G A L E R I J A
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
IZLOŽBA SLIKA ACE MITROVIĆA
PAVILjON U TVRĐAVI
9 - 26. mart
Rođen u Kraljevu 1979.god.Završio Akademiju likovnih umjetnosti u Trebinju, a potom specijalističke akademske studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Od 2010.god.član ULUS-a.
Dobitnik je nagrade za slikarstvo“ Momčilo Mitić“,Niš, /1998./,nagrade za crtež ALU Trebinje,/2002./,nagrade za slikarstvo ALU Trebinje /2003./ nagrade VI novembarskog likovnog salona ,Kraljevo 2006./
Samostalno je izlagao u Trebinju, Kraljvu, Aleksincu, Pirotu,Dimitrovgradu, Novom Beogradu, Vrnjačkoj Banji
U osnovi slikarskih istraživanja Ace Mitrovića nalazi se krajnje sublimiran, pročišćen likovni jezik koji se kreće od asocijativnog do potpuno apstraktnog.
Umetnik razrađuje osnovnu ideju pažljivo odabranim , izbalansiranim kolorističkim vrednostima boja ističući fakturu slikarske materije.
Brižljivom konstrukcijom slike formira vlastitu likovnu poetiku u kojoj dominiraju ravnoteža i sklad dok osvetljenje koje dopire iz pozadine doprinosi mističnoj atmosferi.
Aco Mitrović je umetnik koji sigurnim koracima gradi sopstveni likovni put kreirajući krajnje sublimirane, harmonične celine koje poseduju složena filozofska i estetska značenja.
Radmila Kostić
PAVILjON U TVRĐAVI
9 - 26. mart
Rođen u Kraljevu 1979.god.Završio Akademiju likovnih umjetnosti u Trebinju, a potom specijalističke akademske studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Od 2010.god.član ULUS-a.
Dobitnik je nagrade za slikarstvo“ Momčilo Mitić“,Niš, /1998./,nagrade za crtež ALU Trebinje,/2002./,nagrade za slikarstvo ALU Trebinje /2003./ nagrade VI novembarskog likovnog salona ,Kraljevo 2006./
Samostalno je izlagao u Trebinju, Kraljvu, Aleksincu, Pirotu,Dimitrovgradu, Novom Beogradu, Vrnjačkoj Banji
U osnovi slikarskih istraživanja Ace Mitrovića nalazi se krajnje sublimiran, pročišćen likovni jezik koji se kreće od asocijativnog do potpuno apstraktnog.
Umetnik razrađuje osnovnu ideju pažljivo odabranim , izbalansiranim kolorističkim vrednostima boja ističući fakturu slikarske materije.
Brižljivom konstrukcijom slike formira vlastitu likovnu poetiku u kojoj dominiraju ravnoteža i sklad dok osvetljenje koje dopire iz pozadine doprinosi mističnoj atmosferi.
Aco Mitrović je umetnik koji sigurnim koracima gradi sopstveni likovni put kreirajući krajnje sublimirane, harmonične celine koje poseduju složena filozofska i estetska značenja.
Radmila Kostić
MEHMED SLEZOVIĆ:Meditacije na Seni
Paviljon u Tvrđavi, 28.03 - 16.04.2017.
Posle izložbe grafika u tehnici mecotinte i suve igle sa figurativnim motivima kojom se predstavio ljubiteljima umetnosti u Nišu 2010. godine Mehmed Slezović se predstavlja novom serijom pastela (odnosnio olovkama u boji) koje su nastale posle autorovog višemesečnog rezidencijalnog boravka u Parizu.
Nasuprot crno-bele faze u kojima je atmosfera stišana, kontrasti svetlosti i senki odmereni pojavljuje se nova koloristička serija sa primarnim motivom vode, u kojoj iskričave senke obala Sene dominiraju u čudesnoj, bestelesnoj atmosferi.
Umetnikova radoznalost je izražena pažljivim proučavanjem podneblja, beležeći sa lakoćom vlastita sanjarenja i meditacije, naglašavajući istovremeno fluidne aspekte stvarnosti.
U nemom dijalogu sa rekom koji izaziva duboka, poetska osećanja umetnik beleži iskričavo treperenje svetlosti, čaroliju trenutka u nameri da uhvati smisao ili registruje promenjive vizuelne efekte .
Pored toga, unutar motiva vode dolazi do stalne trensformacije, od mirne, ritmične igre talasa, do vujugavih senki koje formiraju čas koncentrične krugove, a čas u spirale ili mreže po površini.
Prateći igru lelujavih senki koje sugerišu formu i ritam kao i refleksiju svetlosti na površini talasa nagoveštava uzvišeni imaginarni svet u neprekidnoj promenjivosti.
Ako se u impresionizmu naglašavao fenomen svetlosti, pod čijim dejstvom se menjaju vizuelne forme, umetnik je otišao korak dalje modifikujući taj fenomen u sopstevnu kreativnu igru ispunjenu ne samo lirskim osećanjima, nego i mističnim, transcendentalnim segmentima.
Zalazeći u dublju filozofiju čoveka i kosmosa, Slezović nastoji da uhvati smisao, suštinu bivstvovanja postavljajući pitanje večnosti kroz skrivene metafizičke relacije.
