G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
Velika sala Oficirskog doma
Orlovića Pavla bb
radno vreme: radnim danima od 12 do 17 sati
Orlovića Pavla bb
radno vreme: radnim danima od 12 do 17 sati
17. decembrau galeriji u Oficirskom domu svečano je otvorena izložba Niški crtež: Granica. Na svečanosti su dodeljene prigodne nagrade najvernijoj publici u protekloj godini.
***
Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije SLU, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. Ovu dvadeset i četvrtu izložbu pod nazivom „Granica“ čine crteži pedeset sedmoro autora. Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar detaljno je sagledao prispele radove devedeset troje umetnika.
Granica
Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...), zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog „umetničkog zadatka“.
Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević). Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).
I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija. Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.
Milan Ristić
***
Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije SLU, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. Ovu dvadeset i četvrtu izložbu pod nazivom „Granica“ čine crteži pedeset sedmoro autora. Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar detaljno je sagledao prispele radove devedeset troje umetnika.
Granica
Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...), zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog „umetničkog zadatka“.
Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević). Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).
I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija. Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.
Milan Ristić
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
OTISAK VREMENA 70/∞
Grafički kolektiv - 70 godina
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Oficirski dom
10. - 31. mart 2020.
Povodom 70 godina rada Grafičkog kolektiva realizovana je izložba Otisak vremena 70/∞.
Studijska izložba, čiji je autor i kustos Ljiljana Ćinkul, markira umetničku, lidersku i istorijsku ulogu Grafičkog kolektiva, mesta susreta i žarišta kulturnog života Srbije i nekadašnje Jugoslavije i neodvojivog dela nacionalnog duhovnog identiteta.
Ovom monografskom izložbom fokusira se sedam decenija rada Grafičkog kolektiva i istorizuje se vizura njegove pionirske uloge iz prvih decenija čija se vitalna energija referisala u idejnim i praktičnim ostvarenjima vidljivim u kontekstu savremene kulture. Njegov kontinuitet i tradicija predstavljaju se postavkom strukturisanom u nekoliko segmenata ukazujući na najznačajnija dela, programe i ličnosti, koji su utemeljili život ove Kuće.
Markantan deo postavke čine antologijska dela savremenog grafičkog stvaralašta nagrađena priznanjem Veliki pečat (56 radova) ustanovljenim 1963. godine. Svaki nagrađeni rad prati obrazloženje uvek tročlanog žirija istaknutih umetnika i kritičara. Kolekcija Plakati iz pedesetih, arhivski materijal (publikacije, video prezentacija istorije/programa Grafičkog kolektiva), deo su ovog višemedijskog koncepta. U kontekstu različitih segmenata delovanja ove Kuće umetnika - izložbe, nagrade, Kolekcija, međunarodna saradnja, edukativni programi, odnegovani intelektualni i kritičarski diskurs - vidljiva su dominantna strujanja ali i estetičke promene u kojima je Grafički kolektiv neposredno učestvovao, pratio ih i afirmisao.
Postavka ove izložbe u Nišu veoma je značajna jer su umetnici iz ovog umetničkog centra, kao i drugih delova Srbije, bili aktivni i još uvek su vitalni deo profesionalnog učinka Grafičkog kolektiva.
Promocija izložbe Otisak vremena 70/∞, održana je juna/avgusta 2019. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. U obimnoj publikaciji SANU štampani su autorski tekstovi Irine Subotić, Gordane Popović Vasić, Ljiljane Slijepčević, Ješe Denegrija i Ljiljane Ćinkul u kojima se problematizuju različiti segmenti rada Grafičkog kolektiva.
Tokom trajanja izložbe biće organizovano vođenje i druženje sa umetnicima, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti.
Grafički kolektiv - 70 godina
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Oficirski dom
10. - 31. mart 2020.
Povodom 70 godina rada Grafičkog kolektiva realizovana je izložba Otisak vremena 70/∞.
Studijska izložba, čiji je autor i kustos Ljiljana Ćinkul, markira umetničku, lidersku i istorijsku ulogu Grafičkog kolektiva, mesta susreta i žarišta kulturnog života Srbije i nekadašnje Jugoslavije i neodvojivog dela nacionalnog duhovnog identiteta.
Ovom monografskom izložbom fokusira se sedam decenija rada Grafičkog kolektiva i istorizuje se vizura njegove pionirske uloge iz prvih decenija čija se vitalna energija referisala u idejnim i praktičnim ostvarenjima vidljivim u kontekstu savremene kulture. Njegov kontinuitet i tradicija predstavljaju se postavkom strukturisanom u nekoliko segmenata ukazujući na najznačajnija dela, programe i ličnosti, koji su utemeljili život ove Kuće.
Markantan deo postavke čine antologijska dela savremenog grafičkog stvaralašta nagrađena priznanjem Veliki pečat (56 radova) ustanovljenim 1963. godine. Svaki nagrađeni rad prati obrazloženje uvek tročlanog žirija istaknutih umetnika i kritičara. Kolekcija Plakati iz pedesetih, arhivski materijal (publikacije, video prezentacija istorije/programa Grafičkog kolektiva), deo su ovog višemedijskog koncepta. U kontekstu različitih segmenata delovanja ove Kuće umetnika - izložbe, nagrade, Kolekcija, međunarodna saradnja, edukativni programi, odnegovani intelektualni i kritičarski diskurs - vidljiva su dominantna strujanja ali i estetičke promene u kojima je Grafički kolektiv neposredno učestvovao, pratio ih i afirmisao.
Postavka ove izložbe u Nišu veoma je značajna jer su umetnici iz ovog umetničkog centra, kao i drugih delova Srbije, bili aktivni i još uvek su vitalni deo profesionalnog učinka Grafičkog kolektiva.
Promocija izložbe Otisak vremena 70/∞, održana je juna/avgusta 2019. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. U obimnoj publikaciji SANU štampani su autorski tekstovi Irine Subotić, Gordane Popović Vasić, Ljiljane Slijepčević, Ješe Denegrija i Ljiljane Ćinkul u kojima se problematizuju različiti segmenti rada Grafičkog kolektiva.
Tokom trajanja izložbe biće organizovano vođenje i druženje sa umetnicima, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti.
