G A L E R I J A
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
S A L O N 7 7 2 0 1 6
IVAN MIŠIĆ
PLAKAT
7 - 28. april
PLAKAT
7 - 28. april
SLOBODAN RADOJKOVIĆ
''POETIKA SEČANJA''
10 - 24. maj
''POETIKA SEČANJA''
10 - 24. maj
Rođen je 1987. godine u Kruševcu. Diplomirao je 2010. na Filološko-umetničkom fakultetu (FILUM) u Kragujevcu, na odseku za grafički dizajn kao student generacije. Master studije grafičkog dizajna završio je 2011. na istom fakultetu u klasi prof. Slobodana Štetića.
Autor je četri samostalne izložbe na kojima je izlagao plakate. Izlagao je na preko četrdeset izložbi u zemlji i inostranstvu, pored ostalog i na grupnim izložbama bijenalima i trijenalima grafičkog dizajna, grafike, crteža i ilustracije u Rusiji, Kini, Tajvanu, Francuskoj, Ukrajni, Poljskoj, Italiji, SAD-u i na prostoru bivše Jugoslavije. Na izložbama je redstavio svoje radove iz oblasti grafičkog dizajna, ilustracije, digitalne grafike i crteža. Dobitnik je deset domaćih i internacionalnih nagrada i priznanja od kojih se izdvajaju: II nagrada na Sterijinom pozorju za pozorišni plakat 2013, III nagrada na Sterijinom pozorju za pozorišni plakat 2010. I Nagrada za plakat na IV Svetskom bijenalu studentskog plakata u Novom Sadu 2010.
Njegovi radovi su objavljeni u nekoliko pubikacija u Francuskoj, Rusiji, Kini i SAD-u. Od 2009. godine radi kao grafički dizajner saradnik na projektima u dizajn studiju Voh u Kragujevcu, a od 2011.godine radi kao grafički veb dizajner u švajcarskoj kompaniji Iopzep u Nišu. Kreirao je više likovno-grafičkih rešenja za plakate, ambalaže, veb sajtove, kataloge, kampanje, vizuelne identitete firmi itd.
Samostalno je izlagao u Kragujevcu,(dva puta), Novom Sadu i Vranju.
Ovo mu je peta samostalna izložba.
Na izložbi će biti prikazana serija plakata rađenih na temu poznatih pozorišnih dela u periodu od 2011. do 2015. godine.
Radovi Ivana Mišića predstavljaju svojevrstan način razmišljanja o umetnosti u kome koristi iskustva sopstvene umetničke teorije i prakse .Odabranim likovnim jezikom na vešt način materijalizuje književne koncepte u medij plakata gradeći jedan novi i originalni pristup u idejno-grafičkom smislu. Izbegavajući narativne i ilustrativne segmente Mišić predstavlja svoje ideje, na analitički način posedujući kreativan i problemski pristup.
Autor je četri samostalne izložbe na kojima je izlagao plakate. Izlagao je na preko četrdeset izložbi u zemlji i inostranstvu, pored ostalog i na grupnim izložbama bijenalima i trijenalima grafičkog dizajna, grafike, crteža i ilustracije u Rusiji, Kini, Tajvanu, Francuskoj, Ukrajni, Poljskoj, Italiji, SAD-u i na prostoru bivše Jugoslavije. Na izložbama je redstavio svoje radove iz oblasti grafičkog dizajna, ilustracije, digitalne grafike i crteža. Dobitnik je deset domaćih i internacionalnih nagrada i priznanja od kojih se izdvajaju: II nagrada na Sterijinom pozorju za pozorišni plakat 2013, III nagrada na Sterijinom pozorju za pozorišni plakat 2010. I Nagrada za plakat na IV Svetskom bijenalu studentskog plakata u Novom Sadu 2010.
Njegovi radovi su objavljeni u nekoliko pubikacija u Francuskoj, Rusiji, Kini i SAD-u. Od 2009. godine radi kao grafički dizajner saradnik na projektima u dizajn studiju Voh u Kragujevcu, a od 2011.godine radi kao grafički veb dizajner u švajcarskoj kompaniji Iopzep u Nišu. Kreirao je više likovno-grafičkih rešenja za plakate, ambalaže, veb sajtove, kataloge, kampanje, vizuelne identitete firmi itd.
Samostalno je izlagao u Kragujevcu,(dva puta), Novom Sadu i Vranju.
Ovo mu je peta samostalna izložba.
