G A L E R I J A
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
MOZAIK PRAKSIS
primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića, Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić
Galerija savremene likovne umetnost Niš
Galerija “Srbija” 9 - 19. februar 2016. godine
Izložba “Mozaik praksis” je autorski koncept Olivere Gavrić Pavić. Ovom izložbom predstavljeni su primeri različitih pristupa savremenom mozaiku, zastupljeni u knjizi “Mozaik u Srbiji 1950-2015”, u odeljku “Mozaik između dekoracije i umetnosti”. Reč je o sagledavanju mozaika kao slike, reljefa ili skulpture, zatim o kategorizaciji ovih dela prema koloritu i prema metodama izrade, što u krajnjem dovodi do različitih mozaičkih poetika. Izložba se sastoji od 26 mozaika i više panoa koji objašnjavaju ove radove prema navedenim kategorizacijama.
Na otvaranju izložbe Olivera Gavrić Pavić održala je predavanje sa foto-projekcijama “Pregled istorije savremenog mozaika u Srbiji”, dok je knjiga “Mozaik u Srbiji 1950-2015” dostupna po popularnoj ceni.
OLIVERA GAVRIĆ PAVIĆ
rođena u Beogradu 1964. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva, 1990. Magistarske studije slikarstva završila na istom fakultetu 1992. Izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Mozaikom se u kontinuitetu bavi od 1988. Izvela 13 mozaičkih kompozicija na sakralnim objektima. Član je ULUS-a, ULUPUDS-a, AICA-e i AIMC-a. Jedan od osnivača Umetničke grupe Ametist, koja se bavila popularizacijom mozaika. Organizovala i osmislila 6 autorskih, grupnih izložbi mozaika. Održala brojna predavanja o mozaiku, od kojih jedan deo u inostranstvu. Objavila je knjigu “Mozaik u Srbiji 1950-2015” u izdanju ULUPUDS-a.
IVAN PAVIĆ
rođen u Beogradu 1960. godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva 1984. Magistarske studije slikarstva završio na istom fakultetu 1986. Specijalizaciju na Ecole National Superrieure des Beaux Arts u Parizu stekao 1989. Izlagao brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a, ICOM -a i AIMC -a. Bio je član Umetničke grupe Ametist. Zaposlen u Narodnom muzeju u Beogradu kao šef Odelenja za konzervaciju i restauraciju.
DRAGAN VASIĆ
rođen u Sremčici 1953. Diplomirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nikole Koke Jankovića. Bio je saradnik u izradi veđeg broja monumentalnih mozaika i javnih spomenika. Učestvovao je u izradi i realizaciji spomenika u Kragujevcu, Aranđelovcu, Zaječaru, Ravnoj Gori, Novom Sadu... Izlagao na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a. Bio je član Umetničke grupe Ametist. Živi i stvara u Beogradu, u statusu slobodnog umetnika.
primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića, Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić
Galerija savremene likovne umetnost Niš
Galerija “Srbija” 9 - 19. februar 2016. godine
Izložba “Mozaik praksis” je autorski koncept Olivere Gavrić Pavić. Ovom izložbom predstavljeni su primeri različitih pristupa savremenom mozaiku, zastupljeni u knjizi “Mozaik u Srbiji 1950-2015”, u odeljku “Mozaik između dekoracije i umetnosti”. Reč je o sagledavanju mozaika kao slike, reljefa ili skulpture, zatim o kategorizaciji ovih dela prema koloritu i prema metodama izrade, što u krajnjem dovodi do različitih mozaičkih poetika. Izložba se sastoji od 26 mozaika i više panoa koji objašnjavaju ove radove prema navedenim kategorizacijama.
Na otvaranju izložbe Olivera Gavrić Pavić održala je predavanje sa foto-projekcijama “Pregled istorije savremenog mozaika u Srbiji”, dok je knjiga “Mozaik u Srbiji 1950-2015” dostupna po popularnoj ceni.
OLIVERA GAVRIĆ PAVIĆ
rođena u Beogradu 1964. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva, 1990. Magistarske studije slikarstva završila na istom fakultetu 1992. Izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Mozaikom se u kontinuitetu bavi od 1988. Izvela 13 mozaičkih kompozicija na sakralnim objektima. Član je ULUS-a, ULUPUDS-a, AICA-e i AIMC-a. Jedan od osnivača Umetničke grupe Ametist, koja se bavila popularizacijom mozaika. Organizovala i osmislila 6 autorskih, grupnih izložbi mozaika. Održala brojna predavanja o mozaiku, od kojih jedan deo u inostranstvu. Objavila je knjigu “Mozaik u Srbiji 1950-2015” u izdanju ULUPUDS-a.
IVAN PAVIĆ
rođen u Beogradu 1960. godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva 1984. Magistarske studije slikarstva završio na istom fakultetu 1986. Specijalizaciju na Ecole National Superrieure des Beaux Arts u Parizu stekao 1989. Izlagao brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a, ICOM -a i AIMC -a. Bio je član Umetničke grupe Ametist. Zaposlen u Narodnom muzeju u Beogradu kao šef Odelenja za konzervaciju i restauraciju.
DRAGAN VASIĆ
rođen u Sremčici 1953. Diplomirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nikole Koke Jankovića. Bio je saradnik u izradi veđeg broja monumentalnih mozaika i javnih spomenika. Učestvovao je u izradi i realizaciji spomenika u Kragujevcu, Aranđelovcu, Zaječaru, Ravnoj Gori, Novom Sadu... Izlagao na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a. Bio je član Umetničke grupe Ametist. Živi i stvara u Beogradu, u statusu slobodnog umetnika.
|
|
|
|
|
|
IZLOŽBA SLIKA BOJANA OTAŠEVIĆA
3 - 22. mart 2016. god.
Bojan Otašević, je jedan od najreferentnijih srpskih umetnika, srednje generacije,profesor na umetničkoj akademiji, doktor umetnosti, ali i pasionirani muzičar.Svoj karakterističan, prepoznatljiv motiv- ljudski lik i telo, Otašević je uspeo da prevede iz svoje matične likovne discipline-grafike-u slikarstvo.
Na postavci će se naći dela koja su bila deo ciklusa pod zajedničkim nazivom „Razgovori sa prijateljima“ i nove slike „Čekaonica“ koje on savršeno povezuje ili bolje reći nadovezuje stvarajući suptilnu metaforu umetnikovog odnosa prema ljudima i okruženju uopšte, sagledavajući čoveka u žiži svih problema svog vremena.Uvodeći diptihe na izložbi na kojima su dve figure jedna okrenuta ka drugoj-u „prijateljskom razgovoru“ stvara dinamiku ; diptih je ovde u funkciji „razgovora“ interakcije.
Snažan i širok ekspresivni potez upotpunjen je kolorističkom atmosferom punom strasti i emotivnog naboja.
Bojan Otašević je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao kod mentora prof.Biljane Vuković.
Član je ULUSa, trenutno radi na umetničkom Fakultetu u Kragujevcu na odseku za Primenjenu i likovnu umetnost u zvanju Vanrednog profesora.
Dobitnik je mnogobrojnih značajnih priznanja iz oblasti grafike od kojih izdvajamo:
Nagrada za grafiku Petar Lubarda,Zlatna igla, za grafiku, na Prolećnoj izložbi članova ULUSa, Beograd, Velika diploma za crtež na XII međunarodnom bijenalu portreta u Tuzli, Nagrada „Mali pečat grafičkog kolektiva“.
Samostalno izlaže u kontinuitetu od 1997. i do sada je imao četrdeset izložbi u zemlji i inostranstvu.Izlagao na preko dvestotine grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Sonja Vukašinović
3 - 22. mart 2016. god.
Bojan Otašević, je jedan od najreferentnijih srpskih umetnika, srednje generacije,profesor na umetničkoj akademiji, doktor umetnosti, ali i pasionirani muzičar.Svoj karakterističan, prepoznatljiv motiv- ljudski lik i telo, Otašević je uspeo da prevede iz svoje matične likovne discipline-grafike-u slikarstvo.
