sceni.
Radmila Kostic
kustos GSLU Nis
Izložba slika i crteža
Rodjen u Podgorici, 17. juna 1939. godine.
Završio slikarstvo na Akademiji za likovne umetnosti i postiplomske studije na ALU u Beogradu.
Clan udruženja ULUCG i dugogodišnji predsednik ULUCG .Priredio 60 samostalnih izložbi i ucestvovao na preko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Izložba predstavlja pregled njegovog cetrdesetpetogodišnjeg stvaralackog rada.
Brajovic je umetnik koji zasniva svoju stvaralacku poetiku na pretežno literarnoj osnovi gradeci kompleksne likovne celine.Njegov likovni opus se krece u sferi figurativnog sa elementima nadrealisticke asocijacije .
Iako stvraralaštvo Dragoljuba Bate Brajovica možemo podeliti na nekoliko ciklusa, svakako je najupecatljiviji, najsnažniji onaj koji prodire duboko u ljudsku psihologiju, baveci se dramati?nim temama kao što su ljudska stradanja, rat i apokalipsa.
Posmatrane u celini, njegove slike pored izvanrednog baratanja likovnim elementima govore o autorovom cistom slikarskom umecu da sva svoja osecanja i snove prenese na platno.
Istovremeno, kao krajnje senzibilan umetnik , ne mogavši ostati ravnodušan na aktuelna društveno- politicka dešavanja u našem okruženju, Brajovic reaguje na sebi svojstven nacin kroz sumornu, pomalo avetinjsku atmosferu jezikom citljivih simbola sa dozom sarkazma i ironije.
Medjutim, dešava se da sasvim neocekivano, kroz vedar, svetao kolorit u kojem preovladavaju tonovi žute boje saopštava turobne poruke ukazujuci na sve pošasti savremenog društva.
Okrenut savremenom coveku i njegovim dramama Dragoljub Bato Brajovic na krajnje sugestivan nacin izražava svoj kriticni stav prema svetu koji ga okružuje izgradivši samosvojan,prepoznatljiv stil ne samo na Crnogorskoj, nego i široj likovnoj sceni.
Radmila Kostic
kustos GSLU Nis
PREDRAG DAMJANOVIC, 26.april - 20. jun
Galerija savremene umetnosti, 26. maja do 20.juna 2011, predstavlja u Paviljonu u tvrdavi Predraga Damjanovica (1975, Beograd). Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na poslediplomskim studijama na istom fakultetu. Izlagao u Francuskom kulturnom centru, na selekciji festivala "Mikser" i u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu u Francuskoj. Kao vizuelni umetnik bavi se istraživanjem procesa prevodenja malog, intimnog crteža u zidni i javni.
Sam umetnik o svom radu kaže: "Zidni crtež, mural, grafiti, stencili i zidne poruke, najcešce su radovi motivisani potrebom onog ko ih stvara, da se društveno angažuje, ukaže na svoje stavove ili stavove grupe koju zastupa ili su komplikovani narativi koji izražavaju razne društvene promene, pokrete, socijalne nepravde ili kolektivne ideje. Ja sam u tom smislu pronašao pristup kako da svoje tehnicke i izražajne likovne mogucnosti, prikažem u javnom prostoru. Polazište mog rada je "mali crtež", likovni medij, koji je najcešce najintimniji, najspontaniji i najneposredniji zapis autora o njegovim razmišljanjima, osecanjima i stavovima. Projekat je zasnovan na ideji da stavove o sebi i društvu koji su ispoljeni kroz spontani likovni izraz "malog crteža", prevedem u monumentalne dimenzije i time skrenem pažnju na licni i društveni kontekst mog pristupa."
Na ovaj nacin autor objašnjava kako nastaju razlicite predstave, asocijacije i slike koje nose odredene poruke delujuci snažno, ponekad cak i agresivno. Koristeci fotografije savremenog medijskog izražavanja kao polaznu tacku za svoje crteže Damjanovic otkriva pozornicu neobicnih, gotovo nestvarnih zbivanja.
Služeci se crtežom kao osnovom likovne kreacije neposredno i spontano ispoljava vlastiti životni i umetnicki stav. Pored toga, pronicljivim kriticarskim stavom Damjanovic otvara nove vidike, podstice na razmišljanje dok istovremeno neguje cistu likovnost i lakocu linije.
