SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SAOPŠTENJE ZA MEDIJE
Poštovani, obaveštavamo vas da
Galerija savremene likovne umetnosti Niš u sredu 27. avgusta 2014. otvara izložbu „IZ FONDA LIKOVNE KOLONIJE „SIĆEVO“ a povodom obeležavanja 50 godina redovnog održavanja Kolonije.
Izložbu čine 107 dela koja su izbor od ukupno 796 radova koji se u fondu niške Galerije čuvaju zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“. Postavka će istovremeno biti realizova u tri izložbena prostora / galeriji „Srbija“, Paviljonu u Tvrđavi i Salonu 77/. Ceremonija svečanog otvaranja održaće se u galeriji „Srbija“ sa početkom u 19 sati.
Likovna kolonija „Sićevo“ nastavlja tradiciju i neguje sećanje na Prvu jugoslovensku umetničku koloniju osnovanu po ideji naše poznate slikarke Nadežde Petrović koja je u leto 1905. u selo Sićevo nadomak Niša, dovela je svoje kolege iz minhenskih dana školovanja - slovenačke i hrvatske slikare, pretvarajući tako Sićevo u svojevrsni "balkanski Barbizon". Različite negativne istorijske okolnosti prouzrokovali su dugu pauzu u okupljanju umetnika u Sićevu.
Posle gotovo šezdeset godina tačnije 1964. godine u periodu od 15. do 31. avgusta u Sićevačkoj klisuri ponovo su boravili umetnici. Tako je ustanovljena Likovna kolonija "Sićevo" - tada prva na teritoriji centralne Srbije i prva Kolonija likovnog karaktera namenjena istovremeno slikarima, vajarima i grafičarima u nekadašnjoj Jugoslaviji. Predhodno osnovane kolonije bile ili slikarske /Ilok, Senta, Bačka Topola/ ili vajarske /Rovinj, Dečani, Prilep /.
Osnivanju Kolonije i njenom održavanju tokom prvih godina postojanja poseban doprinos dali su pojedini likovni umetnici Niša / Dragan Kostić, Radomir Antić, Nina Antoković.../ kao i društveni i javni poslenici /Ivan Vučković, Veselin Ilić, Srećko Taritaš, Miodrag Aranđelović, Nikola Jelčić.../. Ukupno 88 dela nastala u Likovnoj koloniji „Sićevo“ u tom periodu čuva se u Narodnom muzeju u Nišu.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš od svog osnivanja 1970. godine do danas vodi sve poslove realizacije Kolonije i čuvanja, zaštite, proučavanja i prezentovanja dela nastalih u njoj.
Više od 400 umetnika različitih generacija i vokacija iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije i iz mnogih zemalja sveta učestvovalo je do sada u radu Kolonije. Jedinstvena i neponovljiva lepota pejzaža, izuzetna istorija, tradicionalno gostoprimstvo, čudesna svetlost... apostrofirani su od strane brojnih umetnika kao dominantne impresije.
Svake godine brižljivo sačinjavan izbor učesnika Kolonije uz poštovanje autentičnosti i aktuelnosti njihovih individualnih poetika od strane organizatora ali i profesionalan odnos samih umetnika, doprineli su stvaranju značajnog fonda umetničkih dela Kolonije koji svedoči o složenim i višeslojnim kretanjima u umetnosti proteklih decenija a istovremeno je i trajna ostavština za budućnost.
Obeležavajući pedeset godina kontinuiranog održavanja Likovne kolonije „Sićevo“,
Galerija savremene likovne umetnosti priređuje izložbu koncipiranu tako da prati hronološki sled nastanka dela i razvoja fonda Kolonije od sedamdesetih godina XX veka do danas. Izložba među ostalima sadrži i dela Mihajla Petrova, Ivana Tabakovića, Miće Popovića, Stojana Ćelića, Radomira Reljića, Zorana Pavlovića, Bože Ilića, Bojana Bema, Koste Bogdanovića, Momčila Krkovića, Bate Mihajlovića, Petra Omčikusa, Milana Staševića, Emira Dragulja, Stevana Kneževića, Velizara Krstića, Čedomira Vasića, Aleksandra Rafajlovića, Perice Donkova, Zorana Grebenarovića, Anice Vučetić ...kao i umetnika iz bivših jugoslovenskih republika /Petar Mazev, Tanas Lulovski, Zdenka Golob, Simon Šemov, Ferenc Mauric.../i iz inostranstva. Izbor izloženih radova sačinili su viši kustosi GSLU Niš: Milica Todorović, Radmila Kostić i Sonja Vukašinović.
Namera nam je da podsetimo da je Likovna kolonija „Sićevo“ najstarija kulturna manifestacija u regionu, da je zbirka Kolonije neospodno zavidne istorijsko-umetničke vrednosti, svojevrsna riznica Grada Niša, ali da još uvek nema uslova za njeno trajno prezentovanje publici.
Izložba će trajati do 20. septembr
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Poštovani, obaveštavamo vas da
Galerija savremene likovne umetnosti Niš u sredu 27. avgusta 2014. otvara izložbu „IZ FONDA LIKOVNE KOLONIJE „SIĆEVO“ a povodom obeležavanja 50 godina redovnog održavanja Kolonije.
Izložbu čine 107 dela koja su izbor od ukupno 796 radova koji se u fondu niške Galerije čuvaju zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“. Postavka će istovremeno biti realizova u tri izložbena prostora / galeriji „Srbija“, Paviljonu u Tvrđavi i Salonu 77/. Ceremonija svečanog otvaranja održaće se u galeriji „Srbija“ sa početkom u 19 sati.
Likovna kolonija „Sićevo“ nastavlja tradiciju i neguje sećanje na Prvu jugoslovensku umetničku koloniju osnovanu po ideji naše poznate slikarke Nadežde Petrović koja je u leto 1905. u selo Sićevo nadomak Niša, dovela je svoje kolege iz minhenskih dana školovanja - slovenačke i hrvatske slikare, pretvarajući tako Sićevo u svojevrsni "balkanski Barbizon". Različite negativne istorijske okolnosti prouzrokovali su dugu pauzu u okupljanju umetnika u Sićevu.
Posle gotovo šezdeset godina tačnije 1964. godine u periodu od 15. do 31. avgusta u Sićevačkoj klisuri ponovo su boravili umetnici. Tako je ustanovljena Likovna kolonija "Sićevo" - tada prva na teritoriji centralne Srbije i prva Kolonija likovnog karaktera namenjena istovremeno slikarima, vajarima i grafičarima u nekadašnjoj Jugoslaviji. Predhodno osnovane kolonije bile ili slikarske /Ilok, Senta, Bačka Topola/ ili vajarske /Rovinj, Dečani, Prilep /.
Osnivanju Kolonije i njenom održavanju tokom prvih godina postojanja poseban doprinos dali su pojedini likovni umetnici Niša / Dragan Kostić, Radomir Antić, Nina Antoković.../ kao i društveni i javni poslenici /Ivan Vučković, Veselin Ilić, Srećko Taritaš, Miodrag Aranđelović, Nikola Jelčić.../. Ukupno 88 dela nastala u Likovnoj koloniji „Sićevo“ u tom periodu čuva se u Narodnom muzeju u Nišu.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš od svog osnivanja 1970. godine do danas vodi sve poslove realizacije Kolonije i čuvanja, zaštite, proučavanja i prezentovanja dela nastalih u njoj.
Više od 400 umetnika različitih generacija i vokacija iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije i iz mnogih zemalja sveta učestvovalo je do sada u radu Kolonije. Jedinstvena i neponovljiva lepota pejzaža, izuzetna istorija, tradicionalno gostoprimstvo, čudesna svetlost... apostrofirani su od strane brojnih umetnika kao dominantne impresije.
Svake godine brižljivo sačinjavan izbor učesnika Kolonije uz poštovanje autentičnosti i aktuelnosti njihovih individualnih poetika od strane organizatora ali i profesionalan odnos samih umetnika, doprineli su stvaranju značajnog fonda umetničkih dela Kolonije koji svedoči o složenim i višeslojnim kretanjima u umetnosti proteklih decenija a istovremeno je i trajna ostavština za budućnost.
Obeležavajući pedeset godina kontinuiranog održavanja Likovne kolonije „Sićevo“,
Galerija savremene likovne umetnosti priređuje izložbu koncipiranu tako da prati hronološki sled nastanka dela i razvoja fonda Kolonije od sedamdesetih godina XX veka do danas. Izložba među ostalima sadrži i dela Mihajla Petrova, Ivana Tabakovića, Miće Popovića, Stojana Ćelića, Radomira Reljića, Zorana Pavlovića, Bože Ilića, Bojana Bema, Koste Bogdanovića, Momčila Krkovića, Bate Mihajlovića, Petra Omčikusa, Milana Staševića, Emira Dragulja, Stevana Kneževića, Velizara Krstića, Čedomira Vasića, Aleksandra Rafajlovića, Perice Donkova, Zorana Grebenarovića, Anice Vučetić ...kao i umetnika iz bivših jugoslovenskih republika /Petar Mazev, Tanas Lulovski, Zdenka Golob, Simon Šemov, Ferenc Mauric.../i iz inostranstva. Izbor izloženih radova sačinili su viši kustosi GSLU Niš: Milica Todorović, Radmila Kostić i Sonja Vukašinović.
Namera nam je da podsetimo da je Likovna kolonija „Sićevo“ najstarija kulturna manifestacija u regionu, da je zbirka Kolonije neospodno zavidne istorijsko-umetničke vrednosti, svojevrsna riznica Grada Niša, ali da još uvek nema uslova za njeno trajno prezentovanje publici.
Izložba će trajati do 20. septembr
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Narodni muzej Kruševac
Umetnička galerija
Izložba : LIKOVNA KOLONIJA SIĆEVO - 110 godina posle
izbor iz zbirke Galerije savremene likovne umetnosti Niš
Mesto: Umetnička galerija, Kruševac: 11. jun do 9. jul 2015.
