SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
Pregled izlozbi u 2012. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
NIŠKI CRTEŽ - ''IDENTITETI'', 25. decembar 2012. - 13. januar 2013.
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 2
Izložba "Niški crtež" jedna je od tradicionalnih godišnjih izložbi Galerije savremene likovne umetnosti. U programu rada ove ustanove zastupljena je od 1991. Prvobitno namenjena samo umetnicima koji žive i rade u Nišu, izložba je desetak godina kasnije promenila organizacione principe. Od 2000-te godine to je tematska izložba konkursnog karaktera, otvorena za umetnike širokog, nacionalnog kulturnog prostora. Kako su u koncepcijsku osnovu izložbe ugradjena i nacela idejnog, stilskog, estetskog i medijskog pluralizma to ova izložba svedoci o transformacijama u poimanju crteža shodno opštim kretanjima u savremenoj umetnosti.
Sa konstantnim povecenjem broja zastupljenih umetnika izložba "Niški crtež" vremenom je postala najobimnija godišnja izložbena manifestacija u Srbiji koja populariše i promoviše crtež kao samostalnu likovnu disciplinu.
IDENTITETI - tema ovogodišnje izložbe "Niški crtež".
Identitet je po definicija skup obeležja po kojima se jedna osoba razlikuje od drugih. Dakle, bitan segment li?nosti svakog pojedinca jeste njegov licni identitet. Ali kako je covek društveno i politicko bice koje ima potrebu da pripada odredjenoj zajednici i da ima svest o toj pripadnosti, pored individualnih razlikujemo i kolektivne i grupne identitete. Tako možemo govoriti o etnickom, socijalnom, polnom, verskom, klasnom i drugim vrstama identiteta. Vreme u kojem živimo obeleženo naletom globalizacije, brisanja granica, nametanja rešenja i stila života, provocira osecanje gubitka ili krize odredjenih identiteta. Zagovarani radikalni multikulturalizam podrazumeva koegzistenciju mnogih vrsta individualnog i grupnog identiteta na racun kolektivnog npr. nacionalnog. Sa druge strane, vladajuca tehnološka revolucija ponudila je izmedju ostalog razlicite vrste sajberprostora i mogucnost kreiranja lažnih ili izmišljenih identiteta.
Pitanje identiteta ujedno je i pitanje slobode mišljenja, slobode protoka informacija, slobode umetni?kog i svakog drugog stvaralackog iskaza.
Identiteti su, ispostavilo se, i provokativan tematski okvir za brojne umetnike. Od prispelih radova 158 autora žiri je za izlaganje odabrao dela ukupno 114 umetnika. Vecina njih je kroz razlicite vrste figurativnog izraza tretirala pitanje individualnih identiteta (A.Cvejic, T.Jankovic, M.Vukašinovic, V.Dobric, Z. Kostic, B.Bašic, P.Peric, T.Kojic, M.Mrdakovic, N.Dimitrijevic, B.Konzarevic...), drugi kolektivni identitet prepoznaju u kulturno istorijskim spomenicima (LJ. Brkovic, M.Pavicevic, V.Virijevic), pismu odnosno kaligrafiji (S.Žikic, Z. Ilic. B.Stankovic) etnološkim (S.Solunac, M.Dedic) ili hrišcanskim motivima (Z.K.Palanski, M.Jovanovic). Pojedini autori na posredan nacin preko motiva iz prirodnog okruženja (P.Naskovic, Dj.Radonjic, I.Stankovic) ili licnih predmeta (S.Radokjovic, O.S.Petrovic, J.Š.Terzic) govore o identitetima. Neki od umetnika bave se pitanjem transformacije identiteta razlicitog porekla (B.Plazinic, J. Trajkovic, B.Jeftic) ili odnosom licno - grupno - globalno (B. Stamenkovic...).
U tehnickom pogledu zastupljeno je mnoštvo crtackih postupaka od tananih linija na belini podloge koje obrazuju gracilne forme, preko gustog linearnog tkanja do ekspresionisticki slobodnih i mocnih poteza kao sredstva za iskazivanje pojacanih emocija. Pored klasicnog poimanja crteža i primene standardnih crtackih sredstava (olovka, tuš, pastel, lavirani tuš, ugljen) zastupljeni su i radovi koji kombinacijom postupaka i materijala proširuju medij crteža ka podrucju slike, objekta ili instalacije (J. Tišma, D. Peric, J.Kitic, A.Cvijanovic...).
Kako svako od umetnika poseduje i poštuje svoj licni likovni, vizuelni i misaoni kod to u skladu sa temom ovogodišnje izložbe, možemo reci da je ona skup 114 individualnih umetnickih identiteta, istovremeno konstatujemo da je izložba ubedljiva kao ilustracija složenosti i heterogenosti aktuelnog umetnickog trenutka.
Milica Todorović
umetnicki direktor gslu Niš
Sa konstantnim povecenjem broja zastupljenih umetnika izložba "Niški crtež" vremenom je postala najobimnija godišnja izložbena manifestacija u Srbiji koja populariše i promoviše crtež kao samostalnu likovnu disciplinu.
IDENTITETI - tema ovogodišnje izložbe "Niški crtež".
Identitet je po definicija skup obeležja po kojima se jedna osoba razlikuje od drugih. Dakle, bitan segment li?nosti svakog pojedinca jeste njegov licni identitet. Ali kako je covek društveno i politicko bice koje ima potrebu da pripada odredjenoj zajednici i da ima svest o toj pripadnosti, pored individualnih razlikujemo i kolektivne i grupne identitete. Tako možemo govoriti o etnickom, socijalnom, polnom, verskom, klasnom i drugim vrstama identiteta. Vreme u kojem živimo obeleženo naletom globalizacije, brisanja granica, nametanja rešenja i stila života, provocira osecanje gubitka ili krize odredjenih identiteta. Zagovarani radikalni multikulturalizam podrazumeva koegzistenciju mnogih vrsta individualnog i grupnog identiteta na racun kolektivnog npr. nacionalnog. Sa druge strane, vladajuca tehnološka revolucija ponudila je izmedju ostalog razlicite vrste sajberprostora i mogucnost kreiranja lažnih ili izmišljenih identiteta.
Pitanje identiteta ujedno je i pitanje slobode mišljenja, slobode protoka informacija, slobode umetni?kog i svakog drugog stvaralackog iskaza.
Identiteti su, ispostavilo se, i provokativan tematski okvir za brojne umetnike. Od prispelih radova 158 autora žiri je za izlaganje odabrao dela ukupno 114 umetnika. Vecina njih je kroz razlicite vrste figurativnog izraza tretirala pitanje individualnih identiteta (A.Cvejic, T.Jankovic, M.Vukašinovic, V.Dobric, Z. Kostic, B.Bašic, P.Peric, T.Kojic, M.Mrdakovic, N.Dimitrijevic, B.Konzarevic...), drugi kolektivni identitet prepoznaju u kulturno istorijskim spomenicima (LJ. Brkovic, M.Pavicevic, V.Virijevic), pismu odnosno kaligrafiji (S.Žikic, Z. Ilic. B.Stankovic) etnološkim (S.Solunac, M.Dedic) ili hrišcanskim motivima (Z.K.Palanski, M.Jovanovic). Pojedini autori na posredan nacin preko motiva iz prirodnog okruženja (P.Naskovic, Dj.Radonjic, I.Stankovic) ili licnih predmeta (S.Radokjovic, O.S.Petrovic, J.Š.Terzic) govore o identitetima. Neki od umetnika bave se pitanjem transformacije identiteta razlicitog porekla (B.Plazinic, J. Trajkovic, B.Jeftic) ili odnosom licno - grupno - globalno (B. Stamenkovic...).