Njegovi crteži proisticu iz dubokih, tajanstvenihih slojeva umetnikove licnosti upucujuci posmatraca u unutrašnje sadržaje i stanja kojih cesto i nije svestan. Spajajuci psihološko i mitološko u jednu dinamicnu asocijativnu celinu autor izražava zavidan nivo likovne zrelosti.
Radmila Kostic
Sam umetnik o svom radu kaže: "Zidni crtež, mural, grafiti, stencili i zidne poruke, najcešce su radovi motivisani potrebom onog ko ih stvara, da se društveno angažuje, ukaže na svoje stavove ili stavove grupe koju zastupa ili su komplikovani narativi koji izražavaju razne društvene promene, pokrete, socijalne nepravde ili kolektivne ideje. Ja sam u tom smislu pronašao pristup kako da svoje tehnicke i izražajne likovne mogucnosti, prikažem u javnom prostoru. Polazište mog rada je "mali crtež", likovni medij, koji je najcešce najintimniji, najspontaniji i najneposredniji zapis autora o njegovim razmišljanjima, osecanjima i stavovima. Projekat je zasnovan na ideji da stavove o sebi i društvu koji su ispoljeni kroz spontani likovni izraz "malog crteža", prevedem u monumentalne dimenzije i time skrenem pažnju na licni i društveni kontekst mog pristupa."
Na ovaj nacin autor objašnjava kako nastaju razlicite predstave, asocijacije i slike koje nose odredene poruke delujuci snažno, ponekad cak i agresivno. Koristeci fotografije savremenog medijskog izražavanja kao polaznu tacku za svoje crteže Damjanovic otkriva pozornicu neobicnih, gotovo nestvarnih zbivanja.
Služeci se crtežom kao osnovom likovne kreacije neposredno i spontano ispoljava vlastiti životni i umetnicki stav. Pored toga, pronicljivim kriticarskim stavom Damjanovic otvara nove vidike, podstice na razmišljanje dok istovremeno neguje cistu likovnost i lakocu linije.
Njegovi crteži proisticu iz dubokih, tajanstvenihih slojeva umetnikove licnosti upucujuci posmatraca u unutrašnje sadržaje i stanja kojih cesto i nije svestan. Spajajuci psihološko i mitološko u jednu dinamicnu asocijativnu celinu autor izražava zavidan nivo likovne zrelosti.
Radmila Kostic
IZLOŽBA RADOVA STOJANKE ÐORÐIC NIKOLIC, 28.april - 17. maj
STOJANKA ÐORÐIC
rodjena u Pancevu Diplomirala na odseku slikarstva Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu.1982.godine je magistrirala na istom fakultetu.Studijski je boravila u Francuskoj sredinom osamdesetih godina. Prvu deceniju svog umetnickog rada bavila se likovnim stvaralaštvom kao samostalni umetnik, da bi se kasnije opredelila za pedagoški rad radeci kao profesor na tri Univerziteta umetnosti.
Od 2006.godine ponovo radi kao samostalni umetnik. Do sada je priredila oko 30 samostalnih izložbi, izlagala je na više od 500 kolektivnih izložbi u zemlji i u inostranstvu.
Svojim umetnickim radom umetnica je i dobila priznanje istaknutog umetnika što dokazuju i brojne nagrade koje je u svom veoma aktivnom izlagackom periodu dobijala. Clan je ULUSa i i ULUPUDSa. Živi i radi u Beogradu.
" SLIKARSKI OPUS Stojanke Ðordic je upravo njena težnja za videnim, doživljenim, koju iskazuje kao životnu istinu. Svoj likovni izraz gradi po sopstvenom nahodenju, ulazeci svesno u nove neistražene likovne horizonte. Dominantnost njenih tragova rezultiral?a je poetskim menama ciklusima dok je likovnost potpuni imperativ.
Nanekim slikama kompozicija je vertikalna. Simetricno ponavljanje vertikalnih fragmenata zapisa podsecaju na arhaicno pismo. Kolorit se proteže od kobaltno plave do ljubicaste da bi se na nekim svela na potpuni beli reljef.
Izložba Stojankre Ðordic ukljucena je i u projekat NOC MUZEJA koji se održava u celoj Srbiji 16. maj?."
za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
rodjena u Pancevu Diplomirala na odseku slikarstva Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu.1982.godine je magistrirala na istom fakultetu.Studijski je boravila u Francuskoj sredinom osamdesetih godina. Prvu deceniju svog umetnickog rada bavila se likovnim stvaralaštvom kao samostalni umetnik, da bi se kasnije opredelila za pedagoški rad radeci kao profesor na tri Univerziteta umetnosti.