Otvaranje izložbe: četvrtak, 11. jun 2015. u 20 časova
Izbor dela predstavlja pregled umetnosti druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka kroz dela značajnih umetnika, učesnika Likovne kolonije u Sićevu, koju je pokrenula pre 110 godina jedna od najznačajnijih srpskih umetnica 20. veka i heroina Prvog svetskog rata, Nadežda Petrović, čija se stogodišnjica tragične smrti obeležava ove godine nizom manifestacija u Srbiji.
„U značajne tačke četrdeset dve godine dugog životnog puta Nadežde Petrović pored rodnog Čačka, Beograda u kome je živela i stekla početno slikarsko obrazovanje, Minhena, Sofije, Splita, Ljubljane, Škofija Loke, Pariza, Venecije, Kičeva, Skoplja, Prizrena ... spada i Sićevo, selo nadomak Niša. U leto 1905. godine Nadežda je u ovo selo u istoimenoj klisuri, dovela kolege iz minhenskih dana školovanja u ateljeu Antona Ažbea - bila je to Prva jugoslovenska umetnička kolonija, ujedno i prvi primer na Balkanu zajedničkog rada umetnika u pleneru. …Zahvaljujući Nadeždi Petrović Sićevo je postalo značajno mesto naše kulturne istorije XX veka - svojevrsni „balkanski Barbizon“.
…
Ideja o okupljanju umetnika u Sićevu obnovljena je 1964. godine formiranjem Likovne kolonije „Sićevo“ koja se od tada održava kontinuirano svake godine. Više od 400 umetnika učestvovalo je u radu Kolonije. Zajednička im je fascinacija izuzetnim prirodnim ambijentom, jedinstvenom predistorijom Kolonije i ličnošću same Nadežde Petrović koja je Sićevo učinila bliskim i posebno interesantnim umetnicima...
Fond Likovne kolonije „Sićevo“ danas svedoči o složenim i višeslojnim kretanjima u umetnosti proteklih decenija i da poseduje zavidne istorijske, umetničke i estetske kvalitete.
Izbor od tridesetak slika iz fonda Kolonije sačinjen ovom prilikom koncipiran je tako da prati hronološki sled od sedamdesetih godina XX veka do danas, da odražava jugoslovenski odnosno međunarodni karakter Kolonije i potvrđuje stilsku raznovrsnost i raznorodnost.“
Iz teksta kataloga izložbe Milice Todorović, istoričarke umetnosti, umetničke direktorke Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu.
Izložba između ostalih sadrži dela Mihajla Petrova, Ivana Tabakovića, Miće Popovića, Stojana Ćelića, Miodraga Protića, Bore Iljovskog, Petra Mazeva, Perice Donkova, Aleksandra Rafajlovića...
Umetnička galerija
Izložba : LIKOVNA KOLONIJA SIĆEVO - 110 godina posle
izbor iz zbirke Galerije savremene likovne umetnosti Niš
Mesto: Umetnička galerija, Kruševac: 11. jun do 9. jul 2015.
Otvaranje izložbe: četvrtak, 11. jun 2015. u 20 časova
Izbor dela predstavlja pregled umetnosti druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka kroz dela značajnih umetnika, učesnika Likovne kolonije u Sićevu, koju je pokrenula pre 110 godina jedna od najznačajnijih srpskih umetnica 20. veka i heroina Prvog svetskog rata, Nadežda Petrović, čija se stogodišnjica tragične smrti obeležava ove godine nizom manifestacija u Srbiji.
„U značajne tačke četrdeset dve godine dugog životnog puta Nadežde Petrović pored rodnog Čačka, Beograda u kome je živela i stekla početno slikarsko obrazovanje, Minhena, Sofije, Splita, Ljubljane, Škofija Loke, Pariza, Venecije, Kičeva, Skoplja, Prizrena ... spada i Sićevo, selo nadomak Niša. U leto 1905. godine Nadežda je u ovo selo u istoimenoj klisuri, dovela kolege iz minhenskih dana školovanja u ateljeu Antona Ažbea - bila je to Prva jugoslovenska umetnička kolonija, ujedno i prvi primer na Balkanu zajedničkog rada umetnika u pleneru. …Zahvaljujući Nadeždi Petrović Sićevo je postalo značajno mesto naše kulturne istorije XX veka - svojevrsni „balkanski Barbizon“.
…
Ideja o okupljanju umetnika u Sićevu obnovljena je 1964. godine formiranjem Likovne kolonije „Sićevo“ koja se od tada održava kontinuirano svake godine. Više od 400 umetnika učestvovalo je u radu Kolonije. Zajednička im je fascinacija izuzetnim prirodnim ambijentom, jedinstvenom predistorijom Kolonije i ličnošću same Nadežde Petrović koja je Sićevo učinila bliskim i posebno interesantnim umetnicima...
Fond Likovne kolonije „Sićevo“ danas svedoči o složenim i višeslojnim kretanjima u umetnosti proteklih decenija i da poseduje zavidne istorijske, umetničke i estetske kvalitete.
Izbor od tridesetak slika iz fonda Kolonije sačinjen ovom prilikom koncipiran je tako da prati hronološki sled od sedamdesetih godina XX veka do danas, da odražava jugoslovenski odnosno međunarodni karakter Kolonije i potvrđuje stilsku raznovrsnost i raznorodnost.“
Iz teksta kataloga izložbe Milice Todorović, istoričarke umetnosti, umetničke direktorke Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu.
Izložba između ostalih sadrži dela Mihajla Petrova, Ivana Tabakovića, Miće Popovića, Stojana Ćelića, Miodraga Protića, Bore Iljovskog, Petra Mazeva, Perice Donkova, Aleksandra Rafajlovića...
fotografije dela Bojana Bema, Pecač na Nišavi,
Stojana Ćelića, Opadanje; Bore Iljovskog, Obećani dogadjaj;
Jelene Trajković, Žene kroz istoriju civilizacije-Nadežda Petrović
Stojana Ćelića, Opadanje; Bore Iljovskog, Obećani dogadjaj;
Jelene Trajković, Žene kroz istoriju civilizacije-Nadežda Petrović
Likovna kolonija „SIĆEVO 2015.“
Ove godine Likovna kolonija slavi značajan jubilej: 110 godina od prvog boravka umetnika u Sićevu /1905.godine/.
U cilju adekvatnog predstavljanja kroz savremene oblike prezentovanja u formi printovanih foto-kolaža posebno je osvetljen ovaj događaj kroz tekstove i fotografije bilo dokumentarne, bilo fotografije umetničkih dela nastalih u Sićevu 1905.godine u zgradi Likovne kolonije u Sićevu.
Tekst je pripremila Milica Todorović, umetnički direktor Galerije savremene likovne umetnosti ,a dizajnerski je uobličio Aleksandar Dević, magistar grafike, tako da će ubuduće kroz ovakvu vrstu postavke posetioci imati adekvatna saznanja o značaju Prve jugoslovenske umetničke kolonije u kulturnoj istoriji naše zemlje.
U okviru obeležavanja 110 godina Galerija savremene likovne umetnosti Niš je takođe organizovala izložbu Nadežda i slikarstvo XX veka iz zbirke Galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka kojom su predstavljena dela Nadežde Petrović i njenih savremenika u galeriji „Srbija.“/19.avgust-13.septembar/
Pored toga, Galerija savremene likovne umetnosti kao organizator je kao i svake godine do sad formirala plan boravka umetnika, što uključuje i posetu kulturno istorijskim spomenicima grada Niša i tradicionalni obilazak manastira u okolini kao i prijem kod Gradonačelnika .
Učesnici Likovne kolonije Sićevo 2015. su:
1.Đuro Lubarda iz Beograda trenutno živi u Kanadi.
Rođen je 1942.godine. Živeo i radio u Goraždu BiH . Diplomirao je na Pedagoškoj Akademiji likovnu umetnost 1965 .god u Sarajevu . Studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sve do izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji živio i radio u Goraždu, potom u Herceg Novom /Crna Gora/ . Trenutno živi i radi u Hamiltonu / Kanada /. Član je ULUS-a. ULUCG nekoliko profesionalnih udruzenja i galerija u Kanadi i SAD.
Izlagao je na više od 180 samostalnih i grupnih izložbi širom bivše Jugoslavije, Kanade, Švajcarske, Nemačke, Amerike, Izraela, Austrije, Francuske, Rusije i Bugarske. Pored toga učestvovao je na nekoliko kongresa Međunarodnog Društva za Obrazovannje kroz umetnost /INSEA/, koji su organizovani pod pokroviteljstvom edukativne, naučne i kulturne organizacije Ujedinjenih Nacija .Učesnik i organizator je mnogih likovnih susreta i kolonija u bivšoj Jugoslaviji, severnoj Americi i Evropi. Njegove slike se nalaze u mnogobrojnim galerijama Evrope, Severne Amerike i Izraela, kao i privatnim zbirkama.
2.Milutin Kopanja, Beograd
Milutin Kopanja je rođen u Glamoču 1946.god.Završio je Fakultet likovnih umetnosti i posdiplomske studije u Beogradu 1979. Pored toga studirao je i Filološki fakultet u Beogradu.Samostalno je izlagao 34 puta u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Čačku, Kragujevcu, Nišu /1985/, Somboru, Kraljevu, a kolektivno je izlagao oko 200 puta u našoj zemlji inostranstvu /Japan, Bugarska/...
Dobitnik je brojnih nagrada za slikarstvo od kojih su značajnije: Velika nagrada Riste i Bete Vukanović za slikarstvo /1977./, Otkupna nagrada na izložbi portreta u Tuzli /1979/,Nagrada ULUSa za crtež /1981/,nagrada za crtež Beograd 86,Nagrada za crtež na X izložbi jugoslovenskog crteža u Somboru /1990/, Zlatna paleta ULUSa /1993/ ....
Njegova dela nalaze se u brojnim galerijama i muzejima širom zemlje.
3.Zoran Tešanović, iz Vojvodine/Sečanj/
Rođen je 1961. godine u Zrenjaninu. Studije slikarstva završio je u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1988. godine.
Poslediplomske studije na istom fakultetu završio je 1993. godine. Član je ULUS-a od 1988. godine. Imao je više samostalnih izložbi u najznačajnijim galerijama u zemlji. Učestvovao je na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi Zorana Tešanovića nalaze se u važnim privatnim i muzejskim kolekcijama. Dobio je nekoliko značajnih priznanja i nagrada za slikarstvo. Radi kao slobodni umetnik.Samostalno je izlagao u Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Somboru,Pančevu i Nišu.