Na postavci će se naći dela koja su bila deo ciklusa pod zajedničkim nazivom „Razgovori sa prijateljima“ i nove slike „Čekaonica“ koje on savršeno povezuje ili bolje reći nadovezuje stvarajući suptilnu metaforu umetnikovog odnosa prema ljudima i okruženju uopšte, sagledavajući čoveka u žiži svih problema svog vremena.Uvodeći diptihe na izložbi na kojima su dve figure jedna okrenuta ka drugoj-u „prijateljskom razgovoru“ stvara dinamiku ; diptih je ovde u funkciji „razgovora“ interakcije.
Snažan i širok ekspresivni potez upotpunjen je kolorističkom atmosferom punom strasti i emotivnog naboja.
Bojan Otašević je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao kod mentora prof.Biljane Vuković.
Član je ULUSa, trenutno radi na umetničkom Fakultetu u Kragujevcu na odseku za Primenjenu i likovnu umetnost u zvanju Vanrednog profesora.
Dobitnik je mnogobrojnih značajnih priznanja iz oblasti grafike od kojih izdvajamo:
Nagrada za grafiku Petar Lubarda,Zlatna igla, za grafiku, na Prolećnoj izložbi članova ULUSa, Beograd, Velika diploma za crtež na XII međunarodnom bijenalu portreta u Tuzli, Nagrada „Mali pečat grafičkog kolektiva“.
Samostalno izlaže u kontinuitetu od 1997. i do sada je imao četrdeset izložbi u zemlji i inostranstvu.Izlagao na preko dvestotine grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Sonja Vukašinović
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 6
29. mart / 19. april
AKVIZICIJE-OTKUPI I POKLONI ZA KOLEKCIJU GALERIJE SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ (2012-2015).
Izložbu čini 11 dela koja su po konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine otkupljena za kolekciju niške Galerije kao i 37 dela poklonjena fondu GSLU Niš, uglavnom od strane umetnika koji su izlagali u Nišu, predhodne tri godine.
Proces formiranja kolekcije niške Galerije započet je odmah po osnivanju 1970. godine. Danas kolekcija ima 1445 inventarnih jedinica (podeljenih u šest zbirki) i po svom obimu i sadržaju jedna od najvrednijih kolekcija naše savremene umetnosti na području uže Srbije. Fond niške Galerije formiran je različitim vrstama nabavke: otkupima, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici „Sićevo“ (od 2006.). Otkup kao najrelevantniji način obogađivanja fonda, dominirao je tokom prvih decenija postojanja Galerije ali početkom devedetih godina XX veka, sa gašenjem gradskih i republičkih fondova za otkup umetničkih dela, ovaj proces je prekunut. Nakon pauze duže od dvadeset godina, sredstvima Ministarstva kulture otkupljeno je 11 dela za fond niške Galerije. To su radovi umetnika koji do sada nisu zastupljeni u fondu ustanove (Dušan Otašević, Mileta Prodanović, Marija Dragojlović, Vladimir Perić, Aleksandar Mladenović Leka, KatarinaĐorđević, Žolt Kovač, Milan Nenezić i Nikola Vukosavljević) ili su nedovoljno zastupljeni (Miodrag B. Protić i Perica Donkov). Većina od pomenutih umetnika je predhodnih godina imala zapažene samostalne izložbe u Nišu a otkupljena dela su premijerno izlagana na tim izložbama. Ovakvim pristupom objedinjena je izložbena i muzeološka delatnost niške Galerije.
Otkupljena dela pripadaju različitim medijima i nameljena su različitim zbirkama u okviru fonda GSLU: zbirci savremenog slikarstva /M. Prodanović, M. B.Protić, M. Dragojlović, A. Mladenović, Ž. Kovač, M. Nenezić/, zbirci skulpture /N. Vukosavljević/, zbirci likovnih umetnika Niša /P. Donkov i K.Đorđević/ i zbirci novih medija /D. Otašević i V. Perić/.Svako od otkupljenih dela osim toga što poseduje visoke estetske i likovne vrednosti na tipičan način karakteriše individualna likovni rukopis umetnika, svedoči o dominantnoj motivsko- tematskoj preokupaciji autora kao i o autentičnom vizuelnom izrazu.
Pokloni umetnika su takođe više nego dragocen način obogaćivanja i popune fonda GSLU Niš zastupljen tokom čitavog dosadašnjeg postojanja Galerije. U predhodne tri godine dvadesetdvoje umetnika je uglavnom nakon realizovanih samostalnih izložbi u Nišu, poklonilo po jedno svoje delo. Među njima su Jelena Šalinić, Pav Dečov, Dragana Stanaćev Puača, Stanka Todorović, Mila Gvardiol, Aleksandra Popović, Mira Antonijević...Posebno se ističu pokloni Miodraga Nagornog ( 7 grafika) i Velizara Krstića ( 6 grafika i 1 objekat).
Milica Todorović, za GSLU Niš
AKVIZICIJE-OTKUPI I POKLONI ZA KOLEKCIJU GALERIJE SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ (2012-2015).
Izložbu čini 11 dela koja su po konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine otkupljena za kolekciju niške Galerije kao i 37 dela poklonjena fondu GSLU Niš, uglavnom od strane umetnika koji su izlagali u Nišu, predhodne tri godine.
Proces formiranja kolekcije niške Galerije započet je odmah po osnivanju 1970. godine. Danas kolekcija ima 1445 inventarnih jedinica (podeljenih u šest zbirki) i po svom obimu i sadržaju jedna od najvrednijih kolekcija naše savremene umetnosti na području uže Srbije. Fond niške Galerije formiran je različitim vrstama nabavke: otkupima, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici „Sićevo“ (od 2006.). Otkup kao najrelevantniji način obogađivanja fonda, dominirao je tokom prvih decenija postojanja Galerije ali početkom devedetih godina XX veka, sa gašenjem gradskih i republičkih fondova za otkup umetničkih dela, ovaj proces je prekunut. Nakon pauze duže od dvadeset godina, sredstvima Ministarstva kulture otkupljeno je 11 dela za fond niške Galerije. To su radovi umetnika koji do sada nisu zastupljeni u fondu ustanove (Dušan Otašević, Mileta Prodanović, Marija Dragojlović, Vladimir Perić, Aleksandar Mladenović Leka, KatarinaĐorđević, Žolt Kovač, Milan Nenezić i Nikola Vukosavljević) ili su nedovoljno zastupljeni (Miodrag B. Protić i Perica Donkov). Većina od pomenutih umetnika je predhodnih godina imala zapažene samostalne izložbe u Nišu a otkupljena dela su premijerno izlagana na tim izložbama. Ovakvim pristupom objedinjena je izložbena i muzeološka delatnost niške Galerije.
Otkupljena dela pripadaju različitim medijima i nameljena su različitim zbirkama u okviru fonda GSLU: zbirci savremenog slikarstva /M. Prodanović, M. B.Protić, M. Dragojlović, A. Mladenović, Ž. Kovač, M. Nenezić/, zbirci skulpture /N. Vukosavljević/, zbirci likovnih umetnika Niša /P. Donkov i K.Đorđević/ i zbirci novih medija /D. Otašević i V. Perić/.Svako od otkupljenih dela osim toga što poseduje visoke estetske i likovne vrednosti na tipičan način karakteriše individualna likovni rukopis umetnika, svedoči o dominantnoj motivsko- tematskoj preokupaciji autora kao i o autentičnom vizuelnom izrazu.