U tehnickom pogledu zastupljeno je mnoštvo crtackih postupaka od tananih linija na belini podloge koje obrazuju gracilne forme, preko gustog linearnog tkanja do ekspresionisticki slobodnih i mocnih poteza kao sredstva za iskazivanje pojacanih emocija. Pored klasicnog poimanja crteža i primene standardnih crtackih sredstava (olovka, tuš, pastel, lavirani tuš, ugljen) zastupljeni su i radovi koji kombinacijom postupaka i materijala proširuju medij crteža ka podrucju slike, objekta ili instalacije (J. Tišma, D. Peric, J.Kitic, A.Cvijanovic...).
Kako svako od umetnika poseduje i poštuje svoj licni likovni, vizuelni i misaoni kod to u skladu sa temom ovogodišnje izložbe, možemo reci da je ona skup 114 individualnih umetnickih identiteta, istovremeno konstatujemo da je izložba ubedljiva kao ilustracija složenosti i heterogenosti aktuelnog umetnickog trenutka.
Milica Todorović
umetnicki direktor gslu Niš
ZAOBILAZNE STRATEGIJE, 23. novembar - 15. decembar
Izlozbom pod nazivom Zaobilazne strategije: jedan pogled na beogradsku umetnicku scenu devedesetih godina proslog veka autorke mr Nade Seferovic Muzej grada Beograda zeli da predstavi jedan segment svoje bogate zbirke nase savremene umetnosti. Kroz 45 dela 38 umetnika razlicitih generacija, ali paralelno aktivnih na umetnickoj sceni te decenije, autorka i visa kustoskinja Muzeja nastoji da pruzi odgovor na pitanje kako danas, posle vise od jedne decenije, izgleda pogled na umetnost koja je nastajala na beogradskoj sceni tokom onih turbulentnih i tmurnih, a za mnoge tragicnih devedesetih godina proslog veka? Da li mozemo, sa ove vremenske distance, ali i ograniceni zbirkom koju posedujemo - a koja je najvecim delom nastala zahvaljujuci poklonu Skupstine grada Beograda i radu njenih Komisija za otkup umetnickih dela koje su ih birale u periodu 2003-8 - dakle, da li mozemo dovoljno jasno da sagledamo karakteristicne pojave, umetnicke prakse kao i pojedinacne umetnicke iskaze koji su, noseci u sebi duh promene, trazili odgovore na sustinska egzistencijalna pitanja tog vremena, kao i u kojoj meri su na tom putu uspeli da sacuvaju svoj istrazivacki duh, autenticnost i autonomiju? Cini se da je opste prihvaceno misljenje ovog trenutka da scenu devedesetih godina karakterise pre svega mnostvo paralelnih tokova, razlicitih jezika i pojava nasledjenih iz ekspresivne i subjektivne umetnosti prethodne decenije istina u daleko mirnijem kljucu i sa vecim interesovanjem za konceptualne i mentalne procese resavanja umetnickih problema. Dakle, uprkos tom mnostvu paralelnih tokova i individualnih strategija, uslovno receno zasnovanih na neekspresionistickom i neokonceptualnom pristupu, uprkos nepostojanju generacijskih obelezja i uprkos izuzetno nepovoljnih okolnosti njihovog razvoja, umetnicka kritika je jos tada prepoznala, a danas potvrdjuje, neke nove pojave koje su jasno odredile prostor savremene srpske umetnosti tih devedesetih godina.
Zastupljeni su sledeci umetnici:
Zastupljeni su sledeci umetnici:
Marina Abramovic
Mrdjan Bajic
Milan Blanusa
Kosta Bogdanovic
Jasminka Brkanovic
Vesna Vesic Crnobrnja
Milun Vidic
Zoran Dimovski
Marija Dragojlovic
Selma Djulizarevic
Bora Iljovski
Milena Jeftic Niceva Kostic
Zdravko Joksimovic
Nina Kocic
Dobrivoje-Bata Krgovic
Dragoslav Krnajski
Veljko Lalic
Slobodan-Era Milivojevic
Dusan Milovanovic
Tafil Musovic
Predrag-Pedja Neskovic
Dusan Otasevic
Nesa Paripovic
Tomislav Peternek
Mrdjan Bajic
Milan Blanusa
Kosta Bogdanovic
Jasminka Brkanovic
Vesna Vesic Crnobrnja
Milun Vidic
Zoran Dimovski
Marija Dragojlovic
Selma Djulizarevic
Bora Iljovski
Milena Jeftic Niceva Kostic
Zdravko Joksimovic
Nina Kocic
Dobrivoje-Bata Krgovic
Dragoslav Krnajski
Veljko Lalic
Slobodan-Era Milivojevic
Dusan Milovanovic
Tafil Musovic
Predrag-Pedja Neskovic
Dusan Otasevic
Nesa Paripovic
Tomislav Peternek
Dusan Petrovic
Nikola Pesic
Rajko Popivoda
Ivana Popov
Slavoljub Radojcic
Jelica Radovanovic
Dejan Andjelkovic
Rada Selakovic
Vera Stevanovic
Milica Stevanovic
Slobodanka Stupar
Tomislav Todorovic
Mariela Cvetic
Djordjije Crncevic
Nikola Pesic
Rajko Popivoda
Ivana Popov
Slavoljub Radojcic
Jelica Radovanovic
Dejan Andjelkovic
Rada Selakovic
Vera Stevanovic
Milica Stevanovic
Slobodanka Stupar
Tomislav Todorovic
Mariela Cvetic
Djordjije Crncevic
"Andrejavo detinjstvi" - izlozba ZORANA D. KOSTICA, 1. novembar - 19. novembar
Dnevnicki fokusiran ciklus "Andrejevo detinjstvo" karakteriše subjektivna posebnost. Desetine crteža razlicitog formata na razlicitim vrstama papira su svojevrsni slikovni album jednog detinjstva - hronika odrastanja vlastitog sina. Odnos oca i sina na ovim radovima izjednacen je sa odnosom umetnika i modela. Olovkom, perom i cetkicom umetnik je tokom godina, crtao decaka u razlicitim intimnim trenucima dok spava, leži, sanja, jede, cita... To su ekspresivno-intuitivni crteži zasnovani na spontanosti i neposrednosti izabranog trenutka. Zoran Kostic primenjuje razlicite crtacke pistupe (od skice do razvijenog pikturalnog crteža), sa pravom imajuci puno povorenja u vlastite crtacke sposobnosti i u beskrajnu moc linije. Prostor i enterijer su tek naznaceni, puna koncentracija je na figuri deteta sa jasnom namerom da se poštuju njegove portretno-anatomske osobenosti i sa naglaženom potrebom da se dokuce dubinski slojevi njegovog emotivnog i misaonog bica.
Pricu o Andrejevom detinjstvu upotpunjuje i serija uljanih slika na kojima je odsustvo deteta nadomešteno prisustvom njegovih odevnih predmeta. Kao neka vrsta "posrednih portreta" ove slike su na svom semantickom nivou metafora o detetu kao izvoru konstantne i vecne roditeljske pažnje, srece ali i streplje, bez obzira na okolnosti.
Izložbom "Andrijino detinjstvo" Zoran Kostic nam daruje iskrenu licnu emociju, suptilnu verziju ljubavi ispricanu sa osecanjem mere kroz slikovni svet intime i poeticnosti.
Zoran Kostic živi i radi u Nišu. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vojislava Todorica. Realizovao je cetrdesetak samostalnih izložbi u mnogim gradovima Srbije ali i u Španiji i Bugarskoj. Redovni je profesor za predmete crtanje i slikanje na Fakultetu umetnosti u Nišu. U izdanju Niškog kulturnog centra objavio je dve monografske knjige crteža "Crteži i grafike iz Hilandara" (2009) i "Andrejevo detinjstvo" (2011)
Milica Todorović
Pricu o Andrejevom detinjstvu upotpunjuje i serija uljanih slika na kojima je odsustvo deteta nadomešteno prisustvom njegovih odevnih predmeta. Kao neka vrsta "posrednih portreta" ove slike su na svom semantickom nivou metafora o detetu kao izvoru konstantne i vecne roditeljske pažnje, srece ali i streplje, bez obzira na okolnosti.