4.Velislava Gečeva,Sofija /Bugarska/
Rođena 1986.god.Završila Nacionalnu akademiju umetnosti u Sofiji, stručno se usavršavala na Akademiji umetnosti u Marcerata/ Italija/.Samostalno izlagala u Italiji i Bugarskoj.Dobitnik je godišnje nagrade za slikarstvo Edmond Demirdijan Fondacije, Prve nagrade nacionalne škole likovne umetnosti u Sofiji, Dobitnik stipendije ministarstva kulture Republike Bugarske
5.Bane Milenković,Zagreb /Hrvatska/
Bane Milenković rođen je 1963. godine u Novom Sadu. Školu primenjene umetnosti i dizajna završio je u Zagrebu, gde je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti 1988. godine u klasi profesora Ferdinanda Kulmera. Izlagao je na više od 70 samostalnih izložbi u zemlji i inozemstvu, te više od 130 grupnih izložbi. Dobitnik je dvanaest nagrada u zemlji i inostranstvu. Dela mu se nalaze u fundusima muzeja, te u mnogim privatnim kolekcijama i javnim institucijama. Osim slikarstva bavi se skulpturom, keramikom i scenografijom. U javnim prostorima izvedena su njegova tri rada.Učesnik je mnogih međunarodnih likovnih simpozijuma. Živi i radi u Zagrebu.
6.Lidija Šeler,Zagreb /Hrvatska/
Rođena je 14.07.1965. Akademiju likovnih umetnosti završila 1989. godine U Zagrebu u klasi profesora Miroslava Šuteja. Izlaže od 1986. godine, te boravi na studijskim putovanjima u Indiji na “Faculty of Fine Arts” u Barodi, u Francuskoj na “Cite Internatinale des Arte” u Parizu, u Portugalu, Kini, Kubi, Izraelu, Indoneziji, Japanu i brojnim drugim. Dobitnica je premije za slikarstvo na Salonu mladih 1988. godine i nagrade Nacionalne i sveučilišne knjižnice na Hrvatskom trijenalu grafike 1999. godine. Njeni radovi nalaze se u fundusu Moderne galerije u Zagrebu, Muzeja moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci, Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu, Gradskog muzeja Varaždin, međunarodne zbirke Grada Wolfsberga u Austriji, Kineskog nacionalnog muzeja umjetnosti , kao i Pekinškog međunarodnog umjetničkog bijenala na kojem je predstavljala Hrvatsku 2005. godine . 2009. godine o radu Lidije Šeler snimljen je kratki dokumentarni film u produkciji HTV-a u kojem su prikazani njeni radovi nastali u razdoblju od 1984. do 2009. godine. Živi i radi u Zagrebu..
7.Elizabeta Matorkić, Beograd
Rođena u Beogradu 1964.godine. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof.Čedomira Vasića.Na Fakultetu umetnosti u Nišu je docent za predmete Plastična anatomija i Anatomija umetnosti.Učesnik je brojnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je četiri prestižne nagrade za slikarstvo.
8.Dobrica Bisenić, Beograd
Rođen je u Goloboku 1962.godine.Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu-gde je završio i postdiplomske studije u klasi prof.Živojina Turinskog. Vanredni je profesor za predmete crtanje i slikanje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Samostalno izlagao u Beogradu, .Palanci, Nišu .Dobitnik je pet nagrada za slikarstvo.
9.Dančo Ordev , Skoplje /Makedonija/
Rođen je 1945.god. u Skoplju.Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Zagrebu.Član je Društva likovnih umetnika makedonije od 1973.god.
Radio je na Pedagoškom fakultetu Sv.Kliment Ohridski u Skoplju kao redovni profesor .
Samostalno je izlagao u Zagrebu, Skoplju, Bitoli, Strugi, Prilepu, Velesu, Osijeku, Gostivaru, Kičevu, Strumici, Helsinkiju i Briselu.
10.Brdar Jakov, Ljubljana /Slovenija/
Rođen u Livnu./BiH/1949.god. Završio je Akademiju za likovnu umetnost u Ljubljani-u klsi prof.Dušana Tršara. Na istoj Akademiji je završio i specijalističke studije 1979.god. Od 1980-1982. godine se stručno usavršavao u Parizu i Berlinu. Dobitnik je najveće nagrade za likovnu umetnost u Sloveniji: Prešernovu nagradu za kiparstvo. Autor je brojnih spomenika u javnom prostoru u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Poznatiji radovi su u spomenici Rudolfu Majsteru / u parku nasuprot glavne Ž.stanice u Ljubljani/, Džemsku Džojsu u Ljubljani, zatim skulpture Adama i Eve, Satira i Prometeja na Mesarskom mostu u centru Ljubljane.Galerija u Piranu ima njegovu skulpturu Pegaz.Autor je brojnih samostalnih i grupnih izložbi. Živi i radi u Ljubljani.
11.Lidija Uzelac, Niš
Rođena je u Travniku.Diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Specijalizovala crtanje i slikanje na Akademiji lepih u metnosti u Breri, Milanu 1993.godine. Magistrirala na Akademiji u mjetnosti u Banja Luci 2007.godine.Izlagala je više puta samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu.
Trenutno radi kao docent za predmet: Večernji akt na departmanu za likovne umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu.
12.Goran Mitić, Niš
Rođen je u Nišu 1989.godine.Završio Fakultet likovnih umetnosti u Nišu-odsek za slikarstvo u klasi prof.Katarine Đorđević.Trenutno je na master studijama kod istog profesora.
Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo Republike Srbije i grad Niš .
Selektor saziva Likovne kolonije Sićevo 2015.
Radmila Kostić, viši kustos
Ove godine Likovna kolonija slavi značajan jubilej: 110 godina od prvog boravka umetnika u Sićevu /1905.godine/.
U cilju adekvatnog predstavljanja kroz savremene oblike prezentovanja u formi printovanih foto-kolaža posebno je osvetljen ovaj događaj kroz tekstove i fotografije bilo dokumentarne, bilo fotografije umetničkih dela nastalih u Sićevu 1905.godine u zgradi Likovne kolonije u Sićevu.
Tekst je pripremila Milica Todorović, umetnički direktor Galerije savremene likovne umetnosti ,a dizajnerski je uobličio Aleksandar Dević, magistar grafike, tako da će ubuduće kroz ovakvu vrstu postavke posetioci imati adekvatna saznanja o značaju Prve jugoslovenske umetničke kolonije u kulturnoj istoriji naše zemlje.
U okviru obeležavanja 110 godina Galerija savremene likovne umetnosti Niš je takođe organizovala izložbu Nadežda i slikarstvo XX veka iz zbirke Galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka kojom su predstavljena dela Nadežde Petrović i njenih savremenika u galeriji „Srbija.“/19.avgust-13.septembar/
Pored toga, Galerija savremene likovne umetnosti kao organizator je kao i svake godine do sad formirala plan boravka umetnika, što uključuje i posetu kulturno istorijskim spomenicima grada Niša i tradicionalni obilazak manastira u okolini kao i prijem kod Gradonačelnika .
Učesnici Likovne kolonije Sićevo 2015. su:
1.Đuro Lubarda iz Beograda trenutno živi u Kanadi.
Rođen je 1942.godine. Živeo i radio u Goraždu BiH . Diplomirao je na Pedagoškoj Akademiji likovnu umetnost 1965 .god u Sarajevu . Studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sve do izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji živio i radio u Goraždu, potom u Herceg Novom /Crna Gora/ . Trenutno živi i radi u Hamiltonu / Kanada /. Član je ULUS-a. ULUCG nekoliko profesionalnih udruzenja i galerija u Kanadi i SAD.
Izlagao je na više od 180 samostalnih i grupnih izložbi širom bivše Jugoslavije, Kanade, Švajcarske, Nemačke, Amerike, Izraela, Austrije, Francuske, Rusije i Bugarske. Pored toga učestvovao je na nekoliko kongresa Međunarodnog Društva za Obrazovannje kroz umetnost /INSEA/, koji su organizovani pod pokroviteljstvom edukativne, naučne i kulturne organizacije Ujedinjenih Nacija .Učesnik i organizator je mnogih likovnih susreta i kolonija u bivšoj Jugoslaviji, severnoj Americi i Evropi. Njegove slike se nalaze u mnogobrojnim galerijama Evrope, Severne Amerike i Izraela, kao i privatnim zbirkama.
2.Milutin Kopanja, Beograd
Milutin Kopanja je rođen u Glamoču 1946.god.Završio je Fakultet likovnih umetnosti i posdiplomske studije u Beogradu 1979. Pored toga studirao je i Filološki fakultet u Beogradu.Samostalno je izlagao 34 puta u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Čačku, Kragujevcu, Nišu /1985/, Somboru, Kraljevu, a kolektivno je izlagao oko 200 puta u našoj zemlji inostranstvu /Japan, Bugarska/...
Dobitnik je brojnih nagrada za slikarstvo od kojih su značajnije: Velika nagrada Riste i Bete Vukanović za slikarstvo /1977./, Otkupna nagrada na izložbi portreta u Tuzli /1979/,Nagrada ULUSa za crtež /1981/,nagrada za crtež Beograd 86,Nagrada za crtež na X izložbi jugoslovenskog crteža u Somboru /1990/, Zlatna paleta ULUSa /1993/ ....
Njegova dela nalaze se u brojnim galerijama i muzejima širom zemlje.
3.Zoran Tešanović, iz Vojvodine/Sečanj/
Rođen je 1961. godine u Zrenjaninu. Studije slikarstva završio je u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1988. godine.
Poslediplomske studije na istom fakultetu završio je 1993. godine. Član je ULUS-a od 1988. godine. Imao je više samostalnih izložbi u najznačajnijim galerijama u zemlji. Učestvovao je na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi Zorana Tešanovića nalaze se u važnim privatnim i muzejskim kolekcijama. Dobio je nekoliko značajnih priznanja i nagrada za slikarstvo. Radi kao slobodni umetnik.Samostalno je izlagao u Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Somboru,Pančevu i Nišu.
