G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
SAVREMENA UMETNOST BUGARSKE
Autor izložbe, istoričar umetnosti iz Sofije - Desislava Moneva, sačinila je izbor radova desetoto umetnika srednje generacije koji su tokom devedesetih godina počeli svoje umetničke karijere ili samostalno (Iva Jaranova, Bogdan Aleksandrov) ili u okviru neformalnih grupa: Disko 95 (Krasimir Dobrev, Krasimir Karabadžakov) i XXL (Genadi Gatev, Dimitar Jaranov, Rosen Tošev, Svilen Stefanov). Zastupljeni umetnici su karakteristični predstavnici generacije koja od doba tranzicije daje značajan doprinost u procesu transformacije bugarske kulture, umetnosti i posebno slikarstva. Razvili su zavidne individualne opuse i neguju pristup koji je autentičan, provokativan, obogaćen savremenim konceptom.
Izložbu sličnog koncepta GSLU Niš je priredila 2006. godine, tada po selekciji dr. Svilena Stefanova. Stoga ova izložba nosi naslov „Deset godina posle“ a zastupljeni umetnici predstaviće se svojim najnovijim radovima. U predgovoru kataloga Desislava Moneva piše: „Uočljivo je da je na ovoj izložbi akcenat stavljen na sliku - na jedan zaista klasičan, ali uvek aktuelan umetnički medij, čija najnovija istorija u Bugarskoj je bila i u rukama većine ovde izabranih umetnika.”
Pored dominantnih slika izložba sadrži i slikane objekte Ive Jaranove i video radove Venelina Šurelova - cenjenog umetnika u domenu digitalne umetnosti.
Izložba pruža jedan od moguđih uvida u aktuelnu umetičku produkciju susedne Bugarske i trajaće do 22. marta.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Autor izložbe, istoričar umetnosti iz Sofije - Desislava Moneva, sačinila je izbor radova desetoto umetnika srednje generacije koji su tokom devedesetih godina počeli svoje umetničke karijere ili samostalno (Iva Jaranova, Bogdan Aleksandrov) ili u okviru neformalnih grupa: Disko 95 (Krasimir Dobrev, Krasimir Karabadžakov) i XXL (Genadi Gatev, Dimitar Jaranov, Rosen Tošev, Svilen Stefanov). Zastupljeni umetnici su karakteristični predstavnici generacije koja od doba tranzicije daje značajan doprinost u procesu transformacije bugarske kulture, umetnosti i posebno slikarstva. Razvili su zavidne individualne opuse i neguju pristup koji je autentičan, provokativan, obogaćen savremenim konceptom.
Izložbu sličnog koncepta GSLU Niš je priredila 2006. godine, tada po selekciji dr. Svilena Stefanova. Stoga ova izložba nosi naslov „Deset godina posle“ a zastupljeni umetnici predstaviće se svojim najnovijim radovima. U predgovoru kataloga Desislava Moneva piše: „Uočljivo je da je na ovoj izložbi akcenat stavljen na sliku - na jedan zaista klasičan, ali uvek aktuelan umetnički medij, čija najnovija istorija u Bugarskoj je bila i u rukama većine ovde izabranih umetnika.”
Pored dominantnih slika izložba sadrži i slikane objekte Ive Jaranove i video radove Venelina Šurelova - cenjenog umetnika u domenu digitalne umetnosti.
Izložba pruža jedan od moguđih uvida u aktuelnu umetičku produkciju susedne Bugarske i trajaće do 22. marta.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Oficirski dom 2 0 1 7
mart
IZLOŽBA : “Ciganski vrtovi”,
Od četvrtka 23. marta do srede 5. aprila 2017.
Otvaranje : Četvrtak 23. mart u 19h
Galerija Srbija, trg Kralja Milana br. 3, Niš
Ulaz slobodan!
Pavle Jovović je rođen 1989. u Užicu, u Srbiji. Završio je osnovne studije i prvu godinu master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Jasmine Kalić i Slobodana Roksandića. Školovanje nastavlja u Parizu u Visokoj školi lepih umetnosti u slikarskoj klasi profesora Filipa Konjea (Philippe Cognée), gde završava osnovne i master studije. U Parizu boravi od 2012. do 2015. godine. Trenutno živi i slika na relaciji Užice- Beograd. Izlagao je na više kolektivnih izložbi i četiri samostalne izložbe, u Srbiji i Parizu.
Njegova nova izožba će biti postavljena u Galeriji Savremene likovne umetnosti u Nišu od 23. marta do 5. aprila 2017.godine
Izloženi radovi predstavljaju kombinacije različitih vidova slikarskog izražavanja. Slika je objekt koji nastaje kao posledica ličnog izražaja. Ona je uzrok sabiranja raštrkanih izražajnih potencijala umetnika.
Proces nastanka ovih slika sličan je ulasku u ciganske vrtove, koji su i inspirisali Pavla Jovovića.
Otvaranje izložbe je 23. marta u 19h u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.
EXPOSITION : “Les Jardins de manouches”
Du jeudi 23 mars au mercredi 5 avril 2017
Vernissage : Jeudi 23 mars à 19h
Galerie Serbie, Trg Kralja Milana 3, Niš
Entrée libre !
Pavle Jovović est né en 1989 à Uzice, en Serbie. Après avoir complété ses études de premier cycle, il entreprend une première année d’études de maîtrise à la Faculté des Beaux-Arts de Belgrade dans la classe de Jasmina Kalic et Slobodan Roksandić. Grâce à une bourse du gouvernement français, il poursuit ses études à Paris à l’Ecole Supérieure des Beaux-Arts (ENSBA), dans le département de peinture sous la tutelle du professeur Philippe Cognée. Après avoir séjourné à Paris de 2012 à 2015, il retourne en Serbie, où il vit et peint entre Uzice et Belgrade. Il a contribué à plusieurs expositions de groupe et a même à son actif quatre expositions individuelles en Serbie et à Paris.
Sa nouvelle exposition, les Jardins de manouches, sera présentée à la Galerie de l’Art Contemporain de Niš du 23 mars au 5 avril 2017.
Les œuvres exposées sont une combinaison de diverses formes d’expression picturale. Le tableau étant un objet découlant de l’expression personnelle, il est la cause de rassemblement dispersé du potentiel expressif de l’artiste. Le processus de la formation de ces tableaux est similaire à l’entrée dans les jardins de manouches qui ont inspiré Pavle Jovovic.
Le vernissage de l’exposition aure lieu le 23 mars à 19h à la Galerie de l’Art Contemporain Niš.
IZLOŽBA : “Ciganski vrtovi”,
Od četvrtka 23. marta do srede 5. aprila 2017.
Otvaranje : Četvrtak 23. mart u 19h
Galerija Srbija, trg Kralja Milana br. 3, Niš
Ulaz slobodan!
Pavle Jovović je rođen 1989. u Užicu, u Srbiji. Završio je osnovne studije i prvu godinu master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Jasmine Kalić i Slobodana Roksandića. Školovanje nastavlja u Parizu u Visokoj školi lepih umetnosti u slikarskoj klasi profesora Filipa Konjea (Philippe Cognée), gde završava osnovne i master studije. U Parizu boravi od 2012. do 2015. godine. Trenutno živi i slika na relaciji Užice- Beograd. Izlagao je na više kolektivnih izložbi i četiri samostalne izložbe, u Srbiji i Parizu.
Njegova nova izožba će biti postavljena u Galeriji Savremene likovne umetnosti u Nišu od 23. marta do 5. aprila 2017.godine
Izloženi radovi predstavljaju kombinacije različitih vidova slikarskog izražavanja. Slika je objekt koji nastaje kao posledica ličnog izražaja. Ona je uzrok sabiranja raštrkanih izražajnih potencijala umetnika.
Proces nastanka ovih slika sličan je ulasku u ciganske vrtove, koji su i inspirisali Pavla Jovovića.
Otvaranje izložbe je 23. marta u 19h u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.
EXPOSITION : “Les Jardins de manouches”
Du jeudi 23 mars au mercredi 5 avril 2017
Vernissage : Jeudi 23 mars à 19h
Galerie Serbie, Trg Kralja Milana 3, Niš
Entrée libre !
Pavle Jovović est né en 1989 à Uzice, en Serbie. Après avoir complété ses études de premier cycle, il entreprend une première année d’études de maîtrise à la Faculté des Beaux-Arts de Belgrade dans la classe de Jasmina Kalic et Slobodan Roksandić. Grâce à une bourse du gouvernement français, il poursuit ses études à Paris à l’Ecole Supérieure des Beaux-Arts (ENSBA), dans le département de peinture sous la tutelle du professeur Philippe Cognée. Après avoir séjourné à Paris de 2012 à 2015, il retourne en Serbie, où il vit et peint entre Uzice et Belgrade. Il a contribué à plusieurs expositions de groupe et a même à son actif quatre expositions individuelles en Serbie et à Paris.
Sa nouvelle exposition, les Jardins de manouches, sera présentée à la Galerie de l’Art Contemporain de Niš du 23 mars au 5 avril 2017.
Les œuvres exposées sont une combinaison de diverses formes d’expression picturale. Le tableau étant un objet découlant de l’expression personnelle, il est la cause de rassemblement dispersé du potentiel expressif de l’artiste. Le processus de la formation de ces tableaux est similaire à l’entrée dans les jardins de manouches qui ont inspiré Pavle Jovovic.
Le vernissage de l’exposition aure lieu le 23 mars à 19h à la Galerie de l’Art Contemporain Niš.