Izložbom "Andrijino detinjstvo" Zoran Kostic nam daruje iskrenu licnu emociju, suptilnu verziju ljubavi ispricanu sa osecanjem mere kroz slikovni svet intime i poeticnosti.
Zoran Kostic živi i radi u Nišu. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vojislava Todorica. Realizovao je cetrdesetak samostalnih izložbi u mnogim gradovima Srbije ali i u Španiji i Bugarskoj. Redovni je profesor za predmete crtanje i slikanje na Fakultetu umetnosti u Nišu. U izdanju Niškog kulturnog centra objavio je dve monografske knjige crteža "Crteži i grafike iz Hilandara" (2009) i "Andrejevo detinjstvo" (2011)
Milica Todorović
Izložba crteza grafika i skulptura VELIZARA KRSTICA, 11. oktobar - 1. novembar
Velizar Krstic je rodjen 1947. godine u Oreovcu kod Niša. Diplomirao je 1972. godine na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Djordja Bošana. Od 1973-74. godine studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Becu u klasi profesora Waltera Ecerta, kao stipendista zadužbine F.V.S. iz Hamburga na predlog dobitnika Herderove nagrade slikara Petra Lubarde. Postdiplomske studije završio 1976. u klasi profesora Djordja Bošana. 1979. godine studirao na Fakultetu lepih umetnosti u Atini u klasi profesora Konstantina Gramatopulosa, kao stipendista grcke Vlade. Predavao grafiku kao gostujuci profesor na Fakultetu likovnih i primenjenih umetnosti Aristotelovog univerziteta u Solunu 1996. godine. Redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Slikarskom odseku.
Izložba u Galeriji "Srbija" predstavlja prikaz stvaralaštva umetnika Velizara Krstica u sferi crteža, grafike i skulpture. On je, zapravo, deo jedinstvene retrospektive ciji je prvi segment, kojeg cini stotinu sedam slika veceg formata, otvoren protekle nedelje u Umetnickom paviljonu "Cvijeta Zuzoric" u Beogradu.
Za izložbu u Nišu Velizar Krstic je napravio izbor koji obuhvata crteže izvedene u kombinovanoj kao i grafike realizovane u tehnici bakropis-akvatinta. Obuhvacen je period od sedamdesetih godina proteklog veka pa do danas. Radovi oslikavaju genezu umetnikovih interesovanja, upecatljiv izraz kao i prepoznatljivu figurativnost. Svih ovih godina, baveci se covekom, njegovom prirodom i sudbinom, ovaj umetnik je aktivni svedok i ucesnik burnih dešavanja. Ogoljeno i direktno isticuci surovu stvarnost koja utice na coveka i njegov opstanak, autor opominje i svojim angažovanim stavom se bori za njega. Ciklusom "Pomeni" koji obuhvata crteže i grafike on ukazuje na besmisleno stradanje i poziva na humanost.
Snažne imaginacije, dosledan u tretiranju forme i izražene likovnosti, Krstic ce kao neodvojivi segment svojeg opusa izložiti i skulpture u bronzi kao i objekte od terakote. U samim centru je ljudska figura / portret kao suštinski element. U punom saglasju sa skulpturom, publika ce biti u prilici da vidi i "Posmrtne maske" koje su u vidu ba-reljefa izradjene od aluminijuma. Postavka ce sadržati više od stotinu eksponata.
Izložba u Galeriji "Srbija" predstavlja prikaz stvaralaštva umetnika Velizara Krstica u sferi crteža, grafike i skulpture. On je, zapravo, deo jedinstvene retrospektive ciji je prvi segment, kojeg cini stotinu sedam slika veceg formata, otvoren protekle nedelje u Umetnickom paviljonu "Cvijeta Zuzoric" u Beogradu.
Za izložbu u Nišu Velizar Krstic je napravio izbor koji obuhvata crteže izvedene u kombinovanoj kao i grafike realizovane u tehnici bakropis-akvatinta. Obuhvacen je period od sedamdesetih godina proteklog veka pa do danas. Radovi oslikavaju genezu umetnikovih interesovanja, upecatljiv izraz kao i prepoznatljivu figurativnost. Svih ovih godina, baveci se covekom, njegovom prirodom i sudbinom, ovaj umetnik je aktivni svedok i ucesnik burnih dešavanja. Ogoljeno i direktno isticuci surovu stvarnost koja utice na coveka i njegov opstanak, autor opominje i svojim angažovanim stavom se bori za njega. Ciklusom "Pomeni" koji obuhvata crteže i grafike on ukazuje na besmisleno stradanje i poziva na humanost.
Snažne imaginacije, dosledan u tretiranju forme i izražene likovnosti, Krstic ce kao neodvojivi segment svojeg opusa izložiti i skulpture u bronzi kao i objekte od terakote. U samim centru je ljudska figura / portret kao suštinski element. U punom saglasju sa skulpturom, publika ce biti u prilici da vidi i "Posmrtne maske" koje su u vidu ba-reljefa izradjene od aluminijuma. Postavka ce sadržati više od stotinu eksponata.
Izložba prostornih instalacija Radomira Kneževica, 15.09. - 5.10. 2012.
foto: N.Stojkovic
Radomir Kneževic je rodjen 1957. godine u Kikindi. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1983. godine. Magistrirao je na istom fakultetu 1988. godine.
Crtanje je ucio kod Radomira Reljica i Dragana Lubarde, grafiku kod Boška Karanovica i Branka Miljuša, slikanje kod Radenka Miševica i Stojana Celica, a kombinovane medije kod Cedomira Vasica. Bavi se crtežom, slikom, skulpturom i muralom. Izlagao je na dvadeset samostalnih i preko sedamdeset grupnih izložbi. Vanredni je profesor na FLU u Beogradu.
U osnovi Kneževicevog rada su pre svega iskrenost i neposrednost doživljenog kroz cistotu i autenticnost plastickog mišljenja
Osnovna namera autora sastoji se u tome da delovanjem samog,nestandardnog materijala i njegovom maštovitom konstrukcijom vizualizuje vlastitu misao.
Posedujuci snažne reduktivisticke impulse u kreativnom, stvaralackom procesu pronalazi nacin da dodje do suštine.
Isticuci samobitnost forme Kneževic uspeva da pronadje jednostavan ali sadržajan likovni jezik u kome linija ima osnovnu ulogu.
Posedujuci istanacan osecaj za prostor kroz igru raznovrsnih plasticnih asocijacija docarava neopipljivi fluid kretanja.
Kroz složena ambijentalna istraživanja Kneževic ostvaruje sopstveni doživljaj stvarnosti.
Radmila Kostic
Crtanje je ucio kod Radomira Reljica i Dragana Lubarde, grafiku kod Boška Karanovica i Branka Miljuša, slikanje kod Radenka Miševica i Stojana Celica, a kombinovane medije kod Cedomira Vasica. Bavi se crtežom, slikom, skulpturom i muralom. Izlagao je na dvadeset samostalnih i preko sedamdeset grupnih izložbi. Vanredni je profesor na FLU u Beogradu.
U osnovi Kneževicevog rada su pre svega iskrenost i neposrednost doživljenog kroz cistotu i autenticnost plastickog mišljenja
Osnovna namera autora sastoji se u tome da delovanjem samog,nestandardnog materijala i njegovom maštovitom konstrukcijom vizualizuje vlastitu misao.