Pozivamo vas da od 9. juna do 5. jula
posetite prvi ciklus izložbi, kojima
obeležavamo pedeset godina rada ustanove
• Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva
i Zbirke savremene skulpture
Oficirski dom i Paviljon u Tvrđavi
• Izbor iz Zbirke fotografije i novih medija
Salon 77
Prvo stručno vođenje kroz izložbe
počinje u Oficirskom domu
u petak 12. juna, u 12 sati
posetite prvi ciklus izložbi, kojima
obeležavamo pedeset godina rada ustanove
• Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva
i Zbirke savremene skulpture
Oficirski dom i Paviljon u Tvrđavi
• Izbor iz Zbirke fotografije i novih medija
Salon 77
Prvo stručno vođenje kroz izložbe
počinje u Oficirskom domu
u petak 12. juna, u 12 sati
Galerija savremene likovne umetnosti Niš ove godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će iskoristiti za prezentaciju sopstvene kolekcije umetničkih dela koja trenutno ima 1689 inventarnih jedinica, podeljenih u pet zbirki.
Od utorka 9. juna 2020. za publiku će biti otvorene izložbe: Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva i Zbirke savremene skulpture u Oficirskom domu (period 1970-2000) i Paviljonu u Tvrđavi (period 2000 -2020), a u Salonu 77 - Izbor iz zbirke novih medija.
Od samog osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti Niš 1970. godine a u okviru muzeološke delatnosti ustanove stvaran je fond umetničkih dela na osnovu strogih kriterijuma i uz ažurno praćenje aktuelnih kretanja u savremenoj umetnosti. Danas je po svom obimu i sadržaju to izuzeto vredna kolekcija naše novije umetnosti. Fond je formiran različitim vrstama nabavke: otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi održanih u Nišu, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici.
Zbirka savremenog slikarstva sadrži 584 dela, vrlo je kompleksta i razuđena, pruža uvid u složena i višeslojna kretanja u našem slikarstvu od početka sedamdesetih godina XX veka, odnosno od stišavanja enformela, preko nove figuracije, različitih „retro“ stilova osamdesetih do postmodernih tendencija, angažovanog slikarstva i aktuelnih preispitivanja statusa slike kao medija uslovljeno primenom novih sofisticiranih tehnologija. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika od najstarijih (Mihailo Petrov, Peđa Milosavljević, Pavle Vasić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuce Sokić, Milan Konjović, Boža Ilić... ) i umetnika koji su tokom pedesetih godina stupila na našu umetničku scenu ( Miodrag Mića Popović, Stojan Ćelić, Miodrag Protić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihajlović, Zoran Pavlović,Mladen Srbinović...) preko niza potonjih generacija, do mladih umetnika. Izložba će sadržati izbor od pedesetak slika a pored pomenutih umetnika biće zastupljena i dela Bore Iljovskog, Todora Stevanovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Marije Dragojlović, Milete Prodanovića, Miška Pavlovića,Mihaela Milunovića i drugih.
Zbirka savremene skulpture danas ima 60 dela. Najstarije skulpture u zbirci su iz 1965 godine (Skulptura 23 - Ota Loga i Agresivna forma - Zorana Petrovića koja je redak primer enformel skulpture u našoj umetnosti). U priličnoj meri zbirka reflektuje paralelno egzistirajuće često i dijametralno suprotne pravce u razvoju skulptorske misli kod nas od klasičnog figurativnog pristupa ( Radmila Graovac, Nikola Koka Janković,Nikola Vukosavljević), figuralne stilizacije različitih tipova (Svetomir Arsić Basara, Đorđije Crnčević, Ante Marinović, Branko Ružić) preko biomorfnih i organskih oblika (Milija Glišić, Jovan Kratohvil, Delija Pravački, Dragan Drobnjak,Mira Jurišić), geometrijske stilizacije (Aleksandar Zarin, Momčilo Krković) do skulptura angažovanog konteksta koje sadrže fitbek aktuelne stvarnosti (Mrđan Bajić, Gabijel Glid, Rajko Popivoda, Zdravko Joksimović) ili potvrđuju promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njenu transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela približavajući je drugim medijima (Kosta Bogdanović, Gordana Kaljanović Odanović, Nikola Pešić, Marko Crnobrnja). Na izložbi će biti zastupljeno 27 skulptura pomenutih autora.
Zbirka fotografije i novih medija je najmlađa samim tim i najmalobrojnija zbirka u kolekciji GSLU Niš, čine je 47 dela prevashodno domaćih autora. Kako su od sredine devedesetih godina, kod nas, promene u umetnosti bile praćene i intenzivnijim istraživanjima na polju medijske prezentacije, sticali su se uslovi za rapidniju popunu ove zbirke, koja se odvijala tokom dvehiljaditih. Naglasak na razvoju ove zbirke u najvećoj meri, odnosi se na otkup referentnih dela. Izložbu čini izbor od 12 radova među kojima su dela Dušana Otaševića, Čedomira Vasića, Anice Vučetić, Zorana Naskovskog, Slobodanke Stupar, Đorđa Odanovića i dr.
Autori izložbi su kustosi GSLU Niš: Radmila Kostić, Milica Todorović i Milan Ristić.
Izložbe će trajati do 5. jula. Prvo vođenje kroz izložbu biće u petak, 12 juna.
Tokom narednih meseci posebnim izložbama biće predstavljene i ostale zbirke: Zbirka grafika,crteža i radova na papiru (sadrži 607 dela) kao i Zbirka dela likovnih umetnika Niša (372 dela).
Od utorka 9. juna 2020. za publiku će biti otvorene izložbe: Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva i Zbirke savremene skulpture u Oficirskom domu (period 1970-2000) i Paviljonu u Tvrđavi (period 2000 -2020), a u Salonu 77 - Izbor iz zbirke novih medija.
Od samog osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti Niš 1970. godine a u okviru muzeološke delatnosti ustanove stvaran je fond umetničkih dela na osnovu strogih kriterijuma i uz ažurno praćenje aktuelnih kretanja u savremenoj umetnosti. Danas je po svom obimu i sadržaju to izuzeto vredna kolekcija naše novije umetnosti. Fond je formiran različitim vrstama nabavke: otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi održanih u Nišu, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici.