Izožba fotografija Dragiše Radulovića. Izložba „55 godina sa umetnicima“ svečano će biti otvorena 4. aprila u 19. časova u galeriji Srbija.
Od 4. do 23. aprila u galeriji Srbija biće izložena dela fotografa Dragiše Radulovića. Izložbu „55 godina sa umetnicima“ čini izbor iz autorove dugogodišnje prakse portretisanja umetnika i uvaženih ljudi srpske kulture, a poseban segment izložbe čine fotorafije snimljene na kulturnim događanjima. Portreti umetnika i celina, poetski naslovljena „Susreti“ svedoče o Raduloviću kao vrsnom dokumentatoru ovog istorijskog perioda u nacionalnoj kulturi. Više tematske obrade u portetisanju su razlog da kotinuirana praksa autora zauzima posebno mesto u domaćoj fotografiji.
Kuriozitet ove izložbe predstavljaju i portreti pojedinih istaknutih niških umetnika, koji su snimljeni za ovu priliku.
Dragiša Radulović je rođen 1936. godine u Čačku. Kao diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom je počeo da se bavi u gimnaziji, a izlaže od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Realizovao je 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor, organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom „Boris Kidrič“, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC , „Cvijeta Zuzorić“, „Stara kapetanija“, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.
Za Gslu:
Milan Ristić
Od 4. do 23. aprila u galeriji Srbija biće izložena dela fotografa Dragiše Radulovića. Izložbu „55 godina sa umetnicima“ čini izbor iz autorove dugogodišnje prakse portretisanja umetnika i uvaženih ljudi srpske kulture, a poseban segment izložbe čine fotorafije snimljene na kulturnim događanjima. Portreti umetnika i celina, poetski naslovljena „Susreti“ svedoče o Raduloviću kao vrsnom dokumentatoru ovog istorijskog perioda u nacionalnoj kulturi. Više tematske obrade u portetisanju su razlog da kotinuirana praksa autora zauzima posebno mesto u domaćoj fotografiji.
Kuriozitet ove izložbe predstavljaju i portreti pojedinih istaknutih niških umetnika, koji su snimljeni za ovu priliku.
Dragiša Radulović je rođen 1936. godine u Čačku. Kao diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom je počeo da se bavi u gimnaziji, a izlaže od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Realizovao je 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor, organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom „Boris Kidrič“, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC , „Cvijeta Zuzorić“, „Stara kapetanija“, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.
Za Gslu:
Milan Ristić
IZLOŽBA DANIJELE FULGOSI
Galerija SRBIJA 27.april-16.maj
LINIJE VREMENA
Rođena u Zemunu 1967. godine.
Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine.
Član ULUS-a od 1992.
Priredila je 22 samostalne izložbe (1993. Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, 1997, 2002, 2008. Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1999. Galerija ULUS, Beograd, 1998, 2003, 2008, 2012. Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, 2011. Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, 2015. Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, itd.).
Učestvovala na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990.
Za svoj umetnički rad dobila je nagrade za grafiku, crtež i umetničke knjige (1992, 2013, Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1997. Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997. Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 2001. Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2004. Zlatna igla ULUS-a, itd.). Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu akt. Živi u Beogradu i bavi se crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Danijela Fulgosi se predstavlja ljubiteljima umetnosti u Nišu u pet osmišljenih segmenata nastalih tokom poslednje dve decenije umetničkog istraživanja od kojih svaki ima svoju odrednicu -po autoru predgovora u katalogu Žaklini Ratković ,kustosu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu - koja glasi: Taloženje, Mape tela, Mreže, Svet bez ljudi, Put. Upravo ovi naslovi treba da budu putokazi u tumačenju njenog složenog, mozaičkog opusa koji se bavi proučavanjem fenomena protoka vremena i promena društvene svesti kao proizvoda izloženosti velikom broju informacija. U centru istraživanja je čovek i njegove dramatične unutrašnje transformacije koje se dešavaju tokom vremena uslovljene različitim društvenim aspektima. Pored toga, u okviru istog problemskog fokusa Danijela Fulgosi proučava kompleksan poces promena koji oblikuje individue vezujući se za pitanje identiteta. Beležeći u fragmentima različita metafizička stanja kombinuje više tehnika na papiru analizitajući i slažući sistematično deo po deo simboličnih iskaza u jednu kompleksnu , višeznačenjsku celinu. Posedujući kritički odnos prema stvarnosti D.Fulgosi istražuje metafore na kojem jedno društvo funkcioniše u nameri da posmatrača postepeno dovede do dubljeg kritičkog razmišljanja i razumevanja stvari koje nas okružuju.
Radmila Kostić
Galerija SRBIJA 27.april-16.maj
LINIJE VREMENA
Rođena u Zemunu 1967. godine.
Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine.
Član ULUS-a od 1992.
Priredila je 22 samostalne izložbe (1993. Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, 1997, 2002, 2008. Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1999. Galerija ULUS, Beograd, 1998, 2003, 2008, 2012. Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, 2011. Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, 2015. Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, itd.).
Učestvovala na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990.
Za svoj umetnički rad dobila je nagrade za grafiku, crtež i umetničke knjige (1992, 2013, Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1997. Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997. Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 2001. Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2004. Zlatna igla ULUS-a, itd.). Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu akt. Živi u Beogradu i bavi se crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Danijela Fulgosi se predstavlja ljubiteljima umetnosti u Nišu u pet osmišljenih segmenata nastalih tokom poslednje dve decenije umetničkog istraživanja od kojih svaki ima svoju odrednicu -po autoru predgovora u katalogu Žaklini Ratković ,kustosu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu - koja glasi: Taloženje, Mape tela, Mreže, Svet bez ljudi, Put. Upravo ovi naslovi treba da budu putokazi u tumačenju njenog složenog, mozaičkog opusa koji se bavi proučavanjem fenomena protoka vremena i promena društvene svesti kao proizvoda izloženosti velikom broju informacija. U centru istraživanja je čovek i njegove dramatične unutrašnje transformacije koje se dešavaju tokom vremena uslovljene različitim društvenim aspektima. Pored toga, u okviru istog problemskog fokusa Danijela Fulgosi proučava kompleksan poces promena koji oblikuje individue vezujući se za pitanje identiteta. Beležeći u fragmentima različita metafizička stanja kombinuje više tehnika na papiru analizitajući i slažući sistematično deo po deo simboličnih iskaza u jednu kompleksnu , višeznačenjsku celinu. Posedujući kritički odnos prema stvarnosti D.Fulgosi istražuje metafore na kojem jedno društvo funkcioniše u nameri da posmatrača postepeno dovede do dubljeg kritičkog razmišljanja i razumevanja stvari koje nas okružuju.
Radmila Kostić
Prolećna izložba ULUS-a, koju Galerija savremene likovne umetnosti Niš preuzima iz Umetničkog Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ iz Beograda, otvorena je 18. maja u Galeriji Srbija, kao i u Paviljonu u Tvrđavi.
Na raspisanom konkursu za izložbu se prijavilo 146 umetnika, od toga je Umetnički savet izabrao radove 119 umetnika različitih stilskih opredeljenja, medijskih orijentacija i generacija. Nišlije će moći da pogledaju i radove svojih osam sugrađana.
Na Prolećnoj izložbi se dodeljuju prestižne nagrade i to: Zlatna paleta - za slikarstvo, Zlatna igla - za grafiku, Zlatno dleto - za skulpturu i Nagrada za oblast proširenih medija. Laureati ovih nagrada sa ponosom taj podatak navode u svojim biografijama i među njima su naši najznačajniji umetnici još od početka šezdesetih kada se dodeljuju nagrade (Ljubica Cuca Sokić, 1966; Miodrag Mića Popović, 1969; Oto Logo, 1961; Bogdan Kršić,1963; Vida Jocić, 1961; Nikola Janković, 1962. i td). Apostrofirani autori su poneli laskavo priznanje za slikarstvo, grafiku i skulpturu, dok se nagrada za Proširene medije dodeljuje od 1999. i njeni prvi dobitnici su Violeta Vojvodić i Katarina Stanković.
Žiri čine Dušan Rusalić (predsednik UO ULUS-a), Slobodan Kuzmanović (član UO ULUS-a), Vesna Milunović (član US), Vesna Ristovski (član US) i istoričar umetnosti Zdravko Vučinik su dodeli sledeće nagrade:Zlatna paleta - Ana Đapović, Zlatno dleto - Milorad Tepavac Tepa, Zlatna igla - Milica Antonijević i Nagrada za proširene medije - Biljana Velinović.
Tradicionalna Prolećna izložba ULUS-a održala se u beogradskom Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ od 30. marta do 23. aprila.
Na raspisanom konkursu za izložbu se prijavilo 146 umetnika, od toga je Umetnički savet izabrao radove 119 umetnika različitih stilskih opredeljenja, medijskih orijentacija i generacija. Nišlije će moći da pogledaju i radove svojih osam sugrađana.
Na Prolećnoj izložbi se dodeljuju prestižne nagrade i to: Zlatna paleta - za slikarstvo, Zlatna igla - za grafiku, Zlatno dleto - za skulpturu i Nagrada za oblast proširenih medija. Laureati ovih nagrada sa ponosom taj podatak navode u svojim biografijama i među njima su naši najznačajniji umetnici još od početka šezdesetih kada se dodeljuju nagrade (Ljubica Cuca Sokić, 1966; Miodrag Mića Popović, 1969; Oto Logo, 1961; Bogdan Kršić,1963; Vida Jocić, 1961; Nikola Janković, 1962. i td). Apostrofirani autori su poneli laskavo priznanje za slikarstvo, grafiku i skulpturu, dok se nagrada za Proširene medije dodeljuje od 1999. i njeni prvi dobitnici su Violeta Vojvodić i Katarina Stanković.