Posedujuci snažne reduktivisticke impulse u kreativnom, stvaralackom procesu pronalazi nacin da dodje do suštine.
Isticuci samobitnost forme Kneževic uspeva da pronadje jednostavan ali sadržajan likovni jezik u kome linija ima osnovnu ulogu.
Posedujuci istanacan osecaj za prostor kroz igru raznovrsnih plasticnih asocijacija docarava neopipljivi fluid kretanja.
Kroz složena ambijentalna istraživanja Kneževic ostvaruje sopstveni doživljaj stvarnosti.
Radmila Kostic
BARUH - BORA BARUH (1911 - 1942), 21. avgust - 12. septembar
Bora Baruh, sefarski jevrejin, roden je 1911 u Beogradu. Njegovo pravo ime je Baruh - Bora Baruh. Kako Baruh na hebrejskom znaci Blagosloven to je i ova niška izložba simbolicno nazvana "Dvostruko blagosloven". Izložba sadrži pedesetak slika preuzetih iz muzejskih zbirki (Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Jevrejski istorijski muzej) i porodicne kolekcije. To su žanrovski i tematski raznovrsna dela nastala u periodu od 1935 do 1941.
Široj javnosti malo je poznat podatak da se porodica Baruh 1925. godine doselila u Niš. Bora je zajedno sa svojom bracom (Isidorom i Josipom) bio dak Prve niške Gimnazije. Prva profesionalna znanja i uputstva o crtanju i slikanju stekao je od tadašnjeg gimnazijskog profesora, akademskog slikara Moše Šoamovica. Dragoceno svedocanstvoa o danima Bore Baruha provedenim u Nišu ostavio je njegov školski drug - Slavoljub Miloradovic u svom memoarskom tekstu "Prilog poznavanju biografije Bore Baruha, slikara", koji se cuva u dokumentaciji Narodnog muzeja u Nišu. Iz tomenutog teksta saznajemo da je Bora crtao portrete svojih drugova, pejzaže Niša i da je od profesora posebno tražio uputstva za tehniku slikanja uljanim bojama. Zajedno su formirali prvi improvizovani atelje.
Bora Baruh je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Slikarski se je usavršavao u ateljeima umetnika. Živeo je u Parizu od 1935. godine, izlagao je sa jugosovenskim i francuskim umetnicima ali je zbog propagiranja komunistickih ideja proteran iz Francuske, 1938. godine. Nastavio je svoju revolucionarnu aktivnost. Kao komunista i antifašista bio je stalno proganjan i hapšen. Streljan je u Jajincima 1942.godine.
Za života je imao samostalne izložbe u Beogradu (1938) i Zagrebu (1939). Ucestvovao je na kolektivnim godišnjim izložbenim smotrama. Za nepunu deceniju stvaralaštva ostvario je znacajan opus od oko 200 slika i isto toliko crteža.
U predgovoru kataloga Ljubica Miljkovic opus Bore Baruha deli na: prvo beogradsko (1932 - 1935), parisko (1935 - 1938) i drugo beogradsko razdoblje (1938 - 1941). Najranije slike Bore Baruga, uglavnom mrtve prirode, karakteriše primena zagasitog kolorita smedih i zelenih tonova, definisanje forme cvrstim crtežom. Tokom boravka u Parizu slikao je krovove grada, mostove, parkove ali i ljude sa životnih margina - klošare, skitnice. Nisu ga privlaci tadašnja avangardisti. Ranije iskazano oduševljenje za impresioniste i postimpresioniste kulminiralo je u pariskom razdoblju i uslovilo promenu u njegovom likovnom rukopisu. Za taj period Baruhovog stvaralaštva LJ. Miljkovic piše: Bogatom slikarskom materijom, linearnim spletovima, produbljenim prostorom, insistiranjem na istancanim akordima i taktilnim vrednostima dostigao je vrhunske rezultate. Stilski se približio poetskom realizmu katkad i kontrolisanom ekspresionizmu".
U poslednjoj "beogradskoj fazi" slikarstvo Bore Baruha postaje ikonografski raznovrsnije obogaceno pejzažima, portretima clanova porodice,socijalnim temama. Zanimale su ga intima porodicnog doma ali i kolektivna nesreca olicena u zbegovima i progonima. U ovim godinama Baruh podjednako neguje grafizam i pikturalnost, zanemaruje detalje, redukuje videno, prigušuje paletu, koristi valerske gradacije sa tek po nekim koloristickim akcentom. Licna osecanja nespokoja, straha i melanhonije reflektovala su se i na samo slikarstvo.
Na izložbi su izmedu ostalih zastupljena dela: Mostovi na Seni, Pariz, Don Kihot, Cirkus, Luksemburški park, Na obali Sene, Beograd - Donji grad, Autoportret sa popodicom, Žan - Klod sa mrtvom prirodom...
Milica Todorovic
Široj javnosti malo je poznat podatak da se porodica Baruh 1925. godine doselila u Niš. Bora je zajedno sa svojom bracom (Isidorom i Josipom) bio dak Prve niške Gimnazije. Prva profesionalna znanja i uputstva o crtanju i slikanju stekao je od tadašnjeg gimnazijskog profesora, akademskog slikara Moše Šoamovica. Dragoceno svedocanstvoa o danima Bore Baruha provedenim u Nišu ostavio je njegov školski drug - Slavoljub Miloradovic u svom memoarskom tekstu "Prilog poznavanju biografije Bore Baruha, slikara", koji se cuva u dokumentaciji Narodnog muzeja u Nišu. Iz tomenutog teksta saznajemo da je Bora crtao portrete svojih drugova, pejzaže Niša i da je od profesora posebno tražio uputstva za tehniku slikanja uljanim bojama. Zajedno su formirali prvi improvizovani atelje.
Bora Baruh je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Slikarski se je usavršavao u ateljeima umetnika. Živeo je u Parizu od 1935. godine, izlagao je sa jugosovenskim i francuskim umetnicima ali je zbog propagiranja komunistickih ideja proteran iz Francuske, 1938. godine. Nastavio je svoju revolucionarnu aktivnost. Kao komunista i antifašista bio je stalno proganjan i hapšen. Streljan je u Jajincima 1942.godine.
Za života je imao samostalne izložbe u Beogradu (1938) i Zagrebu (1939). Ucestvovao je na kolektivnim godišnjim izložbenim smotrama. Za nepunu deceniju stvaralaštva ostvario je znacajan opus od oko 200 slika i isto toliko crteža.
U predgovoru kataloga Ljubica Miljkovic opus Bore Baruha deli na: prvo beogradsko (1932 - 1935), parisko (1935 - 1938) i drugo beogradsko razdoblje (1938 - 1941). Najranije slike Bore Baruga, uglavnom mrtve prirode, karakteriše primena zagasitog kolorita smedih i zelenih tonova, definisanje forme cvrstim crtežom. Tokom boravka u Parizu slikao je krovove grada, mostove, parkove ali i ljude sa životnih margina - klošare, skitnice. Nisu ga privlaci tadašnja avangardisti. Ranije iskazano oduševljenje za impresioniste i postimpresioniste kulminiralo je u pariskom razdoblju i uslovilo promenu u njegovom likovnom rukopisu. Za taj period Baruhovog stvaralaštva LJ. Miljkovic piše: Bogatom slikarskom materijom, linearnim spletovima, produbljenim prostorom, insistiranjem na istancanim akordima i taktilnim vrednostima dostigao je vrhunske rezultate. Stilski se približio poetskom realizmu katkad i kontrolisanom ekspresionizmu".