Zbirka savremenog slikarstva sadrži 584 dela, vrlo je kompleksta i razuđena, pruža uvid u složena i višeslojna kretanja u našem slikarstvu od početka sedamdesetih godina XX veka, odnosno od stišavanja enformela, preko nove figuracije, različitih „retro“ stilova osamdesetih do postmodernih tendencija, angažovanog slikarstva i aktuelnih preispitivanja statusa slike kao medija uslovljeno primenom novih sofisticiranih tehnologija. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika od najstarijih (Mihailo Petrov, Peđa Milosavljević, Pavle Vasić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuce Sokić, Milan Konjović, Boža Ilić... ) i umetnika koji su tokom pedesetih godina stupila na našu umetničku scenu ( Miodrag Mića Popović, Stojan Ćelić, Miodrag Protić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihajlović, Zoran Pavlović,Mladen Srbinović...) preko niza potonjih generacija, do mladih umetnika. Izložba će sadržati izbor od pedesetak slika a pored pomenutih umetnika biće zastupljena i dela Bore Iljovskog, Todora Stevanovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Marije Dragojlović, Milete Prodanovića, Miška Pavlovića,Mihaela Milunovića i drugih.
Zbirka savremene skulpture danas ima 60 dela. Najstarije skulpture u zbirci su iz 1965 godine (Skulptura 23 - Ota Loga i Agresivna forma - Zorana Petrovića koja je redak primer enformel skulpture u našoj umetnosti). U priličnoj meri zbirka reflektuje paralelno egzistirajuće često i dijametralno suprotne pravce u razvoju skulptorske misli kod nas od klasičnog figurativnog pristupa ( Radmila Graovac, Nikola Koka Janković,Nikola Vukosavljević), figuralne stilizacije različitih tipova (Svetomir Arsić Basara, Đorđije Crnčević, Ante Marinović, Branko Ružić) preko biomorfnih i organskih oblika (Milija Glišić, Jovan Kratohvil, Delija Pravački, Dragan Drobnjak,Mira Jurišić), geometrijske stilizacije (Aleksandar Zarin, Momčilo Krković) do skulptura angažovanog konteksta koje sadrže fitbek aktuelne stvarnosti (Mrđan Bajić, Gabijel Glid, Rajko Popivoda, Zdravko Joksimović) ili potvrđuju promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njenu transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela približavajući je drugim medijima (Kosta Bogdanović, Gordana Kaljanović Odanović, Nikola Pešić, Marko Crnobrnja). Na izložbi će biti zastupljeno 27 skulptura pomenutih autora.
Zbirka fotografije i novih medija je najmlađa samim tim i najmalobrojnija zbirka u kolekciji GSLU Niš, čine je 47 dela prevashodno domaćih autora. Kako su od sredine devedesetih godina, kod nas, promene u umetnosti bile praćene i intenzivnijim istraživanjima na polju medijske prezentacije, sticali su se uslovi za rapidniju popunu ove zbirke, koja se odvijala tokom dvehiljaditih. Naglasak na razvoju ove zbirke u najvećoj meri, odnosi se na otkup referentnih dela. Izložbu čini izbor od 12 radova među kojima su dela Dušana Otaševića, Čedomira Vasića, Anice Vučetić, Zorana Naskovskog, Slobodanke Stupar, Đorđa Odanovića i dr.
Autori izložbi su kustosi GSLU Niš: Radmila Kostić, Milica Todorović i Milan Ristić.
Izložbe će trajati do 5. jula. Prvo vođenje kroz izložbu biće u petak, 12 juna.
Tokom narednih meseci posebnim izložbama biće predstavljene i ostale zbirke: Zbirka grafika,crteža i radova na papiru (sadrži 607 dela) kao i Zbirka dela likovnih umetnika Niša (372 dela).
IZLOŽBA IZBOR IZ ZBIRKE GRAFIKA, CRTEŽA I RADOVA NA PAPIRU- NAJAVA ZA MEDIJE
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 9.juna u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke grafika, crteža i radova na papiru autora Sonje Vukašinović i Emilije Bilić. Time se nastavlja ciklus izložbi kojima ustanova obeležava značajan jubilej.
Zbirka grafika, crteža i radova na papiru je najobimnija u fondu i broji 607 dela, od kojih su najzastupljenije grafike izvedene u različitim tehnikama visoke, duboke i ravne štampe, zatim crteži i radovi na papiru. Formirana je tokom pola veka postojanja ustanove, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“, Grafičkoj radionici „Sićevo“, rezidencijalnim programima, poklonima umetnika i otkupima nakon samostalnih i kolektivnih izložbi. Obuhvata radove jugoslovenskih i srpskih, kao i stranih umetnika, koji su bili prisutni na likovnoj sceni u periodu od 1970. do danas.
U Oficirskom domu biće prezentovano oko 60 grafika i crteža srpskih i jugoslovenskih umetnika. Ovom izložbom može se sagledati razvoj grafičke umetnosti i raznovrsnost tehnika na ovim prostorima, počev od drvoreza, linoreza, bakropisa, akvatinte, mecotinte, suve igle, sito štampe i digitalnog printa.Po sadržaju dela zbirke su zasnovana na različitim tematskim prikazima, od pejzaža, portreta, figuracija, preko apstraktnih i asocijativnih prikaza i geometriskih kompozicija.
Kada je o crtežima reč, u Zbirci su pored klasičnih, koji su zadržali svoju tradicionalnu dimeniju, preko bojenih i kolaža, prisutna vešta eksperimentisanja sa različitim materijalima i samim tim rušenja kanona klasičnog crteža. Ne samo zbog svoje zastupljenosti već i kvaliteta, dokaz su da je ova disciplina opstala bez obzira na sve provokacije savremenog društva i nove tehnologije i da je jednako tretirana, kao veoma važan segment savremene umetnosti kod nas.
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 9.juna u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke grafika, crteža i radova na papiru autora Sonje Vukašinović i Emilije Bilić. Time se nastavlja ciklus izložbi kojima ustanova obeležava značajan jubilej.
Zbirka grafika, crteža i radova na papiru je najobimnija u fondu i broji 607 dela, od kojih su najzastupljenije grafike izvedene u različitim tehnikama visoke, duboke i ravne štampe, zatim crteži i radovi na papiru. Formirana je tokom pola veka postojanja ustanove, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“, Grafičkoj radionici „Sićevo“, rezidencijalnim programima, poklonima umetnika i otkupima nakon samostalnih i kolektivnih izložbi. Obuhvata radove jugoslovenskih i srpskih, kao i stranih umetnika, koji su bili prisutni na likovnoj sceni u periodu od 1970. do danas.