Od 2006.godine ponovo radi kao samostalni umetnik. Do sada je priredila oko 30 samostalnih izložbi, izlagala je na više od 500 kolektivnih izložbi u zemlji i u inostranstvu.
Svojim umetnickim radom umetnica je i dobila priznanje istaknutog umetnika što dokazuju i brojne nagrade koje je u svom veoma aktivnom izlagackom periodu dobijala. Clan je ULUSa i i ULUPUDSa. Živi i radi u Beogradu.
" SLIKARSKI OPUS Stojanke Ðordic je upravo njena težnja za videnim, doživljenim, koju iskazuje kao životnu istinu. Svoj likovni izraz gradi po sopstvenom nahodenju, ulazeci svesno u nove neistražene likovne horizonte. Dominantnost njenih tragova rezultiral?a je poetskim menama ciklusima dok je likovnost potpuni imperativ.
Nanekim slikama kompozicija je vertikalna. Simetricno ponavljanje vertikalnih fragmenata zapisa podsecaju na arhaicno pismo. Kolorit se proteže od kobaltno plave do ljubicaste da bi se na nekim svela na potpuni beli reljef.
Izložba Stojankre Ðordic ukljucena je i u projekat NOC MUZEJA koji se održava u celoj Srbiji 16. maj?."
za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
JELENA TRAJKOVIC - Upotreba coveka, 12. - 27.april
Stvaralaštvo Jelene Trajkovic obuhvata nekoliko celina koje prate hronologiju nastanka jednog umetnickog dela od ideje, koju ona razraduje preko odabira simbola, kojima se koristi, likovne tehnike i materijala kojima se služi.
Kompozicija slike je radena po principu zlatnog preseka pa se ljudska figura nalazi u centralnom delu slike iza koje je naglašena perspektiva.
Koristeci se likovnim elementima karakteristicnim više za plakat nego za sliku, umetnica apeluje na globalno stanje u društvu, parafrazirajuci direktno na slici savremene izraze (monopol, ideologija, genocid, inflacija, integritet, programiranje, ...), vršeci na taj nacin propagandu kao što savremene elektronske slike bombarduju coveka propagandno - reklamnim sadržajima uticuci na njihovu svest.
Boje su fluroscentne što omogucava poigravanje sa svetlosniom efektima i dobijanjem boljeg utiska trodimenzionalnosti, narocito pod uticajem fosfornih i neonskih instalacija.
Potenciranost samog florescentnog utiska je želja umetnika za realnim prikazom savremenog života razotkrivajuci paradokse jedne civilizacije uslovljene industriskim napretkom.
Naziv glasi ''Upotreba coveka'' pa je i simbol koji se pojavljuje sam covek. Repliciranjem istog simbola ljudske figure kao što se u Pop artu ponavljaju poznate ikone iz šou biznisa, umetnica apeluje da je covek ipak individua a ne klon, genecki modifikovan, mašina bez licnih emocija i kvaliteta.
Koristeci se svim pomenutim savremenim sredstvima umetnica proširuje likovne mogucnosti menjajuci vizuelni utisak u želji da ''dela govore sama za sebe'' kako je govorio Endi Vorhol.
Sonja Vukašinovic
Kompozicija slike je radena po principu zlatnog preseka pa se ljudska figura nalazi u centralnom delu slike iza koje je naglašena perspektiva.
Koristeci se likovnim elementima karakteristicnim više za plakat nego za sliku, umetnica apeluje na globalno stanje u društvu, parafrazirajuci direktno na slici savremene izraze (monopol, ideologija, genocid, inflacija, integritet, programiranje, ...), vršeci na taj nacin propagandu kao što savremene elektronske slike bombarduju coveka propagandno - reklamnim sadržajima uticuci na njihovu svest.
Boje su fluroscentne što omogucava poigravanje sa svetlosniom efektima i dobijanjem boljeg utiska trodimenzionalnosti, narocito pod uticajem fosfornih i neonskih instalacija.
Potenciranost samog florescentnog utiska je želja umetnika za realnim prikazom savremenog života razotkrivajuci paradokse jedne civilizacije uslovljene industriskim napretkom.