Na izložbi će biti prikazana serija plakata rađenih na temu poznatih pozorišnih dela u periodu od 2011. do 2015. godine.
Radovi Ivana Mišića predstavljaju svojevrstan način razmišljanja o umetnosti u kome koristi iskustva sopstvene umetničke teorije i prakse .Odabranim likovnim jezikom na vešt način materijalizuje književne koncepte u medij plakata gradeći jedan novi i originalni pristup u idejno-grafičkom smislu. Izbegavajući narativne i ilustrativne segmente Mišić predstavlja svoje ideje, na analitički način posedujući kreativan i problemski pristup.
Izložba Slobodana Radojkovića iz ciklusa „Poetika sećanja“, obuhvata grafike rađene u tehnici drvoreza i bojene objekte.
Slobodan Radojković je rođen u Nišu 1967. godine. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, poslediplomske studije završio u Beogradu na Fakultetu likovnih umetnosti i trenutno je na Doktorskim studijama na istom fakultetu.Radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu na predmetu Grafika. Član je ULUSa od 1993. godine i od tada aktivno izlaže na značajnijim izložbama u zemlji i inostranstvu.Samostalno je izlagao 16 puta u Nišu, Pirotu, Beogradu, Sofiji, Novom Sadu, Hjustonu, Kanadi, Banja luci, Kikindi.
Dobitnik je dve nagrade iz oblasti grafike:
Mali pečat niškog Grafičkog krugfa i Prva nagrada na izložbi „EX YU“ grafika u nacionalnoj Galeriji u Beogradu
Slobodan Radojković svoju izložbu posvećuje sećanju na dane provedene sa ocem kako i sam kaže „Prijatne momente zajedničkog života vezivao sam za očevo bavljenje lulom i večernje sate obavijene opojnim mirisom probranih kvalitetnih sorti duvana.“ Dakle LULA je osnovni motiv koji se provlači na svim grafikama kao samostalna celina ili u okviru kompozicije. Crtež predstavlja osnovni likovni element sa kojim do savršenstva iscrtava različite oblike ovog prefinjenog predmeta.Razigranost linije, različitost njenog intenziteta kao i pravaca kretanja dodatno pojačavaju emocije koje umetnik prenosi na svoj rad.Bogatstvo utisaka, mentalnog stanja i sećanja na prošlost vidljivo su predstavljeni.Bojom je pojačan emotivni doživljaj, bilo da se radi o sreći ili kada je predstavljena tuga, gubitak ili želja za davno prošlim danima.Pored LULE on koristi i ČEŠALj pre svega ženski što potvrđuje da je i ljubav prema majci prožeta i čini sastavni deo sećanja kada je reč o ocu. On uredno češlja po svojim uspomena gradeći kompozicije jednu za drugom kao kakvu ličnu zabelešku - ostavštinu za buduća pokolenja. Kreativnost njegovog likovnog izraza i bogatstvo koje pruža drvorez, dodatno očaravaju i zrače sa svakog grafičkog otiska.
Bojeni objekti čine sastavni deo celog ciklusa sa kojima je umetnik želeo da izađe u prostor i svoja sećanja učini opipljivim. Mislimo da je u tome uspeo i da je čitavu priču u potpunosti zaokružio.
za GSLU Niš
Sonja Vukašinović
Slobodan Radojković je rođen u Nišu 1967. godine. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, poslediplomske studije završio u Beogradu na Fakultetu likovnih umetnosti i trenutno je na Doktorskim studijama na istom fakultetu.Radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu na predmetu Grafika. Član je ULUSa od 1993. godine i od tada aktivno izlaže na značajnijim izložbama u zemlji i inostranstvu.Samostalno je izlagao 16 puta u Nišu, Pirotu, Beogradu, Sofiji, Novom Sadu, Hjustonu, Kanadi, Banja luci, Kikindi.