Pokloni umetnika su takođe više nego dragocen način obogaćivanja i popune fonda GSLU Niš zastupljen tokom čitavog dosadašnjeg postojanja Galerije. U predhodne tri godine dvadesetdvoje umetnika je uglavnom nakon realizovanih samostalnih izložbi u Nišu, poklonilo po jedno svoje delo. Među njima su Jelena Šalinić, Pav Dečov, Dragana Stanaćev Puača, Stanka Todorović, Mila Gvardiol, Aleksandra Popović, Mira Antonijević...Posebno se ističu pokloni Miodraga Nagornog ( 7 grafika) i Velizara Krstića ( 6 grafika i 1 objekat).
Milica Todorović, za GSLU Niš
Miroljub Đorđević je rođen u Nišu 1935. godine. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je završio i postdiplomske studije 1962. godine. Od 1963. do 2000. godine radio je u Umetničkoj školi u Nišu kao profesor crtanja i slikanja.
Član je ULUS-a od 1960. godine. Učestvovao je u radu sedamdesetak likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Izlagao je samostalno u Beogradu i Skoplju, a učestvovao na više od dve stotine kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više prestižnih strukovnih nagrada.
Njegova kći, Katarina Đorđević rođena je 1966. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je postdiplomske studije završila 1994. godine. Radila je u Umetničkoj školi u Nišu kao profesor crtanja i slikanja od 1992. do 2003. godine. Od tada radi na Fakultetu umetnosti u Nišu. Redovni profesor je za predmet Slikanje i prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju.
Član je ULUS-a od 1993. godine. Samostalno izlagala više od 40 puta u zemlji i inostranstvu, kao i na više od 250 kolektivnih izložbi. Dobitnica je više domaćih i međunarodnih priznanja za svoj umetnički rad.
Njena sestra, Olga Đorđević je rođena 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Nišu na Odseku za likovne umetnosti, gde je i specijalizirala 2010. godine.
Član je ULUS-a od 2012. godine. Učestvovala je u radu više od trideset likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Realizovala je 17 samostalnih, a učesnica je više od 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je domaćih i međunarodnih nagrada za umetnički rad.
Izložbu porodice Đorđević možete pogledati do 24. maja.
Član je ULUS-a od 1960. godine. Učestvovao je u radu sedamdesetak likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Izlagao je samostalno u Beogradu i Skoplju, a učestvovao na više od dve stotine kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više prestižnih strukovnih nagrada.
Njegova kći, Katarina Đorđević rođena je 1966. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je postdiplomske studije završila 1994. godine. Radila je u Umetničkoj školi u Nišu kao profesor crtanja i slikanja od 1992. do 2003. godine. Od tada radi na Fakultetu umetnosti u Nišu. Redovni profesor je za predmet Slikanje i prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju.
Član je ULUS-a od 1993. godine. Samostalno izlagala više od 40 puta u zemlji i inostranstvu, kao i na više od 250 kolektivnih izložbi. Dobitnica je više domaćih i međunarodnih priznanja za svoj umetnički rad.
Njena sestra, Olga Đorđević je rođena 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Nišu na Odseku za likovne umetnosti, gde je i specijalizirala 2010. godine.
Član je ULUS-a od 2012. godine. Učestvovala je u radu više od trideset likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Realizovala je 17 samostalnih, a učesnica je više od 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je domaćih i međunarodnih nagrada za umetnički rad.
Izložbu porodice Đorđević možete pogledati do 24. maja.
5. maja u 19 časova u Galeriji „Srbija“ svečano otvorena izložba slika Miroljuba, Katarine i Olge Đorđević.
RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA
MIROSLAVA ANĐELKOVIĆA
MAJ 2016. GALERIJA SRBIJA
Miroslav Anđelković je rođen 1945. godine u Jelašnici kod Niša.Posle završene umetničke škole Đorđe Krstić upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i završava u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića kao i poslediplomske studije. Postaje član je ULUSa i LADE.
Od svog prvog pojavljivanja davne 1970. godine na izložbi "Generacija 1969/70" pa sve do danas aktivno izlaže na značajnijim izložbama u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagao na prostorima bivše Jugoslavije, Srbije, Švajcerske.1989 godine putuje u Španiju gde specijalizira slikarstvo u Muzeju Prado na Akademiji San Fernando u Madridu kao stipendista španske vlade.
Pored umetničkog rada bavi se i pedagoškim radom najpre radeći kao profesor u niškoj Gimnaziji, kustoskim radom u Galeriji savremene likovne umetnosti Niš kao umetnički direktor i direktor, potom preovladava ljubav prema pedagoškom radu i do penzionisdanja predaje kao vanredni profesor na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu.
Miroslav Anđelković je svakako jedan od najaktivnijih i najsvestranijih umetnika Niša.Aktivnim angažovanjem na svim nivoima kulture učestvovao je u kreiranju likovnog života grada. On slika, sarađuje sa piscima obogaćujući likovnu komponentu književnim izdanjima, bavi se novinarskom ilustracijom postižući vrhunski uspeh.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada iz oblasti slikarstva, grafike, ilustracije, crteža...
Njegova opčinjenost Vizantijom, zlatnim periodom Španije, Munkovim delima ispunjenim melanholijom, fasciniran duhovnom snagom Pola Klea samo su povod da istraji na svom umetničkom putu i stigne do cilja koji je sebi zacrtao.Na slikama ugrađuje svoje emotivno stanje, doživljaje, događaje, vodeći umetnički dnevnik kroz nebrojano puno crteža kroz omiljeni mu gvaš.Bojom iskazuje svoju moć koja prerasta u slikarsku misao: plavi prostori su na njegovim delima opori i duhovni, žuti su vedri i čulni koji se upotpunjuje sa komplementarnom ljubičastom. Inspiracija je stavljena u prvi plan i ona leži u prirodi, sa kojom je u stalnom dosluhu,.Duboko urezana pamćenja iz detinjstva vezana za Jelašnicu, uzbudljive konfiguracije sa ogromnim kamenim gromadama nalik skulpturama koje izranjaju iz zemlje i koloritu sa narodne nošnje koji se provlači i sada na njegovim delima.Njegov kontrolisani nadrealizam višeslojne simboličke fantazije kao jedine autentične strukture slikarskog univerzuma uspeo je da pretoči u delo.
Ovom izložbom možemo slobodno reći, Anđelković zaokružuje svoj stvaralački opus, pružajući nam mogućnost da sagledamo dela sa male distance i zaključimo da je umetnik svakako ostavio dubok trag kada je savremena umetnost u pitanju ne samo grada već i čitave zemlje.
Sonja Vukašinović
MIROSLAVA ANĐELKOVIĆA
MAJ 2016. GALERIJA SRBIJA
Miroslav Anđelković je rođen 1945. godine u Jelašnici kod Niša.Posle završene umetničke škole Đorđe Krstić upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i završava u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića kao i poslediplomske studije. Postaje član je ULUSa i LADE.
Od svog prvog pojavljivanja davne 1970. godine na izložbi "Generacija 1969/70" pa sve do danas aktivno izlaže na značajnijim izložbama u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagao na prostorima bivše Jugoslavije, Srbije, Švajcerske.1989 godine putuje u Španiju gde specijalizira slikarstvo u Muzeju Prado na Akademiji San Fernando u Madridu kao stipendista španske vlade.
Pored umetničkog rada bavi se i pedagoškim radom najpre radeći kao profesor u niškoj Gimnaziji, kustoskim radom u Galeriji savremene likovne umetnosti Niš kao umetnički direktor i direktor, potom preovladava ljubav prema pedagoškom radu i do penzionisdanja predaje kao vanredni profesor na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu.
Miroslav Anđelković je svakako jedan od najaktivnijih i najsvestranijih umetnika Niša.Aktivnim angažovanjem na svim nivoima kulture učestvovao je u kreiranju likovnog života grada. On slika, sarađuje sa piscima obogaćujući likovnu komponentu književnim izdanjima, bavi se novinarskom ilustracijom postižući vrhunski uspeh.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada iz oblasti slikarstva, grafike, ilustracije, crteža...