Naziv glasi ''Upotreba coveka'' pa je i simbol koji se pojavljuje sam covek. Repliciranjem istog simbola ljudske figure kao što se u Pop artu ponavljaju poznate ikone iz šou biznisa, umetnica apeluje da je covek ipak individua a ne klon, genecki modifikovan, mašina bez licnih emocija i kvaliteta.
Koristeci se svim pomenutim savremenim sredstvima umetnica proširuje likovne mogucnosti menjajuci vizuelni utisak u želji da ''dela govore sama za sebe'' kako je govorio Endi Vorhol.
Sonja Vukašinovic
DEI LECI BORA VITORAC - DRAGOLJUB PAVLOV inicijalni performans u Nišu 1957-1965, 29. mart - 12. april
Galerija savremene likovne umetnosti Niš organizuje izložbu umetnika koji su zajednicki nastupali i stvarali u periodu 1957 - 1965. godine u Novom Sadu i Vojvodini.
Preko cetrdeset crno belih fotografija trajna su foto - dokumentacija i trag o njihovim ulicnim akcijama, intervencijama i ruralnim prostorima, režiranih i slucajnih dogadjaja.
Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov umetnici koji su stvarali pionirske pocetke performansa i akcija krajem šezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina kada je na likovnoj sceni još imao uticaj socrealizam i kada su vladali i razliciti oblici ideološke represije dok je njihovo umetnicko delovanje tada bilo na potpunim marginama likovnih dešavanja .Svoju svest da se iskaže sloboda misli i govora, ova dva umetnika su samostalno mimo bilo kakve umetnicke organizacije ili ustanove potpuno samoinicijativno na nacin kako bi to uradio Carli Caplin ili Baster Kiton u najužem centru gradskog jezgra nadomak Matice srpske, ''egecili'', ''prdacili'', stvarali parodije na malogradjanski kic i svojim gestom i akcionim performansom zapanjili prolaznike.
Otkricem ove arhivske foto- dokumentacije o ranim primerima inicijalnog performansa mocicemo da se uverimo da imaju dublje korene nego što smo to mi mislili.
Svoja ''dogadjanja''priredjivali su za slucajne prolaznike, ali i za sebe same i sve ih uredno fotografisali i snimali što potvrdjuje njihovo ''umetnicko'' znacenje.
DEIL LECI- IDE CILE ce svakako ostati upamcen kao performans jednog vremena.
za GSLU Niš
kustos Sonja Vukasinovic
Preko cetrdeset crno belih fotografija trajna su foto - dokumentacija i trag o njihovim ulicnim akcijama, intervencijama i ruralnim prostorima, režiranih i slucajnih dogadjaja.
Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov umetnici koji su stvarali pionirske pocetke performansa i akcija krajem šezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina kada je na likovnoj sceni još imao uticaj socrealizam i kada su vladali i razliciti oblici ideološke represije dok je njihovo umetnicko delovanje tada bilo na potpunim marginama likovnih dešavanja .Svoju svest da se iskaže sloboda misli i govora, ova dva umetnika su samostalno mimo bilo kakve umetnicke organizacije ili ustanove potpuno samoinicijativno na nacin kako bi to uradio Carli Caplin ili Baster Kiton u najužem centru gradskog jezgra nadomak Matice srpske, ''egecili'', ''prdacili'', stvarali parodije na malogradjanski kic i svojim gestom i akcionim performansom zapanjili prolaznike.
Otkricem ove arhivske foto- dokumentacije o ranim primerima inicijalnog performansa mocicemo da se uverimo da imaju dublje korene nego što smo to mi mislili.
Svoja ''dogadjanja''priredjivali su za slucajne prolaznike, ali i za sebe same i sve ih uredno fotografisali i snimali što potvrdjuje njihovo ''umetnicko'' znacenje.
DEIL LECI- IDE CILE ce svakako ostati upamcen kao performans jednog vremena.
za GSLU Niš
kustos Sonja Vukasinovic
IZLOZBA SLIKA MILENE STOJANOVIC / KLUPKO I METAMORFOZE, 16. - 29. mart
Milena Stojanovic je umetnica mladje generacije. Rodom iz Vranja,a umetnicko obrazovanje sticala je na Akademiji u Novom Sadu gde je i diplomirala i magistrirala u klasi profesora Milana Blanuše. Samostalno je izlagala u Beogradu, Vranju, Novom Sadu, Kragujevcu. Dobitnik je nagrade Ambasade Kraljevine Norveške, Prva nagrada na likovnom salonu u Vranju, i na likovnom konkursu koji je raspisao Olimpiski komitet Srbije ''Sport i umetnost'' povodom Olimpijade u Pekingu.