U poslednjoj "beogradskoj fazi" slikarstvo Bore Baruha postaje ikonografski raznovrsnije obogaceno pejzažima, portretima clanova porodice,socijalnim temama. Zanimale su ga intima porodicnog doma ali i kolektivna nesreca olicena u zbegovima i progonima. U ovim godinama Baruh podjednako neguje grafizam i pikturalnost, zanemaruje detalje, redukuje videno, prigušuje paletu, koristi valerske gradacije sa tek po nekim koloristickim akcentom. Licna osecanja nespokoja, straha i melanhonije reflektovala su se i na samo slikarstvo.
Na izložbi su izmedu ostalih zastupljena dela: Mostovi na Seni, Pariz, Don Kihot, Cirkus, Luksemburški park, Na obali Sene, Beograd - Donji grad, Autoportret sa popodicom, Žan - Klod sa mrtvom prirodom...
Milica Todorovic
DRAGAN DROBNJAK, 24.jul - 15. avgust
Dragan Drobnjak je rodjen 1941.g. u Prokuplju. Završio Školu primenjene umetnosti "Djordje Krstic " u Nišu, a potom je diplomirao na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu /1966./ Clan je ULUPUDS-a od 1969.god.
U periodu 1969-1991.g.radio je dizajner fabrike stakla "9.oktobar" u Prokuplju
Magistrirao na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu/1981./
Godine 1991. je dobio status samostalnog umetnika i titulu istaknutog umetnika.
Grupno je izlagao na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ovo mu je 30 samostalna izložba.
Njegovi radovi se nalaze u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Centru za kulturu
Skoplje, Galeriji savremene umetnosti, Niš, Republicka zajednica kulture, Beograd,
Narodni muzej Toplice, Prokuplje, Muzeju stakla Ruan, Francuska,Muzeju stakla, Prag i Novi Bor, Ceška, Galeriji stakla Moskva.
Pored radova u staklu, realizovao brojna dela u bronzi.
Dragan Drobnjak je jedan od najznacajnijih umetnika koji je ucestvovao u formiranju savremenog oblikovanja umetnickog stakla u Srbiji. Od samog pocetka svog umetnickog angažmana, on propagira ideju da primenjene umetnosti moraju da se oslobode balasta prošlosti, te da se preko industrije uspostavi nov odnos izmedju umetnosti,umetnickog zanata i proizvodnje. Ceo radni vek provodi u rodnom Prokuplju kao prvi diplomirani vajar dizajner u ovoj sredini.Na ovoj izložbi cemo biti u mogucnosti da pratimo Drobnjakov umetnicki razvoj od pocetaka do danas.Drobnjak je ucesnik mnogih samostalnih i grupnih izložbi kao i dobitnik velikog broja znacajnih nagrada kao što su: Godišnje nagrade ULUPUDS-a,/tri puta/,Oktobarske nagrade grada Prokuplja,Nagrada Privredne komore Srbije kao prvi dizajner kome je dodeljeno ovo priznanje,Svetosavske povelje Toplickog okruga,Nagrada na izložbama dizajna u Srbiji/cetiri puta/,nagrade Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu,nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2008.god.
Njegova dela nalaze se u mnogim muzejima u zemlji i inostranstvu. Uvršten je u Likovnu enciklopediju Jugoslavije, Srpsku porodicnu enciklopediju ,Enciklopediju grada Niša,11 istaknutih umetnika primenjene umetnosti u Srbiji u knjizi "Ko je ko u Srbiji", u Istoriju primenjene umetnosti autora Pavla Vasica. Ova izložba je posvecena cetrdesetpet godina umetnickog stvaranja Dragana Drobnjaka, ona ce svakako probuditi veliku pažnju šire javnosti. Izložba ce biti preneta posle Niša u Galeriju "Boža Ilic" u Prokuplju.
Za Galeriju savremene likovne umetnosti
Radmila Kostic
U periodu 1969-1991.g.radio je dizajner fabrike stakla "9.oktobar" u Prokuplju
Magistrirao na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu/1981./
Godine 1991. je dobio status samostalnog umetnika i titulu istaknutog umetnika.
Grupno je izlagao na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ovo mu je 30 samostalna izložba.
Njegovi radovi se nalaze u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Centru za kulturu
Skoplje, Galeriji savremene umetnosti, Niš, Republicka zajednica kulture, Beograd,
Narodni muzej Toplice, Prokuplje, Muzeju stakla Ruan, Francuska,Muzeju stakla, Prag i Novi Bor, Ceška, Galeriji stakla Moskva.
Pored radova u staklu, realizovao brojna dela u bronzi.
Dragan Drobnjak je jedan od najznacajnijih umetnika koji je ucestvovao u formiranju savremenog oblikovanja umetnickog stakla u Srbiji. Od samog pocetka svog umetnickog angažmana, on propagira ideju da primenjene umetnosti moraju da se oslobode balasta prošlosti, te da se preko industrije uspostavi nov odnos izmedju umetnosti,umetnickog zanata i proizvodnje. Ceo radni vek provodi u rodnom Prokuplju kao prvi diplomirani vajar dizajner u ovoj sredini.Na ovoj izložbi cemo biti u mogucnosti da pratimo Drobnjakov umetnicki razvoj od pocetaka do danas.Drobnjak je ucesnik mnogih samostalnih i grupnih izložbi kao i dobitnik velikog broja znacajnih nagrada kao što su: Godišnje nagrade ULUPUDS-a,/tri puta/,Oktobarske nagrade grada Prokuplja,Nagrada Privredne komore Srbije kao prvi dizajner kome je dodeljeno ovo priznanje,Svetosavske povelje Toplickog okruga,Nagrada na izložbama dizajna u Srbiji/cetiri puta/,nagrade Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu,nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2008.god.
Njegova dela nalaze se u mnogim muzejima u zemlji i inostranstvu. Uvršten je u Likovnu enciklopediju Jugoslavije, Srpsku porodicnu enciklopediju ,Enciklopediju grada Niša,11 istaknutih umetnika primenjene umetnosti u Srbiji u knjizi "Ko je ko u Srbiji", u Istoriju primenjene umetnosti autora Pavla Vasica. Ova izložba je posvecena cetrdesetpet godina umetnickog stvaranja Dragana Drobnjaka, ona ce svakako probuditi veliku pažnju šire javnosti. Izložba ce biti preneta posle Niša u Galeriju "Boža Ilic" u Prokuplju.
Za Galeriju savremene likovne umetnosti
Radmila Kostic
ZORAN MOJSILOV - SKULPTURE I CRTEZI, 7 - 14. jul
O kvalitetu krajnjeg dobra, o kvalitetu traženja, disciplini i izazovu, o slobodi koja izrasta iz rutine, iz cistote ponovnog dolaska, o slobodi autonomnog predmeta,slobodi i neslobodi njegovog nastanka, o coveku i ljudima,o prirodi, o grešci koja unpredjuje, formi i motivu za njen nastanak, o igri, razmišljamo baveci se stvaralaštvom Zorana Mojsilova. Zoran Mojsilov je vajar koji modeluje sve materijale, u svim formatima , ukljucujuci gigantska posla land-arta i intervencije u enterijeru. Najcešce su to prirodni materijali, skulptura je prepoznatljivog rukopisa, bez obzira na izlaga?ki kontekst. Sam kaže da se u svom radu bavi ljudima i prirodom, " nekad su to ljudi u prirodi, ponekad su to ljudi u ratu, ljubavi, u svemu što ja radim, to je moja inspiracija. I ja sam dvadeset i cetiri casa otvoren za svaku sugestiju koju priroda baca na mene".