Dobitnik je dve nagrade iz oblasti grafike:
Mali pečat niškog Grafičkog krugfa i Prva nagrada na izložbi „EX YU“ grafika u nacionalnoj Galeriji u Beogradu
Slobodan Radojković svoju izložbu posvećuje sećanju na dane provedene sa ocem kako i sam kaže „Prijatne momente zajedničkog života vezivao sam za očevo bavljenje lulom i večernje sate obavijene opojnim mirisom probranih kvalitetnih sorti duvana.“ Dakle LULA je osnovni motiv koji se provlači na svim grafikama kao samostalna celina ili u okviru kompozicije. Crtež predstavlja osnovni likovni element sa kojim do savršenstva iscrtava različite oblike ovog prefinjenog predmeta.Razigranost linije, različitost njenog intenziteta kao i pravaca kretanja dodatno pojačavaju emocije koje umetnik prenosi na svoj rad.Bogatstvo utisaka, mentalnog stanja i sećanja na prošlost vidljivo su predstavljeni.Bojom je pojačan emotivni doživljaj, bilo da se radi o sreći ili kada je predstavljena tuga, gubitak ili želja za davno prošlim danima.Pored LULE on koristi i ČEŠALj pre svega ženski što potvrđuje da je i ljubav prema majci prožeta i čini sastavni deo sećanja kada je reč o ocu. On uredno češlja po svojim uspomena gradeći kompozicije jednu za drugom kao kakvu ličnu zabelešku - ostavštinu za buduća pokolenja. Kreativnost njegovog likovnog izraza i bogatstvo koje pruža drvorez, dodatno očaravaju i zrače sa svakog grafičkog otiska.
Bojeni objekti čine sastavni deo celog ciklusa sa kojima je umetnik želeo da izađe u prostor i svoja sećanja učini opipljivim. Mislimo da je u tome uspeo i da je čitavu priču u potpunosti zaokružio.
za GSLU Niš
Sonja Vukašinović
23. juna otvorena je izložba Jane Stojaković, umetnice iz Beograda. Izložba pod nazvom „Sadizam u toplom domu“ je multimedijalnog karaktera a čine je eksperimentalni kratki film, fotografije i instalacije.
Jana Stojaković je rođena 1981. godine u Beogradu. Diplomirala je na FLU u Beogradu a posdiplomske i magistarske studije završila na Čelsi koledžu u Londonu 2008/09. godine. Dobitnica je stipendije Vlade - Fonda za mlade talente i stipendije Ministarstva prosvete i sporta. Realizovala je šest samostalnih izložbi. Izlagala na brojnim kolektivnim izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu / Španija, Grčka, Kipar, Velika Britanija, Kanada, Italija, Nemačka/. Učestvovala u radu radionica i letnjih škola u Beogradu, Berlinu i Firenci.
Dosadašnji opus Jane Stojaković sadrži jasnu angažovanu komponentu i počiva na kritičkom stavu umetnice prema različitim pitanjima društvne stvarnosti. Izložba koja će biti realizovana u Nišu, tretira pitanje muško-ženskih odnosa u okviru zajednice akcentujući često zastupljene primere represije i zlostavljanja žena od strane muškaraca. Ovoj temi umetnica pristupa iz različitih aspekata sagledavajući je u istorijskom kontekstu ( instalacija „Božje slovo“ - sa citatima iz zakona i predmetima koji su obično oruđa za represiju), kroz odnos tradicije i savremenosti ( video film) i vizuelizacijom scena iz porodičnog života ( cilus od pet fotografija „S&M domaćica“) sa tragičnim krajem.
Jezikom simbola i metafora na prilično jasan i uverljiv način, a uz visok stepen lične visprenosti i etičke odgovornosti, Jana Stojaković problem diskriminacije, patnje i zlostavljanja žena tretira kao jednu od krucijalnih karakteristika viševekovne epohe patrijaharta koja nažalost i u savremenom dobu nije izgubila na svojoj aktuelnosti.
Izložba će trajati do 12. jula.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Jana Stojaković je rođena 1981. godine u Beogradu. Diplomirala je na FLU u Beogradu a posdiplomske i magistarske studije završila na Čelsi koledžu u Londonu 2008/09. godine. Dobitnica je stipendije Vlade - Fonda za mlade talente i stipendije Ministarstva prosvete i sporta. Realizovala je šest samostalnih izložbi. Izlagala na brojnim kolektivnim izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu / Španija, Grčka, Kipar, Velika Britanija, Kanada, Italija, Nemačka/. Učestvovala u radu radionica i letnjih škola u Beogradu, Berlinu i Firenci.