U Oficirskom domu biće prezentovano oko 60 grafika i crteža srpskih i jugoslovenskih umetnika. Ovom izložbom može se sagledati razvoj grafičke umetnosti i raznovrsnost tehnika na ovim prostorima, počev od drvoreza, linoreza, bakropisa, akvatinte, mecotinte, suve igle, sito štampe i digitalnog printa.Po sadržaju dela zbirke su zasnovana na različitim tematskim prikazima, od pejzaža, portreta, figuracija, preko apstraktnih i asocijativnih prikaza i geometriskih kompozicija.
Kada je o crtežima reč, u Zbirci su pored klasičnih, koji su zadržali svoju tradicionalnu dimeniju, preko bojenih i kolaža, prisutna vešta eksperimentisanja sa različitim materijalima i samim tim rušenja kanona klasičnog crteža. Ne samo zbog svoje zastupljenosti već i kvaliteta, dokaz su da je ova disciplina opstala bez obzira na sve provokacije savremenog društva i nove tehnologije i da je jednako tretirana, kao veoma važan segment savremene umetnosti kod nas.
U Paviljonu u Tvrđavi biće izloženo 40 radova stranih stvaralaca nastalih u periodu od 1968. godine do danas. Izložba daje uvid u tokove razvoja grafičke umetnosti u svetu poslednjih pedeset godina, ali i smer kojim savremeno stvaralaštvo ide, kao i spremnost grafike, da možda više nego drugi vidovi likovnog izražavanja, prihvati intenzivne promene i pojave u svetu umetnosti.
Najveći broj potiče iz perioda nakon dvehiljadite godine, što govori u prilog intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, ali i značaju osnivanja Grafičke radionice.
Raznovrsnost poetika i širok dijapazon grafičkih tehnika izloženih dela, mogu se pripisati obuhvaćenim vremenskim periodom od pola veka, dinamičnim promenama i kretanjima na polju umetnosti, uticaju sredine iz koje umetnici dolaze...
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 2.avgusta.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture i Zbirke novih medija, a od 15.septembra planirana je izložba dela iz Zbirke likovnih umetnika Niša.
S poštovanjem,
Galerija SLU Niš
Najveći broj potiče iz perioda nakon dvehiljadite godine, što govori u prilog intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, ali i značaju osnivanja Grafičke radionice.
Raznovrsnost poetika i širok dijapazon grafičkih tehnika izloženih dela, mogu se pripisati obuhvaćenim vremenskim periodom od pola veka, dinamičnim promenama i kretanjima na polju umetnosti, uticaju sredine iz koje umetnici dolaze...
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 2.avgusta.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture i Zbirke novih medija, a od 15.septembra planirana je izložba dela iz Zbirke likovnih umetnika Niša.
S poštovanjem,
Galerija SLU Niš
IZLOŽBA IZBOR IZ ZBIRKE DELA LIKOVNIH UMETNIKA NIŠA
OFICIRSKI DOM I PAVILjON U TVRĐAVI, 15.SEPTEMBAR - 6.OKTOBAR
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 15.septembra u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša. Autor izložbe je muzejski savetnik Radmila Kostić.
Formiranje Zbirke dela likovnih umetnika Niša treba vezivati za brojne izlagačke aktivnosti niških umetnika, kako u samom Nišu, tako i izvan njega. Zbirka je koncipirana kao zasebna celina u nameri da predstavi raznovrsne likovne prakse umetnika na jednom mestu, a cilj formiranja je prikupljanje, čuvanje, proučavanje, promovisanje i praćenje celokupnog stvaralaštvo umetnika našeg grada od 1970. godine do danas. Oni se tokom godina postepeno uključuju u savremene tokove jugoslovenske umetnosti, učestvuju na republičkim, saveznim i inostranim izložbama, gde su dobijali značajne nagrade. Zahvaljujući upravo njihovoj inicijativi obnovljen je rad Likovne kolonije u Sićevu i osnovana Galerija savremene likovne umetnosti .
Niz godina unazad izložbe niških umetnika gostovale su u većim centrima u zemlji (Zagrebu, Beogradu, Sarajevu) i inostranstvu ( Engleska, Rumunija, Švajcarska, Francuska ..)
Tokom vremena likovni umetnici Niša, koji su članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) osnivaju samoinicijativno podružnicu u Nišu 7. januara 1980.godine. Udruženje okuplja slikare, vajare, grafičare, članove Udruženja likovnih umetnika Srbije koji žive i rade u Nišu sa ciljem unapređenja likovnog stvaralaštva na teritoriji opštine.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih Zbirka se popunjavala pretežno otkupima sa tekućih kolektivnih i samostalnih izložbi. Ipak, veći deo formiran je zahvaljujući Likovnoj koloniji u Sićevu, Likovnoj koloniji u Lucernu, poklonima autora, otkupima i otkupnim nagradama.
Najbrojniji su radovi Miodraga Anđelkovića (20), Miroslava Anđelkovića (15), Radomira Antića (12), Miomira Cvetkovića (12), Aleksandra Devića (11), Đura Radonjića (11), Momčila Mitića (11), Stoleta Stojkovića (10), Miroljuba Aleksića (9).
Kada je u pitanju grafika, Zbirka se popunjavala sporadično individualnim poklonima autora, potom grafikama sa Simpozijuma litografije održanog u Umetničkoj školi u Nišu (1986.) sve do početka rada Grafičke radionice Sićevo (2006.) u čijem radu učestvuju i niški umetnici. Vajari su zastupljeni u manjem broju, jer se manji broj umetnika opredelio za ovu zahtevnu likovnu disciplinu. Pa ipak ,tokom osamdesetih oni su zapaženi pored slikara na republičkim smotrama osvajajući prestižne nagrade.
Medij fotografije, kao i novi mediji u okviru Zbirke trenutno su u najmanjem broju zastupljeni, ali nadamo se da će zahvaljujući Fakultetu umetnosti u Nišu i dolasku novih generacija povećati broj umetnika koji neguje ovu vrstu vizuelnog jezika.