Na slikama Milene Stojanovic su zastupljena dva ciklusa, ''Metamorfoze'' (žene sirene) i slike radjeni na temu ''Klupko'' (žene akrobate , dizaci tegova).
Jednostavnos i razigranost u crtežu koji je uradjen u jednom potezu bez dodatne naracije docarava nago žensko telo u pokretu, isticuci ne samo putenost nego i ono što one nose u sebi.
Iako je crtež primaran nemogce je ne konstatovati da je i boja koja je selektivno korišcena ipak dominantna, uocljiva.
Na slikama Milene Stojanovic su zastupljena dva ciklusa, ''Metamorfoze'' (žene sirene) i slike radjeni na temu ''Klupko'' (žene akrobate , dizaci tegova).
Jednostavnos i razigranost u crtežu koji je uradjen u jednom potezu bez dodatne naracije docarava nago žensko telo u pokretu, isticuci ne samo putenost nego i ono što one nose u sebi.
Iako je crtež primaran nemogce je ne konstatovati da je i boja koja je selektivno korišcena ipak dominantna, uocljiva.
Kolorit sveden na jednu boju crvenu, plavu ili žutu koja je kristalno cista i topla simbolizuje odanost, izdržljivost skrivenu ženstvenost.
Monumentalnost je zastupljena i na crtežu i na slici jer njen potez vapi za nesputanošcu i širinom.
Pastuoznim širokim potezima iscrtava žensku figuru, masivnih oblina, obezglavljenu bez identiteta sa prenaglašenom celovitošcu, ne zadržavajuci se na detalju.Bojom ne slika vec crta, crtanjem meša boju direktno na platnu nanoseci je u pastuoznim širokim nanosima dolazeci do cistih, svetlih tonova. Ekspresiju ne suzbija ona pršti i dominira poliptihom.
Citavom atmosferom koja je na slici prisutna, umetnica nas uvodi u svet jakih, snažnih i odlucnih žena koje samostalno uspevaju u realnom svetu.
kustos GSLU Nis
Sonja Vukašinovic
Monumentalnost je zastupljena i na crtežu i na slici jer njen potez vapi za nesputanošcu i širinom.
Pastuoznim širokim potezima iscrtava žensku figuru, masivnih oblina, obezglavljenu bez identiteta sa prenaglašenom celovitošcu, ne zadržavajuci se na detalju.Bojom ne slika vec crta, crtanjem meša boju direktno na platnu nanoseci je u pastuoznim širokim nanosima dolazeci do cistih, svetlih tonova. Ekspresiju ne suzbija ona pršti i dominira poliptihom.
Citavom atmosferom koja je na slici prisutna, umetnica nas uvodi u svet jakih, snažnih i odlucnih žena koje samostalno uspevaju u realnom svetu.
kustos GSLU Nis
Sonja Vukašinovic
IZLOZBA SLIKA NENADA LAPCEVICA I OGNJENA TEPAVCEVICA, 10. februar - 1. mart
zložba slika Nenada Lapcevica i Ognjena Tepavcevica temacki potpuno razlicita a suštinski jako bliska predstavljaju složenu koncepciju njihovog umetnickog istraživanja. Iako se Lapcevic bavi na prvi pogled pokretom i figuracijom a Tepavcevic apstraknim prikazom ono što ih nesumnjivo povezuje je faktura koju tretiraju obojica na svojim slikama - objektima.
Slikarska obrada površine zove se u metodici slikarstva faktura.Faktura može biti ujednacena, neujednacena, glatka,ili reljefna. Može biti napravljena od tankog sloja boje, pa je takav namaz prozirn -lazuran a sama faktura glatka. Dok kada je boja naneta u debelom sloju i gustom namazu dobijamo pastuozan namaz a sama faktura je reljefna.
Ono što fascinira naše umetnike je reljefna faktura koju oni svako u svom domenu umetnickog istraživanja maksimalno eksploatišu.