4.Velislava Gečeva,Sofija /Bugarska/
Rođena 1986.god.Završila Nacionalnu akademiju umetnosti u Sofiji, stručno se usavršavala na Akademiji umetnosti u Marcerata/ Italija/.Samostalno izlagala u Italiji i Bugarskoj.Dobitnik je godišnje nagrade za slikarstvo Edmond Demirdijan Fondacije, Prve nagrade nacionalne škole likovne umetnosti u Sofiji, Dobitnik stipendije ministarstva kulture Republike Bugarske
5.Bane Milenković,Zagreb /Hrvatska/
Bane Milenković rođen je 1963. godine u Novom Sadu. Školu primenjene umetnosti i dizajna završio je u Zagrebu, gde je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti 1988. godine u klasi profesora Ferdinanda Kulmera. Izlagao je na više od 70 samostalnih izložbi u zemlji i inozemstvu, te više od 130 grupnih izložbi. Dobitnik je dvanaest nagrada u zemlji i inostranstvu. Dela mu se nalaze u fundusima muzeja, te u mnogim privatnim kolekcijama i javnim institucijama. Osim slikarstva bavi se skulpturom, keramikom i scenografijom. U javnim prostorima izvedena su njegova tri rada.Učesnik je mnogih međunarodnih likovnih simpozijuma. Živi i radi u Zagrebu.
6.Lidija Šeler,Zagreb /Hrvatska/
Rođena je 14.07.1965. Akademiju likovnih umetnosti završila 1989. godine U Zagrebu u klasi profesora Miroslava Šuteja. Izlaže od 1986. godine, te boravi na studijskim putovanjima u Indiji na “Faculty of Fine Arts” u Barodi, u Francuskoj na “Cite Internatinale des Arte” u Parizu, u Portugalu, Kini, Kubi, Izraelu, Indoneziji, Japanu i brojnim drugim. Dobitnica je premije za slikarstvo na Salonu mladih 1988. godine i nagrade Nacionalne i sveučilišne knjižnice na Hrvatskom trijenalu grafike 1999. godine. Njeni radovi nalaze se u fundusu Moderne galerije u Zagrebu, Muzeja moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci, Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu, Gradskog muzeja Varaždin, međunarodne zbirke Grada Wolfsberga u Austriji, Kineskog nacionalnog muzeja umjetnosti , kao i Pekinškog međunarodnog umjetničkog bijenala na kojem je predstavljala Hrvatsku 2005. godine . 2009. godine o radu Lidije Šeler snimljen je kratki dokumentarni film u produkciji HTV-a u kojem su prikazani njeni radovi nastali u razdoblju od 1984. do 2009. godine. Živi i radi u Zagrebu..
7.Elizabeta Matorkić, Beograd
Rođena u Beogradu 1964.godine. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof.Čedomira Vasića.Na Fakultetu umetnosti u Nišu je docent za predmete Plastična anatomija i Anatomija umetnosti.Učesnik je brojnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je četiri prestižne nagrade za slikarstvo.
8.Dobrica Bisenić, Beograd
Rođen je u Goloboku 1962.godine.Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu-gde je završio i postdiplomske studije u klasi prof.Živojina Turinskog. Vanredni je profesor za predmete crtanje i slikanje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Samostalno izlagao u Beogradu, .Palanci, Nišu .Dobitnik je pet nagrada za slikarstvo.
9.Dančo Ordev , Skoplje /Makedonija/
Rođen je 1945.god. u Skoplju.Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Zagrebu.Član je Društva likovnih umetnika makedonije od 1973.god.
Radio je na Pedagoškom fakultetu Sv.Kliment Ohridski u Skoplju kao redovni profesor .
Samostalno je izlagao u Zagrebu, Skoplju, Bitoli, Strugi, Prilepu, Velesu, Osijeku, Gostivaru, Kičevu, Strumici, Helsinkiju i Briselu.
10.Brdar Jakov, Ljubljana /Slovenija/
Rođen u Livnu./BiH/1949.god. Završio je Akademiju za likovnu umetnost u Ljubljani-u klsi prof.Dušana Tršara. Na istoj Akademiji je završio i specijalističke studije 1979.god. Od 1980-1982. godine se stručno usavršavao u Parizu i Berlinu. Dobitnik je najveće nagrade za likovnu umetnost u Sloveniji: Prešernovu nagradu za kiparstvo. Autor je brojnih spomenika u javnom prostoru u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Poznatiji radovi su u spomenici Rudolfu Majsteru / u parku nasuprot glavne Ž.stanice u Ljubljani/, Džemsku Džojsu u Ljubljani, zatim skulpture Adama i Eve, Satira i Prometeja na Mesarskom mostu u centru Ljubljane.Galerija u Piranu ima njegovu skulpturu Pegaz.Autor je brojnih samostalnih i grupnih izložbi. Živi i radi u Ljubljani.
11.Lidija Uzelac, Niš
Rođena je u Travniku.Diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Specijalizovala crtanje i slikanje na Akademiji lepih u metnosti u Breri, Milanu 1993.godine. Magistrirala na Akademiji u mjetnosti u Banja Luci 2007.godine.Izlagala je više puta samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu.
Trenutno radi kao docent za predmet: Večernji akt na departmanu za likovne umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu.
12.Goran Mitić, Niš
Rođen je u Nišu 1989.godine.Završio Fakultet likovnih umetnosti u Nišu-odsek za slikarstvo u klasi prof.Katarine Đorđević.Trenutno je na master studijama kod istog profesora.
Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo Republike Srbije i grad Niš .
Selektor saziva Likovne kolonije Sićevo 2015.
Radmila Kostić, viši kustos
Učesnici kolonije su:
MILAN PANTELIĆ, Beograd
GORAN JOVIĆ, Beograd
LjILjA STRIZE, Vranje
JELENA STANOJEVIĆ, Aleksinac
RADOVAN TRNAVAC, Beograd
NIKOLA ŽIGON, Beograd
MIROSLAV LAZOVIĆ, Beograd
Iz inostranstva
KOSTIN BRATEANU - Rumunija
HARUHIKO JOŠINAGA - Japan
HERARDO VARGAS - Meksiko
SABRINA SABEG- Francuska
LENA KVIČEVA-Litvanija
Davne 1905. godine opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija.U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik i skulpturu.
Likovna kolonija Sićevo svojim celokupnim pedesetdvogodišnjim postojanjem pratila i na neki način podsticala razvoj savremene umetnosti kod nas, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović koja je opstala više od pola veka.
Po predlogu umetničkog saveta likovne kolonije Sićevo ovogodišnji saziv broji 12 učesnika iz zemlje i inostranstva.
U nastojanju da prati senzibilitet koji odlikuje dvehiljadite godine, okupili smo umetnike koji se bave tradicionalnim tehnikama ali i one koje neguju savremene tendencije.
Svako od umetnika stvara slojevite strukturalne pikturalne površine _ bilo da se radi o apstraktnom ili figurativnom konceptu, relizovanom u ekspresivnom ili racionalističkom načinu izvođenja. Verujem da će svima Sićevo biti podsticajno i inspirativno,i da će njihova umetnička dela ostati u Fondu galerije savremene uetnosti kao trajna zaostavština za buduća pokolenja.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš je kao i svake godine obezbedila besplatan prevoz do sela Sićeva. Autobus polazi ispred gradske kuće na trgu Kralja Milana u 18 sati 1. septembra 2016.
U okviru programa rada kolonije planiran je obilazak kulturno istoriskih spomenika Niša, prijem u Skupštini Grada, i izlet do manastira Sv. Đorđe u Temskoj, Manastira Sv. Petke i Sv. Bogorodice.
Za GSLU Niš, Sonja Vukašinović
MILAN PANTELIĆ, Beograd
GORAN JOVIĆ, Beograd
LjILjA STRIZE, Vranje
JELENA STANOJEVIĆ, Aleksinac
RADOVAN TRNAVAC, Beograd
NIKOLA ŽIGON, Beograd
MIROSLAV LAZOVIĆ, Beograd
Iz inostranstva
KOSTIN BRATEANU - Rumunija
HARUHIKO JOŠINAGA - Japan
HERARDO VARGAS - Meksiko
SABRINA SABEG- Francuska
LENA KVIČEVA-Litvanija
Davne 1905. godine opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija.U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik i skulpturu.
Likovna kolonija Sićevo svojim celokupnim pedesetdvogodišnjim postojanjem pratila i na neki način podsticala razvoj savremene umetnosti kod nas, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović koja je opstala više od pola veka.
Po predlogu umetničkog saveta likovne kolonije Sićevo ovogodišnji saziv broji 12 učesnika iz zemlje i inostranstva.
U nastojanju da prati senzibilitet koji odlikuje dvehiljadite godine, okupili smo umetnike koji se bave tradicionalnim tehnikama ali i one koje neguju savremene tendencije.
Svako od umetnika stvara slojevite strukturalne pikturalne površine _ bilo da se radi o apstraktnom ili figurativnom konceptu, relizovanom u ekspresivnom ili racionalističkom načinu izvođenja. Verujem da će svima Sićevo biti podsticajno i inspirativno,i da će njihova umetnička dela ostati u Fondu galerije savremene uetnosti kao trajna zaostavština za buduća pokolenja.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš je kao i svake godine obezbedila besplatan prevoz do sela Sićeva. Autobus polazi ispred gradske kuće na trgu Kralja Milana u 18 sati 1. septembra 2016.
U okviru programa rada kolonije planiran je obilazak kulturno istoriskih spomenika Niša, prijem u Skupštini Grada, i izlet do manastira Sv. Đorđe u Temskoj, Manastira Sv. Petke i Sv. Bogorodice.
Za GSLU Niš, Sonja Vukašinović
U zgradi Likovne kolonije u Sićevu biće u periodu od 5. do 13 avgusta organizovan Srpsko-italijanski umetnički dijalog kao rezidencijalni boravak petoro umetnika iz Italije i četvoro iz Srbije.
Organizator manifestacije je Galerija savremene likovne umetnosti Niš koja ima dugu tradiciju i veliko iskustvo u koncipiranju i realizovanju umetničkih susreta međunarodnog karaktera.