Žiri čine Dušan Rusalić (predsednik UO ULUS-a), Slobodan Kuzmanović (član UO ULUS-a), Vesna Milunović (član US), Vesna Ristovski (član US) i istoričar umetnosti Zdravko Vučinik su dodeli sledeće nagrade:Zlatna paleta - Ana Đapović, Zlatno dleto - Milorad Tepavac Tepa, Zlatna igla - Milica Antonijević i Nagrada za proširene medije - Biljana Velinović.
Tradicionalna Prolećna izložba ULUS-a održala se u beogradskom Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ od 30. marta do 23. aprila.
U četvrtak 25. maja sa početkom u 19 časova u galeriji „Srbija“ održana je tribina „Gubitak galerje „Srbija“ i perspektive izlagačke prakse u Nišu“.
Prisutnima su se na početku obratili predstavnici Galerije savremene likovne umetnosti Niš, umetnički direktor ove ustanove, Milica Todorović, direktor, Milić Petrović i predsednik upravnog odbora, Siniša Stamenković. Oni su ukratko obavestili da je 22. maja ovoj kući upućena Urgencija Sekreterijata za imovinsko pravne poslove Gradske uprave Grada Niša u kojoj se ona obaveže da hitno do 1. juna isprazni prostor galerije „Srbija“ „od lica i stvari“, a da u suprotnom ovaj sekretarijat i Grad Niš „neće snositi odgovornost za posledice koje proisteknu u postpku vraćanja“ ovog prostora. Prisutnima je predočeno da se u sastavu galerije nalaze depoi u kojima se čuva 1499 eksponata, za čiji smeštaj Grad do sada nije ponudio adekvatan smeštaj, u smislu osnovnih muzeoloških standarda za čuvanje kulturnih dobara, već neke od svojih lokala, koji su nebezbedni, opterećeni vlagom, bez grejanja i zahtevaju ozbiljna ulaganja. Umetnički fond Galerije SLU najvrednija je kolekcija umetnosti dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka na teritoriji centralne Srbije i predstavlja kulturno blago Niša, koje treba da afirmiše ovu sredinu.
Galerija „Srbija“, koja je od 2013. godine predmet restitucije, počela je sa radom izložbom „Rimski carski gradovi na teritoriji Srbije“ Srpske akademije nauka i umetnosti, septembra 1993. godine, a prof. Miroslav Anđelković, tadašnji umetnički direktor Galerije SLU, posvedočio je o visokoj svesti tadašnjeg rukovodstva Grada, koje je potom ovu izložbenu salu dalo na trajno korišćenje ovoj ustanovi.
Prof. Dragan Žunić je predočio da je teško naći zamenu ovom izlagačkom prostoru i u smislu njegove lokacije, a na komentare da nema predstavnika gradske vlasti, izjavio je da mu one ne deluju potrseno. Na opšti utisak odsustva ove vrste kostruktivne diskusije, dodato je i to da se u konkretne korake i uz učešće javnosti trebalo ući ranije.
Iz Galerije je rečeno da su u periodu dok je vođen sudski postupak imali uveravanja iz Grada da će ovi problemi biti adekvatno amortizovani i naveli da je Ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora iz jula 2015. godine, koji je zaključen sa Gradom na pet godina, predviđen i period izvršnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti, gde stoji da će Galerija savremene likovne umetnosti Niš i nakon nje koristi prostor „u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njenog poslovanja ali ne duže od tri godine.".
Ovo je je izazvalo najveće strasti svih okupljenih, koji su izimajući reč izrazili jedinstveni stav da štićena ovim članom Ugovora, Galerija može da sačeka adekvatan smeštaj dela, ali i to da je ova ustanova, kao štićenik kulturnih dobara u obavezi da u slučaju njegovog grubog kršenja urgira kod centralne muzejske ustanove i centralne ustanove zaštite kulturnih dobara, koje imaju imunitet da u takvom slučaju oduzmu i zaštite umetnička dela iz fonda Galerije.
Jovan Janković, predsednik centra za zaštitu potrošača „Forum“, izneo je stav iz svog predhodnog Otvorenog pisma Gradskom veću, da je nekadašnja kasarna „Filip Kljajić“ idealno mesto za preseljenje svih prostorno ugroženih instucija kulture u Nišu.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš ima potpisane ugovore o izlaganju sa umetnicima u galeriji „Srbija“ do kraja godine, odobrena sretstva Grada i Ministarstva kulture i informisanja za realizaciju ovih programa.
Izveštaj pripremio za GSLU:
Milan Ristić
Prisutnima su se na početku obratili predstavnici Galerije savremene likovne umetnosti Niš, umetnički direktor ove ustanove, Milica Todorović, direktor, Milić Petrović i predsednik upravnog odbora, Siniša Stamenković. Oni su ukratko obavestili da je 22. maja ovoj kući upućena Urgencija Sekreterijata za imovinsko pravne poslove Gradske uprave Grada Niša u kojoj se ona obaveže da hitno do 1. juna isprazni prostor galerije „Srbija“ „od lica i stvari“, a da u suprotnom ovaj sekretarijat i Grad Niš „neće snositi odgovornost za posledice koje proisteknu u postpku vraćanja“ ovog prostora. Prisutnima je predočeno da se u sastavu galerije nalaze depoi u kojima se čuva 1499 eksponata, za čiji smeštaj Grad do sada nije ponudio adekvatan smeštaj, u smislu osnovnih muzeoloških standarda za čuvanje kulturnih dobara, već neke od svojih lokala, koji su nebezbedni, opterećeni vlagom, bez grejanja i zahtevaju ozbiljna ulaganja. Umetnički fond Galerije SLU najvrednija je kolekcija umetnosti dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka na teritoriji centralne Srbije i predstavlja kulturno blago Niša, koje treba da afirmiše ovu sredinu.
Galerija „Srbija“, koja je od 2013. godine predmet restitucije, počela je sa radom izložbom „Rimski carski gradovi na teritoriji Srbije“ Srpske akademije nauka i umetnosti, septembra 1993. godine, a prof. Miroslav Anđelković, tadašnji umetnički direktor Galerije SLU, posvedočio je o visokoj svesti tadašnjeg rukovodstva Grada, koje je potom ovu izložbenu salu dalo na trajno korišćenje ovoj ustanovi.
Prof. Dragan Žunić je predočio da je teško naći zamenu ovom izlagačkom prostoru i u smislu njegove lokacije, a na komentare da nema predstavnika gradske vlasti, izjavio je da mu one ne deluju potrseno. Na opšti utisak odsustva ove vrste kostruktivne diskusije, dodato je i to da se u konkretne korake i uz učešće javnosti trebalo ući ranije.
Iz Galerije je rečeno da su u periodu dok je vođen sudski postupak imali uveravanja iz Grada da će ovi problemi biti adekvatno amortizovani i naveli da je Ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora iz jula 2015. godine, koji je zaključen sa Gradom na pet godina, predviđen i period izvršnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti, gde stoji da će Galerija savremene likovne umetnosti Niš i nakon nje koristi prostor „u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njenog poslovanja ali ne duže od tri godine.".
Ovo je je izazvalo najveće strasti svih okupljenih, koji su izimajući reč izrazili jedinstveni stav da štićena ovim članom Ugovora, Galerija može da sačeka adekvatan smeštaj dela, ali i to da je ova ustanova, kao štićenik kulturnih dobara u obavezi da u slučaju njegovog grubog kršenja urgira kod centralne muzejske ustanove i centralne ustanove zaštite kulturnih dobara, koje imaju imunitet da u takvom slučaju oduzmu i zaštite umetnička dela iz fonda Galerije.
Jovan Janković, predsednik centra za zaštitu potrošača „Forum“, izneo je stav iz svog predhodnog Otvorenog pisma Gradskom veću, da je nekadašnja kasarna „Filip Kljajić“ idealno mesto za preseljenje svih prostorno ugroženih instucija kulture u Nišu.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš ima potpisane ugovore o izlaganju sa umetnicima u galeriji „Srbija“ do kraja godine, odobrena sretstva Grada i Ministarstva kulture i informisanja za realizaciju ovih programa.
Izveštaj pripremio za GSLU:
Milan Ristić
29. juna 24. jula 2017. izložba ENCAUSTIC - BACK IN BLACK profesora Siniše Žikića
Izložbu čini više segmenata, koji proističu iz dominantne tematske preokupacije umetnika muzičkim, posebno žičanim instumentima. Od „Notnih muzičkih konstrukcija“ , preko „Slovno muzičkih transformacija“, „Velike osmice“, „Kružnog muzičkog kanona“ značajno se proširuje korpus kontekstualizacija i medijski raspon od enkaustičke slike i crteža, preko grafike, prema asamblažu. Segment „Sedam lirskih krugova“ nosi naslov izdanja celokupne književne zaostavštine Momčila Nastasijevića (1894-1938), kome umetnik na ovaj način daje omaž i otvara pitanje analogije njihovih stvaralačkih ličnosti. Bremenitu referencama, ovu postavku karakteriše izrazita intermedijalnost. Ona odražava umetničku konstantnost autora i njegovu uporedost izražavanja.