Lapcevic za dobijanje vece fakture koristi poliester koji mu služi i kao osnovno vezivo za kombinovanje razlicite vrste slikarskog i vajarskog materijala.Želja za opipljivim prikazom figure u ovom slucaju psa, umetnika stavlja u dilemu da li se zadržati na dvodimenzionalnom prikazu -slike ili ici dalje do trodimenzionalnog i izlaska u prostor kao što to cini skulptura. Umetnik je u ovom slucaju medijum koji povezuje nespojivo sliku i skulpturu integrišuci ih u sliku -objekat.
Sama tema ''Svi psi idu u raj'' mu je polazna tacka, inspirisana istoimenim crtanim filmom iz 1989.godine , animatora Dona Blutha, transponujuci je u sliku sa simbolicnim prikazom ranjenog psa, psa u trku, iskeženog besnog psa......
Simbol životinje je indirektna sugestija umetnika na stanje coveka danas, njegovu ranjivost,borbu za opstankom i ekonomskom egzistencijom.
Tepavcevic taloži, nagomilava citave ploce pastuoznog nanosa stvarajuci nefigurativnu skulpturu-sliku.Višeslojna masa nastala zahvaljujuci savremenim materijalima koje umetnik koristi za dobijanje željenog efekta u ovom slucaju purpene koju postupno i unapred smišnjeno nanosi a potom mehanicki skida, modeluje i oslikava.
Kolorit koji upotpunjuje pastu je tamno sive, ultra marin boje ili boje terakote pa do karmin crvene asocirajuxi na koru ispucalog drveta na kome je svaka urezana bora i linija trag vremena koje je za nama.Složenost njegovog duhovnog stanja prati socijalna i ekonomska slika današnjice koju umetnik servira posmatraxu na dalje doradjivanje.
Iako mladi po godinama koje imaju, kao umetnici su vec zreli da profesionalno i odgovorno nose svoje slikarsko breme što su i ovom izložbom potvrdili.
kustos GSLU Nis
Sonja Vukašinovic
Slikarska obrada površine zove se u metodici slikarstva faktura.Faktura može biti ujednacena, neujednacena, glatka,ili reljefna. Može biti napravljena od tankog sloja boje, pa je takav namaz prozirn -lazuran a sama faktura glatka. Dok kada je boja naneta u debelom sloju i gustom namazu dobijamo pastuozan namaz a sama faktura je reljefna.
Ono što fascinira naše umetnike je reljefna faktura koju oni svako u svom domenu umetnickog istraživanja maksimalno eksploatišu.
Lapcevic za dobijanje vece fakture koristi poliester koji mu služi i kao osnovno vezivo za kombinovanje razlicite vrste slikarskog i vajarskog materijala.Želja za opipljivim prikazom figure u ovom slucaju psa, umetnika stavlja u dilemu da li se zadržati na dvodimenzionalnom prikazu -slike ili ici dalje do trodimenzionalnog i izlaska u prostor kao što to cini skulptura. Umetnik je u ovom slucaju medijum koji povezuje nespojivo sliku i skulpturu integrišuci ih u sliku -objekat.
Sama tema ''Svi psi idu u raj'' mu je polazna tacka, inspirisana istoimenim crtanim filmom iz 1989.godine , animatora Dona Blutha, transponujuci je u sliku sa simbolicnim prikazom ranjenog psa, psa u trku, iskeženog besnog psa......
Simbol životinje je indirektna sugestija umetnika na stanje coveka danas, njegovu ranjivost,borbu za opstankom i ekonomskom egzistencijom.
Tepavcevic taloži, nagomilava citave ploce pastuoznog nanosa stvarajuci nefigurativnu skulpturu-sliku.Višeslojna masa nastala zahvaljujuci savremenim materijalima koje umetnik koristi za dobijanje željenog efekta u ovom slucaju purpene koju postupno i unapred smišnjeno nanosi a potom mehanicki skida, modeluje i oslikava.
Kolorit koji upotpunjuje pastu je tamno sive, ultra marin boje ili boje terakote pa do karmin crvene asocirajuxi na koru ispucalog drveta na kome je svaka urezana bora i linija trag vremena koje je za nama.Složenost njegovog duhovnog stanja prati socijalna i ekonomska slika današnjice koju umetnik servira posmatraxu na dalje doradjivanje.