Njegova opčinjenost Vizantijom, zlatnim periodom Španije, Munkovim delima ispunjenim melanholijom, fasciniran duhovnom snagom Pola Klea samo su povod da istraji na svom umetničkom putu i stigne do cilja koji je sebi zacrtao.Na slikama ugrađuje svoje emotivno stanje, doživljaje, događaje, vodeći umetnički dnevnik kroz nebrojano puno crteža kroz omiljeni mu gvaš.Bojom iskazuje svoju moć koja prerasta u slikarsku misao: plavi prostori su na njegovim delima opori i duhovni, žuti su vedri i čulni koji se upotpunjuje sa komplementarnom ljubičastom. Inspiracija je stavljena u prvi plan i ona leži u prirodi, sa kojom je u stalnom dosluhu,.Duboko urezana pamćenja iz detinjstva vezana za Jelašnicu, uzbudljive konfiguracije sa ogromnim kamenim gromadama nalik skulpturama koje izranjaju iz zemlje i koloritu sa narodne nošnje koji se provlači i sada na njegovim delima.Njegov kontrolisani nadrealizam višeslojne simboličke fantazije kao jedine autentične strukture slikarskog univerzuma uspeo je da pretoči u delo.
Ovom izložbom možemo slobodno reći, Anđelković zaokružuje svoj stvaralački opus, pružajući nam mogućnost da sagledamo dela sa male distance i zaključimo da je umetnik svakako ostavio dubok trag kada je savremena umetnost u pitanju ne samo grada već i čitave zemlje.
Sonja Vukašinović
22. april 2016. u zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma, otvorena je izložba grafika iz ciklusa „Džez“ Anria Matisa (1869-1954). Izložbu čini 20 grafika štampanih u tehnici litografije po kolažima koje je Matis radio tokom Drugog svetskog rata. Grafike koje su izložene u Nišu pripadaju kolekciji Žive i Lazara Vujića.
Anri Matis je jedan od najznačajnijih umetnika XX veka. Rođen je 1869. u Kato-Kambreziju, malom mestu na severo-istoku Francuske. Godine 1887. odlazi u Pariz na studije prava ali nakon kratkotrajnog rada u jednoj advokatskoj kancelariji napušta posao pravnika i posvećuje se umetničkom obrazovanju, najpre na Academie Julian a potom na Ecole des Beaux Arts /Škola lepih umetnosti/ gde studira u klasi Gustava Moroa.
Već 1905. oformio je svoj lični izraz u umetnosti i započeo sa nekolicinom sledbenika novi slikarski pravac - fovizam, koji je podrazumevao primenu smelih i jarkih boja, deformaciju forme i odsustvo perspektive. Bila je to prva slikarska revolucija u 20. veku.
Pored slikarstva bavio se i grafikom, skulpturom, dekoracijom, izradom scenografija i kostima. Od 1941. kada je zbog teške bolesti bio prinuđen da koristi invalidska kolica, Matis se posebno posvetio tehnici kolaža. Izrezivao je različite forme ( figurativne, floralne, apstraktne, ormanentalne) od ravnomerno i monohromski odslikanog papira i slagao ih u smislene likovne celine pri tome pokazujući zadovoljstvo u mogućnosti improvizacije svojstvene i džez muzici. U motivskom pogledu Matisovi kolaži sadrže jasne asocijacije na teme cirkusa, pejzaža, vrtova, na različite mitove i legende. U likovno formalnom pogledu to su „muzikalna dela“ intenzivnog kolorita, živog i razigranog ritma - svojervsna vizuelizacija strukture i senzibilnosti džez muzike. Sedamdesetogodišnji umetnik se strahotama rata suprodstavljao na sebi svojstven način - spokojstvom i vedrinom svojih dela. Matis je likovne predstave kombinovao sa rukopisnim tekstovima u vidu vlastitih zabeleški o umetnosti, iskustvima i filozofiji života.
Izbor od dvadeset kolaža litografski transformisan u grafike, sa pomenutim tekstovima štampan je kao knjiga „Džez“ Anria Matisa u Parizu 1947. u tiražu od 100 primeraka. Objavljene su brojne pohvale i pozitivne kritike, među ostalima Teriede tada piše: „Ta knjiga je izazvala revoluciju u radu ovog umetnika ali i u istoriji savremene umetnosti...U još uvek živom sećanju na ratni, zamračeni Pariz, ovi kolaži predstavljaju retko svetlo, filtrirano kroz prozore, poput čudesnih dragulja“(Tribute, Pariz)
Matis je nastavio tradiciju velikog francuskog slikarstva u novoj, savremenoj varijanti. „Kralj boje“ kako ga često nazivaju istoričari umetnici, bitno je uticao na kubizam, ekspresionizam, nadrelizam , američki pop art... Bio je izuzetno poznat i priznat u Francuskoj, Nemačkoj, Americi i posebno Rusiji. Umro je u Nici 1954 godine.
Posetioci će grafike Anria Matisa moći da vide svakog dana (osim nedelje) u periodu od 11. do 18 sati. Izložba će trajati do 15. maja.
Ovom izložbom pušta se u funkciju zgrada nekadašnjeg „Oficirskog doma“ nakon završene obnove i rekonstrukcije.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Anri Matis je jedan od najznačajnijih umetnika XX veka. Rođen je 1869. u Kato-Kambreziju, malom mestu na severo-istoku Francuske. Godine 1887. odlazi u Pariz na studije prava ali nakon kratkotrajnog rada u jednoj advokatskoj kancelariji napušta posao pravnika i posvećuje se umetničkom obrazovanju, najpre na Academie Julian a potom na Ecole des Beaux Arts /Škola lepih umetnosti/ gde studira u klasi Gustava Moroa.
Već 1905. oformio je svoj lični izraz u umetnosti i započeo sa nekolicinom sledbenika novi slikarski pravac - fovizam, koji je podrazumevao primenu smelih i jarkih boja, deformaciju forme i odsustvo perspektive. Bila je to prva slikarska revolucija u 20. veku.
Pored slikarstva bavio se i grafikom, skulpturom, dekoracijom, izradom scenografija i kostima. Od 1941. kada je zbog teške bolesti bio prinuđen da koristi invalidska kolica, Matis se posebno posvetio tehnici kolaža. Izrezivao je različite forme ( figurativne, floralne, apstraktne, ormanentalne) od ravnomerno i monohromski odslikanog papira i slagao ih u smislene likovne celine pri tome pokazujući zadovoljstvo u mogućnosti improvizacije svojstvene i džez muzici. U motivskom pogledu Matisovi kolaži sadrže jasne asocijacije na teme cirkusa, pejzaža, vrtova, na različite mitove i legende. U likovno formalnom pogledu to su „muzikalna dela“ intenzivnog kolorita, živog i razigranog ritma - svojervsna vizuelizacija strukture i senzibilnosti džez muzike. Sedamdesetogodišnji umetnik se strahotama rata suprodstavljao na sebi svojstven način - spokojstvom i vedrinom svojih dela. Matis je likovne predstave kombinovao sa rukopisnim tekstovima u vidu vlastitih zabeleški o umetnosti, iskustvima i filozofiji života.
Izbor od dvadeset kolaža litografski transformisan u grafike, sa pomenutim tekstovima štampan je kao knjiga „Džez“ Anria Matisa u Parizu 1947. u tiražu od 100 primeraka. Objavljene su brojne pohvale i pozitivne kritike, među ostalima Teriede tada piše: „Ta knjiga je izazvala revoluciju u radu ovog umetnika ali i u istoriji savremene umetnosti...U još uvek živom sećanju na ratni, zamračeni Pariz, ovi kolaži predstavljaju retko svetlo, filtrirano kroz prozore, poput čudesnih dragulja“(Tribute, Pariz)
Matis je nastavio tradiciju velikog francuskog slikarstva u novoj, savremenoj varijanti. „Kralj boje“ kako ga često nazivaju istoričari umetnici, bitno je uticao na kubizam, ekspresionizam, nadrelizam , američki pop art... Bio je izuzetno poznat i priznat u Francuskoj, Nemačkoj, Americi i posebno Rusiji. Umro je u Nici 1954 godine.