Od 15.septembra u Oficirskom domu će biti izloženo 47 slika i 11 skulptura, a u Paviljonu u Tvrđavi ukupno 30 dela : grafika, crteža i fotografija i novih medija-odabir iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša.
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 6.oktobra.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture, Zbirke novih medija i Zbirke grafika, crteža i radova na papiru.
OFICIRSKI DOM I PAVILjON U TVRĐAVI, 15.SEPTEMBAR - 6.OKTOBAR
Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 15.septembra u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša. Autor izložbe je muzejski savetnik Radmila Kostić.
Formiranje Zbirke dela likovnih umetnika Niša treba vezivati za brojne izlagačke aktivnosti niških umetnika, kako u samom Nišu, tako i izvan njega. Zbirka je koncipirana kao zasebna celina u nameri da predstavi raznovrsne likovne prakse umetnika na jednom mestu, a cilj formiranja je prikupljanje, čuvanje, proučavanje, promovisanje i praćenje celokupnog stvaralaštvo umetnika našeg grada od 1970. godine do danas. Oni se tokom godina postepeno uključuju u savremene tokove jugoslovenske umetnosti, učestvuju na republičkim, saveznim i inostranim izložbama, gde su dobijali značajne nagrade. Zahvaljujući upravo njihovoj inicijativi obnovljen je rad Likovne kolonije u Sićevu i osnovana Galerija savremene likovne umetnosti .
Niz godina unazad izložbe niških umetnika gostovale su u većim centrima u zemlji (Zagrebu, Beogradu, Sarajevu) i inostranstvu ( Engleska, Rumunija, Švajcarska, Francuska ..)
Tokom vremena likovni umetnici Niša, koji su članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) osnivaju samoinicijativno podružnicu u Nišu 7. januara 1980.godine. Udruženje okuplja slikare, vajare, grafičare, članove Udruženja likovnih umetnika Srbije koji žive i rade u Nišu sa ciljem unapređenja likovnog stvaralaštva na teritoriji opštine.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih Zbirka se popunjavala pretežno otkupima sa tekućih kolektivnih i samostalnih izložbi. Ipak, veći deo formiran je zahvaljujući Likovnoj koloniji u Sićevu, Likovnoj koloniji u Lucernu, poklonima autora, otkupima i otkupnim nagradama.
Najbrojniji su radovi Miodraga Anđelkovića (20), Miroslava Anđelkovića (15), Radomira Antića (12), Miomira Cvetkovića (12), Aleksandra Devića (11), Đura Radonjića (11), Momčila Mitića (11), Stoleta Stojkovića (10), Miroljuba Aleksića (9).
Kada je u pitanju grafika, Zbirka se popunjavala sporadično individualnim poklonima autora, potom grafikama sa Simpozijuma litografije održanog u Umetničkoj školi u Nišu (1986.) sve do početka rada Grafičke radionice Sićevo (2006.) u čijem radu učestvuju i niški umetnici. Vajari su zastupljeni u manjem broju, jer se manji broj umetnika opredelio za ovu zahtevnu likovnu disciplinu. Pa ipak ,tokom osamdesetih oni su zapaženi pored slikara na republičkim smotrama osvajajući prestižne nagrade.
Medij fotografije, kao i novi mediji u okviru Zbirke trenutno su u najmanjem broju zastupljeni, ali nadamo se da će zahvaljujući Fakultetu umetnosti u Nišu i dolasku novih generacija povećati broj umetnika koji neguje ovu vrstu vizuelnog jezika.
Od 15.septembra u Oficirskom domu će biti izloženo 47 slika i 11 skulptura, a u Paviljonu u Tvrđavi ukupno 30 dela : grafika, crteža i fotografija i novih medija-odabir iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša.
Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 6.oktobra.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture, Zbirke novih medija i Zbirke grafika, crteža i radova na papiru.
U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od četvrtka 8. oktobra u 12 časova moguće je posetiti izložbu serigrafija Endija Vorhola iz kolekcije galerije Visconti Fine Art Ljubljana.
Postavku čine prepoznatljivi radovi Endi Vorhola, nastali u periodu 60-tih godina prošlog veka kada je pop art dostigao vrhunac umetničkog izražavanja. Sito štampa kao prepoznatljiva tehnika pop arta zastupljena je u većini radova. Kontraverzni i uvek zanimljivi Vorhol predstavljen je ikoničkim radovima pop arta: Marilyn Monroe, Flowers, Marta Graham, Ladies and Gentleman i Speedskater, rad koji je nastao za potrebe održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu (1984).
Endi Vorhol (Andy Warhol) ili pravim imenom Endru Varhola rođen je 6. avgusta 1928.godine u Pitsburgu. Kreće na studije komercijalne umetnosti na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu, koje završava 1949. godine nakon čega se nastanjuje u Njujorku. U Njujorku započinje veoma uspešnu karijeru radeći reklame i ilustracije za čaopise: „Vogue“, „Harper's Bazaar“, „New Yorker“ i „Glamour“.
Do početka 1960. je bio uspešni reklamni ilustrator. Toliko uspešan da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je i počeo da analizira odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotne, kao većina umetnika, počeo je da ih spaja stvarajući pop art.
Šezdesetih otkriva limenku sa supom Campbell, za koju kaže da je zadivljujuća u svojoj banalnosti, a koja će vrlo brzo, pored limenke Koka-kole postati inspiracija njegove umetnosti. Kao opčinjen počinje često da je crta i slika, a potom i štampa uz pomoć sito štampe u više primeraka. Tvrdio je da ne postoji samo jedan medij kojim se može izraziti. Čvrsto je verovao da je baš sve dozvoljeno i da baš to sve treba iskoristiti do maksimuma. Vorhol će svesno ili nesvesno postati vođa jedne neurotične ali ipak senzibilne, urbane i kosmopolitske generacije kojoj je sve, pa čak i više od toga, bilo dopušteno.