Siniša Žikić (1951, Trnjane) je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, Odsek za zidno slikarstvo 1977. godine. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek za slikarstvo 1983. godine. Redovni je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, Odsek Primenjeno slikarstvo, Beogradu. Realizovao je ili uzeo učešća u izuzetno velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Značajniji radovi - angažmani
2008 - Međunarodni festival mozaika, Muzej mozaika El Jem, Mahdia, Tunis
- Odbor Svetog Arhijerejskog Sinod-a SPC za unutrašnje uređenje Hrama Svetog
Save, član od 2004.godine, Beograd
Međunarodna letnja škola Univerziteta umetnosti, Beograd:
2011 - ”Ulica mozaika - put Nais”, Mozaik, Niš
2009 - ”Mesta pokretnog sećanja”, Enkaustika, Sremski Karlovci
- Podni mozaik, replike motiva sa poznatih antičkih lokaliteta u Srbiji, antre Fakulteta
primenjenih umetnosti, Beograd
2008 - ”Brza fermentacija ”, Mural, Negotin
2007 - ”Avangrad ”, Revitalizacija murala, Užice
2005 - ”Land art”, Muzej Staro selo, Sirogojno
2004 - Restauracija mozaika na fasadi zgrade Rajhlova palata, Subotica
2003 - Mozaičke kompozicije sa predstavama Sv.Trojice, Sv. Arhangela Mihaila, Sv.
Arhangela Gavrila, Presvete Bogorodice Šire od nebesa sa Hristom, zapadna
fasada Saborne crkve, Beograd
2001 - Organizator prve međunarodne grafičke radionice Beogradski susreti,
Centar za grafiku i vizuelna istraživanja, FLU, Beograd
2000 - Ikona-Tajne Vizantijske ikonografije, radionica, Academie internationale D'ETE de
Wallonie, Libramont, Belgija
Izložbom ENCAUSTIC - BACK IN BLACK Siniše Žikića, Galerija savremene likovne umetnosti nastavlja realizaciju planiranog programa galerije „Srbija“, koji će se najmanje do kraja godine odvijati u zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma.
Izložbu čini više segmenata, koji proističu iz dominantne tematske preokupacije umetnika muzičkim, posebno žičanim instumentima. Od „Notnih muzičkih konstrukcija“ , preko „Slovno muzičkih transformacija“, „Velike osmice“, „Kružnog muzičkog kanona“ značajno se proširuje korpus kontekstualizacija i medijski raspon od enkaustičke slike i crteža, preko grafike, prema asamblažu. Segment „Sedam lirskih krugova“ nosi naslov izdanja celokupne književne zaostavštine Momčila Nastasijevića (1894-1938), kome umetnik na ovaj način daje omaž i otvara pitanje analogije njihovih stvaralačkih ličnosti. Bremenitu referencama, ovu postavku karakteriše izrazita intermedijalnost. Ona odražava umetničku konstantnost autora i njegovu uporedost izražavanja.
Siniša Žikić (1951, Trnjane) je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, Odsek za zidno slikarstvo 1977. godine. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek za slikarstvo 1983. godine. Redovni je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, Odsek Primenjeno slikarstvo, Beogradu. Realizovao je ili uzeo učešća u izuzetno velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Značajniji radovi - angažmani
2008 - Međunarodni festival mozaika, Muzej mozaika El Jem, Mahdia, Tunis
- Odbor Svetog Arhijerejskog Sinod-a SPC za unutrašnje uređenje Hrama Svetog
Save, član od 2004.godine, Beograd
Međunarodna letnja škola Univerziteta umetnosti, Beograd:
2011 - ”Ulica mozaika - put Nais”, Mozaik, Niš
2009 - ”Mesta pokretnog sećanja”, Enkaustika, Sremski Karlovci
- Podni mozaik, replike motiva sa poznatih antičkih lokaliteta u Srbiji, antre Fakulteta
primenjenih umetnosti, Beograd
2008 - ”Brza fermentacija ”, Mural, Negotin
2007 - ”Avangrad ”, Revitalizacija murala, Užice
2005 - ”Land art”, Muzej Staro selo, Sirogojno
2004 - Restauracija mozaika na fasadi zgrade Rajhlova palata, Subotica
2003 - Mozaičke kompozicije sa predstavama Sv.Trojice, Sv. Arhangela Mihaila, Sv.
Arhangela Gavrila, Presvete Bogorodice Šire od nebesa sa Hristom, zapadna
fasada Saborne crkve, Beograd
2001 - Organizator prve međunarodne grafičke radionice Beogradski susreti,
Centar za grafiku i vizuelna istraživanja, FLU, Beograd
2000 - Ikona-Tajne Vizantijske ikonografije, radionica, Academie internationale D'ETE de
Wallonie, Libramont, Belgija
Izložbom ENCAUSTIC - BACK IN BLACK Siniše Žikića, Galerija savremene likovne umetnosti nastavlja realizaciju planiranog programa galerije „Srbija“, koji će se najmanje do kraja godine odvijati u zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma.
„Presudno značenje“ Đorđa Odanovića, 3. do 20. avgust.
Đorđe Odanović je rođen 1956. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Od 1989. radi kao fotograf u Etnografskom muzeju u Beogradu. A od 1998. na katedri fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde od 2011. godine ima zvanje redovnog profesora. 2009-2011. godine gostujući je prof. na arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Učesnik je više međunarodnih umetničkih projekata. Dobitnik velikog broja prestižnih strukovnih priznanja.
Izlagao na više od 100 grupnih izložbi u Srbiji, EH - JU i inostranstvu, a realizovao je 28 samostalnih.
Član ULUPUDS-a i ULUS-a.
Izložbu koju likovna publika u Nišu od 3. aprila može da poseti u nekadašnjem Oficirskom domu čini pet segmenata: „Engmatska mesta“, „Mesta koja nedostaju“, „Sterometrički principi“, „Dolomiti“ i „Strelište“. Tematizujući različita pitanja, izvod su iz pejzažne prakse poslednjeg umetničkog perioda autora, zaokruženog naslovom izložbene celine „Presudno značenje“. Snažno konceptulano određenje, poštovanje ontološkog statusa fotografije kao samosvojnog izražajnog medija i izrazita osvešćenost u njegovom „proširivanju“, odrednice su ove izložbe i dela umetnika Đorđa Odanovića.
Fotografije su snimljene na filmu sa više kamera različitih formata (od 6h7, 9h12 do 18h24 cm) i izvedene u materijalima različitih svojstava (upojnost, ogledalnost, prozirnost...).
Za Galeriju savremene likovne umetnosti Niš:
Milan Ristić, kustos
Đorđe Odanović je rođen 1956. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Od 1989. radi kao fotograf u Etnografskom muzeju u Beogradu. A od 1998. na katedri fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde od 2011. godine ima zvanje redovnog profesora. 2009-2011. godine gostujući je prof. na arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Učesnik je više međunarodnih umetničkih projekata. Dobitnik velikog broja prestižnih strukovnih priznanja.
Izlagao na više od 100 grupnih izložbi u Srbiji, EH - JU i inostranstvu, a realizovao je 28 samostalnih.
Član ULUPUDS-a i ULUS-a.
Izložbu koju likovna publika u Nišu od 3. aprila može da poseti u nekadašnjem Oficirskom domu čini pet segmenata: „Engmatska mesta“, „Mesta koja nedostaju“, „Sterometrički principi“, „Dolomiti“ i „Strelište“. Tematizujući različita pitanja, izvod su iz pejzažne prakse poslednjeg umetničkog perioda autora, zaokruženog naslovom izložbene celine „Presudno značenje“. Snažno konceptulano određenje, poštovanje ontološkog statusa fotografije kao samosvojnog izražajnog medija i izrazita osvešćenost u njegovom „proširivanju“, odrednice su ove izložbe i dela umetnika Đorđa Odanovića.
Fotografije su snimljene na filmu sa više kamera različitih formata (od 6h7, 9h12 do 18h24 cm) i izvedene u materijalima različitih svojstava (upojnost, ogledalnost, prozirnost...).
Za Galeriju savremene likovne umetnosti Niš:
Milan Ristić, kustos
Milan Konjović /1898-1993.Sombor/ je umetnik čije je stvaralaštvo uticalo na tokove srpskog i jugoslovenskog slikarstva XX veka. Svojim osobenim delom stvorio je originalni slikarski svet sugestivne snage i stvaralačke energije.
Godine 1919. upisuje likovnu akademiju u Pragu kod profesora Vlaha Bukovca, međutim, ubrzo napušta Akademiju u potrazi za sopstvenim likovnim izrazom, rastrzan između ekspresionizma i prvih kontakata sa kubizmom. Odlaskom sa akademije Konjović upoznaje poznatog češkog slika Jana Zrzavija, tolerantnog pedagoga retke likovne kulture, od koga prihvata mnoge korisne savete i moguća likovna usmerenja.
Sa dragocenim likovnim iskustvom stečenim u Pragu, Konjović 1921.godine, odlazi u Beč gde je boravi do 1922.godine što je bilo od velikog značaja umetničkom radu mladog Konjovića. Osim kubizma, Konjovićeva orjentacija je usmerena prema stilskom izražavanju svojstveno neoklasicizmu u čijim tokovima će ostati sa kratkim prekidima do 1927.godine.
U Pariz odlazi 1924.godine kada će se potpuno osloboditi uticaja neoklasicističke forme, prihvatajući znatno slobodnije ekspresionističko slikarstvo Konjovićevo interesovanje postepeno se okreće prema Matisu, Van Gogu, i Sutinu, slikarima koji su bliži njegovom senzibilitetu.