Posetioci će grafike Anria Matisa moći da vide svakog dana (osim nedelje) u periodu od 11. do 18 sati. Izložba će trajati do 15. maja.
Ovom izložbom pušta se u funkciju zgrada nekadašnjeg „Oficirskog doma“ nakon završene obnove i rekonstrukcije.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
23. avgust - 11 septembar
Nikola Žigon je rođen 13. jula 1958. godine u Ljubljani, u umetničkoj porodici. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine.
U prvom periodu umetničkog rada bavi se crtežom, koji smatra najvažnijom likovnom disciplinom, ali i videom i instalacijom, koje je izlagao u Studenskom Gradu 1992. godine i u Salonu Muzeja savremenih umetnosti 1995. godine. U tom periodu sopstvenim projektima učestvuje na Malom Sterijinom pozorju 1993. godine, na Festivalu kratkog metra i Oktobarskom salonu 1994. godine.
Dvehiljadite godine živi i radi u Parizu u kome se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Dvema pariškim izložbama i izložbom u Beogradu 2001. godine po povratku iz Pariza, Nikola Žigon je prepoznat kao autor koji je pronašao sopstveni likovni izraz. Njima skreće pažnju na sebe i postaje ekskluzivni član prestižne Prom galerije iz Minhena, 2002. godine. Slike Nikole Žigona otkupilo je više nemačkih muzeja i brojne privatne kolekcije širom Evrope i Amerike.
Na izložbama u Minhenu 2004. i 2009, u Portugalu 2005. godine, u Beogradu 2006. i 2007. godine, Nikola Žigon se predstavlja svojim belim slikama.
2009. godine uporedo izlažući slike u Tivtu, Petrovcu i Sv. Stefanu, Žigon priređuje izložbu crteža velikog formata u Galeriji New moment u Beogradu. Iste godine izlaže svoju najnoviju slikarsku produkciju u Galeriji 212. Slede izlozbe u Galeriji Progres u Beogradu, izložbe u Milanu, Piranu, Dubaiu…
Novi ciklus slika, kojima se umetnik posle izložbe u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” predstavlja niškoj publici u galeriji “Srbija”, nastao je u poslednje tri godine. U sliku emformelne strukture, gde je dominirala belina i svetli kolorit i gde je crtež predstavljao važan element, umetnik unosi snažnije kolorističke namaze u duhu apstraktnog ekspresionizma. Povod su trenuci iz grčke mitologije, oživljeni do daleke naznake ili jasne figuralne prepoznatljivosti.
Milan Ristic
Nikola Žigon je rođen 13. jula 1958. godine u Ljubljani, u umetničkoj porodici. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine.
U prvom periodu umetničkog rada bavi se crtežom, koji smatra najvažnijom likovnom disciplinom, ali i videom i instalacijom, koje je izlagao u Studenskom Gradu 1992. godine i u Salonu Muzeja savremenih umetnosti 1995. godine. U tom periodu sopstvenim projektima učestvuje na Malom Sterijinom pozorju 1993. godine, na Festivalu kratkog metra i Oktobarskom salonu 1994. godine.
Dvehiljadite godine živi i radi u Parizu u kome se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Dvema pariškim izložbama i izložbom u Beogradu 2001. godine po povratku iz Pariza, Nikola Žigon je prepoznat kao autor koji je pronašao sopstveni likovni izraz. Njima skreće pažnju na sebe i postaje ekskluzivni član prestižne Prom galerije iz Minhena, 2002. godine. Slike Nikole Žigona otkupilo je više nemačkih muzeja i brojne privatne kolekcije širom Evrope i Amerike.
Na izložbama u Minhenu 2004. i 2009, u Portugalu 2005. godine, u Beogradu 2006. i 2007. godine, Nikola Žigon se predstavlja svojim belim slikama.
2009. godine uporedo izlažući slike u Tivtu, Petrovcu i Sv. Stefanu, Žigon priređuje izložbu crteža velikog formata u Galeriji New moment u Beogradu. Iste godine izlaže svoju najnoviju slikarsku produkciju u Galeriji 212. Slede izlozbe u Galeriji Progres u Beogradu, izložbe u Milanu, Piranu, Dubaiu…
Novi ciklus slika, kojima se umetnik posle izložbe u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” predstavlja niškoj publici u galeriji “Srbija”, nastao je u poslednje tri godine. U sliku emformelne strukture, gde je dominirala belina i svetli kolorit i gde je crtež predstavljao važan element, umetnik unosi snažnije kolorističke namaze u duhu apstraktnog ekspresionizma. Povod su trenuci iz grčke mitologije, oživljeni do daleke naznake ili jasne figuralne prepoznatljivosti.
Milan Ristic
Samostalna izložba Mirjane Krstevske, umetnice iz Beograda
15. septembar - 04. oktobar
Izložbu čine radovi iz ciklusa „Zemlja“ koji umetnica stvara i razvija poslednjih pet godina, misaono podstaknuta pitanjem sudbine i ugroženosti planete na kojoj živimo.
U dosadašnjem slikarskom opusu Mirjane Krstevske egzistira nekoliko tematsko - stilskih celina od kojih je sasvim sigurno najobimnija i najrazuđenija celina posvećena prirodi odnosno pejzažu. Doživljavajući prirodu sa aspekta jedinstvenosti, lepote, snage, ali i tajanstvenosti i misterioznosti, umetnica je u likovnoj interpretaciji različitih scena iz prirode prepoznala elemente za indirektnu vizuelizaciju sopstvenih emotivnih i intelektualnih kodova.
Dugogodišnje slikarsko „druženje“ Mirjane Krstevske sa prirodom rezultiralo je neminovno i menama samog likovnog pristupa i izbora motiva. Od slika poetično-lirske atmosfere pejzaža sa visokim, raskošnim krošnjama drveća i mirnom površinom reke iz devedesetih godina (ciklus Predeli ), preko prikaza neba, likovno rešenih na magičnoj granici između asocijacije i apstrakcije (ciklus Nebo nad Beogradom) umetnica polednjih godina, misaono podstaknuta pitanjem sudbine i ugroženosti planete na kojoj živimo, stvara i razvija jedinstven ciklus ZEMLjA.
Ovaj ciklus uljanih slika i pastela posebne je ikonografije i počiva na vizijama pejzaža svih pet kontitenata viđenih sa nebeskih visina. Opredeljujući se za ovakav koncept, stvarajući dela koja su vizuelno nalik satelitskim snimcima, Mirjana Krstevska slika prizore koji počinju i završavaju izvan granica platna, nadovezuju se jedan na drugi a mogu se doživeti i tumačiti kao jedinstven poliptih odnosno svojevrsna likovna saga o uzročno-posledičnim kosmičkim vezama, konkretno u ovom slučaju - saga o sadejstvu i dinamici odnosa između zemlje i neba. Reljefna konfiguracija planete Zemlje oličena u vrletnim planinskim masivima, pustinjskim poljima ili krševitim liticama na delima Mirjane Krstevske, nazire se ispod mreže slobodno formiranih oblika i prerasta u prizor tajanstvene gotovo metafizičke atmosfere široke skale osećajnosti od pritajene uzvišenosti do dramatične uznemirenosti.
Pristup motivu nije egzaktan i realističan. Umetnica ne teži detaljnom opisu već neposrednom, sublimiranom likovnom transponovanju umetničkog polazišta, što ova dela dovodi u prostore sugestivne asocijativnosti. Želja da se dosegne onaj suštinski sadržaj prizora, čini da se umetnica ne odriče u potpunosti živog tkiva konkretnog oblika već samo varira odnos prema motivu : od čvršće veze (prepoznatljive u segmentima sa dočaranim voluminoznim, taktilnim vrednostima i naglašenijim crtežom) do smelije - oličene u slobodnim oblicima čije se opažajne vrednosti tek naslućuju.