Godine 1963. Endi nabavlja 16-milimetarsku kameru koja će doprineti njegovoj filmskoj karijeri. Tako su nastali čuveni filmovi„Chelsea Girls“ i „Empire and Blow Job“. Iako su ta filmska dela prikazivana malobrojnoj, odabranoj publici, stekla su itekako veliku slavu zbog medijske pažnje koju su privlačili njihovi protagonisti. Vorholov centar umetnosti, mesto gde je pravio kreacije a zvao ih „rekreacije“ bio je njegov studio za umetničku produkciju „The Factory“. U tom studiju Vorhol je zapošljavao i nadgledao „umetničke radnike“ koji su izrađivali grafike, cipele, filmove, knjige... Ono zbog čega je Vorhol zaista bio jedinstven je to što je običnost uzdizao na tron vrhunske umetnosti.Bila je to neka vrsta moći iz koje je crpio snagu čitavog života. Tako je i anonimne pojedince , u svojim filmovima, pretvarao u prave zvezde. Poznata je njegova „rekreacija“ čuvene Da Vinčijeve „Poslednje večere“. Tokom čitavog života izrađivao je autoportrete slikane jednako jarkim i agresivnim bojama i čuveni portreti poznatih ličnosti koje su se naprosto utrkivale da postanu predmet Vorholove pažnje i umetnosti. Tako se dobila hronika najtalentovanijih, najpoznatijih i najbogatijih ljudi tog perioda. Veličina Vorholovih portreta je u tome da on ne samo da bira zvezde svog vremena već i da je, portretišući ih, doprineo u velikoj meri njihovoj popularnosti i statusu ikona pop kulture. Među njegovim muzama bile su mnoge poznate ličnosti: ispred svih američka diva Merilin Monro (Marylin Monroe), uz koju su rame uz rame stajale i druge pop - ikone kao što su Elvis, Mik Džeger (Mick Jagger), Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), Džeki Kenedi (Jackie Kennedy), Muhamed Ali (Muhammad Ali), britanska kraljica Elizabeta, ali i nezaboravna Edi Sedžvik (Edie Sedgwick).
Pored slikarstva i filmova, Endi Vorhol bavio se i pisanjem. Poznate njegove knjige su: „Roman A“ ( u kojem se nalaze greške u pisanju i fonetički zapisi zvukova iz pozadine, kao i audio-zapisa Endija i njegovih prijatelja iz „Fabrike“), „Filozofija Endija Vorhola“, „Od A do B i nazad“ ( za koju se tvrdi da su ga napisali njegovi prijatelji iz „Fabrike“, a koji opisuje Vorholovu pop filozofiju kroz zvuk i razgovore), „Popizam: Vorholove šezdesete“ i „Dnevnici Endija Vorhola“.
Endi Vorhol umro je u bolnici u Njujorku 22. februara 1987.godine, ali ne pod svojim imenom, jer nije želeo da se zna da je bio bolestan.
Ostaće upamćen kao „ Princ pop-umetnosti“, umetnik koji je u potpunosti proživeo „američki san“.
Uz poštovanja preventivnih epidemioloških mera, publika će ovu izložbu moći da poseti do 28. oktobra. Radno vreme galerije u Oficirskom domu je od 10 do 20 časova.
Postavku čine prepoznatljivi radovi Endi Vorhola, nastali u periodu 60-tih godina prošlog veka kada je pop art dostigao vrhunac umetničkog izražavanja. Sito štampa kao prepoznatljiva tehnika pop arta zastupljena je u većini radova. Kontraverzni i uvek zanimljivi Vorhol predstavljen je ikoničkim radovima pop arta: Marilyn Monroe, Flowers, Marta Graham, Ladies and Gentleman i Speedskater, rad koji je nastao za potrebe održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu (1984).
Endi Vorhol (Andy Warhol) ili pravim imenom Endru Varhola rođen je 6. avgusta 1928.godine u Pitsburgu. Kreće na studije komercijalne umetnosti na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu, koje završava 1949. godine nakon čega se nastanjuje u Njujorku. U Njujorku započinje veoma uspešnu karijeru radeći reklame i ilustracije za čaopise: „Vogue“, „Harper's Bazaar“, „New Yorker“ i „Glamour“.
Do početka 1960. je bio uspešni reklamni ilustrator. Toliko uspešan da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je i počeo da analizira odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotne, kao većina umetnika, počeo je da ih spaja stvarajući pop art.
Šezdesetih otkriva limenku sa supom Campbell, za koju kaže da je zadivljujuća u svojoj banalnosti, a koja će vrlo brzo, pored limenke Koka-kole postati inspiracija njegove umetnosti. Kao opčinjen počinje često da je crta i slika, a potom i štampa uz pomoć sito štampe u više primeraka. Tvrdio je da ne postoji samo jedan medij kojim se može izraziti. Čvrsto je verovao da je baš sve dozvoljeno i da baš to sve treba iskoristiti do maksimuma. Vorhol će svesno ili nesvesno postati vođa jedne neurotične ali ipak senzibilne, urbane i kosmopolitske generacije kojoj je sve, pa čak i više od toga, bilo dopušteno.
Godine 1963. Endi nabavlja 16-milimetarsku kameru koja će doprineti njegovoj filmskoj karijeri. Tako su nastali čuveni filmovi„Chelsea Girls“ i „Empire and Blow Job“. Iako su ta filmska dela prikazivana malobrojnoj, odabranoj publici, stekla su itekako veliku slavu zbog medijske pažnje koju su privlačili njihovi protagonisti. Vorholov centar umetnosti, mesto gde je pravio kreacije a zvao ih „rekreacije“ bio je njegov studio za umetničku produkciju „The Factory“. U tom studiju Vorhol je zapošljavao i nadgledao „umetničke radnike“ koji su izrađivali grafike, cipele, filmove, knjige... Ono zbog čega je Vorhol zaista bio jedinstven je to što je običnost uzdizao na tron vrhunske umetnosti.Bila je to neka vrsta moći iz koje je crpio snagu čitavog života. Tako je i anonimne pojedince , u svojim filmovima, pretvarao u prave zvezde. Poznata je njegova „rekreacija“ čuvene Da Vinčijeve „Poslednje večere“. Tokom čitavog života izrađivao je autoportrete slikane jednako jarkim i agresivnim bojama i čuveni portreti poznatih ličnosti koje su se naprosto utrkivale da postanu predmet Vorholove pažnje i umetnosti. Tako se dobila hronika najtalentovanijih, najpoznatijih i najbogatijih ljudi tog perioda. Veličina Vorholovih portreta je u tome da on ne samo da bira zvezde svog vremena već i da je, portretišući ih, doprineo u velikoj meri njihovoj popularnosti i statusu ikona pop kulture. Među njegovim muzama bile su mnoge poznate ličnosti: ispred svih američka diva Merilin Monro (Marylin Monroe), uz koju su rame uz rame stajale i druge pop - ikone kao što su Elvis, Mik Džeger (Mick Jagger), Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), Džeki Kenedi (Jackie Kennedy), Muhamed Ali (Muhammad Ali), britanska kraljica Elizabeta, ali i nezaboravna Edi Sedžvik (Edie Sedgwick).