Otvorenost. Dug je put do ovih radova. Zoran Mojsilov je rodjen u Beogradu, 1955. godine. Kao decak crta i slika i vec oblikuje drvo. U ranoj mladosti se bavi rvanjem vrlo uspešno. Disciplina koju tako stice i takmicarski duh zaslužni su za veliki obim i karakter njegovog stvaralackog rada. Voli fizicki izazov koji pružaju ogromni komadi kamena i sav taj teško obradivi materijal. Radi testiranja umetnickog kredibiliteta, 1983. godine prelazi u Pariz. Posle ucešca na izložbi "Jugoslovenski skulptori u Parizu", u Galeriji savremene jugoslovenske umetnosti, 1985. sledi samostalna izložba u Parizu i internacionalna umetni?ka karijera. Provodi ?etiri produktivne godine u Parizu i nakon preseljenja u Ameriku ostaje aktivan na francuskoj likovnoj sceni i biva nagradjivan. Otuda je u Francuskoj veliki broj njegovih radova. Neke skulpture su na ovu izložbu stigle iz galerije Bruno Mory. Zoran Mojsilov govori: "francuske skulpture, ili americke ili srpske skulpture...sada cu da jedem srpsku hranu i da dišem srpski vazduh i pravicu srpske skulpture..." Jedna takva srpska skulptura nastace i ostati izložena u Nišu, kao poklon gradu. Brojne njegove skulpture rasute su i po americkim gradovima. Naravno,najviše ih je u Minesoti, jer Mojsilov živi i radi u Mineapolisu. U Americi je najveci deo njegovog opusa.
Otvorenost. Dug je put do ovih radova. Zoran Mojsilov je rodjen u Beogradu, 1955. godine. Kao decak crta i slika i vec oblikuje drvo. U ranoj mladosti se bavi rvanjem vrlo uspešno. Disciplina koju tako stice i takmicarski duh zaslužni su za veliki obim i karakter njegovog stvaralackog rada. Voli fizicki izazov koji pružaju ogromni komadi kamena i sav taj teško obradivi materijal. Radi testiranja umetnickog kredibiliteta, 1983. godine prelazi u Pariz. Posle ucešca na izložbi "Jugoslovenski skulptori u Parizu", u Galeriji savremene jugoslovenske umetnosti, 1985. sledi samostalna izložba u Parizu i internacionalna umetni?ka karijera. Provodi ?etiri produktivne godine u Parizu i nakon preseljenja u Ameriku ostaje aktivan na francuskoj likovnoj sceni i biva nagradjivan. Otuda je u Francuskoj veliki broj njegovih radova. Neke skulpture su na ovu izložbu stigle iz galerije Bruno Mory. Zoran Mojsilov govori: "francuske skulpture, ili americke ili srpske skulpture...sada cu da jedem srpsku hranu i da dišem srpski vazduh i pravicu srpske skulpture..." Jedna takva srpska skulptura nastace i ostati izložena u Nišu, kao poklon gradu. Brojne njegove skulpture rasute su i po americkim gradovima. Naravno,najviše ih je u Minesoti, jer Mojsilov živi i radi u Mineapolisu. U Americi je najveci deo njegovog opusa.
GORAN CPAJAK - IZLOŽBA SKULPTURE U KAMENU - 10. april - 1. maj
Rodjen u Prijepolju 1963 godine,
Završio srednju umetnicku školu u Splitu
Diplomirao na Fakultetu Primenjenih Umetnosti - odsek za skulpturu, 1988 godine
clan ULUS-a od 1988.
Interesovanje za skulpturu u kamenu ga vodi u Pietrasantu, gradic u Italiji poznat po svojim kamenolomima, koji zajedno sa obližnjom Kararom, cini svetsku vajarsku prestonicu. Sredinom devedesetih svoj život pocinje ponovo da deli izmedju Beograda i Italije. Trenutno radi na Fakultetu Primenjenih Umetnosti kao vanredni profesor - odsek skulptura.
Goran Cpajak svoje ideje pronalazi u svetu oko sebe isticuci neraskidivo jedinstvo coveka i sveta, dela i celine. U nameri da uhvati suštinu izraza redukuje formu do cistih, geometriziranih oblika uspostavljajuci neophodnu ravnotežu unutrašnjih i spoljašnjih sila. Kroz maštovitu igru horizonzontala i vertikala ,svetla i senki, glatkih i hrapavih površina materijalizuje sopstvene ideje i osecanja.
Posedujuci uzvišenu smirenost i harmoniju u izrazu Cpajak sa analitickim pristupom vešto spaja glatku geometrijsku formu sa amorfnim, reljefnim površinama, ili je pak razbija reljefima u vidu geometrijskih oblika i spleta linija koje izlaze iz stroge monolitne forme.
Završio srednju umetnicku školu u Splitu
Diplomirao na Fakultetu Primenjenih Umetnosti - odsek za skulpturu, 1988 godine
clan ULUS-a od 1988.
Interesovanje za skulpturu u kamenu ga vodi u Pietrasantu, gradic u Italiji poznat po svojim kamenolomima, koji zajedno sa obližnjom Kararom, cini svetsku vajarsku prestonicu. Sredinom devedesetih svoj život pocinje ponovo da deli izmedju Beograda i Italije. Trenutno radi na Fakultetu Primenjenih Umetnosti kao vanredni profesor - odsek skulptura.
Goran Cpajak svoje ideje pronalazi u svetu oko sebe isticuci neraskidivo jedinstvo coveka i sveta, dela i celine. U nameri da uhvati suštinu izraza redukuje formu do cistih, geometriziranih oblika uspostavljajuci neophodnu ravnotežu unutrašnjih i spoljašnjih sila. Kroz maštovitu igru horizonzontala i vertikala ,svetla i senki, glatkih i hrapavih površina materijalizuje sopstvene ideje i osecanja.
Posedujuci uzvišenu smirenost i harmoniju u izrazu Cpajak sa analitickim pristupom vešto spaja glatku geometrijsku formu sa amorfnim, reljefnim površinama, ili je pak razbija reljefima u vidu geometrijskih oblika i spleta linija koje izlaze iz stroge monolitne forme.
Retrospektivna izlozna ZDRAVKA VAJAGICA, 15. mart - 7. april
Zdravko Vajagic je rodjen 1938. god. u lickom Petrovom selu kod Bihaca. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1963. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica. Magistrirao je kod istog profesora 1966. godine.
Clan je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1964. Bio je predsednik ovog udruženja u dva mandata.
Realizovao je dvadeset samostalnih izložbi, ucestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u mnogim gradovima bivše SFRJ. Dobitnik je tri nagrade.
Paralelno sa razvijanjem individualnog likovnog opusa bavio se i pedagoškim radom. Bio je profesor Više pedagoške škole u Beogradu, Više škole likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu kao i osnivac i jedan od profesora Akademije za umetnost i konzervaciju pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U Nišu je Zdravko Vajagic prethodno izlagao 1990. godine.
Ova izložba je retrospektivnog karaktera i pruža uvid u celinu umetnikovog opusa kroz izbor od cetrdesetak slika.
Od 1965. godine i prvog izlaganja do danas, likovni izraz Zdravko Vajagica razvijao na dosledan nacin, bez velikih preokreta, kroz blage stilske i formalne promene. Njegov individualni rukopis krece se po tankoj zamišljenoj liniji razgranicenja izmedju asocijacije i apstrakcije, sa manjim ili vecim stepenom približava jednoj od tendencija. Pocetna inspiracija leži u prirodi i pojedinim njenim fragmentima ali njegova dela su zapravo ideja o predelu, isecak licnog vidjenja, misao o realnom. Razvijeni koloristicki odnosi i bogatstvo slikane materije su osnovni elementi umetnikovog likovnog rukopisa preko kojih autor saopštava svoju emociju i misao. To je slikarstvo bez cvrstih kontura i opisnih linija, složene višeslojne teksture, suptilne a raskošne slikane materije, prepletnih slojeva.
Kao izraziti pikturalista Zdravko Vajagic je na svojim slikama eliminisao suvišno u korist primarnog i elementarnog u cast carolije nesputanosti samog slikarskog cina.