Ovaj ciklus slika Mirjane Krstevske ekspresionistički je negovan a boja, svetlost i gest njegovi su postulati. Razvijajući sam likovni iskaz po principu vešto sprovedenih suprotnosti (smena toplih i hladnih boja, pastuoznih i sfumato hromatskih partija, preciznog konturnog crteža i mreže slobodnih gestualnih poteza) uz suptilan i govoto urođen osećaj za koloritne modulacije i dočaravanje svetlosnih prodora, umetnica stvara dela puna dinamike i dramatičnog naboja što je u potpunom sadejstvu sa početnim podsticajem, odnosno tematskim kontekstom ciklusa, kao upozorenjem ili ličnim apelom da se odnos čoveka prema prirodi i vlastitoj planeti mora brzo i drastično promeniti jer nas u protivnom čeka katastofičan epilog.
Ciklus Zemlja Mirjane Krstevske jasno potvrđuje iskreno proživljen osećaj za likovno izražavanje koje nosi emocionalan poriv i posebne impulse individualnog komuniciranja sa savremenim svetom i njegovim globalnim karakteristikama.
Milica Todorović
15. septembar - 04. oktobar
Izložbu čine radovi iz ciklusa „Zemlja“ koji umetnica stvara i razvija poslednjih pet godina, misaono podstaknuta pitanjem sudbine i ugroženosti planete na kojoj živimo.
U dosadašnjem slikarskom opusu Mirjane Krstevske egzistira nekoliko tematsko - stilskih celina od kojih je sasvim sigurno najobimnija i najrazuđenija celina posvećena prirodi odnosno pejzažu. Doživljavajući prirodu sa aspekta jedinstvenosti, lepote, snage, ali i tajanstvenosti i misterioznosti, umetnica je u likovnoj interpretaciji različitih scena iz prirode prepoznala elemente za indirektnu vizuelizaciju sopstvenih emotivnih i intelektualnih kodova.
Dugogodišnje slikarsko „druženje“ Mirjane Krstevske sa prirodom rezultiralo je neminovno i menama samog likovnog pristupa i izbora motiva. Od slika poetično-lirske atmosfere pejzaža sa visokim, raskošnim krošnjama drveća i mirnom površinom reke iz devedesetih godina (ciklus Predeli ), preko prikaza neba, likovno rešenih na magičnoj granici između asocijacije i apstrakcije (ciklus Nebo nad Beogradom) umetnica polednjih godina, misaono podstaknuta pitanjem sudbine i ugroženosti planete na kojoj živimo, stvara i razvija jedinstven ciklus ZEMLjA.
Ovaj ciklus uljanih slika i pastela posebne je ikonografije i počiva na vizijama pejzaža svih pet kontitenata viđenih sa nebeskih visina. Opredeljujući se za ovakav koncept, stvarajući dela koja su vizuelno nalik satelitskim snimcima, Mirjana Krstevska slika prizore koji počinju i završavaju izvan granica platna, nadovezuju se jedan na drugi a mogu se doživeti i tumačiti kao jedinstven poliptih odnosno svojevrsna likovna saga o uzročno-posledičnim kosmičkim vezama, konkretno u ovom slučaju - saga o sadejstvu i dinamici odnosa između zemlje i neba. Reljefna konfiguracija planete Zemlje oličena u vrletnim planinskim masivima, pustinjskim poljima ili krševitim liticama na delima Mirjane Krstevske, nazire se ispod mreže slobodno formiranih oblika i prerasta u prizor tajanstvene gotovo metafizičke atmosfere široke skale osećajnosti od pritajene uzvišenosti do dramatične uznemirenosti.
Pristup motivu nije egzaktan i realističan. Umetnica ne teži detaljnom opisu već neposrednom, sublimiranom likovnom transponovanju umetničkog polazišta, što ova dela dovodi u prostore sugestivne asocijativnosti. Želja da se dosegne onaj suštinski sadržaj prizora, čini da se umetnica ne odriče u potpunosti živog tkiva konkretnog oblika već samo varira odnos prema motivu : od čvršće veze (prepoznatljive u segmentima sa dočaranim voluminoznim, taktilnim vrednostima i naglašenijim crtežom) do smelije - oličene u slobodnim oblicima čije se opažajne vrednosti tek naslućuju.
Ovaj ciklus slika Mirjane Krstevske ekspresionistički je negovan a boja, svetlost i gest njegovi su postulati. Razvijajući sam likovni iskaz po principu vešto sprovedenih suprotnosti (smena toplih i hladnih boja, pastuoznih i sfumato hromatskih partija, preciznog konturnog crteža i mreže slobodnih gestualnih poteza) uz suptilan i govoto urođen osećaj za koloritne modulacije i dočaravanje svetlosnih prodora, umetnica stvara dela puna dinamike i dramatičnog naboja što je u potpunom sadejstvu sa početnim podsticajem, odnosno tematskim kontekstom ciklusa, kao upozorenjem ili ličnim apelom da se odnos čoveka prema prirodi i vlastitoj planeti mora brzo i drastično promeniti jer nas u protivnom čeka katastofičan epilog.
Ciklus Zemlja Mirjane Krstevske jasno potvrđuje iskreno proživljen osećaj za likovno izražavanje koje nosi emocionalan poriv i posebne impulse individualnog komuniciranja sa savremenim svetom i njegovim globalnim karakteristikama.
Milica Todorović
Mirjana Krstevska je diplomirala (1980) i magistrirala (1983) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Realizovala je 29 samostalnih izložbi i izlagala na preko 500 koletivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je osam nagrada.Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Ima status istaknutog umetnika.
Izložba „Skulpture u staklu“ Tomislava Todorovića.
Tomislav Todorović je rođen u Sibnici 1948. godine. Diplomirao je vajarstvo 1972. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao je kod prof. Aleksandra Zarina, Vojina Stojića i Jovana Kratohvila, kod koga je 1974. godine završio i poslediplomske studije.
Od 1988. do 1993. godine radi kao profesor vajanja u „Šumatovačkoj“ u Centru za likovno obrazovanje. Od 1998. je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, trenutno u zvanju redovni profesor.
Izlagao je na 12 samostalnih i preko 400 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao u radu 33 umetničke kolonije i simpozijuma u zemlji i inostranstvu (Oronjsko-Poljska, u Danilovgradu, „Bor-bakar“, „Tera“ Kikinda, „Mermer i zvuci“ Aranđelovac...).
Skulpture Tomislava Todorovića se nalaze u najznačajnim zbirkama u zemlji, među kojima u zbirkama Narodnog muzeja i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Cepter, Muzeja skulpture u Kraljevu, Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru.
Njegove skulpture izvedene u slobodnom prostoru su u Ljubljani, Cazinu, Oronjskom, Danilovgradu i Boru.
Za uspehe u vajarstvu nagrađivan je 20 puta („Zlatno dleto“, „Crtež i mala plastika“, Bijenale minijature Gornji Milanovac, Prostor 88...Nagrada na „Jesenjoj izložbi“ ULUS-a, 2014. godine). Živi i radi u Beogradu.
Izložbom „Skulpture u staklu“, koju će publika u Nišu moći da vidi do 6. novembra u Galeriji „Srbija“, autor se prvi put samostalno predstavlja u našoj sredini. Nju čini izbor iz najnovije produkcije autora, kojom Tomislav Todorović nastavlja svoja ranija istraživanja na polju savremene skulpture, produbljujući ih izražajnim mogućnostima stakla. Dela tekućeg ciklusa autora izvođena su kombinovanjem materijala (staklo, terakota, metal, Al folija, drvo, plastika), njegovim neposrednim modelovanjem ili prefabrikovanjem. Širok raspon kretnji od klasičnih skulptorskih postupaka i modernistički shvaćene figuracije do konstruktivne apstrakcije, prate znakovne i simboličke promene.