Tema manifestacije je Uticaj tradicije na umetničke prakse danas. Organizacioni odbor manifestacije opredelio se za ovu temu imajući na umu različito kulturološko nasleđe dve zemlje ali i potrebu za međusobnim umetničkim dijalogom kroz savremene prakse. Takođe poštujući istorijske veze Niša i Milana kao gradova Konstantina velikog, Organizacioni odbor je pozvao petoro umetnika koji žive i rade u Milanskoj regiji, a to su: Paolo Seđici (Paolo Seghizzi), Silvio Pocati (Silvio Pozzati), Alesia Meljo (Alessia Meglio), Roberto Đanineti (Roberto Gianinetti) i Klaudia Kanavezi (Claudia Canavesi). Od naših umetnika učesnici manifestacije biće: Lidija Uzelac i Slobodan Radojković (Niš), Kristina Pirković (Beograd), Jelena Šalinić Terzić (Kraljevo).
Tokom boravka u Sićevu umetnici će imati priliku da se detaljnije upoznaju sa kulturno istorijskim nasleđem Niša i okoline (obilazak Sićevačke klisure i manastira,
arheološkog nalazišta Medijana, izložbene postavke Narodnog muzeja u Nišu, Tvrđave...). U okviru pratećih aktivnosti, predviđeno je da se učesnici susretnu sa kolegama iz Niša, stručnom javnošću i medijima naše sredine. Na osnovu prethodnog dogovora, svi učesnici će pre dolaska u Sićevo načiniti po jedan rad identičnih dimenzija od kojih će biti formirana mapa. Pored ovoga, po tradiciji svako od učesnika za fond Galerije SLU ostavlja po jedno delo načinjeno tokom učešća u manifestaciji.
Organizacioni odbor manifestacije čine: Roberto Đanineti, likovni umetnik i profesor Akademije lepih umetnosti i medija u Milanu, Slobodan Radojković i Bojan Živić, profesori Fakulteta umetnosti u Nišu, Milica Todorović i Radmila Kostić, istoričarke umetnosti, viši kustosi Galerije SLU Niš.
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.
Za GSLU Niš - Milica Todorović
Organizator manifestacije je Galerija savremene likovne umetnosti Niš koja ima dugu tradiciju i veliko iskustvo u koncipiranju i realizovanju umetničkih susreta međunarodnog karaktera.
Tema manifestacije je Uticaj tradicije na umetničke prakse danas. Organizacioni odbor manifestacije opredelio se za ovu temu imajući na umu različito kulturološko nasleđe dve zemlje ali i potrebu za međusobnim umetničkim dijalogom kroz savremene prakse. Takođe poštujući istorijske veze Niša i Milana kao gradova Konstantina velikog, Organizacioni odbor je pozvao petoro umetnika koji žive i rade u Milanskoj regiji, a to su: Paolo Seđici (Paolo Seghizzi), Silvio Pocati (Silvio Pozzati), Alesia Meljo (Alessia Meglio), Roberto Đanineti (Roberto Gianinetti) i Klaudia Kanavezi (Claudia Canavesi). Od naših umetnika učesnici manifestacije biće: Lidija Uzelac i Slobodan Radojković (Niš), Kristina Pirković (Beograd), Jelena Šalinić Terzić (Kraljevo).
Tokom boravka u Sićevu umetnici će imati priliku da se detaljnije upoznaju sa kulturno istorijskim nasleđem Niša i okoline (obilazak Sićevačke klisure i manastira,
arheološkog nalazišta Medijana, izložbene postavke Narodnog muzeja u Nišu, Tvrđave...). U okviru pratećih aktivnosti, predviđeno je da se učesnici susretnu sa kolegama iz Niša, stručnom javnošću i medijima naše sredine. Na osnovu prethodnog dogovora, svi učesnici će pre dolaska u Sićevo načiniti po jedan rad identičnih dimenzija od kojih će biti formirana mapa. Pored ovoga, po tradiciji svako od učesnika za fond Galerije SLU ostavlja po jedno delo načinjeno tokom učešća u manifestaciji.
Organizacioni odbor manifestacije čine: Roberto Đanineti, likovni umetnik i profesor Akademije lepih umetnosti i medija u Milanu, Slobodan Radojković i Bojan Živić, profesori Fakulteta umetnosti u Nišu, Milica Todorović i Radmila Kostić, istoričarke umetnosti, viši kustosi Galerije SLU Niš.
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.
Za GSLU Niš - Milica Todorović
KOLONIJA SIĆEVO 2017.
1 - 10. septembra u zgradi Kolonije u Sićevu
Galerija savremene likovne umetnosti Niš obezbeđuje prevoz autobusom do Sićeva u 18 časova ispred Gradske kuće
Davne 1905. godine opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija.U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik i skulpturu.
Međutim, početak Balkanskog rata u kome je Nadežda izgubila svoj život, Prvog i Drugog svetskog rata kao i niz političkih događaja poremetilo je sve dalje planove.
Godine 1964. je na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika grada Niša Likovna kolonija Sićevo ponovo formirana, i od tada do danas traje u kontinuitetu.
Likovna kolonija Sićevo svojim celokupnim postojanjem / više od pola veka/ pratila je i na izvestan način podsticala razvoj savremene umetnosti kod nas, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović.
Po predlogu umetničkog Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, magistar grafike , ovogodišnji saziv broji 11 učesnika iz Srbije /Beograda, Niša, Pančeva/, Švedske, Mađarske,Makedonije i Crne Gore.
1 - 10. septembra u zgradi Kolonije u Sićevu
Galerija savremene likovne umetnosti Niš obezbeđuje prevoz autobusom do Sićeva u 18 časova ispred Gradske kuće
Davne 1905. godine opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija.U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik i skulpturu.
Međutim, početak Balkanskog rata u kome je Nadežda izgubila svoj život, Prvog i Drugog svetskog rata kao i niz političkih događaja poremetilo je sve dalje planove.
Godine 1964. je na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika grada Niša Likovna kolonija Sićevo ponovo formirana, i od tada do danas traje u kontinuitetu.
Likovna kolonija Sićevo svojim celokupnim postojanjem / više od pola veka/ pratila je i na izvestan način podsticala razvoj savremene umetnosti kod nas, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović.
Po predlogu umetničkog Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, magistar grafike , ovogodišnji saziv broji 11 učesnika iz Srbije /Beograda, Niša, Pančeva/, Švedske, Mađarske,Makedonije i Crne Gore.
Poznata srpska slikarka Nadežda Petrović okupila je 1905. godine u selu Sićevu svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu: Jakopiča, Grohara, Vesela, Vučetića i Meštrovića formirajući "Prvu jugoslovensku umetničku koloniju".
Međutim, početak Balkanskog rata, zatim Prvog u kome je Nadežda izgubila svoj život, Drugog, kao i niz političkih događaja koji su usledili učinili su svoje. Ideja o koloniji jugoslovenskog karaktera je pala u zaborav sve do 1964. godine, kada je na inicijativu niških umetnika i radnika u kulturi grada Niša Likovna kolonija Sićevo obnovljena, i od kada se održava u kontinuitetu.
Motiv Sićevačke klisure je kao jedna dodirna tačka najčešće služio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih ostvarenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih likovnih opredeljenja, stilova i različitih generacija. Umetnička dela nastala u Likovnoj Koloniji Sićevo predstavljaju jezgro Fonda galerije savremene likovne umetnosti: do sad je u Koloniji učestvovalo 504 umetnika koji su ostavili ukupno 919 dela /od ukupno 1648/ za Fundus Galerije SLU.
Po predlogu umetničkog Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, magistar grafike , ovogodišnji saziv broji 11 učesnika iz Beograda, Niša, Vranja, Kraljeva, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske, i Crne Gore.
Učesnici Likovne Kolonije Sićevo 2019. su: Nikola Vukosavljević, Aleksandar Cvetković i Milica Rakić /Beograd/, Mihaela Ivanova /Bugarska/, Boris Eremić /Bosna i Hercegovina/, Biljana Keković /Crna Gora/, Đusepe Gonela / Nemačka/, Pavle Popović /Kraljevo/, Milena Tošić /Vranje/, Vukašin Stanković i Vladica Ristić /Niš/.
Međutim, početak Balkanskog rata, zatim Prvog u kome je Nadežda izgubila svoj život, Drugog, kao i niz političkih događaja koji su usledili učinili su svoje. Ideja o koloniji jugoslovenskog karaktera je pala u zaborav sve do 1964. godine, kada je na inicijativu niških umetnika i radnika u kulturi grada Niša Likovna kolonija Sićevo obnovljena, i od kada se održava u kontinuitetu.
Motiv Sićevačke klisure je kao jedna dodirna tačka najčešće služio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih ostvarenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih likovnih opredeljenja, stilova i različitih generacija. Umetnička dela nastala u Likovnoj Koloniji Sićevo predstavljaju jezgro Fonda galerije savremene likovne umetnosti: do sad je u Koloniji učestvovalo 504 umetnika koji su ostavili ukupno 919 dela /od ukupno 1648/ za Fundus Galerije SLU.
Po predlogu umetničkog Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, magistar grafike , ovogodišnji saziv broji 11 učesnika iz Beograda, Niša, Vranja, Kraljeva, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske, i Crne Gore.
Učesnici Likovne Kolonije Sićevo 2019. su: Nikola Vukosavljević, Aleksandar Cvetković i Milica Rakić /Beograd/, Mihaela Ivanova /Bugarska/, Boris Eremić /Bosna i Hercegovina/, Biljana Keković /Crna Gora/, Đusepe Gonela / Nemačka/, Pavle Popović /Kraljevo/, Milena Tošić /Vranje/, Vukašin Stanković i Vladica Ristić /Niš/.
LIKOVNA KOLONIJA SIĆEVO 2019.
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
Galerija savremene likovne umetnosti Niš u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, poštujući mere i preporuke u cilju sprečavanja širenja Covid-19, Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ organizuje preko online platfome. Tako će prvi put nakon skoro šest decenija okupljanja umetnika u Sićevu svake godine od 1-10. septembra, usled vanrednih okolnosti kolonija biti održana u virtuelnom okruženju.