Dosadašnji opus Jane Stojaković sadrži jasnu angažovanu komponentu i počiva na kritičkom stavu umetnice prema različitim pitanjima društvne stvarnosti. Izložba koja će biti realizovana u Nišu, tretira pitanje muško-ženskih odnosa u okviru zajednice akcentujući često zastupljene primere represije i zlostavljanja žena od strane muškaraca. Ovoj temi umetnica pristupa iz različitih aspekata sagledavajući je u istorijskom kontekstu ( instalacija „Božje slovo“ - sa citatima iz zakona i predmetima koji su obično oruđa za represiju), kroz odnos tradicije i savremenosti ( video film) i vizuelizacijom scena iz porodičnog života ( cilus od pet fotografija „S&M domaćica“) sa tragičnim krajem.
Jezikom simbola i metafora na prilično jasan i uverljiv način, a uz visok stepen lične visprenosti i etičke odgovornosti, Jana Stojaković problem diskriminacije, patnje i zlostavljanja žena tretira kao jednu od krucijalnih karakteristika viševekovne epohe patrijaharta koja nažalost i u savremenom dobu nije izgubila na svojoj aktuelnosti.
Izložba će trajati do 12. jula.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Samostalna izložba Branka Nikolova pod nazivom „Od konkretnog ka apstraktnom“.
29. septembar / 14. oktobar
Izložbu čine 15 grafika sa pratećim dokumentarnim fotografijama.
Istrajnost „ispisivanja“ vlastitih foto dnevničkih zabeleški sa posebnim uglom „gledanja“ na predmete i stvari iz okruženja, dovela je Branka Nikolova do oblikovanja novoosmišljene izložbene celine. Za razliku od predhodnih ciklusa koji su u svom kontekstu sadržali komponentu društveno socijalne angažovanosti, ovaj ciklus polazi od teoretsko formalnih pitanja i dilema unutar same umetnosti, odnosno konkretnije - počiva na preispitivanju relacije ili relativnosti odnosa između konkretnog i apstraktnog.
Branko Nikolov ovom serijom radova ukazuje da je veza između realnog i apstraktnog zapravo vrlo bliska i da okruženje i priroda nude i sadrže primere apstraktnog, samo zavisi da li smo spremni da ih prepoznamo i vidimo. Autor zapravo jasno demonstrira proces prenosa realno viđenog u likovno osmišljeno, koristeći kao predložak vlastite dokumentarne fotografije. Najpre su to snimljeni globalni planovi a potom fokusirani detalji. Fotografski predložak, poput skice likovno obrađuje i prevodi u drugi medij /grafiku ili print/da bi dobio finalni produkt - umetničko delo, kao odraz težnje da se na osoben način zabeleži i likovno definiše slika viđenog detalja. Prilikom selekcije motiva umetnik pokazuje sklonost ka neprenaglašenim vizuelnim segmentima odnosno detaljima na kojima je protok vremena ostavio posledice, narušavajući njihov prvobitan izgled /dela Prasak, Maljevič, Korozija.../. Ekspozicija je fokusirana taman u žižu ukrštanja realnog i likovnog. Sa ovakvim pristupom i vešto pronađenom merom vizuelne transformacije konkretnog prizora u apstraktno likovno delo, postajemo svesni da i neestetska stvarnost, viđena okom umetnika, prerasta u estetizovanu likovnost.
Branko Nikolov ovim ciklusom na svojstven način razobličava tajnu nastanka i stvaranja umetničkog dela ali istovremeno slikovito pokazuju da destrukcija predmeta nije i destrukcija komunikacije. Njegovi finalni radovi dovedeni do nivoa apstrakcije svojom unutrašnjom estetikom provociraju misaonu i emotivnu komunikativnost, nudeći višeslojnost značenja i mogućih tumačenja.
Milica Todorović
29. septembar / 14. oktobar
Izložbu čine 15 grafika sa pratećim dokumentarnim fotografijama.
Istrajnost „ispisivanja“ vlastitih foto dnevničkih zabeleški sa posebnim uglom „gledanja“ na predmete i stvari iz okruženja, dovela je Branka Nikolova do oblikovanja novoosmišljene izložbene celine. Za razliku od predhodnih ciklusa koji su u svom kontekstu sadržali komponentu društveno socijalne angažovanosti, ovaj ciklus polazi od teoretsko formalnih pitanja i dilema unutar same umetnosti, odnosno konkretnije - počiva na preispitivanju relacije ili relativnosti odnosa između konkretnog i apstraktnog.