M. R.
Tomislav Todorović je rođen u Sibnici 1948. godine. Diplomirao je vajarstvo 1972. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao je kod prof. Aleksandra Zarina, Vojina Stojića i Jovana Kratohvila, kod koga je 1974. godine završio i poslediplomske studije.
Od 1988. do 1993. godine radi kao profesor vajanja u „Šumatovačkoj“ u Centru za likovno obrazovanje. Od 1998. je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, trenutno u zvanju redovni profesor.
Izlagao je na 12 samostalnih i preko 400 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao u radu 33 umetničke kolonije i simpozijuma u zemlji i inostranstvu (Oronjsko-Poljska, u Danilovgradu, „Bor-bakar“, „Tera“ Kikinda, „Mermer i zvuci“ Aranđelovac...).
Skulpture Tomislava Todorovića se nalaze u najznačajnim zbirkama u zemlji, među kojima u zbirkama Narodnog muzeja i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Cepter, Muzeja skulpture u Kraljevu, Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru.
Njegove skulpture izvedene u slobodnom prostoru su u Ljubljani, Cazinu, Oronjskom, Danilovgradu i Boru.
Za uspehe u vajarstvu nagrađivan je 20 puta („Zlatno dleto“, „Crtež i mala plastika“, Bijenale minijature Gornji Milanovac, Prostor 88...Nagrada na „Jesenjoj izložbi“ ULUS-a, 2014. godine). Živi i radi u Beogradu.
Izložbom „Skulpture u staklu“, koju će publika u Nišu moći da vidi do 6. novembra u Galeriji „Srbija“, autor se prvi put samostalno predstavlja u našoj sredini. Nju čini izbor iz najnovije produkcije autora, kojom Tomislav Todorović nastavlja svoja ranija istraživanja na polju savremene skulpture, produbljujući ih izražajnim mogućnostima stakla. Dela tekućeg ciklusa autora izvođena su kombinovanjem materijala (staklo, terakota, metal, Al folija, drvo, plastika), njegovim neposrednim modelovanjem ili prefabrikovanjem. Širok raspon kretnji od klasičnih skulptorskih postupaka i modernistički shvaćene figuracije do konstruktivne apstrakcije, prate znakovne i simboličke promene.
M. R.
„NIŠKI SALON 20/2“
Sa namerom da pospeši kreativnu saradnju, mobilnost i komunikativnost između umetnika, kritičara i ustanove a sa ciljem boljeg poznavanja, promovisanja i valorizovanja naše savremene umetničke produkcije, Galerija savremene likovne umetnosti u svoj izložbeni program od ove godine uvršćuje izložbu „NIŠKI SALON: 20/2“.
Izložba obuhvata radove dvadesetoro umetnika različitih generacija, izabranih od strane dva selektora. Poziv da budu selektori prve izložbe ovog tipa, na zadovoljstvo organizatora, prihvatile su: Ljiljana Ćinkul i Natalija Cerović - istoričari umetnosti i likovni kritičari dugododišnjeg iskustva i zavidne reputacije. Po propozicijama izložbe svaki od selektora samostalno određuje koncept svog autorskog projekta tako da izložba takođe pruža mogućnost dijaloga, poređenja i sučeljavanja kritičarske misli selektora kroz pojedinačne odgovore umetnika.
Fokusirajući se na temu tela i bića, Ljiljana Ćinkul je za ovu priliku odabrala dela: Vladimira Veličkovića, Milana Blanuše, Anice Vučetić, Maje Simić, Dragana Vojvodića, Nataše Teofilović, Jelene Krstić, Bojana Otaševića, Katarine Alimpijević i Marka Crnobrnje. Kako selektorka kaže: „ U njihovim radovi tematizuje se ideja o identitetu i integritetu individue i fenomenima vremena. To je umetnost koja pripada diskursu ovog vremena i traži odgovore na zagonetku života. Rekli su da,ukoliko telo koristimo kao medijum za izražavanje, više ga nećemo doživljavati fatalistički, i moći ćemo da živimo u, a ne uprkos svom telu.“
Selekcija Natalije Cerović sadrži dela: Ane Adamović, Nikole Pešića, Dragana Jelenkovića, Sava Pekovića, Miška Pavlovića, Ivana Šuletića, Vuka Ćuka, Nikole Savića i Selmana Trtovca. U predgovoru kataloga izložbe Cerović piše „ Većinu radova u ovom izboru mogli bismo da svrstamo u mrežu dela nefigurativnog smera. Autori vešto koriste mogućnosti koje im pružaju novi materijali...Reč je stvaraocima koji su u stanju da uspešno artikulišu svoj teoretski okvir i da svoje ideje stave u širi kontekst.“
Izložba je dakle multimedijalnog karaktera a čine je dela realizovana u svim aktuelnim vizuelnim medijima od grafika i slika preko skulptura i objekata do video radova i performansa koji će na otvaranju izvesti umetnik iz Novog Sada, Dragan Vojvodić.
Po odluci posebno imenovanog tročlanog žirija biće dodeljena nagrada „Niškog salona 20/2“
Namera je da izložba postane tradicionalna i da se održava svake godine tokom novembra. Ideja o organizovanju izložbe ovog tipa potekla je od strane predsednika Upravnog odbora GalerijeSLU Niš, Siniše Stamenkovića. Njegovu inicijativu rado je prihvatila stručna služba Galerije uz svest da će izložba kao primer savremene prakse doprineti većoj zastupljenosti autorskih projekta u izložbenom programu GSLU i značajno uticati na dalju afirmaciju grada Niša kao likovnog i galerijskog centra.
Za GSLU Niš
Milica Todorović - um. direktor
Slobodanka Stupar ''Stepenice na dole su i stepenice na gore''
Galerija ''Srbija''
Slobodanka Stupar je diplomirala unutrašnju arhitekturu i grafiku na FPU u Beogradu, magistrirala je grafiku na FLU u Beogradu i specijalizirala na Školi lepih umetnosti u Atini.
Izlagala je na preko 50 samostalnih izložbi u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu: Keln (1995. dve samostalne, 1996, 1997, 1999), Atina (1987, 1988, 1992, 2003), Solun (2001, 2006), Edinburg, Beč, Minhen, Viten.
Realizovala je u saradnji sa drugim umetnicima više internacionalnih projekata.
Učestvovala je od 1976. na velikom broju grupnih izložbi i više reprezentativnih jugoslovenskih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na mnogobrojnim kolektivnim izložbama i kustoskim projektima u Nemačkoj, Grčkoj, Kanadi, Makedoniji.
Bila je član umetničke grupe Zajednica za istraživanje prostora 1983-1986.
Dobitnik je više nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu od kojih izdvajamo:
nagrada za grafiku Oktobarskog salona u Beogradu i Nagrada za skulpturu Likovne kolonije Železara Sisak 1987, Nagrada bijenala grafičke umetnosti, Ag. Nikolaos, Grčka 1988, Internacionalnog trijenala grafike u Frehenu 1991. i druge.
Dela Slobodanke Supar se nalaze u mnogim muzejima i javnim kolekcijama širom zemlje i inostranstva, poput Muzeja grada i Muzeja Cepter u Beogradu, Ludvig muzeja Keln, Nacionalne pinakoteke Pirej, Grčka, Amerikan College of Ggreece u Atini, kao i u mnogim drugim zemljama poput Nemačke, Norveške, Hrvatske, kao i mnogim privatnim zbirkama.
Projekat “Stepenice na dole su i stepenice na gore” je epilog višegodišnjeg procesa fotografisanja stepenica u muzejima širom sveta koje je umetnica obilazila. Ona ih smatra mestima duhovnosti i okupljanja, sam čin obilaska muzeja za nju ima specijalan ritualni čin. Stepenice po svojoj funkciji i definiciji vode i na gore i na dole, predstavljaju uspon i silazak i predstavljaju metaforu kada je u pitanju umetnost, život umetnika pa čak i života uopšte.