Odlukom Saveta manifestacije, čiji je predsednik Miodrag Anđelković, magistar grafike, ovogodišnji saziv broji sedmoro učesnika: Nikola Džafo iz Novog Sada, Jarmila Vešović, Danijela Fulgosi i Ivana Ivković iz Beograda, Milovan Panić iz Pančeva, Nataša Dejanović i Vladimir Stanković iz Niša. Imajući u vidu neprocenjiv značaj zajedničkog rada, stvaranja i razmene iskustava tokom kolonije, ali i specifične trenutne uslove koji dozvoljavaju isključivo online interakciju, umetnici će virtuelnim turama kroz Sićevo i okolinu biti u prilici da se upoznaju i svako na svoj način doživi makar deo atmosfere, prirode, nadaleko čuvene klisure... Zahvaljujući digitalnoj platformi, u poslednje vreme sve prisutnijem načinu povezivanja i uspostavljanja komunikacije, pored rada u ateljeu biće u prilici da kroz zajedničke razgovore razmotre uticaj pandemije na umetnost,stvaraoce, društvo uopšte, značaj kulture i njeno mesto u virtuelnom svetu, položaj i budućnost kolonija u aktuelnim uslovima.
Moderatori diskusija biće kustosi GSLU, a publika će biti u prilici da ih prati putem facebook stranice ustanove.
Likovna kolonija „Sićevo“ je nastarija kolonija na Balkanu. Osnovala je poznata srpska slikarka Nadežda Petrović, koja je zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i nesebičnom zalaganju 1905. godine uspela da okupi u Sićevu, selu nadomak Niša, kolege uz Slovenije i Hrvatske sa kojima je studirala u Minhenu - Jakopiča, Grohara, Meštrovića, Vesela, Vučetića i formirala Prvu jugoslovensku umetničku koloniju. Ideja o okupljanju umetnika svake godine bila je neodrživa zbog ratova koji su usledili, ekonomske krize i siromaštva.
Šest decenija kasnije, 1964.godine na inicijativu likovnih umetnika i kulturnih radnika Niša obnovljena je Likovna kolonija „Sićevo“, a organizacija manifestacije međunarodnog karaktera od 1970. poverena je Galeriji savremene likovne umetnosti Niš.
U radu kolonije do sada je učestvovalo 511- oro umetnika iz zemlje i inostranstva i zahvaljujući visokim kriterijumima i brižljivim odabirima saziva, fond Galerije SLU bogatiji je za 942 dela.
Svake godine u Paviljonu u Tvrđavi priređuje se izložba radova nastalih tokom boravka umetnika u Sićevu. Izložba dela ovogodišnjeg saziva planirana je za novembar, u skladu sa epidemiološkom situacijom.
Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Niš.
S poštovanjem,
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Odlukom Saveta manifestacije, čiji je predsednik Miodrag Anđelković, magistar grafike, ovogodišnji saziv broji sedmoro učesnika: Nikola Džafo iz Novog Sada, Jarmila Vešović, Danijela Fulgosi i Ivana Ivković iz Beograda, Milovan Panić iz Pančeva, Nataša Dejanović i Vladimir Stanković iz Niša. Imajući u vidu neprocenjiv značaj zajedničkog rada, stvaranja i razmene iskustava tokom kolonije, ali i specifične trenutne uslove koji dozvoljavaju isključivo online interakciju, umetnici će virtuelnim turama kroz Sićevo i okolinu biti u prilici da se upoznaju i svako na svoj način doživi makar deo atmosfere, prirode, nadaleko čuvene klisure... Zahvaljujući digitalnoj platformi, u poslednje vreme sve prisutnijem načinu povezivanja i uspostavljanja komunikacije, pored rada u ateljeu biće u prilici da kroz zajedničke razgovore razmotre uticaj pandemije na umetnost,stvaraoce, društvo uopšte, značaj kulture i njeno mesto u virtuelnom svetu, položaj i budućnost kolonija u aktuelnim uslovima.
Moderatori diskusija biće kustosi GSLU, a publika će biti u prilici da ih prati putem facebook stranice ustanove.
Likovna kolonija „Sićevo“ je nastarija kolonija na Balkanu. Osnovala je poznata srpska slikarka Nadežda Petrović, koja je zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i nesebičnom zalaganju 1905. godine uspela da okupi u Sićevu, selu nadomak Niša, kolege uz Slovenije i Hrvatske sa kojima je studirala u Minhenu - Jakopiča, Grohara, Meštrovića, Vesela, Vučetića i formirala Prvu jugoslovensku umetničku koloniju. Ideja o okupljanju umetnika svake godine bila je neodrživa zbog ratova koji su usledili, ekonomske krize i siromaštva.
Šest decenija kasnije, 1964.godine na inicijativu likovnih umetnika i kulturnih radnika Niša obnovljena je Likovna kolonija „Sićevo“, a organizacija manifestacije međunarodnog karaktera od 1970. poverena je Galeriji savremene likovne umetnosti Niš.
U radu kolonije do sada je učestvovalo 511- oro umetnika iz zemlje i inostranstva i zahvaljujući visokim kriterijumima i brižljivim odabirima saziva, fond Galerije SLU bogatiji je za 942 dela.
Svake godine u Paviljonu u Tvrđavi priređuje se izložba radova nastalih tokom boravka umetnika u Sićevu. Izložba dela ovogodišnjeg saziva planirana je za novembar, u skladu sa epidemiološkom situacijom.
Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Niš.
S poštovanjem,
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
UČESNICI LIKOVNE KOLONIJE ''SIĆEVO 2020'':
Nataša Dejanović Dimitrijević
Nataša Dejanović Dimitrijević rođena je 1979. u Vranju.
Diplomirala je slikarstvo na Fakuletu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine, gde je i magistrirala 2008. Doktorirala na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu 2017. godine, u klasi profesora Vladimira Veličkovića.
Stvaralačka linija Nataše Dimitrijević poseduje jednu osnovnu, vodeću tendenciju osavremenjivanja klasičnih zidnih tehnika i njihovo afirmisanje u jednom sasvim novom, originalnom aranžmanu. Istraživajući više slikarskih tehnika istovremeno, odstupa od klasičnih postupaka uvodeći nove materijale, kao i slobodu u samom procesu izrade, izvan uonbičajenih stereotipa, koristeći iskustva u tehnici mozaika i zgrafito. Spajajući impulsivnu emociju i snažne stvaralačke impulse, kreira vlastitu poetiku kao odraz vlastitih duhovnih stanja.
Izlagala samostalno 12 puta i na preko 80 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više međunarodnih likovnih kolonija. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti slikarstva i mozaika: Nagrada za mozaik na međunarodnoj koloniji „Kamen u arhitekturi i umetnosti“, Kragujevac (2013); prva nagrada na internacionalnoj izložbi mozaika „Mozaik kao savremena umetnost“, Narodna banka Srbije, Beograd (2017); otkupna nagrada na Bijenalu umetnika Vranja, Galerija Narodnog muzeja, Vranje, (2019).
Radi kao profesor na Visokoj školi za vaspitače u Bujanovcu.
Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i AIMC-a.
Nataša Dejanović Dimitrijević rođena je 1979. u Vranju.
Diplomirala je slikarstvo na Fakuletu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine, gde je i magistrirala 2008. Doktorirala na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu 2017. godine, u klasi profesora Vladimira Veličkovića.
Stvaralačka linija Nataše Dimitrijević poseduje jednu osnovnu, vodeću tendenciju osavremenjivanja klasičnih zidnih tehnika i njihovo afirmisanje u jednom sasvim novom, originalnom aranžmanu. Istraživajući više slikarskih tehnika istovremeno, odstupa od klasičnih postupaka uvodeći nove materijale, kao i slobodu u samom procesu izrade, izvan uonbičajenih stereotipa, koristeći iskustva u tehnici mozaika i zgrafito. Spajajući impulsivnu emociju i snažne stvaralačke impulse, kreira vlastitu poetiku kao odraz vlastitih duhovnih stanja.
Izlagala samostalno 12 puta i na preko 80 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više međunarodnih likovnih kolonija. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti slikarstva i mozaika: Nagrada za mozaik na međunarodnoj koloniji „Kamen u arhitekturi i umetnosti“, Kragujevac (2013); prva nagrada na internacionalnoj izložbi mozaika „Mozaik kao savremena umetnost“, Narodna banka Srbije, Beograd (2017); otkupna nagrada na Bijenalu umetnika Vranja, Galerija Narodnog muzeja, Vranje, (2019).
Radi kao profesor na Visokoj školi za vaspitače u Bujanovcu.
Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i AIMC-a.
Milovan Panić
Milovan Panić je rođen 1954. godine u Komiriću (Osečina). Član je ULUV-a od 1988. godine.
Milovan Panić je umetnik koji motiv pejzaža postavlja u centar likovnih istraživanja, stvarajući vlastitu ikonografiju kroz koju izbija snažna, ubedljiva ekspresija. Tokom stvaralačkog postupka umetnik se vodi čistim slikarskim nagonom pomešanim sa različitim stanjima svesti, otkrivajući nove puteve sazananja. Uzimajući motive direktno iz prirode, sigurnim potezima spontano gradi čiste slikarske zapise u zavisnosti od trenutnog raspoloženja.
Samostalno je izlagao 15 puta: Dom omladine, Pančevo; Centar za kulturu, Pančevo; Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo; Dom kulture u Omoljici; Galerija ULUV-a, Novi Sadu; Zavičajni muzej u Rumi; Stara kapetanija u Zemunu; Galerija „Jovan Popović“ u Opovu; Galerija ULUV-a, Novi Sad; Galerija Boem, Starčevo; Kulturni centar Pančevo; Kultruni centar „Lukijan Mušicki“, Temerin; Kulturni centar ,Paraćin; Kuća kralja Petra I; Galerija „Osečina“.
Učesnik je više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Za svoj rad dobio je do sad 7 nagrada: Plaketa grada Zagreba (1985); Prve nagrade „Majskih susreta 86“, Beograd (1986); Prve nagrade „Oktobarskog salona“ u Pančevu (1990); Otkupne nagrade sremskomitrovačkog salona (1990); Otkupna nagrad RTS Srbija (1990); Prve nagrade na jesenjem salonu u Rumi (1991); Prve nagrade za slikarstvo, Kovin (2019).