Nadahnut neposrednim doživljajem stvarnosti u kome motiv i tema postaju sve što se nalazi u umetnikovom okruženju Konjović slika : enterijer, pejzaž, ljude, mrtvu prirodu itd. Početkom tridesetih godina XX veka, njegovo slikarstvo dobija sve više ličnog pečata i kulminira usaglašeno razvojem dva elementa, linije i boje.Ovaj izuzetan početak slikarske zrelosti obeležiće preko dve stotine slika, takozvane „plave faze“.
Od povratka iz Pariza slikarstvo Milana Konjovića doživeće izvesne promene u kolorističkoj gami. Probuđene slike predela prostrane vojvođanske ravnice, oranice, žitna polja, teme su kojima će se Konjović kasnije baviti dugi niz godina.Ovo izuzetno razdoblje od (1933-1941.) godine, pripada "Crvenoj fazi" oplođenoj bojama Vojvodine, kao i primorskim motivima Cavtata, Mlina i Dubrovnika. Ako je pariska plava faza početak slikarske zrelosti umetnika, onda je crvena faza još snažnija i jezgrovitija. Čulna, dramatična i koloristički sugestivna dela iz ovog perioda logičan su razvoj pojedinih likovnih elemenata i impulsivnijeg slikarskog izraza.
Teške godine, rat i zarobljeništvo u Osnabriku, zaustaviće na kratko izuzetan Konjovićev razvojni put. Dela iz ovog razdoblja, suzdržanijeg kolorita sa dominantno sivo-mrkim tonalitetom i gustim nanosima paste, neposredan su doživljaj stvarnosti koji donosi odjek potištenosti, sumnje, nemira i nepoverljiv odnos slikara prema svetu.
Tokom četvrte decenije Konjović se prvi put okreće pastelu, tehnici više crtačkoj nego slikarskoj, koju je umetnik prihvatio kao ispit i slikarski izazov. Ovaj opus ne beleži novu fazu u njegovom stvaralaštvu, već posebnu celinu koja nam otkriva neke osobine u boljem sagledavanju Konjovićeve umetničke ličnosti.
Uspevao je da u svojim slikama ostvari osobene socijalne motive, ali nikada nije prihvatao nametnute ideje socijalističkog realizma, što će za posledicu umetnik i njegove novonastale slike biti predmet žestokih napada tadašnje zvanične kritike. Celokupan ratni i posleratni period obeležio je Konjovićevu "Sivu fazu", mučne godine pune neizvesnosti i strepnje trajale su trajale do 1952.godine.
Konačno pedesetih godina Konjović se vraća svom strasnom i dinamičnom slikarstvu. Eksperimentiše sa kompozicijom bojom i formom u potrazi za novim slikarskim izrazom. Oslobađa sliku suvišnih detalja, stilizlizuje formu i svodi na dve dimenzije sa čistim kolorističkim odnosom boja. Ovo razdoblje obeležiće novu stilsku promenu u Konjovićevom stvaralaštvu, takozvanu "kolorističku fazu"
Delimično napuštanje predmetnosti, transponovanje kompozicije, oblika, boje i forme gde viđeno postaje samo podsticaj, nagoveštava novu etapu u Konjovićevom stvaralaštvu. Tada nastaju slike snažnog ritma , uzbudljivog i napetog gesta, gde je predmet sveden do simbola, znaka, asocijacije i aluzije pripadajući novoj asocijativnoj fazi.Nakon 1985. godine nastaje pozni period "Bele" ili "Vizantijske faze" koji je trajao do 1990.godine, i kojom zatvara krug impozantnog i plodnog stvaralaštva. Vizantinsko slikarstvo, strogih pravila i principa, transponuje u svoj autentični ekspesionistički izraz.
Dela Milana Konjovića artefakti su umetničke lepote stvarane u sukobu realnog predmeta i slikarske vizije. Neiscrpnu stvaralačku i pokretačku energiju pronalazio je u ljubavi prema čoveku, savršenstvu prirode i uzvišenoj lepoti. Radost stvaranja u interakciji sa snažnim doživnjajem spoljašnjeg sveta osnova je Konjovićevog slikarstva. Neverovatna upornost i želja za stvaranjem, praćena velikom energijom i posvećenom radu donela je Konjoviću uspeh i priznanje kao malo kojem našem slikaru, koji sa razlogom zauzima posebno mesto u srpskom savremenom slikarstvu.
Iz predgovora autora izložbe Nebojše Vasića
Sva izložena dela su vlasništvo Galerije „Milan Konjović“ Sombor
Godine 1919. upisuje likovnu akademiju u Pragu kod profesora Vlaha Bukovca, međutim, ubrzo napušta Akademiju u potrazi za sopstvenim likovnim izrazom, rastrzan između ekspresionizma i prvih kontakata sa kubizmom. Odlaskom sa akademije Konjović upoznaje poznatog češkog slika Jana Zrzavija, tolerantnog pedagoga retke likovne kulture, od koga prihvata mnoge korisne savete i moguća likovna usmerenja.
Sa dragocenim likovnim iskustvom stečenim u Pragu, Konjović 1921.godine, odlazi u Beč gde je boravi do 1922.godine što je bilo od velikog značaja umetničkom radu mladog Konjovića. Osim kubizma, Konjovićeva orjentacija je usmerena prema stilskom izražavanju svojstveno neoklasicizmu u čijim tokovima će ostati sa kratkim prekidima do 1927.godine.
U Pariz odlazi 1924.godine kada će se potpuno osloboditi uticaja neoklasicističke forme, prihvatajući znatno slobodnije ekspresionističko slikarstvo Konjovićevo interesovanje postepeno se okreće prema Matisu, Van Gogu, i Sutinu, slikarima koji su bliži njegovom senzibilitetu.
Nadahnut neposrednim doživljajem stvarnosti u kome motiv i tema postaju sve što se nalazi u umetnikovom okruženju Konjović slika : enterijer, pejzaž, ljude, mrtvu prirodu itd. Početkom tridesetih godina XX veka, njegovo slikarstvo dobija sve više ličnog pečata i kulminira usaglašeno razvojem dva elementa, linije i boje.Ovaj izuzetan početak slikarske zrelosti obeležiće preko dve stotine slika, takozvane „plave faze“.
Od povratka iz Pariza slikarstvo Milana Konjovića doživeće izvesne promene u kolorističkoj gami. Probuđene slike predela prostrane vojvođanske ravnice, oranice, žitna polja, teme su kojima će se Konjović kasnije baviti dugi niz godina.Ovo izuzetno razdoblje od (1933-1941.) godine, pripada "Crvenoj fazi" oplođenoj bojama Vojvodine, kao i primorskim motivima Cavtata, Mlina i Dubrovnika. Ako je pariska plava faza početak slikarske zrelosti umetnika, onda je crvena faza još snažnija i jezgrovitija. Čulna, dramatična i koloristički sugestivna dela iz ovog perioda logičan su razvoj pojedinih likovnih elemenata i impulsivnijeg slikarskog izraza.
Teške godine, rat i zarobljeništvo u Osnabriku, zaustaviće na kratko izuzetan Konjovićev razvojni put. Dela iz ovog razdoblja, suzdržanijeg kolorita sa dominantno sivo-mrkim tonalitetom i gustim nanosima paste, neposredan su doživljaj stvarnosti koji donosi odjek potištenosti, sumnje, nemira i nepoverljiv odnos slikara prema svetu.
Tokom četvrte decenije Konjović se prvi put okreće pastelu, tehnici više crtačkoj nego slikarskoj, koju je umetnik prihvatio kao ispit i slikarski izazov. Ovaj opus ne beleži novu fazu u njegovom stvaralaštvu, već posebnu celinu koja nam otkriva neke osobine u boljem sagledavanju Konjovićeve umetničke ličnosti.
Uspevao je da u svojim slikama ostvari osobene socijalne motive, ali nikada nije prihvatao nametnute ideje socijalističkog realizma, što će za posledicu umetnik i njegove novonastale slike biti predmet žestokih napada tadašnje zvanične kritike. Celokupan ratni i posleratni period obeležio je Konjovićevu "Sivu fazu", mučne godine pune neizvesnosti i strepnje trajale su trajale do 1952.godine.
Konačno pedesetih godina Konjović se vraća svom strasnom i dinamičnom slikarstvu. Eksperimentiše sa kompozicijom bojom i formom u potrazi za novim slikarskim izrazom. Oslobađa sliku suvišnih detalja, stilizlizuje formu i svodi na dve dimenzije sa čistim kolorističkim odnosom boja. Ovo razdoblje obeležiće novu stilsku promenu u Konjovićevom stvaralaštvu, takozvanu "kolorističku fazu"
Delimično napuštanje predmetnosti, transponovanje kompozicije, oblika, boje i forme gde viđeno postaje samo podsticaj, nagoveštava novu etapu u Konjovićevom stvaralaštvu. Tada nastaju slike snažnog ritma , uzbudljivog i napetog gesta, gde je predmet sveden do simbola, znaka, asocijacije i aluzije pripadajući novoj asocijativnoj fazi.Nakon 1985. godine nastaje pozni period "Bele" ili "Vizantijske faze" koji je trajao do 1990.godine, i kojom zatvara krug impozantnog i plodnog stvaralaštva. Vizantinsko slikarstvo, strogih pravila i principa, transponuje u svoj autentični ekspesionistički izraz.