Ovaj projekat sa stepenicama nadovezuje se na predhodni koji je za temu imao vrata, jer kako i sama kaže “ista vrata se nama i otvaraju i zatvaraju, ona su naša energetska polja koja posreduju između unutra i tamo....”
Seriju radova na samoj izložbi čine Stepenice u Umetničkom muzeju u Bonu, Kolumbija muzeju u Kelnu, Kaiša Forum muzeja u Madridu, Muzeja savremene umetnosti u Atini.
Poseban deo projekta čine serije fotografija i video radova snimljenih u zgradi već više godina zatvorenog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja kao tako ispražnjena bez postavke slika izaziva suprotne emocije i doživljaj na umetnicu.
Čitav projekat upotpunjuje zvuk kao proširenje polja vizuelnog. ”Zvuk nije tu došao da bi ilustrovao već je tu da prizove i prenese doživljaj, on je deo polja vizuelnog”- Slobodanka Stupar.
Saradnici na izradi videa Vladan Obradović (diplomirao na katedri Filmska i TV kamera FPU u Beogradu) i saradnik na izradi audio instalacije Nikola Mladenović (Snimatelj i dizajner zvuka), a produkciju multimedijalnog projekta podržalo je Ministarstvo Republike Srbije.
Sonja Vukašinović
28. decembar 2016. - 20. januar 2017. god
Niški crtež je tradicionalna izložba na programu Galerije SLU koja je na zalaganje umetnika i kulturnih radnika grada ustanovljena 1991. godine. Sa željom da pospeši aktivno izlaganje i produkciju crteža, organizator je na ovoj prvoj izložbi predstavio pedesetak dela dvadeset i četvoro umetnika, članova ULUS-a i ULUPUDS-a. Postavljena bez tematskih i stilskih ograničenja, pružila je verodostojan pregled stvaralaštva lokalne umetničke zajednice u ovoj disciplini. Kroz prvih šest godišnjih održavanja izložbe, crteže je na uvid javnosti dao pedeset i jedan izlagač.
Nakon trogodišnje pauze u održavanju, izložba 2000. godine donosi promenu - postavljanje koncepta, odnosno problema pred umetnike. Dragan Perić, predsednik Društva likovnih umetnika Niša zadao je format 100 prema 32 santimetra po vertikali ili horizontali, na koji je odgovorilo dvadeset i troje umetnika. Usledile su teme Krst (2001), MARGINA - PROSTOR IMAGINARNOG (2002), Portret (2003), San (2004), POKRET-PREOKRET (2006), Izvan granica (2007), Tolerancija (2008), Komunikacija (2009), Novi mediji (2010), Reminiscencije (2011), Identiteti (2012), Destrukcija (2013), Princip (2014) i veliki format B1+ (2015). Odgovorivši na petnaest tema, proteklih šesnaest godina, niškoj likovnoj publici predstavilo je svoje crteže 395 debitanata na ovoj smotri.
Za dvadeset redovnih održavanja izložbe Niški crtež 446 umetnika imalo je 1162 nastupa, jednim ili sa više radova. Time je ova izložba najobimnija godišnja smotra crteža u Srbiji. Učešća u njenim održavanjima uzeli su značajni protagonisti domaće likovne scene, a pažnju stručne i šire javnosti zadobio je veliki broj mladih umetnika. Ustanovljenje izložbe Niški crtež i njena kasnija revitalizacija od posebnog su značaja u podsticanju i afirmaciji stvaralačkih resursa umetnika koji žive i rade u Nišu, kao i prezntaciji rada umetnika iz drugih sredina, koji Niški crtež prepoznaju kao referentnu umetničku smotru.
Ovogodišnja dvadeset i prva izložba nosi naziv Rekapitulacija i čine je crteži umetnika koji su svojim kontinuiranim izlaganjem omogućili njeno trajanje i značaj. Od umetnika iz Niša, brojem učešća na ovoj smotri izdvaja se Bratislav Bašić čije je ovo dvadeseto učešće, za njim su Ljubiša Brković (18) i Miodrag Anđelković (17), a od umetnika iz drugih gradova svoje crteže su najčešće izlagali Jelena Tišma i Bojan Otašević koji ovoj izložbi doprinose dvanaesti put, slede Jelena Šalenić Terzić (11), Jovanka Ulić (9) i Žarko Vučković (9).
Da ove godine izlažu pozivu Galerije savremene likovne umetnosti odazvalo se pedeset i petoro umetnika različitih generacija i umetničkih prosedea. Dela tekućih ili široj publici poznatih ciklusa autora svedoče o idejnom, stilskom i medijskom pluralizmu kao koncepcijskom kredu niške izložbe crteža. Zahvaljujemo se svim izlagačima na prethodnih dvadeset i ovoj izložbi Niški crtež: Rekapitulacija.
Milan Ristić
Nakon trogodišnje pauze u održavanju, izložba 2000. godine donosi promenu - postavljanje koncepta, odnosno problema pred umetnike. Dragan Perić, predsednik Društva likovnih umetnika Niša zadao je format 100 prema 32 santimetra po vertikali ili horizontali, na koji je odgovorilo dvadeset i troje umetnika. Usledile su teme Krst (2001), MARGINA - PROSTOR IMAGINARNOG (2002), Portret (2003), San (2004), POKRET-PREOKRET (2006), Izvan granica (2007), Tolerancija (2008), Komunikacija (2009), Novi mediji (2010), Reminiscencije (2011), Identiteti (2012), Destrukcija (2013), Princip (2014) i veliki format B1+ (2015). Odgovorivši na petnaest tema, proteklih šesnaest godina, niškoj likovnoj publici predstavilo je svoje crteže 395 debitanata na ovoj smotri.
Za dvadeset redovnih održavanja izložbe Niški crtež 446 umetnika imalo je 1162 nastupa, jednim ili sa više radova. Time je ova izložba najobimnija godišnja smotra crteža u Srbiji. Učešća u njenim održavanjima uzeli su značajni protagonisti domaće likovne scene, a pažnju stručne i šire javnosti zadobio je veliki broj mladih umetnika. Ustanovljenje izložbe Niški crtež i njena kasnija revitalizacija od posebnog su značaja u podsticanju i afirmaciji stvaralačkih resursa umetnika koji žive i rade u Nišu, kao i prezntaciji rada umetnika iz drugih sredina, koji Niški crtež prepoznaju kao referentnu umetničku smotru.
Ovogodišnja dvadeset i prva izložba nosi naziv Rekapitulacija i čine je crteži umetnika koji su svojim kontinuiranim izlaganjem omogućili njeno trajanje i značaj. Od umetnika iz Niša, brojem učešća na ovoj smotri izdvaja se Bratislav Bašić čije je ovo dvadeseto učešće, za njim su Ljubiša Brković (18) i Miodrag Anđelković (17), a od umetnika iz drugih gradova svoje crteže su najčešće izlagali Jelena Tišma i Bojan Otašević koji ovoj izložbi doprinose dvanaesti put, slede Jelena Šalenić Terzić (11), Jovanka Ulić (9) i Žarko Vučković (9).
Da ove godine izlažu pozivu Galerije savremene likovne umetnosti odazvalo se pedeset i petoro umetnika različitih generacija i umetničkih prosedea. Dela tekućih ili široj publici poznatih ciklusa autora svedoče o idejnom, stilskom i medijskom pluralizmu kao koncepcijskom kredu niške izložbe crteža. Zahvaljujemo se svim izlagačima na prethodnih dvadeset i ovoj izložbi Niški crtež: Rekapitulacija.
Milan Ristić
|
|
|
|
|
28. decembar 2016 - 20. februar 2017. god
Pregled izlozbi u 2016. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 6
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I