Milovan Panić je rođen 1954. godine u Komiriću (Osečina). Član je ULUV-a od 1988. godine.
Milovan Panić je umetnik koji motiv pejzaža postavlja u centar likovnih istraživanja, stvarajući vlastitu ikonografiju kroz koju izbija snažna, ubedljiva ekspresija. Tokom stvaralačkog postupka umetnik se vodi čistim slikarskim nagonom pomešanim sa različitim stanjima svesti, otkrivajući nove puteve sazananja. Uzimajući motive direktno iz prirode, sigurnim potezima spontano gradi čiste slikarske zapise u zavisnosti od trenutnog raspoloženja.
Samostalno je izlagao 15 puta: Dom omladine, Pančevo; Centar za kulturu, Pančevo; Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo; Dom kulture u Omoljici; Galerija ULUV-a, Novi Sadu; Zavičajni muzej u Rumi; Stara kapetanija u Zemunu; Galerija „Jovan Popović“ u Opovu; Galerija ULUV-a, Novi Sad; Galerija Boem, Starčevo; Kulturni centar Pančevo; Kultruni centar „Lukijan Mušicki“, Temerin; Kulturni centar ,Paraćin; Kuća kralja Petra I; Galerija „Osečina“.
Učesnik je više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Za svoj rad dobio je do sad 7 nagrada: Plaketa grada Zagreba (1985); Prve nagrade „Majskih susreta 86“, Beograd (1986); Prve nagrade „Oktobarskog salona“ u Pančevu (1990); Otkupne nagrade sremskomitrovačkog salona (1990); Otkupna nagrad RTS Srbija (1990); Prve nagrade na jesenjem salonu u Rumi (1991); Prve nagrade za slikarstvo, Kovin (2019).
Vladimir Stanković
Vladimir Stanković je rođen 1969. godine u Nišu.
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu -odsek dizajna tekstila, gde je i doktorirao 2020. godine.
Vladimir Stanković svojom kolekcijom dela izražava istančano osećanje za sklad i harmoniju likovnih elemenata, kao i vlastita filozofska razmišljanja kroz dinamičnu igru raznovrsnih ironičnih i provokativnih formi.
Opredeljujući se za umetnost pop-arta V.Stanković svojim kreativnim delovanjem na svojevrsan način kritikuje prisustvo neukusa i kiča u svakodnevici koja nas oktužuje. Uzdizanjem naizgled banalnih predmeta i proizvoda modernog društva, na ironičan način predstavlja paradokse jednog vremena koristeći se stripom kao medijumom masovne komunikacije
Maštovitim idejama, tehnikom improvizacije i spontanosti sa dozom sarkazma i ironije upravo u svetu muzike, mode, pisanih i video medija prikuplja elemente za vlastiti repertoar, kojim skreće pažnju na odsustvo svih estetskih, pa i moralnih kriterijuma. Pored stripa, tehnikom kolaža na vešt način plasira složeni sadržaj modernog čoveka izmanipulisanog potrošačkim mentalitetom, socijalnim fetišizmom i trivijalnim idolima, kritikujući materijalnu preopterećenost jednog osiromašenog društva.
Radio je u dizajn centru Poslovna Čukarica u Beogradu, u Umetničkoj školi u Nišu, a danas je redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu.
Realizovao je 12 samostalnih izložbi, a učesnik je preko 40 kolektivnih izložbi i 9 slikarskih kolonija.
Dobitnik je II nagrade za malu grafiku na svili niškog Grafičkog kruga u Nišu (2018).
Vladimir Stanković je rođen 1969. godine u Nišu.
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu -odsek dizajna tekstila, gde je i doktorirao 2020. godine.
Vladimir Stanković svojom kolekcijom dela izražava istančano osećanje za sklad i harmoniju likovnih elemenata, kao i vlastita filozofska razmišljanja kroz dinamičnu igru raznovrsnih ironičnih i provokativnih formi.
Opredeljujući se za umetnost pop-arta V.Stanković svojim kreativnim delovanjem na svojevrsan način kritikuje prisustvo neukusa i kiča u svakodnevici koja nas oktužuje. Uzdizanjem naizgled banalnih predmeta i proizvoda modernog društva, na ironičan način predstavlja paradokse jednog vremena koristeći se stripom kao medijumom masovne komunikacije
Maštovitim idejama, tehnikom improvizacije i spontanosti sa dozom sarkazma i ironije upravo u svetu muzike, mode, pisanih i video medija prikuplja elemente za vlastiti repertoar, kojim skreće pažnju na odsustvo svih estetskih, pa i moralnih kriterijuma. Pored stripa, tehnikom kolaža na vešt način plasira složeni sadržaj modernog čoveka izmanipulisanog potrošačkim mentalitetom, socijalnim fetišizmom i trivijalnim idolima, kritikujući materijalnu preopterećenost jednog osiromašenog društva.
Radio je u dizajn centru Poslovna Čukarica u Beogradu, u Umetničkoj školi u Nišu, a danas je redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu.
Realizovao je 12 samostalnih izložbi, a učesnik je preko 40 kolektivnih izložbi i 9 slikarskih kolonija.
Dobitnik je II nagrade za malu grafiku na svili niškog Grafičkog kruga u Nišu (2018).
Jarmila Vešović
Jarmila Vešović je rođena 1954. godine na Cetinju. Diplomirala na odseku slikarstva u klasi profesora Stojana Ćelića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1980), a potom magistrirala u klasi profesora Radenka Miševića na istom Fakultetu (1982). Od 1986. do 1990. godine kao stipendista Francuske Vlade , specializira u klasi profesora Đina Silvestrija eksperimentalne tehnike na „Ecole Nationale Supériore des beaux -Art“ u Parizu (Francuska).
Jarmila Vešović poseduje zreli, sofisticiran likovni izraz u kome svetlost, materija i magična atmosfera imaju vodeću ulogu. Kombinujući različite materijale kreira višeslojne strukture slike, otvarajući tajnovite energetske prostore za gradnju sopstvene ikonografske predstave. Posedujući lirski pristup umetničkom delu, neguje suptilne, odmerene odnose svetlosti i senke, organskog i neorganskog, istražuje prozračne i višeslojne podloge, menjajući često izvore svetlosti. Prepuštajući se setnom raspoloženju, ili sanjarenju otvara nove puteve i mogućnosti interpretacije umetničkog dela uvodeći tanane, poetične relacije između boje i materije, prostora i vremena, dok svetlost poprima poseban eterični sjaj.
Slike joj se nalaze na u mnogim muzejima i kolekcijama: Muzeju moderne umetnosti, Kairo,(Egipat); Muzeu Matis u Kato-Kambresiju, rodnom gradu Matisa, ( Fancuskoj); Muzeju Cepter; Muzeju savremene umetnosti ; Narodnom muzeju u Beogradu, (Srbija); Muzeju Univerziteta Rozario, Kordoba, (Španija); Muzeju moderne umetnosti, grafički odsek, Tokio, (Japan); Privatnoj kolekciji An Blan,u Parizu, (Francuska); Muzeju Crne Gore na Cetinju.
Izlagala je na preko 40 samostalnih izložbi među kojima je i retrospektivna izložba u Galeriji kuće legata u Beogradu („Reminiscencija“) tridesetogodišnji opus (2018). Učestvovala je na više od stotčetrdeset grupnih izložbi u Srbiji ,Francuskoj, Španiji , Koreji, Švedskoj, Italiji i Egiptu.
Od mnogobrojnih priznanja izdvajaju se: Prva nagrada za slikarstvo, Oktobarski salon, Beograd, (1991); Nagrada „Félix Bracquemond” za grafiku u Narodnom salonu lepih umetnosti , Karusel Luvr (2003); Prva nagrada za slikarstvo „Achille Fould -Stirbey”, francuska Akademija nauka i umetnosti, Pariz (2003 i 2012).
Član je ULUSA od 1981. i „LA MAISON DES ARTISTE“ od 1989. godine.
Živi i radi u Beogradu i Parizu.
„Jarmila Vešović sve više otkriva svoje biće, tj. svoje tragove svetlosti; njeni odsjaji sa belog papira ukazuju na poreklo jednog vrlo ličnog i već zrelog rada. To su svetlosti koje se oslobađaju malo po malo i stvaraju, evolucijom različitih formi, univerzum pun zanimljivosti i magije. Sa pretežno prozračnim papirima, koje ona slaže do beskonačnosti, sa upletenim komadićima drveta, listićima plastike i gvozdenim žicama, koje ona unosi u višeslojne strukture, Jarmila stvara nove teksture u kojima nas svetlost, jedva obojena i puna emocija, uvek vraća u neki veoma poetičan svet. Jarmila Vešović ide i dalje napred, daleko od buke, u naporu svojih istraživanja koja je vode do suštine. Na taj način ona prodire najdublje u sebe, da bi uhvatila svu energiju neophodnu za stvaranje. Tu se nalaze i glavni elementi i dinamička snaga, te zajedno proizvode likovnu ravnotežu, koju uvek pronalazimo u njenim radovima. Suptilnim bojama i upotrebom različitih materijala, ona je takođe u procesu pronalaženja novih struktura: tom evolucijom ona izražava ritam koji odgovara jednom umetničkom delu. Smenjivanje različitih podloga prikazuje, bez sumnje, pojedine trenutke iz njenog života, slike njene daleke zemlje, koje nam ona prenosi sa opsednutošću, snagom i ubeđenjem. Ona nam nudi prostorni obim i površine koje se oslanjaju na slike i prepuštaju nas sanjarenju: spajanje tih formi oslobađa čudnovatu stvarnost, nagoveštenu osnovom papira ili pak gvozdenim žicama, koje na trenutak prkose prostoru, stvarajući suptilno okruženje i na taj način oživljavajući njenu zanimljivu avanturu.“
Đino Silvestri
Jarmila Vešović je rođena 1954. godine na Cetinju. Diplomirala na odseku slikarstva u klasi profesora Stojana Ćelića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1980), a potom magistrirala u klasi profesora Radenka Miševića na istom Fakultetu (1982). Od 1986. do 1990. godine kao stipendista Francuske Vlade , specializira u klasi profesora Đina Silvestrija eksperimentalne tehnike na „Ecole Nationale Supériore des beaux -Art“ u Parizu (Francuska).