Iako mladi po godinama koje imaju, kao umetnici su vec zreli da profesionalno i odgovorno nose svoje slikarsko breme što su i ovom izložbom potvrdili.
kustos GSLU Nis
Sonja Vukašinovic
IZLOZBA SLIKA I CRTEZA NEVENKE RAJKOVIC (1949 - 2005), 21. januar - 10. februar
Nevenka Rajkovic je diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Radenka Miševica. Bila je clan ULUS-a od 1978. Imala je status samostalnog umetnika. Realizovala je 13 samostalnih izložbi. U mnogim gradovima Srbije ucestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama medju kojima su i Oktobarski saloni u Beogradu. Dobitnik je 11 nagrada i priznanja za slikarstvo medju kojima su nagrada iz "Fonda Petra Lubarde", otkupne nagrade beogradskih Oktobarskih salona, nagrade na Oktobarskim izložbama u Kruševcu i zlatna znacka KPZ-a Srbije za doprinos u kulturi. Za života u Nišu nije izlagala.
Izložba je retrospektivnog karaktera odnosno izbor slika i crteža iz celokupnog opusa. Nedvosmisleno nam potvrdjuje da je slikarstvo Nevenke Rajkovic intimisticki orijentisano, lirski intonirano i osecajno. Tokom tridesetogodišnjeg rada kako to uobicajno biva postepeno je menjala motivsku inspiraciju i stilsku preokupaciju. U pocetnoj fazi razvoja individualnog stila slikala je pretežno pejzažne motive posebno istražujuci pitanje odnosa svetlosti, boje i prostora. Tokom srednje faze na slikama Nevenke Rajkovic dominira usamljena figura u urbanom pejzažu. To su slike nadrealne gotovo metafizicke atmosfere de Kirikovskog tipa ciji se prizori krecu to tananoj liniji razgranicenja izmedju sna i jave. Nemili dogadjaji devedesetih kao da su indirektno uticali da gospodja Nevenka Rajkovic licno mentalno izbavljenje prepozna u prošlosti. Tokom poslednje decenije rada inspiraciju je nalazila pre svega u antickom i bogatom svednjovekovnom kulturnom nasledju. Stvarajuci u duhu posmodernizma a shodno vlastitom senzibilitetu kombinovala je poznate motive našeg fresko živopisa transponujuci ih u savremeni likovni jezik.
Slikarstvo Nevenke Rajkovic je nežno i rafinirano, stišanih tonova, misticne atmosfere i svetlosti . Odaje sentimentalnu osobu koja iskreno i duboko promišnja odnos mirko i marko kosmosa, sebe i aktuelnog sveta u kome prepoznaje razlicite patnje i nevolje ali ih prevazilazi imajuci poverenje u umetnost kao svrhu i smisao života.
Milica Todorovic, umetnicki direktor GSLU Nis
Izložba je retrospektivnog karaktera odnosno izbor slika i crteža iz celokupnog opusa. Nedvosmisleno nam potvrdjuje da je slikarstvo Nevenke Rajkovic intimisticki orijentisano, lirski intonirano i osecajno. Tokom tridesetogodišnjeg rada kako to uobicajno biva postepeno je menjala motivsku inspiraciju i stilsku preokupaciju. U pocetnoj fazi razvoja individualnog stila slikala je pretežno pejzažne motive posebno istražujuci pitanje odnosa svetlosti, boje i prostora. Tokom srednje faze na slikama Nevenke Rajkovic dominira usamljena figura u urbanom pejzažu. To su slike nadrealne gotovo metafizicke atmosfere de Kirikovskog tipa ciji se prizori krecu to tananoj liniji razgranicenja izmedju sna i jave. Nemili dogadjaji devedesetih kao da su indirektno uticali da gospodja Nevenka Rajkovic licno mentalno izbavljenje prepozna u prošlosti. Tokom poslednje decenije rada inspiraciju je nalazila pre svega u antickom i bogatom svednjovekovnom kulturnom nasledju. Stvarajuci u duhu posmodernizma a shodno vlastitom senzibilitetu kombinovala je poznate motive našeg fresko živopisa transponujuci ih u savremeni likovni jezik.
Slikarstvo Nevenke Rajkovic je nežno i rafinirano, stišanih tonova, misticne atmosfere i svetlosti . Odaje sentimentalnu osobu koja iskreno i duboko promišnja odnos mirko i marko kosmosa, sebe i aktuelnog sveta u kome prepoznaje razlicite patnje i nevolje ali ih prevazilazi imajuci poverenje u umetnost kao svrhu i smisao života.