Branko Nikolov ovom serijom radova ukazuje da je veza između realnog i apstraktnog zapravo vrlo bliska i da okruženje i priroda nude i sadrže primere apstraktnog, samo zavisi da li smo spremni da ih prepoznamo i vidimo. Autor zapravo jasno demonstrira proces prenosa realno viđenog u likovno osmišljeno, koristeći kao predložak vlastite dokumentarne fotografije. Najpre su to snimljeni globalni planovi a potom fokusirani detalji. Fotografski predložak, poput skice likovno obrađuje i prevodi u drugi medij /grafiku ili print/da bi dobio finalni produkt - umetničko delo, kao odraz težnje da se na osoben način zabeleži i likovno definiše slika viđenog detalja. Prilikom selekcije motiva umetnik pokazuje sklonost ka neprenaglašenim vizuelnim segmentima odnosno detaljima na kojima je protok vremena ostavio posledice, narušavajući njihov prvobitan izgled /dela Prasak, Maljevič, Korozija.../. Ekspozicija je fokusirana taman u žižu ukrštanja realnog i likovnog. Sa ovakvim pristupom i vešto pronađenom merom vizuelne transformacije konkretnog prizora u apstraktno likovno delo, postajemo svesni da i neestetska stvarnost, viđena okom umetnika, prerasta u estetizovanu likovnost.
Branko Nikolov ovim ciklusom na svojstven način razobličava tajnu nastanka i stvaranja umetničkog dela ali istovremeno slikovito pokazuju da destrukcija predmeta nije i destrukcija komunikacije. Njegovi finalni radovi dovedeni do nivoa apstrakcije svojom unutrašnjom estetikom provociraju misaonu i emotivnu komunikativnost, nudeći višeslojnost značenja i mogućih tumačenja.
Milica Todorović
GOVOR TELA
Nakon što su duži niz godina bili okrenuti apstraktnom izrazu, čini se da se savremeni umetnici ponovo sve češće odlučuju za figurativno slikarstvo koje se noseći pečat modernog doba, vraća na velika vrata u galerije i umetničke centre svetskih metropola. Slike Darka Trajanovića pokazuju da slična tendencija postoji i na srpskoj umetničkoj sceni. Ovaj umetnik koji je u svom dosadašnjem stvaralaštvu uspešno kombinovao najrazličitije medije odlučio se ovoga puta za onaj najtradicionalniji - sliku. Štaviše, i motiv koji je izabrao da predstavi, ženski akt, inspiriše umetnike od samih početaka istorije umetnosti. Pa opet, iako se neminovno nadovezuje na svoje prethodnike on uspeva da ovom tradicionalnom motivu dâ svoj lični pečat i obradi ga na sebi svojstven način.
Slike iz serije ženskih aktova koje su pred nama odišu pre svega svedenošću. Kao da je sa njih svesno uklonjen svaki element koji bi mogao da omete posmatračevu pažnju i odvuče je sa onog suštinskog. Modeli su postavljeni na pozadinu čija jednostavnost varira od slike do slike i savršeno upotpunjava emociju koju oni nose. Samo telo, smešteno u skučene okvire, vrlo često je primorano da zauzima položaje koji ga deformišu ili ga pak lišavaju njegovih pojedinih delova. Zbog toga nas neki od ovih radova navode da se prisetimo aktova Egona Šilea, mada noseći u sebi jedan sasvim drugačiji, manje mračni senzibilitet i stavljajući lepotu i putenost ženskog tela u drugi plan kako ne bi zasenile emociju.
I upravo je to ono suštinsko u ovim slikama, ta osećajnost kojoj je sve podređeno, koja je iskazana kroz izraze lica, položaje tela modela, a koja je podvučena znalačkim korišćenjem likovnih sredstava. Suptilnom upotrebom boje, veštim kontrastima svetlosti i senke, umetnik uspeva da je načini gotovo opipljivom i toliko snažnom da prevazilazi granice slike i dopire do posmatrača koji može da oseti istu melanholiju, sukob, teskobu ili čežnju.
Ne možemo a da se ne zapitamo ko je žena na slikama Darka Trajanovića? Odakle ona dolazi? To je žena današnjice koja pokušava da se na svoj način i sa onim što u sebi nosi prilagodi okvirima koje joj nameće surovo savremeno društvo - da se u te okvire uklopi ili da ih slomi. Žena pred nama je žena sa kojom se svakodnevno susrećemo, borbena, jaka, samosvesna, ali i dalje u biti nežna i ranjiva, sa sopstvenim strahovima i unutrašnjim borbama.