Jarmila Vešović poseduje zreli, sofisticiran likovni izraz u kome svetlost, materija i magična atmosfera imaju vodeću ulogu. Kombinujući različite materijale kreira višeslojne strukture slike, otvarajući tajnovite energetske prostore za gradnju sopstvene ikonografske predstave. Posedujući lirski pristup umetničkom delu, neguje suptilne, odmerene odnose svetlosti i senke, organskog i neorganskog, istražuje prozračne i višeslojne podloge, menjajući često izvore svetlosti. Prepuštajući se setnom raspoloženju, ili sanjarenju otvara nove puteve i mogućnosti interpretacije umetničkog dela uvodeći tanane, poetične relacije između boje i materije, prostora i vremena, dok svetlost poprima poseban eterični sjaj.
Slike joj se nalaze na u mnogim muzejima i kolekcijama: Muzeju moderne umetnosti, Kairo,(Egipat); Muzeu Matis u Kato-Kambresiju, rodnom gradu Matisa, ( Fancuskoj); Muzeju Cepter; Muzeju savremene umetnosti ; Narodnom muzeju u Beogradu, (Srbija); Muzeju Univerziteta Rozario, Kordoba, (Španija); Muzeju moderne umetnosti, grafički odsek, Tokio, (Japan); Privatnoj kolekciji An Blan,u Parizu, (Francuska); Muzeju Crne Gore na Cetinju.
Izlagala je na preko 40 samostalnih izložbi među kojima je i retrospektivna izložba u Galeriji kuće legata u Beogradu („Reminiscencija“) tridesetogodišnji opus (2018). Učestvovala je na više od stotčetrdeset grupnih izložbi u Srbiji ,Francuskoj, Španiji , Koreji, Švedskoj, Italiji i Egiptu.
Od mnogobrojnih priznanja izdvajaju se: Prva nagrada za slikarstvo, Oktobarski salon, Beograd, (1991); Nagrada „Félix Bracquemond” za grafiku u Narodnom salonu lepih umetnosti , Karusel Luvr (2003); Prva nagrada za slikarstvo „Achille Fould -Stirbey”, francuska Akademija nauka i umetnosti, Pariz (2003 i 2012).
Član je ULUSA od 1981. i „LA MAISON DES ARTISTE“ od 1989. godine.
Živi i radi u Beogradu i Parizu.
„Jarmila Vešović sve više otkriva svoje biće, tj. svoje tragove svetlosti; njeni odsjaji sa belog papira ukazuju na poreklo jednog vrlo ličnog i već zrelog rada. To su svetlosti koje se oslobađaju malo po malo i stvaraju, evolucijom različitih formi, univerzum pun zanimljivosti i magije. Sa pretežno prozračnim papirima, koje ona slaže do beskonačnosti, sa upletenim komadićima drveta, listićima plastike i gvozdenim žicama, koje ona unosi u višeslojne strukture, Jarmila stvara nove teksture u kojima nas svetlost, jedva obojena i puna emocija, uvek vraća u neki veoma poetičan svet. Jarmila Vešović ide i dalje napred, daleko od buke, u naporu svojih istraživanja koja je vode do suštine. Na taj način ona prodire najdublje u sebe, da bi uhvatila svu energiju neophodnu za stvaranje. Tu se nalaze i glavni elementi i dinamička snaga, te zajedno proizvode likovnu ravnotežu, koju uvek pronalazimo u njenim radovima. Suptilnim bojama i upotrebom različitih materijala, ona je takođe u procesu pronalaženja novih struktura: tom evolucijom ona izražava ritam koji odgovara jednom umetničkom delu. Smenjivanje različitih podloga prikazuje, bez sumnje, pojedine trenutke iz njenog života, slike njene daleke zemlje, koje nam ona prenosi sa opsednutošću, snagom i ubeđenjem. Ona nam nudi prostorni obim i površine koje se oslanjaju na slike i prepuštaju nas sanjarenju: spajanje tih formi oslobađa čudnovatu stvarnost, nagoveštenu osnovom papira ili pak gvozdenim žicama, koje na trenutak prkose prostoru, stvarajući suptilno okruženje i na taj način oživljavajući njenu zanimljivu avanturu.“
Đino Silvestri
Daniela Fulgosi
Rođena je u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član ULUS-a od 1992.
Daniela Fulgosi se bavi crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Međusobnim preplitanjem osetljivog, temeljnog crteža i konstruktivnih elemenata u kolažu, postiže svedene kompozicije. Slojevita, rekonstruktivna i reciklažna priroda postupka odgovara bavljenju vremenom, sećanjem i predmetom, kao ličnom i opštom memorabilijom.
Priredila je 24 samostalne izložbe (Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, Galerija ULUS, Beograd, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija savremene umetnosti, Galerija SRBIJA, Niš, Galerija DRINA, Beograd, itd). Učestvovala je na preko 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, od čega je veliki broj prestižnih međunarodnih smotri crteža i grafike.
Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1992, 2013; Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997; Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 1997; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2001; Zlatna igla ULUS-a, 2004, itd.).
Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Redovani je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je obavljala i dužnost dekana.
Rođena je u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član ULUS-a od 1992.
Daniela Fulgosi se bavi crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Međusobnim preplitanjem osetljivog, temeljnog crteža i konstruktivnih elemenata u kolažu, postiže svedene kompozicije. Slojevita, rekonstruktivna i reciklažna priroda postupka odgovara bavljenju vremenom, sećanjem i predmetom, kao ličnom i opštom memorabilijom.
Priredila je 24 samostalne izložbe (Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, Galerija ULUS, Beograd, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija savremene umetnosti, Galerija SRBIJA, Niš, Galerija DRINA, Beograd, itd). Učestvovala je na preko 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, od čega je veliki broj prestižnih međunarodnih smotri crteža i grafike.
Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1992, 2013; Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997; Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 1997; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2001; Zlatna igla ULUS-a, 2004, itd.).
Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Redovani je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je obavljala i dužnost dekana.
Nikola Džafo
Nikola Džafo je rođen 1950. godine u Novom Sadu. Završio Višu pedagošku školu u Novom Sadu, a potom diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. i magistrirao 1981. Samostalno izlagao u staroj i novoj državi, kao i u inostranstvu.
Od devedesetih godina, tokom ratova i razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, pored umetnosti, aktivno se bavi političkim i društvenim problemima i zalaže se za dignitet svoje profesije. Idejni tvorac i pokretač grupe Led art, sa kojom ostvaruje više od 30 projekata. Saosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu i Multimedijalnog centra „Led art“ u Novom Sadu. Sa grupom mlađih novosadskih umetnika, sa idejom da umetnost može da leči i menja svet, pokrenuo Art kliniku, koja se 2013. transformisala u ŠOK zadrugu. Dobitnik „Politikine“ nagrade za likovnu umetnost (2012) za izložbu „Lepus in fabula“, MSUV, Novi Sad, 2011.
Izbor samostalnih izložbi: 2010: „Pazi! Umetnost ne ujeda”, Galerija „O3one”, Beograd; 2011: „Lepus in fabula”, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad;
2011/2012: „Drugi put međ slikarima“, Galerija „Nova“, Beograd; 2013: „Kružni put (Nikad završeni crteži)“, Galerija „Remont“, Beograd, 2017/2018: „Večera za zeca“, Galerija „Remont“, Beograd; „Oficirski dom“, Niš; Savremena galerija Zrenjanin; Sterijino pozorje Novi Sad; 2018: „Prolećni vrt tajni“, Galerija „Drina“, Beograd.
Nikola Džafo je rođen 1950. godine u Novom Sadu. Završio Višu pedagošku školu u Novom Sadu, a potom diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. i magistrirao 1981. Samostalno izlagao u staroj i novoj državi, kao i u inostranstvu.
Od devedesetih godina, tokom ratova i razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, pored umetnosti, aktivno se bavi političkim i društvenim problemima i zalaže se za dignitet svoje profesije. Idejni tvorac i pokretač grupe Led art, sa kojom ostvaruje više od 30 projekata. Saosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu i Multimedijalnog centra „Led art“ u Novom Sadu. Sa grupom mlađih novosadskih umetnika, sa idejom da umetnost može da leči i menja svet, pokrenuo Art kliniku, koja se 2013. transformisala u ŠOK zadrugu. Dobitnik „Politikine“ nagrade za likovnu umetnost (2012) za izložbu „Lepus in fabula“, MSUV, Novi Sad, 2011.
Izbor samostalnih izložbi: 2010: „Pazi! Umetnost ne ujeda”, Galerija „O3one”, Beograd; 2011: „Lepus in fabula”, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad;
2011/2012: „Drugi put međ slikarima“, Galerija „Nova“, Beograd; 2013: „Kružni put (Nikad završeni crteži)“, Galerija „Remont“, Beograd, 2017/2018: „Večera za zeca“, Galerija „Remont“, Beograd; „Oficirski dom“, Niš; Savremena galerija Zrenjanin; Sterijino pozorje Novi Sad; 2018: „Prolećni vrt tajni“, Galerija „Drina“, Beograd.
Galerija savremene likovne umetnosti poštujući mere i preporuke Vlade organizuje Likovnu koloniju Sićevo na online platformi. Posle gotovo šest decenija postojanja u kontinuitetu prvi put će ove godine zbog vanrednih okolnosti Kolonija biti održana u virtuelnom okruženju izvan Sićeva. Kontakti sa umetnicima su uspostavljeni i prenosimo deo njihovih razmišljanja i planova kroz osvrt na trenutnu situaciju i položaj kolonije u izmenjenim okolnostima.
Razgovori sa učesnicima Kolonije vodi Radmila Kostić.
Razgovori sa učesnicima Kolonije vodi Radmila Kostić.
Jarmila Vešović / Beograd, Pariz
Nataša Dejanović Dimitrijević / Niš
Vladimir Stanković / Niš
Ivana Ivković / Beograd
Daniela Fulgosi / Zemun
Milovan Panić / Pančevo
Nikola Džafo / Novi Sad