Pored slikarstva i filmova, Endi Vorhol bavio se i pisanjem. Poznate njegove knjige su: „Roman A“ ( u kojem se nalaze greške u pisanju i fonetički zapisi zvukova iz pozadine, kao i audio-zapisa Endija i njegovih prijatelja iz „Fabrike“), „Filozofija Endija Vorhola“, „Od A do B i nazad“ ( za koju se tvrdi da su ga napisali njegovi prijatelji iz „Fabrike“, a koji opisuje Vorholovu pop filozofiju kroz zvuk i razgovore), „Popizam: Vorholove šezdesete“ i „Dnevnici Endija Vorhola“.
Endi Vorhol umro je u bolnici u Njujorku 22. februara 1987.godine, ali ne pod svojim imenom, jer nije želeo da se zna da je bio bolestan.
Ostaće upamćen kao „ Princ pop-umetnosti“, umetnik koji je u potpunosti proživeo „američki san“.
Uz poštovanja preventivnih epidemioloških mera, publika će ovu izložbu moći da poseti do 28. oktobra. Radno vreme galerije u Oficirskom domu je od 10 do 20 časova.
Od četvrtka 12. novembra od 18 sati likovna publika će biti u prilici da poseti izložbu NIŠKI SALON 12/2. Izložbu čine radovi dvanaestoro umetnika po izboru dva selektora: Danijele Purešević iz Beograda i Miodraga Anđelkovića iz Niša.
Izložba NIŠKI SALON je kao godišnja izložbena manifestacija uvrštena u program rada Galerije savremene likovne umetnosti 2016. godine sa namerom da pospeši kreativnu saradnju, mobilnost i komunikativnost između umetnika, kritičara i ustanove. Ovogodišnji Salon je peti po redu.
Po propozicijama izložbe svaki od dva selektora samostalno određuje koncept svog autorskog projekta tako da izložba takođe pruža mogućnost dijaloga, poređenja i sučeljavanja kritičarske misli selektora kroz pojedinačne odgovore umetnika.
Selektori ovogodišnjeg Salona su: Danijela Purešević (istoričar umetnosti; selektor i umetnički direktor više izložbenih manifestacija u Srbiji; autor brojnih tekstova kataloga izložbi, od 1990. likovni kritičar i urednik u Redakciji za kulturu TV Beograd (RTS) za koju je uradila više od 2000 priloga iz oblasti vizuelnih umetnosti; dobitnica nagrade „Ranko Radović“ 2010. godine (zajedno sa arh Dankom Selinkićem) i nagrade Lazar Trifunović“ 2015. godine za kritičko promišljanje savremene umetnosti; Član je ULUPUDS-a i AICA) i Miodrag Anđelković (magistar grafike; realizovao dvadesetak samostalnih izložbi; dobitnik više nagrada i priznanja za slikarstvo i grafiku; dugi niz godina objavljivao članke iz domena likovne kritike u dnevnom listu „Narodne novine“ Niš; autor brojnih tekstova publikovanih u katalozima).
Dinijela Purešević kaže: „Kao fokus za promišljanje aktuelnih tendencija u ovdašnjoj vizuelnoj umetnosti opredelila sam se za geološki pojam - antropocen, i odabrala radove šestoro autora koji na različite načine ilustruju status čoveka i njegovu interakciju sa okruženjem u savremenom trenutku. U radovima obuhvaćenim ovim izborom umetnici ispituju: tačku oslonca savremenog čoveka u epohi vremenskog ubrzanja (Zdravko Joksimović), međuodnos čoveka i prirode kroz stvarni i virtuelni prostor (grupa diSTRUKTURA), bave se arheologijom geološkog sloja kog definiše beton (Ivan Petrović), patologijom odnosa pojedinca i vlastodršca (Bojan Radojčić), pitanjem granica i ograđivanja individualnog prostora (Nikola Marković) i sudbinom čovečanstva koje je doseglo do obale mitološke reke Stiks (Jelena Šalinić Terzić).“
Miodrag Anđelković se opredelio za umetnike širokog generacijskog raspona i različitih stilskih odredeljenja kojima je zajedničko poverenje u slikarstvo i sliku kao tradicionalni medij. U njegovoj selekciji su: Zdravko Vajagić, Stanko Zečević, Aleksandar Cvetković, Milan Tucović, Bratislav Bašić i Milica Lilić. Njihovi likovni izrazi pripadaju različitim vidovima figurativnog i asocijativnog slikarstva.
Tradicionalno, biće dodeljena i nagrada Niškog salona 12/2 o kojoj će odluživati posebno imenovan, tročlani žiri.
Izložba će trajati do 12. decembra. Kustos izložbe je Milica Todorović.
Posetioci su dužni da poštuju preventivne epidemiološke mere.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Izložba NIŠKI SALON je kao godišnja izložbena manifestacija uvrštena u program rada Galerije savremene likovne umetnosti 2016. godine sa namerom da pospeši kreativnu saradnju, mobilnost i komunikativnost između umetnika, kritičara i ustanove. Ovogodišnji Salon je peti po redu.
Po propozicijama izložbe svaki od dva selektora samostalno određuje koncept svog autorskog projekta tako da izložba takođe pruža mogućnost dijaloga, poređenja i sučeljavanja kritičarske misli selektora kroz pojedinačne odgovore umetnika.