Dela Milana Konjovića artefakti su umetničke lepote stvarane u sukobu realnog predmeta i slikarske vizije. Neiscrpnu stvaralačku i pokretačku energiju pronalazio je u ljubavi prema čoveku, savršenstvu prirode i uzvišenoj lepoti. Radost stvaranja u interakciji sa snažnim doživnjajem spoljašnjeg sveta osnova je Konjovićevog slikarstva. Neverovatna upornost i želja za stvaranjem, praćena velikom energijom i posvećenom radu donela je Konjoviću uspeh i priznanje kao malo kojem našem slikaru, koji sa razlogom zauzima posebno mesto u srpskom savremenom slikarstvu.
Iz predgovora autora izložbe Nebojše Vasića
Sva izložena dela su vlasništvo Galerije „Milan Konjović“ Sombor
Василије Перевалов: Естетика тродимензионалног облика
3. октобра у згради Официрског дома је отвorena изложбa скулптура Василија Перевалова - уметника чија професионална каријера траје дуже од педесет година и који је један од доајена нишке вајарске сцене. Својом педагошком и стваралачком активношћу значајно је допринео развоју и афирмацији вајарства у Нишу.
Од средине шездесетих година XX века, када почиње свој стваралачки пут, Василије Перевалов се определио за принцип сублимације и редукције форме различитих нивоа, дајући својим скулптурама углавном карактер асоцијативног са ретким екскурзима у домен чисте апстракције. Пре десет година у Нишу је приређена ретроспективна изложба која је пружила увид у целину дотадашњег уметниковог опуса. Овом приликом Перевалов излаже радове настале у последњих пар година.
Мотивски репертоар и најновијих дела има своје извориште у свету фигурације и зооморфним мотивима, али одустајући од дескрипције, бришући све што је сувишно и описно, уметник почетне мотиве своди на компактну композицију уравнотежених и складно ритмованих форми меко моделованих, глатких површина. Можда више него раније, у композиционом дефинисању нових скулптура Перевалов користи форму кугле, у пуном волумену или сегментарно, коју позиционира као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме (Ужарено језгро, Раст, Чуварке блага, Жар птица). Уметник заправо редуцира облик често до крајње, осетљиве границе препознатљивости а номинацијом дела посматрачу указује пут ка тумачењу и смислу.
У начину на који Перевалов дефинише фигуралне композиције овог циклуса подвргавајући их стилизацији, препознајемо далеко надахнуће у нашој средњовековној уметности. Ритмика набора хитона и химатиона коју познајемо са фресака доживела је своје опредмећење у скулптурама Владар, Игуманија, Стара монахиња, Стеногоша, Породица, Чуварке блага, краљ Уроша I и краљица Јелена Анжујска.
Сам ликовни израз Василија Перевалова концентрисат је пре свега на естетику форме односно поштује принципе равнотеже, симетрије, прегледности планова, сведености контурних линија а да при томе његове скулптуре нису лишене осећајности већ напротив поседују особени лирски, емотивни набој
Својим најновијим делима аутор нас уверава да стваралачка страст не мирује ни у позном животном добу. Препознатљивим, праксом проверeним, персонализованим скулпторским изразом на радост свих који поштују и прате његов рад, Василије Перевалов траје на свом путу вере у естетику као врховни принцип уметничког дела.
Биографија уметника
Василије Перевалов je рођен 1937. године у Нишу, где је завршио средњу Уметничку школу. Дипломирао је 1963 године на варајском одсеку Академије за примењену уметност у Београду. Од 1964. до 1977. био је професор у Уметничкој школи у Нишу где је основао одсек индустријског дизајна. Касније, био је просветни саветник у Педагошком заводу у Нишу а од 1990. до пензионисања 2001. године био је републички инспектор и просветни саветник за предмет ликовна култура.
Члан је УЛУПУДС-а од 1969.године и један од оснивача регионалног друштва у Нишу. На колективним изложбама учествује од 1965.године. Реализовао је 11 самосталних изложби у различитим градовима Србије. Добитник је Октобарске награде града Ниша за ликовну уметност (1982) и Дипломе заслужног ликовног педагога Југославије (1989). Аутор је ректорског ланца нишког Универзитета и добитник друге награде на југословенском конкурсу за споменичко обележје у Нишу.
Милица Тодоровић
3. октобра у згради Официрског дома је отвorena изложбa скулптура Василија Перевалова - уметника чија професионална каријера траје дуже од педесет година и који је један од доајена нишке вајарске сцене. Својом педагошком и стваралачком активношћу значајно је допринео развоју и афирмацији вајарства у Нишу.
Од средине шездесетих година XX века, када почиње свој стваралачки пут, Василије Перевалов се определио за принцип сублимације и редукције форме различитих нивоа, дајући својим скулптурама углавном карактер асоцијативног са ретким екскурзима у домен чисте апстракције. Пре десет година у Нишу је приређена ретроспективна изложба која је пружила увид у целину дотадашњег уметниковог опуса. Овом приликом Перевалов излаже радове настале у последњих пар година.
Мотивски репертоар и најновијих дела има своје извориште у свету фигурације и зооморфним мотивима, али одустајући од дескрипције, бришући све што је сувишно и описно, уметник почетне мотиве своди на компактну композицију уравнотежених и складно ритмованих форми меко моделованих, глатких површина. Можда више него раније, у композиционом дефинисању нових скулптура Перевалов користи форму кугле, у пуном волумену или сегментарно, коју позиционира као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме (Ужарено језгро, Раст, Чуварке блага, Жар птица). Уметник заправо редуцира облик често до крајње, осетљиве границе препознатљивости а номинацијом дела посматрачу указује пут ка тумачењу и смислу.
У начину на који Перевалов дефинише фигуралне композиције овог циклуса подвргавајући их стилизацији, препознајемо далеко надахнуће у нашој средњовековној уметности. Ритмика набора хитона и химатиона коју познајемо са фресака доживела је своје опредмећење у скулптурама Владар, Игуманија, Стара монахиња, Стеногоша, Породица, Чуварке блага, краљ Уроша I и краљица Јелена Анжујска.
Сам ликовни израз Василија Перевалова концентрисат је пре свега на естетику форме односно поштује принципе равнотеже, симетрије, прегледности планова, сведености контурних линија а да при томе његове скулптуре нису лишене осећајности већ напротив поседују особени лирски, емотивни набој
Својим најновијим делима аутор нас уверава да стваралачка страст не мирује ни у позном животном добу. Препознатљивим, праксом проверeним, персонализованим скулпторским изразом на радост свих који поштују и прате његов рад, Василије Перевалов траје на свом путу вере у естетику као врховни принцип уметничког дела.
Биографија уметника
Василије Перевалов je рођен 1937. године у Нишу, где је завршио средњу Уметничку школу. Дипломирао је 1963 године на варајском одсеку Академије за примењену уметност у Београду. Од 1964. до 1977. био је професор у Уметничкој школи у Нишу где је основао одсек индустријског дизајна. Касније, био је просветни саветник у Педагошком заводу у Нишу а од 1990. до пензионисања 2001. године био је републички инспектор и просветни саветник за предмет ликовна култура.
Члан је УЛУПУДС-а од 1969.године и један од оснивача регионалног друштва у Нишу. На колективним изложбама учествује од 1965.године. Реализовао је 11 самосталних изложби у различитим градовима Србије. Добитник је Октобарске награде града Ниша за ликовну уметност (1982) и Дипломе заслужног ликовног педагога Југославије (1989). Аутор је ректорског ланца нишког Универзитета и добитник друге награде на југословенском конкурсу за споменичко обележје у Нишу.
Милица Тодоровић
Ponovno radi Atelje Džafo
Prisutan i aktivan u umetničkom i kulturnom životu skoro četiri decenije, Nikola Džafo je profesionalnu karijeru počeo na ovdašnjoj slikarskoj sceni. Uspešan slikar, čija su interesovanja usmerena ka iskustvima i praksama transavangarde krajem osamdesetih, rešava da umetnički život nastavi u Švedskoj iz koje se, nedugo zatim, vraća zbog dramatičnih previranja u zemlji. Početkom devedesetih, Džafo napušta dotadašnji umetnički pristup, slikarstvo, i izlaganje u galerijama zamenjuje javnim prostorom, a razlog je njegova potreba da reaguje na sve sa čime će se naše društvo suočavati kroz političke krize, ratove, izolaciju i sunovrat svih vrednosti. Uz moto “etika pre estetike”, započinje svoju drugu umetničku borbu sa zadatkom odbrane vrednosti slobodnog društva, ljudskog i umetničkog dostojanstva. Već 1993. godine pokreće grupu LED ART i u saradnji sa drugim umetnicima realizovaće više od trideset performansa, umetničko-aktivističkih i participativnih dešavanja. Polovinom devedesetih bio je saosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, još jednog mesta otpora sveopštem haosu poslednje decenije XX veka, gde će inicirati i izvoditi niz javnih događaja (javna šišanja, posete deponijama, “rekonstrukcije zločina”), kao kritičku reakciju na tadašnji društveno-politički kontekst.
Kraj devedesetih i početak dvehiljaditih za Nikolu Džafa je vreme da se napravi presek stanja, preispitaju prethodni učinci i u tom kontekstu nastaje simbolička akcija prefarbavanja slika belom bojom na samostalnoj izložbi u galeriji ULUS, kao i projekat „Kunstalger - živeti u Srbiji“, koji je objedinio i sumirao gotovo decenijiski umetničko-društveni angažman.