Milica Todorovic, umetnicki direktor GSLU Nis
XVI IZLOZBA NISKOG GRAFICKOG KRUGA, 28. decembar.2010 - 18. januar
Izložbe Male grafike zaštitni su znak Niškog grafickog kruga (NGK) - samostalnog udruženja likovnih umetnika grafixara. Upravo je izložbom grafike malog formata 1994. u galeriji Ram Art, NGK oznacio pocetak svog postojanja. U predgovoru kataloga te izložbe profesor FLU u Beogradu, Boško Karanovic pisao je i vizionarski naslutio ...U centru Kruga ce se sabirati velika energija i odatle zraciti u onaj prirodni krug javnosti, uticati na mlade ljude, na njihovo opredelenje i poziv. Krug ce biti stalna vatra a grafika traži kolektivnu brigu, traži više od pojedinca ali i više nudi...
Pocelo se skromno sa tridesetak izlagaca - uglavnom umetnika koji žive i rade u Nišu. Polje delovanja Kruga se postepeno širilo najpre u nacionalnim a od 2000-te godine i u medjunarodnim okvirima. Aktivnost NGK je rasla a entuzijazam clanova, posebno osnivaca Udruženja, nije jenjavao uprkos ne malim problemima i izazovima.
Izložba Male grafike NGK, postala je tradicionalna godišnja izložbena manifestacija koja cineci zanimljivim i raznovrsnim ovdašnji likovni život, podjednako doprinosi afirmaciji Grada Niša i popularisanju graficke umetnosti.
Ovogodišnja izložba Male grafike, šesnaesta po redu, sadrži više
od dvesta radova ukupno 122 umetnika iz Srbije, mnogih zemalja Evrope (Danska, Švedska, Italija,Turska, Bugarska, Rumunija, BiH...) i po prvi put iz dalekih prekookeanskih zemalja (Južna Korea, SAD, Argentina). Stoga sa razlogom možemo reci da je izložba Male grafike NGK mesto susretanja, poredjenja i podsticanja.
Kao smotra najnovije umetnicke produkcije izložba je kaleidoskop aktuelnih prilika u grafickoj umetnosti. Uverava nas u plutarizam ideja uz poštovanje i potenciranje individualnosti, u sadejstvo lokalnog i globalnog, u koleraciju i ravnopravnu zastupljenost tradicionalnih grafic?kih tehnika i novih medija, u vitalizam same graficke umetnosti...
Izložba Male grafike svojim kvalitetom i kvantitetom podstrek je umetnicima, izazov organizatorima, užitak publici.
Milica Todorovic, umetnicki direktor GSLU Nis
Pocelo se skromno sa tridesetak izlagaca - uglavnom umetnika koji žive i rade u Nišu. Polje delovanja Kruga se postepeno širilo najpre u nacionalnim a od 2000-te godine i u medjunarodnim okvirima. Aktivnost NGK je rasla a entuzijazam clanova, posebno osnivaca Udruženja, nije jenjavao uprkos ne malim problemima i izazovima.
Izložba Male grafike NGK, postala je tradicionalna godišnja izložbena manifestacija koja cineci zanimljivim i raznovrsnim ovdašnji likovni život, podjednako doprinosi afirmaciji Grada Niša i popularisanju graficke umetnosti.
Ovogodišnja izložba Male grafike, šesnaesta po redu, sadrži više
od dvesta radova ukupno 122 umetnika iz Srbije, mnogih zemalja Evrope (Danska, Švedska, Italija,Turska, Bugarska, Rumunija, BiH...) i po prvi put iz dalekih prekookeanskih zemalja (Južna Korea, SAD, Argentina). Stoga sa razlogom možemo reci da je izložba Male grafike NGK mesto susretanja, poredjenja i podsticanja.
Kao smotra najnovije umetnicke produkcije izložba je kaleidoskop aktuelnih prilika u grafickoj umetnosti. Uverava nas u plutarizam ideja uz poštovanje i potenciranje individualnosti, u sadejstvo lokalnog i globalnog, u koleraciju i ravnopravnu zastupljenost tradicionalnih grafic?kih tehnika i novih medija, u vitalizam same graficke umetnosti...
Izložba Male grafike svojim kvalitetom i kvantitetom podstrek je umetnicima, izazov organizatorima, užitak publici.
Milica Todorovic, umetnicki direktor GSLU Nis
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