Suočen sa njom gledalac je primoran da dovede u pitanje model žene i ideal ženske lepote koje mu nameću savremeno društvo i popularna vizuelna kultura; on ne može a da ne uvidi apsurdnost svođenja žene naizgled njenog tela. Istovremeno on postaje svestan položaja koji u današnjem društvu ona uživa, kao i velikih napora koje mora neprestano da čini kako bi u tom istom društvu našla svoje mesto i tu opstala.
Nikola Ivanović
istoricar umetnosti, muzeolog
Univerzitet Paris 3 - Sorbonne nouvelle
Ecole du Louvre
Nakon što su duži niz godina bili okrenuti apstraktnom izrazu, čini se da se savremeni umetnici ponovo sve češće odlučuju za figurativno slikarstvo koje se noseći pečat modernog doba, vraća na velika vrata u galerije i umetničke centre svetskih metropola. Slike Darka Trajanovića pokazuju da slična tendencija postoji i na srpskoj umetničkoj sceni. Ovaj umetnik koji je u svom dosadašnjem stvaralaštvu uspešno kombinovao najrazličitije medije odlučio se ovoga puta za onaj najtradicionalniji - sliku. Štaviše, i motiv koji je izabrao da predstavi, ženski akt, inspiriše umetnike od samih početaka istorije umetnosti. Pa opet, iako se neminovno nadovezuje na svoje prethodnike on uspeva da ovom tradicionalnom motivu dâ svoj lični pečat i obradi ga na sebi svojstven način.
Slike iz serije ženskih aktova koje su pred nama odišu pre svega svedenošću. Kao da je sa njih svesno uklonjen svaki element koji bi mogao da omete posmatračevu pažnju i odvuče je sa onog suštinskog. Modeli su postavljeni na pozadinu čija jednostavnost varira od slike do slike i savršeno upotpunjava emociju koju oni nose. Samo telo, smešteno u skučene okvire, vrlo često je primorano da zauzima položaje koji ga deformišu ili ga pak lišavaju njegovih pojedinih delova. Zbog toga nas neki od ovih radova navode da se prisetimo aktova Egona Šilea, mada noseći u sebi jedan sasvim drugačiji, manje mračni senzibilitet i stavljajući lepotu i putenost ženskog tela u drugi plan kako ne bi zasenile emociju.
I upravo je to ono suštinsko u ovim slikama, ta osećajnost kojoj je sve podređeno, koja je iskazana kroz izraze lica, položaje tela modela, a koja je podvučena znalačkim korišćenjem likovnih sredstava. Suptilnom upotrebom boje, veštim kontrastima svetlosti i senke, umetnik uspeva da je načini gotovo opipljivom i toliko snažnom da prevazilazi granice slike i dopire do posmatrača koji može da oseti istu melanholiju, sukob, teskobu ili čežnju.
Ne možemo a da se ne zapitamo ko je žena na slikama Darka Trajanovića? Odakle ona dolazi? To je žena današnjice koja pokušava da se na svoj način i sa onim što u sebi nosi prilagodi okvirima koje joj nameće surovo savremeno društvo - da se u te okvire uklopi ili da ih slomi. Žena pred nama je žena sa kojom se svakodnevno susrećemo, borbena, jaka, samosvesna, ali i dalje u biti nežna i ranjiva, sa sopstvenim strahovima i unutrašnjim borbama.
Suočen sa njom gledalac je primoran da dovede u pitanje model žene i ideal ženske lepote koje mu nameću savremeno društvo i popularna vizuelna kultura; on ne može a da ne uvidi apsurdnost svođenja žene naizgled njenog tela. Istovremeno on postaje svestan položaja koji u današnjem društvu ona uživa, kao i velikih napora koje mora neprestano da čini kako bi u tom istom društvu našla svoje mesto i tu opstala.
Nikola Ivanović
istoricar umetnosti, muzeolog
Univerzitet Paris 3 - Sorbonne nouvelle
Ecole du Louvre
Branko Nikolov je 1983. godine diplomirao na Nacionalnoj akademiji u Sofiji. Član je ULUS-a i Udruženja umentika Bugarske. Realizovao je trinaest samostalnih izložbi. Izlagao je na preko 100 kolektivnih izložbi od kojih su mnoge internacionalna bijenala i trijenala grafike u Srbiji, Japanu,Turskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Poljskoj... Dobitnik je pet nagrada za grafiku na međunarodnim izložbama u Srbiji, Buragskoj i Rumuniji. Živi i radi na realaciji Niš - Sofija.