Povratak iz Beograda u Novi Sad označiće novo poglavlje u Džafovim društveno-umetničkim aktivnostima; najpre osniva Multimedijalni centar “Led art”, a odmah potom pokreće kultni prostor Art kliniku. S idejom da umetnost može da menja i leči svet, Džafo i kolege, kroz brojne programe i događanja, uz konstantu borbu za preživljavanje, održavaju novasadsku umetničku i kulturnu scenu vrlo živom i dinamičnom. Kao tim “dežuraju” do 2013, kad proglašavaju eutanaziju Art klinike, ali vrlo brzo nakon pregrupisavanja u novom prostoru pokreću Šok zadrugu, koja će delovati na istim etičkim principima i zadacima kao i prethodna umetnička udruživanja, uz krilaticu “samo zadrugarstvo može spasiti svet od katastrofe”. Okupljeni umetnici uglavnom mlađe generacije, u Šok zadruzi do danas su realizovali niz programskih aktivnosti, različitih strategija i pristupa širokoj publici, otvarajući i problematizujući u javnom prostoru/diskursu niz tema i pitanja koja se tiču (ne)uslova u kojima umetnici rade i njihovog krajnje nezavidnog položaja danas i ovde. Timski rad i razmenu Nikola Džafo poslednjih nekoliko godina inicira i kroz cikluse kolektivnih crtanja u kojima učešće uzimaju drugi umetnici kao i učenici škole za osobe sa posebnim potrebama “Milan Petrović” u Novom Sadu. U postupku kreiranja jednog zajedničkog umetničkog crteža ili slike, Džafa će, kao i u svim njegovim prethodnim inicijativama, najviše zanimati procesi i mogućnosti sinergija u udruženom delovanju.
Prisutan i aktivan u umetničkom i kulturnom životu skoro četiri decenije, Nikola Džafo je profesionalnu karijeru počeo na ovdašnjoj slikarskoj sceni. Uspešan slikar, čija su interesovanja usmerena ka iskustvima i praksama transavangarde krajem osamdesetih, rešava da umetnički život nastavi u Švedskoj iz koje se, nedugo zatim, vraća zbog dramatičnih previranja u zemlji. Početkom devedesetih, Džafo napušta dotadašnji umetnički pristup, slikarstvo, i izlaganje u galerijama zamenjuje javnim prostorom, a razlog je njegova potreba da reaguje na sve sa čime će se naše društvo suočavati kroz političke krize, ratove, izolaciju i sunovrat svih vrednosti. Uz moto “etika pre estetike”, započinje svoju drugu umetničku borbu sa zadatkom odbrane vrednosti slobodnog društva, ljudskog i umetničkog dostojanstva. Već 1993. godine pokreće grupu LED ART i u saradnji sa drugim umetnicima realizovaće više od trideset performansa, umetničko-aktivističkih i participativnih dešavanja. Polovinom devedesetih bio je saosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, još jednog mesta otpora sveopštem haosu poslednje decenije XX veka, gde će inicirati i izvoditi niz javnih događaja (javna šišanja, posete deponijama, “rekonstrukcije zločina”), kao kritičku reakciju na tadašnji društveno-politički kontekst.
Kraj devedesetih i početak dvehiljaditih za Nikolu Džafa je vreme da se napravi presek stanja, preispitaju prethodni učinci i u tom kontekstu nastaje simbolička akcija prefarbavanja slika belom bojom na samostalnoj izložbi u galeriji ULUS, kao i projekat „Kunstalger - živeti u Srbiji“, koji je objedinio i sumirao gotovo decenijiski umetničko-društveni angažman.
Povratak iz Beograda u Novi Sad označiće novo poglavlje u Džafovim društveno-umetničkim aktivnostima; najpre osniva Multimedijalni centar “Led art”, a odmah potom pokreće kultni prostor Art kliniku. S idejom da umetnost može da menja i leči svet, Džafo i kolege, kroz brojne programe i događanja, uz konstantu borbu za preživljavanje, održavaju novasadsku umetničku i kulturnu scenu vrlo živom i dinamičnom. Kao tim “dežuraju” do 2013, kad proglašavaju eutanaziju Art klinike, ali vrlo brzo nakon pregrupisavanja u novom prostoru pokreću Šok zadrugu, koja će delovati na istim etičkim principima i zadacima kao i prethodna umetnička udruživanja, uz krilaticu “samo zadrugarstvo može spasiti svet od katastrofe”. Okupljeni umetnici uglavnom mlađe generacije, u Šok zadruzi do danas su realizovali niz programskih aktivnosti, različitih strategija i pristupa širokoj publici, otvarajući i problematizujući u javnom prostoru/diskursu niz tema i pitanja koja se tiču (ne)uslova u kojima umetnici rade i njihovog krajnje nezavidnog položaja danas i ovde. Timski rad i razmenu Nikola Džafo poslednjih nekoliko godina inicira i kroz cikluse kolektivnih crtanja u kojima učešće uzimaju drugi umetnici kao i učenici škole za osobe sa posebnim potrebama “Milan Petrović” u Novom Sadu. U postupku kreiranja jednog zajedničkog umetničkog crteža ili slike, Džafa će, kao i u svim njegovim prethodnim inicijativama, najviše zanimati procesi i mogućnosti sinergija u udruženom delovanju.
Na iskustvima kolektivne crtačke/slikarske prakse nastaje i noviji autorski ciklus “Večera za zeca”, koji će Džafu biti uvod u još jedno podvlačenje crte, svojevrsnu autorefleksiju dosadašnje umetničke prakse i pokušaj da razjasni zašto je nekim angažmanima u ranijem periodu davao prednost. Ponovnim aktiviranjem Ateljea Džafo umetnik se vraća slikarstvu, poslu koji mu najviše leži i crtanju kao najobjektivnijoj raspravi u nastojanju, kako kaže, da ublaži gubitke. Ciklus se sastoji od sedam slika velikog formata, kao sedam dana, sedam grehova… i za početak ima jedan od Džafovih prepoznatljivih motivskih i simboličkih sadržaja - zeca. Kod njega će se već sredinom devedesetih godina u radu pojaviti zec, najpre bojažljivo, da bi vremenom postao i svojevrsna autorova preokupacija koja će rezultirati kompleksnim projektom „Muzej zeca“ sa više od 2000 što unikatnih, što darovanih umetničkih i drugih predmeta sa motivom ili u obliku zeca. Zec će biti i glavni protagonista niza hepeninga i izložbi u Novom Sadu, Beogradu i u drugim gradovima, postajući za umetnika „snažna metafora za sve probleme i bolesti našeg društva, lokalne zajednice, ali i za radosti, uspehe i zadovoljstva”. Zec je u novom ciklusu slika u središtu ikonografskog narativa koji će spajati i uvezivati različite vizuelne reference iz istorije umetnosti, od ilustracija iz srednjovekovnih manuskripta, preko slikarskih dela rokokoa, ekspresionizma, do nadrealizma i transavangarde. Koliko god bile obeležene formalno-estetskim momentom, Džafovim pažljivim izborom motivskih detalja i citata iz dela poput Devojka koja jede pticu Renea Magrita, Zec za večeru italijanskog umetnika Sandra Kije ili Pet žena na ulici nemačkog ekspresioniste Ernsta Ludviga Kirhnera, ove slike u svojim simboličkim potencijalima ipak ostaju na liniji umetnikovog karakterističnog aktivističkog duha, pronicljivih opservacija društveno-političke realnosti. Aktuelni ciklus zapravo je nastavak Džafovog posla započetog osamdesetih godina prošlog veka, sa slikama-objektima, triptisima, čiji će prizori grotesknih kirhnerovskih figura vojnika bez šaka, muških voajera i ženskih nagih tela u situacijama nagovešataja mogućeg nasilnog čina, na izvestan način biti umetnikovo predviđanje društvenog i moralnog pada te destrukcije koja će zadesiti ovdašnje prostore.
Na ovoj izložbi predstavljena je i serija pratećih asemblaža koji su nastajali od različitih vrsta odbačenih, istrošenih, vremenom nagriženih predmeta i stvari, slikarskog materijala, isečenih slikarskih platana, preuzimajući ovaj put funkciju poetskih fusnota i komentara na trajanje i istrajavanje Džafove lične, umetničke i društvene borbe za bolji i dostojanstveniji svet!
Miroslav Karić
Nikola Džafo je rođen 1950. u Novom Sadu. Diplomirao slikarstvo na FLU Beograd, 1978, magistrirao na istom fakultetu 1981. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine. Od 1990. pasivizira bavljenje slikarstvom i maksimalno je aktivan u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Idejni tvorac i pokretač grupe LED ART (1993), s kojom kreira i realizuje više od trideset projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra “Led art” u Novom Sadu (2000). Iste godine, u podrumu u ulici Grčkoškolska 5, pokreće Art kliniku, s utopijskom idejom da umetnost može da menja i leči svet. Godine 2013, posle eutanazje Art klinike, u novom radnom prostoru učestvuje u pokretanju i formiranju Šok zaDruge, koja pokušavada stane na noge i funkcioniše na istim etičkim principima kao i prethodna umetnička udruženja.Od 2013. Ponovo se bavi slikanjem, vajanjem, crtanjem, zanatima koje je izučavao.
Za izložbu „Lepus in fabula“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, dobio Politikinu nagradu, 2012.
Na ovoj izložbi predstavljena je i serija pratećih asemblaža koji su nastajali od različitih vrsta odbačenih, istrošenih, vremenom nagriženih predmeta i stvari, slikarskog materijala, isečenih slikarskih platana, preuzimajući ovaj put funkciju poetskih fusnota i komentara na trajanje i istrajavanje Džafove lične, umetničke i društvene borbe za bolji i dostojanstveniji svet!