Clan je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1964. Bio je predsednik ovog udruženja u dva mandata.
Realizovao je dvadeset samostalnih izložbi, ucestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u mnogim gradovima bivše SFRJ. Dobitnik je tri nagrade.
Paralelno sa razvijanjem individualnog likovnog opusa bavio se i pedagoškim radom. Bio je profesor Više pedagoške škole u Beogradu, Više škole likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu kao i osnivac i jedan od profesora Akademije za umetnost i konzervaciju pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U Nišu je Zdravko Vajagic prethodno izlagao 1990. godine.
Ova izložba je retrospektivnog karaktera i pruža uvid u celinu umetnikovog opusa kroz izbor od cetrdesetak slika.
Od 1965. godine i prvog izlaganja do danas, likovni izraz Zdravko Vajagica razvijao na dosledan nacin, bez velikih preokreta, kroz blage stilske i formalne promene. Njegov individualni rukopis krece se po tankoj zamišljenoj liniji razgranicenja izmedju asocijacije i apstrakcije, sa manjim ili vecim stepenom približava jednoj od tendencija. Pocetna inspiracija leži u prirodi i pojedinim njenim fragmentima ali njegova dela su zapravo ideja o predelu, isecak licnog vidjenja, misao o realnom. Razvijeni koloristicki odnosi i bogatstvo slikane materije su osnovni elementi umetnikovog likovnog rukopisa preko kojih autor saopštava svoju emociju i misao. To je slikarstvo bez cvrstih kontura i opisnih linija, složene višeslojne teksture, suptilne a raskošne slikane materije, prepletnih slojeva.
Kao izraziti pikturalista Zdravko Vajagic je na svojim slikama eliminisao suvišno u korist primarnog i elementarnog u cast carolije nesputanosti samog slikarskog cina.
Izložba Aleksandra Mladenovica LEKE - "DEKADA", 9. - 29. februar
Niška publika je imala prilike da se upozna prvi put sa delom Aleksandra Mladenovica Leke na samostalnoj izložbi u Paviljonu niške tvrdjave u martu 2007. godine, kada se predstavio serijom grafika i printova negujuci umetnicku praksu u kojoj se primena novih tehnologija koristi kao mocno sredstvo izražavanja.
Pet godina kasnije autor se predstavlja u novom svetlu kao multimedijalni stvaralac kombinujuci dosadašnja graficka iskustva sa elementima ciste likovnosti.
U nameri da materijalizuje svoje misli sistemom simbola i znakova kao citljivih kodova današnjice uspostavlja neophodnu vizuelnu komunikaciju.
Pronašavši inspiraciju u svetu filma, fotografije, stripa i pop kulture na svoj osoben nacin kao svedok jednog vremena beleži svet koji ga okružuje. Razvijajuci pralelno dva osnovna sadržaja: intelektualni i emotivni sa stvaracakim žarom pristupa neprekidnom analitickom procesu.
Tako u prvi plan stavlja jedan predmet kao lajt motiv koji analizira, modifikuje, posmatra iz više uglova, komponujuci zanimljive celine. U celokupnom procesu istraživanja koristi štampane predloške kao dokumente sadašnjeg vremena koje vešto spaja sa cisto likovnim postupcima gradeci sopstveni put u svetu vizuelnih umetnosti. Elementi stripa i plakata kao simboli vremena u kome živimo egzistiraju paralelno sa tradicionalnim likovnim jezikom. Pri tome u svom postupku cestro koristi tekstualno angažovane poruke sa dozom ironije i sarkazma.
Njegovi likovi kao junaci urbane kulture našeg vremena - /poput muzicara pank i post pank ere/ su pobunjenici protiv kvazi - elite i bilo koje vrste malogradjanštine.
Kombinujuci simbole iz prošlosti i znakovnost savremenog gradskog ambijenta kroz princip kolažiranja i spajanja razlicitih motiva stvara samosvojan, prepoznatljiv likovni rukopis.
Pet godina kasnije autor se predstavlja u novom svetlu kao multimedijalni stvaralac kombinujuci dosadašnja graficka iskustva sa elementima ciste likovnosti.
U nameri da materijalizuje svoje misli sistemom simbola i znakova kao citljivih kodova današnjice uspostavlja neophodnu vizuelnu komunikaciju.
Pronašavši inspiraciju u svetu filma, fotografije, stripa i pop kulture na svoj osoben nacin kao svedok jednog vremena beleži svet koji ga okružuje. Razvijajuci pralelno dva osnovna sadržaja: intelektualni i emotivni sa stvaracakim žarom pristupa neprekidnom analitickom procesu.
Tako u prvi plan stavlja jedan predmet kao lajt motiv koji analizira, modifikuje, posmatra iz više uglova, komponujuci zanimljive celine. U celokupnom procesu istraživanja koristi štampane predloške kao dokumente sadašnjeg vremena koje vešto spaja sa cisto likovnim postupcima gradeci sopstveni put u svetu vizuelnih umetnosti. Elementi stripa i plakata kao simboli vremena u kome živimo egzistiraju paralelno sa tradicionalnim likovnim jezikom. Pri tome u svom postupku cestro koristi tekstualno angažovane poruke sa dozom ironije i sarkazma.
Njegovi likovi kao junaci urbane kulture našeg vremena - /poput muzicara pank i post pank ere/ su pobunjenici protiv kvazi - elite i bilo koje vrste malogradjanštine.
Kombinujuci simbole iz prošlosti i znakovnost savremenog gradskog ambijenta kroz princip kolažiranja i spajanja razlicitih motiva stvara samosvojan, prepoznatljiv likovni rukopis.
foto: N.Stojkovic
VIDEO UMETNOST U SRBIJI, 8. januar
U Galeriji "Srbija" u sredu, 18. januara 2012. sa pocetkom u 18 sati odrzana je prezentacija video radova Marine Abramovic i Zorana Popovica cime Galerija savremene likovne umetnosti pocinje realizaciju ciklusa "Video umetnost u Srbiji".
Ciklus je koncipiran kao višemesecni projekat tribinskog karaktera a podrazumeva pored uvodne reci i neposredno prikazicanje video radova prateci hronologiju nastanka.
Video umetnosti u Srbiji razvija se od pocetka sedamdesetih godina XX veka a autori prvih radova su protagonisti razlicitih vidova konceptualne prakse kod nas ( Marina Abramovic, Raša Todosijevic, Neša Paripovic, Zoran Popovic..).
U okviru prve sesije ciklusa bice prikazani rad "Oslobadjanje memorije" Marine Abramovic i "Borba u Njujorku" Zorana Popovica. Ova rada nastala su 1976. godine i priradaju zbirci proširenih medija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Ra?eni su u crno beloj tehnici i primeri su razli?itih pristupa video umetnosti. Rad Marine Abramovic je u formi video dokumenta sa staticnom kamerom i jednim kadrom dok je rad Zorana Popovica film sa posebnom radnjom i americkim konceptualnim umetnicima kao akterima.
Marina Abramovic je rodjena 1946. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, poslediplomske studije je završila u Zagrebu. Svoje prve akcije i performanse organizovala je 1973. godine. Od 1975. živela je u Amsterdamu a od 2005. živi u Njujorku. Bila je predavac u Berlinu, Hamburgu, Braunšvagu a od 2004. gostujuci je profesor na Akademiji u Parizu.
Brzo posle diplomiranja odlucila je da klasicne likovne medije zameni za nove konceptualne oblike umetnickog izrazavanja osmišljavajuci i realizujuci performanse koji uglavnom pripadaju bodi artu. Marina Abramovic je svetski poznat i priznat umetnik performansa ciji je rad nagradjivan visokim svetskim priznanjima.