Izložba slika Aline Gadomski Todorović.
13 - 27. septembar
U ateljeu, Alina voli da bude okružena predmetima koji hrane njenu radoznalost i postaju glavna tema njenih slika. Šupljine školjki, trulih jaubka, zgužvanih kesa ili pak lobanja naših predaka, umetnici nude nepreglednu paletu boja. To je pravo bogatstvo za slikara poput Aline, koja iz slike u sliku strastveno traga za formom stvarajući novu, svežiju i bogatiju predstavu predmeta.
Alina voli da slika a njena inspiracija koja počiva na smežuranom ostatku ploda i na sjajnim zaobljenim formama koje izbacuju more i zemlja, podsećaju nas da je koren dobrog likovnog dela jednostavnost. Tematski jednostavne i nesputane teoretskim diktatom, Alinine slike nam otvaraju pogled ka prostranom svetu stvaralaštva, univerzumu viđenog i doživljenog slikarstva.
Nataša Budimlija Krstić
Septembar 2016. god.
Alina Gadomski Todorović je rođena 1975. godine u Beogradu.
Diplomirala je slikarstvo 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Milice Stevanović, a magistarske studije zavšila 2008. godine na istom fakultetu u klasi prof. Velizara Krstića. Članica Udruženja likovnih umetnika Srbije i slobodni umetnik od 2000. godine. Živi i radi u Beogradu.
Učesnica mnogih grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je Pohvale za slikarstvo na XVII Oktobarskom Salonu u Kovinu 2000. godine.
13 - 27. septembar
U ateljeu, Alina voli da bude okružena predmetima koji hrane njenu radoznalost i postaju glavna tema njenih slika. Šupljine školjki, trulih jaubka, zgužvanih kesa ili pak lobanja naših predaka, umetnici nude nepreglednu paletu boja. To je pravo bogatstvo za slikara poput Aline, koja iz slike u sliku strastveno traga za formom stvarajući novu, svežiju i bogatiju predstavu predmeta.
Alina voli da slika a njena inspiracija koja počiva na smežuranom ostatku ploda i na sjajnim zaobljenim formama koje izbacuju more i zemlja, podsećaju nas da je koren dobrog likovnog dela jednostavnost. Tematski jednostavne i nesputane teoretskim diktatom, Alinine slike nam otvaraju pogled ka prostranom svetu stvaralaštva, univerzumu viđenog i doživljenog slikarstva.
Nataša Budimlija Krstić
Septembar 2016. god.
Alina Gadomski Todorović je rođena 1975. godine u Beogradu.
Diplomirala je slikarstvo 1998. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Milice Stevanović, a magistarske studije zavšila 2008. godine na istom fakultetu u klasi prof. Velizara Krstića. Članica Udruženja likovnih umetnika Srbije i slobodni umetnik od 2000. godine. Živi i radi u Beogradu.
Učesnica mnogih grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je Pohvale za slikarstvo na XVII Oktobarskom Salonu u Kovinu 2000. godine.
Mihailo M. Petković, metalne slike, 02 - 21.06. 2016. god.
Mihailo M. Petković je rođen 1958. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je magistarirao 1986. u klasi profesora Živojina Turinskog.
Dobitnik je nagrade „Petar Lubarda“ Fakulteta likovnih umetnosti, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe perspektive XI-XII, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe Samostalnog slikarskog sindikata. Njegove slike se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u galerijskim i privatnim kolekcijama.
Član je ULUS-a od 1985. godine. Izlaže od 1982. godine. Učesnik je većeg broja referentnih kolektivnih izložbi. Izložba „Metalnih slika“ i skulptura u Salonu 77 u niškoj tvrđavi je njegova 25. samostalna izložba.
Zaposlen je kao direktor Prodajne galerije „Beograd“, od 2007. godine.
Dobitnik je nagrade „Petar Lubarda“ Fakulteta likovnih umetnosti, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe perspektive XI-XII, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe Samostalnog slikarskog sindikata. Njegove slike se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u galerijskim i privatnim kolekcijama.
Član je ULUS-a od 1985. godine. Izlaže od 1982. godine. Učesnik je većeg broja referentnih kolektivnih izložbi. Izložba „Metalnih slika“ i skulptura u Salonu 77 u niškoj tvrđavi je njegova 25. samostalna izložba.
Zaposlen je kao direktor Prodajne galerije „Beograd“, od 2007. godine.
Pregled izlozbi u 2016. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I