Miroslav Karić
Nikola Džafo je rođen 1950. u Novom Sadu. Diplomirao slikarstvo na FLU Beograd, 1978, magistrirao na istom fakultetu 1981. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine. Od 1990. pasivizira bavljenje slikarstvom i maksimalno je aktivan u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Idejni tvorac i pokretač grupe LED ART (1993), s kojom kreira i realizuje više od trideset projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra “Led art” u Novom Sadu (2000). Iste godine, u podrumu u ulici Grčkoškolska 5, pokreće Art kliniku, s utopijskom idejom da umetnost može da menja i leči svet. Godine 2013, posle eutanazje Art klinike, u novom radnom prostoru učestvuje u pokretanju i formiranju Šok zaDruge, koja pokušavada stane na noge i funkcioniše na istim etičkim principima kao i prethodna umetnička udruženja.Od 2013. Ponovo se bavi slikanjem, vajanjem, crtanjem, zanatima koje je izučavao.
Za izložbu „Lepus in fabula“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, dobio Politikinu nagradu, 2012.
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
OFICIRSKI DOM: 16.11. do 10.12. 2017.
IZLOŽBA: NIŠKI SALON 12 /2
Izložba „Niški salon“ održava se po dugi put u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu izgrađujući sigurnim koracima nove puteve u afirmaciji savremenih likovnih praksi na ovim prostorima.
Ovogodišnji selektori su Ljiljana Slijepčević istoričar umetnosti i likovni kritičar, inače prvi kustos u Galeriji SLU, Miroslav Anđelković dugogodišnji profesor Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, prvi umetnički direktor Galerije SLU koji su samostalno odredili koncept izložbe otvarajući nove prostore za analizu aktuelnih likovnih ostvarenja.
Zbog gubitka najznačajnijeg i najreprezentativnijeg izložbenog prostora galerije „Srbija“ organizator je bio primoran da smanji broj učesnika tako da ove godine umesto 20, izlaže ukupno 12 umetnika: Bojan Bem, Todor Stevanović, Moma Antonović, Ratko Lalić, Marija Dragojlović, Goran Mitić -po izboru Miroslava Anđelkovića; Čedomir Vasić, Mile Grozdanić, Rajko Popivoda, Gordana Kaljalović Odanović,Jelena Trajković,Dušan Todorović-po izboru Ljiljane Slijepčević.
Propozicije izložbe Niški salon podrazumevaju dodelu nagrade stručnog žirija za originalan i inovativan likovni govor . Prošle godine dobitnik nagrade bila je Anica Vučetić, za video-rad:“ Sa druge strane“, dok će ove godine o dodeli nagrade Niškog salona odlučivati tročlani žiri imenovan od strane Upravnog odbora Galerije SLU.
U nameri da formira značajan poligon za afirmaciju savremenih umetničkih praksi sučeljavanjem različitih kritičkih misli i ideja Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu ovom manifestacijom otvara nove mogućnosti za proučavanje kretanja kompleksne likovne scene u Srbiji.
Za GSLU NIš
Radmila Kostić
OFICIRSKI DOM: 16.11. do 10.12. 2017.
IZLOŽBA: NIŠKI SALON 12 /2
Izložba „Niški salon“ održava se po dugi put u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu izgrađujući sigurnim koracima nove puteve u afirmaciji savremenih likovnih praksi na ovim prostorima.
Ovogodišnji selektori su Ljiljana Slijepčević istoričar umetnosti i likovni kritičar, inače prvi kustos u Galeriji SLU, Miroslav Anđelković dugogodišnji profesor Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, prvi umetnički direktor Galerije SLU koji su samostalno odredili koncept izložbe otvarajući nove prostore za analizu aktuelnih likovnih ostvarenja.
Zbog gubitka najznačajnijeg i najreprezentativnijeg izložbenog prostora galerije „Srbija“ organizator je bio primoran da smanji broj učesnika tako da ove godine umesto 20, izlaže ukupno 12 umetnika: Bojan Bem, Todor Stevanović, Moma Antonović, Ratko Lalić, Marija Dragojlović, Goran Mitić -po izboru Miroslava Anđelkovića; Čedomir Vasić, Mile Grozdanić, Rajko Popivoda, Gordana Kaljalović Odanović,Jelena Trajković,Dušan Todorović-po izboru Ljiljane Slijepčević.
Propozicije izložbe Niški salon podrazumevaju dodelu nagrade stručnog žirija za originalan i inovativan likovni govor . Prošle godine dobitnik nagrade bila je Anica Vučetić, za video-rad:“ Sa druge strane“, dok će ove godine o dodeli nagrade Niškog salona odlučivati tročlani žiri imenovan od strane Upravnog odbora Galerije SLU.
U nameri da formira značajan poligon za afirmaciju savremenih umetničkih praksi sučeljavanjem različitih kritičkih misli i ideja Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu ovom manifestacijom otvara nove mogućnosti za proučavanje kretanja kompleksne likovne scene u Srbiji.
Za GSLU NIš
Radmila Kostić
od 14. decembra 2017. do 10. januara 2018, izložba „Niški crtež 2017“.
Niški crtež je tradicionalna, godišnja izložbe Galerije savremene likovne umetnosti. Izložba je konkursnog karaktera. Za ovogodišnje, dvadesetdrugo održavanje, tročlani žiri je od prispelih radova 65 autora odabrao dela 42 umetnika. Zastupljeni su umetnici iz različitih sredina ( Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Leskovac, Kraljevo...)
Pro & Contra odnosno Za i Protiv je tematskim okvir izložbe kojim je organizator želeo da skrene pažnju na činjnicu da je savremeni čovek u svetu koji obiluje konktradiktornostima, podelama, nerešenim pitanjima i brojnim sumnjama, neminovno pod konstantnim pritiskom nužnosti opredeljenja i ozbiljnih ličnih dilema na različitim poljima od intimnih do globalnih, od profesionalnih do društvenih.
Niški crtež je tradicionalna, godišnja izložbe Galerije savremene likovne umetnosti. Izložba je konkursnog karaktera. Za ovogodišnje, dvadesetdrugo održavanje, tročlani žiri je od prispelih radova 65 autora odabrao dela 42 umetnika. Zastupljeni su umetnici iz različitih sredina ( Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Leskovac, Kraljevo...)
Pro & Contra odnosno Za i Protiv je tematskim okvir izložbe kojim je organizator želeo da skrene pažnju na činjnicu da je savremeni čovek u svetu koji obiluje konktradiktornostima, podelama, nerešenim pitanjima i brojnim sumnjama, neminovno pod konstantnim pritiskom nužnosti opredeljenja i ozbiljnih ličnih dilema na različitim poljima od intimnih do globalnih, od profesionalnih do društvenih.
Umetnici su se uglavnom opredelili za praksu klasičnog poimanja crteža ostvarenog konvencionalnim sredstvima ili ređe, uz primenu novih medija. Manji deo njih put ka likovnom odgovoru na zadatu temu nalazi u razradi odnosa linije i površine, forme i boje, odnosno u svojevrsnim ličnim pečatima obeleženim različitim vidovima apstrakcije i asocijacije. Kod drugih, ljudska figura je nosilac tematskog i likovnog sadržaja dela. Veliki broj umetnika preko motiva različitih vrsta koji imaju karakter simbola na metaforičan način tretira temu, dok pojedini autori u prizorima iz prirodnog ili urbanog okruženja prepoznaju sredstva posrednog govora.
Svako od umetnika kreće se lično odabranom stazom subjektivnosti i objektivnosti, potvrđujući da je pluralizam stilova i izraza konstanta našeg vremena
Pored ostalih, na izložbi su zastupljeni radovi:Jelene Šalinić, Milice Rakić, Biljane Jevtić, Milana Pantelića, Slobodana Radojković,Jadranke Mišić Pejović, Simonide Radonjić, Ivane Stanković, Bratislava Bašića, Anđele Mujčić, Milice Lazarević, Tamare Žderić, Branka Nikolova, Đure Radonjića, Miroslava i Miodraga Anđelkovića...
Vitalizam izložbe potvrđen činjenicom da se održava duže od dve decenije, kao i njen bilans koji podrazumeva stotine zastupljenih autora i više od hiljadu izlaganih radova, čine „Niški crtež“ jednom od prestižnih nacionalnih manifestracija posvećenih crtežu kao samostalnoj likovnoj disciplini.
U Nišu, 12.11.2017.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Svako od umetnika kreće se lično odabranom stazom subjektivnosti i objektivnosti, potvrđujući da je pluralizam stilova i izraza konstanta našeg vremena
Pored ostalih, na izložbi su zastupljeni radovi:Jelene Šalinić, Milice Rakić, Biljane Jevtić, Milana Pantelića, Slobodana Radojković,Jadranke Mišić Pejović, Simonide Radonjić, Ivane Stanković, Bratislava Bašića, Anđele Mujčić, Milice Lazarević, Tamare Žderić, Branka Nikolova, Đure Radonjića, Miroslava i Miodraga Anđelkovića...
Vitalizam izložbe potvrđen činjenicom da se održava duže od dve decenije, kao i njen bilans koji podrazumeva stotine zastupljenih autora i više od hiljadu izlaganih radova, čine „Niški crtež“ jednom od prestižnih nacionalnih manifestracija posvećenih crtežu kao samostalnoj likovnoj disciplini.
U Nišu, 12.11.2017.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
Pregled izlozbi u 2017. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