Zoran Popovic je rodjen 1944. u Beogradu. Diplomirao je 1968. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom Fakultetu je i magistrirao 1973. Prve kratke eksperimentalne i dokumentarne filmove snimio je krajem šezdesetih godina.
za GSLU Niš - Milica Todorovic
Ciklus je koncipiran kao višemesecni projekat tribinskog karaktera a podrazumeva pored uvodne reci i neposredno prikazicanje video radova prateci hronologiju nastanka.
Video umetnosti u Srbiji razvija se od pocetka sedamdesetih godina XX veka a autori prvih radova su protagonisti razlicitih vidova konceptualne prakse kod nas ( Marina Abramovic, Raša Todosijevic, Neša Paripovic, Zoran Popovic..).
U okviru prve sesije ciklusa bice prikazani rad "Oslobadjanje memorije" Marine Abramovic i "Borba u Njujorku" Zorana Popovica. Ova rada nastala su 1976. godine i priradaju zbirci proširenih medija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Ra?eni su u crno beloj tehnici i primeri su razli?itih pristupa video umetnosti. Rad Marine Abramovic je u formi video dokumenta sa staticnom kamerom i jednim kadrom dok je rad Zorana Popovica film sa posebnom radnjom i americkim konceptualnim umetnicima kao akterima.
Marina Abramovic je rodjena 1946. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, poslediplomske studije je završila u Zagrebu. Svoje prve akcije i performanse organizovala je 1973. godine. Od 1975. živela je u Amsterdamu a od 2005. živi u Njujorku. Bila je predavac u Berlinu, Hamburgu, Braunšvagu a od 2004. gostujuci je profesor na Akademiji u Parizu.
Brzo posle diplomiranja odlucila je da klasicne likovne medije zameni za nove konceptualne oblike umetnickog izrazavanja osmišljavajuci i realizujuci performanse koji uglavnom pripadaju bodi artu. Marina Abramovic je svetski poznat i priznat umetnik performansa ciji je rad nagradjivan visokim svetskim priznanjima.
Zoran Popovic je rodjen 1944. u Beogradu. Diplomirao je 1968. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom Fakultetu je i magistrirao 1973. Prve kratke eksperimentalne i dokumentarne filmove snimio je krajem šezdesetih godina.
za GSLU Niš - Milica Todorovic
LIKOVNI UMETNICI JUGOISTOCNE SRBIJE - Clanovi ULUS-a, 12. januar - 5. februar
Izložba je revijalnog karaktera organizuje se sa ciljem da prezentuje tkz. tekucu umetnicku produkciju. Uvrštena je u izložbeni program Galerije savremene likovne umetnosti 2001. godine a održava se bijenalno.
Ovogodišnja izložba - peta po redu, znacajno je masovnija od predhodnih. Sadrži dela sedamdesetcetvoro umetnika iz regiona (Niš, Leskovac, Aleksinac, Vranje, Pirot i Dimitrovgrad) i dvojice autora iz susedne Makedonije (Trajce Blaževski, Fehim Huskovic). Tako da je ova manifestacija svojevrsno mesto susretanja i okupljanja, upoznavanja i otkrivanja.
Veliki je generacijski raspon zastupljenih umetnika, od bardova niške i leskovacke slikarske scene ( M. Aleksic i J. Popovic) preko umetnika postignute afirmacije i istaknutih profesionalnih karijera (M. Djordjevic, Miroslav i Miodrag Aldjelkovic, Z. Petrušijevic, S. Erdeljanovic Curk, F.Curk, P. Spasic, P. Naskovic, Dj.Radonjic, Z.Furunovic, Z.Kostic, K.Djordjevic, B. Nikolov, D.Ilijev...) do zavidnog broja mladih autora koji po prvi put ucestvuju na ovoj manifestaciji ( A. Mujkic, M. Skoiljkovic, M.Jovanovic, B. Lazarevic, V.Ristic, M.Tošic, M. Stankovic...). Mladji autori odlucni su u kreiranju vlastite uloge i pozicije u likovnom svetu dok stariji ne posustaju u kvalitetu i žaru stvaranja.
Znacajna je i tematska, stilska i idejna raznovrsnost zastupljenih radova. Svaki stvaralac krece se licno odabranom stazom vizuelizacije subjektivnosti i objektivnosti, potvrdjujuci da je pluralizam stilova konstanta našeg vremena. Generalno zastupljeni su razlicite podvrste ili pravci veristickog, asocijativnog i apstraktnog izraza.Umetnici sa jugoistoka Srbije uglavnom neguju poverenje u klasicne tehnike i discipline tako da izložbu cine slike, grafike, crteži i skulpture dok su primeri primene novih tehnologija i medija retki.
Izožba se može doživeti i tumaciti i kao kaleidoskop razlicitih misli i poruka saopštenih po zakonitostima sadejstva individualne poetike i univezalne estetike.
U vremenu krize koja posebno opterecuje ovaj region a preti da marginalizuje položaj i znacaj umetnosti, izložba LIKOVNI UMETNICI JUGOISTOCNE SRBIJE - Clanovi ULUS-a potvrdjuje nam da su umetnici kao ljudi posebnog senzibiliteta, svojevrsni bastioni duhovnosti, garant opstanka viših vrednosti.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU Nis
Ovogodišnja izložba - peta po redu, znacajno je masovnija od predhodnih. Sadrži dela sedamdesetcetvoro umetnika iz regiona (Niš, Leskovac, Aleksinac, Vranje, Pirot i Dimitrovgrad) i dvojice autora iz susedne Makedonije (Trajce Blaževski, Fehim Huskovic). Tako da je ova manifestacija svojevrsno mesto susretanja i okupljanja, upoznavanja i otkrivanja.
Veliki je generacijski raspon zastupljenih umetnika, od bardova niške i leskovacke slikarske scene ( M. Aleksic i J. Popovic) preko umetnika postignute afirmacije i istaknutih profesionalnih karijera (M. Djordjevic, Miroslav i Miodrag Aldjelkovic, Z. Petrušijevic, S. Erdeljanovic Curk, F.Curk, P. Spasic, P. Naskovic, Dj.Radonjic, Z.Furunovic, Z.Kostic, K.Djordjevic, B. Nikolov, D.Ilijev...) do zavidnog broja mladih autora koji po prvi put ucestvuju na ovoj manifestaciji ( A. Mujkic, M. Skoiljkovic, M.Jovanovic, B. Lazarevic, V.Ristic, M.Tošic, M. Stankovic...). Mladji autori odlucni su u kreiranju vlastite uloge i pozicije u likovnom svetu dok stariji ne posustaju u kvalitetu i žaru stvaranja.
Znacajna je i tematska, stilska i idejna raznovrsnost zastupljenih radova. Svaki stvaralac krece se licno odabranom stazom vizuelizacije subjektivnosti i objektivnosti, potvrdjujuci da je pluralizam stilova konstanta našeg vremena. Generalno zastupljeni su razlicite podvrste ili pravci veristickog, asocijativnog i apstraktnog izraza.Umetnici sa jugoistoka Srbije uglavnom neguju poverenje u klasicne tehnike i discipline tako da izložbu cine slike, grafike, crteži i skulpture dok su primeri primene novih tehnologija i medija retki.
Izožba se može doživeti i tumaciti i kao kaleidoskop razlicitih misli i poruka saopštenih po zakonitostima sadejstva individualne poetike i univezalne estetike.
U vremenu krize koja posebno opterecuje ovaj region a preti da marginalizuje položaj i znacaj umetnosti, izložba LIKOVNI UMETNICI JUGOISTOCNE SRBIJE - Clanovi ULUS-a potvrdjuje nam da su umetnici kao ljudi posebnog senzibiliteta, svojevrsni bastioni duhovnosti, garant opstanka viših vrednosti.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU Nis
foto: N.Stojkovic
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