Selektori ovogodišnjeg Salona su: Danijela Purešević (istoričar umetnosti; selektor i umetnički direktor više izložbenih manifestacija u Srbiji; autor brojnih tekstova kataloga izložbi, od 1990. likovni kritičar i urednik u Redakciji za kulturu TV Beograd (RTS) za koju je uradila više od 2000 priloga iz oblasti vizuelnih umetnosti; dobitnica nagrade „Ranko Radović“ 2010. godine (zajedno sa arh Dankom Selinkićem) i nagrade Lazar Trifunović“ 2015. godine za kritičko promišljanje savremene umetnosti; Član je ULUPUDS-a i AICA) i Miodrag Anđelković (magistar grafike; realizovao dvadesetak samostalnih izložbi; dobitnik više nagrada i priznanja za slikarstvo i grafiku; dugi niz godina objavljivao članke iz domena likovne kritike u dnevnom listu „Narodne novine“ Niš; autor brojnih tekstova publikovanih u katalozima).
Dinijela Purešević kaže: „Kao fokus za promišljanje aktuelnih tendencija u ovdašnjoj vizuelnoj umetnosti opredelila sam se za geološki pojam - antropocen, i odabrala radove šestoro autora koji na različite načine ilustruju status čoveka i njegovu interakciju sa okruženjem u savremenom trenutku. U radovima obuhvaćenim ovim izborom umetnici ispituju: tačku oslonca savremenog čoveka u epohi vremenskog ubrzanja (Zdravko Joksimović), međuodnos čoveka i prirode kroz stvarni i virtuelni prostor (grupa diSTRUKTURA), bave se arheologijom geološkog sloja kog definiše beton (Ivan Petrović), patologijom odnosa pojedinca i vlastodršca (Bojan Radojčić), pitanjem granica i ograđivanja individualnog prostora (Nikola Marković) i sudbinom čovečanstva koje je doseglo do obale mitološke reke Stiks (Jelena Šalinić Terzić).“
Miodrag Anđelković se opredelio za umetnike širokog generacijskog raspona i različitih stilskih odredeljenja kojima je zajedničko poverenje u slikarstvo i sliku kao tradicionalni medij. U njegovoj selekciji su: Zdravko Vajagić, Stanko Zečević, Aleksandar Cvetković, Milan Tucović, Bratislav Bašić i Milica Lilić. Njihovi likovni izrazi pripadaju različitim vidovima figurativnog i asocijativnog slikarstva.
Tradicionalno, biće dodeljena i nagrada Niškog salona 12/2 o kojoj će odluživati posebno imenovan, tročlani žiri.
Izložba će trajati do 12. decembra. Kustos izložbe je Milica Todorović.
Posetioci su dužni da poštuju preventivne epidemiološke mere.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Od četvrtka, 24. decembra, od 12 sati poštovaoci umetnosti će u velikoj sali Oficirskog doma moći da posete izložbu „NIŠKI CRTEŽ “. Tema ovogodišnje izložbe je SVAKODNEVICA. Izložba sadrži radove 62 umetnika različitih generacija iz Niša, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Leskovca, Jagodine...
Svakodnevicu doživljavamo kao područje običnog, ni po čemu izuzetnog življenja iz dana u dan, koje je ispunjeno rutinskim i repetitivnim uobičajnim aktivnostima. Epidemiološka pandemija koja je obeležila 2020-tu godinu promenila je svakodnevne navike i obaveze, nametnuvši nove (nošenje zaštitnih maski, distanciranje, ograničevo kretanje) i izmenila našu svakodnevicu, koja je stoga ove godine drugačija od predhodnih. „Obrađujući ovu temi, umetnici su se koncentrisali na različite segmente svakodnevice od prozaičnih aktivnosti, preko priholoških i mentalnih situacija do odnosa prema prirodi. Radovi govore o stanju u kome se nalazi savremeni čovek ali i o naporima da se odupre nedaćama svakodnevice“ - piše u predgovoru kataloga Sonja Vukašinović.
Crteži su realizovani različitim tehnikama, odišu raznovrsnošću individualnih izraza i stilova iskazanih kroz ekspresivnost poteza, virtuoznost linija, ograničenu primenu boje a na osnovu figurativnog, simboličnog i apstraktnog prikaza ili linearnog rastera.
Svako od umetnika je na sebi svojstven način materijalizovao sopstveno viđenje svakodnevnih situacija i stanja kroz koja prolazimo i u kojima živimo.
Neki od zastupljenih umetnika su: Miroslav i Miodrag Anđelković, Bratislav Bašić, Slavica Erdeljanović Curk, Ljubiša Brković, Branko Nikolov, Milan Ristić, Marion Dedić, Ana Cvejić, Jelena Šalinić, Bojan Otašević, Jovan Spasić, Dejan Ristić...
Izložba „Niški crtež“ je tradicionalna izložba Galerije savremene likovne umetnosti Niš koja se ove godine održava po dvadesetpeti put.
Svakodnevicu doživljavamo kao područje običnog, ni po čemu izuzetnog življenja iz dana u dan, koje je ispunjeno rutinskim i repetitivnim uobičajnim aktivnostima. Epidemiološka pandemija koja je obeležila 2020-tu godinu promenila je svakodnevne navike i obaveze, nametnuvši nove (nošenje zaštitnih maski, distanciranje, ograničevo kretanje) i izmenila našu svakodnevicu, koja je stoga ove godine drugačija od predhodnih. „Obrađujući ovu temi, umetnici su se koncentrisali na različite segmente svakodnevice od prozaičnih aktivnosti, preko priholoških i mentalnih situacija do odnosa prema prirodi. Radovi govore o stanju u kome se nalazi savremeni čovek ali i o naporima da se odupre nedaćama svakodnevice“ - piše u predgovoru kataloga Sonja Vukašinović.
Crteži su realizovani različitim tehnikama, odišu raznovrsnošću individualnih izraza i stilova iskazanih kroz ekspresivnost poteza, virtuoznost linija, ograničenu primenu boje a na osnovu figurativnog, simboličnog i apstraktnog prikaza ili linearnog rastera.
Svako od umetnika je na sebi svojstven način materijalizovao sopstveno viđenje svakodnevnih situacija i stanja kroz koja prolazimo i u kojima živimo.
Neki od zastupljenih umetnika su: Miroslav i Miodrag Anđelković, Bratislav Bašić, Slavica Erdeljanović Curk, Ljubiša Brković, Branko Nikolov, Milan Ristić, Marion Dedić, Ana Cvejić, Jelena Šalinić, Bojan Otašević, Jovan Spasić, Dejan Ristić...
Izložba „Niški crtež“ je tradicionalna izložba Galerije savremene likovne umetnosti Niš koja se ove godine održava po dvadesetpeti put.