Negujući čist likovni jezik i tematsku doslednost Mehmed Slezović istražuje, transponuje stvarnost naglašavajući asocijativne efekte svetlosti, kao delove promena unutar jednog kosmičkog prostora koje se razvijaju dalje u spiritualnoj atmosferi formirajući karakterističan vizuelni govor.
Radmila Kostić
Paviljon u Tvrđavi, 28.03 - 16.04.2017.
Posle izložbe grafika u tehnici mecotinte i suve igle sa figurativnim motivima kojom se predstavio ljubiteljima umetnosti u Nišu 2010. godine Mehmed Slezović se predstavlja novom serijom pastela (odnosnio olovkama u boji) koje su nastale posle autorovog višemesečnog rezidencijalnog boravka u Parizu.
Nasuprot crno-bele faze u kojima je atmosfera stišana, kontrasti svetlosti i senki odmereni pojavljuje se nova koloristička serija sa primarnim motivom vode, u kojoj iskričave senke obala Sene dominiraju u čudesnoj, bestelesnoj atmosferi.
Umetnikova radoznalost je izražena pažljivim proučavanjem podneblja, beležeći sa lakoćom vlastita sanjarenja i meditacije, naglašavajući istovremeno fluidne aspekte stvarnosti.
U nemom dijalogu sa rekom koji izaziva duboka, poetska osećanja umetnik beleži iskričavo treperenje svetlosti, čaroliju trenutka u nameri da uhvati smisao ili registruje promenjive vizuelne efekte .
Pored toga, unutar motiva vode dolazi do stalne trensformacije, od mirne, ritmične igre talasa, do vujugavih senki koje formiraju čas koncentrične krugove, a čas u spirale ili mreže po površini.
Prateći igru lelujavih senki koje sugerišu formu i ritam kao i refleksiju svetlosti na površini talasa nagoveštava uzvišeni imaginarni svet u neprekidnoj promenjivosti.
Ako se u impresionizmu naglašavao fenomen svetlosti, pod čijim dejstvom se menjaju vizuelne forme, umetnik je otišao korak dalje modifikujući taj fenomen u sopstevnu kreativnu igru ispunjenu ne samo lirskim osećanjima, nego i mističnim, transcendentalnim segmentima.
Zalazeći u dublju filozofiju čoveka i kosmosa, Slezović nastoji da uhvati smisao, suštinu bivstvovanja postavljajući pitanje večnosti kroz skrivene metafizičke relacije.
Negujući čist likovni jezik i tematsku doslednost Mehmed Slezović istražuje, transponuje stvarnost naglašavajući asocijativne efekte svetlosti, kao delove promena unutar jednog kosmičkog prostora koje se razvijaju dalje u spiritualnoj atmosferi formirajući karakterističan vizuelni govor.
Radmila Kostić
Izložba Grafičke radionice Sićevo 2015-2016
Počev od 2005. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš 16 puta za redom okuplja grafičare u prelepom selu Sićevu nadomak Niša. Do sada je u grafičkoj radionici stvaralo 76 umetnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Danske, Belgije, Makedonije, Meksika. Dragocena dela nastala su u radionici u zgradi Kolonije u Sićevu, koja je opremljena svim potrebnim materijalima i presom za duboku i visoku štampu. Na izložbi su zastupljena dela poslednja dva saziva održana u proleće 2015. i 2016. godine.Tokom zajedničkog sedmodnevnog boravka umetnici su radili, razmenjivali iskustva vezana za različite pristupe grafici, o tehnikama, novim materijalima, individualnim pristupima rada na matrici.
Bojan Otašević, Višnja Nikolić, Slobodan Radojković, Jovana Đorđević, Marija Sibinović i Viktor Moreno Terez proveli su sedam dana u periodu od 25. do 31. maja 2015. godine. Raznovrsnost grafičkih tenika, raznorodna poetika osnovne su karakteristike četrnaestog saziva.
Bojan Otašević, vrsni grafičar ostao je dosledan svom maniru, radeći na već započetoj temi portreta, ekspresivnim širokim potezima u boji. Slobodan Radojković neguje crtež realizovan u tehnici drvoreza. On nesebično unosi lični impuls na grafički otisak obogaćen pastelnom bojom i kompozicijom koja dominira. U tehnici duboke štampe Jovana Đorđević istražuje svetlost koja obasjava čitav otisak, bilo da je reč o pucanju ili bezdanu. Višnja Nikolić stilizovanim geometriskim oblicima u boji dočarava svoj prikaz mrtve prirode. Umetnik iz Meksika, Viktor Moreno Terez opčinjen sićevačkom prirodom preveo je svoje impresije u jedinstven jezik drvoreza i tako trajno zabeležio svoje utiske bogatom linijom kroz razigrane sićevačke insekte.
Aleksandar Leka Mladenović, Bojan Živić, Danijela Dimitrijević i Ivana Nasteska su proveli sedam dana u periodu od 30. maja do 5. juna 2016. godine.
Aleksandar Leka Mladenović radeći na polimeru kolažirane foto printove urbanih savremenih scena unosi savremeni duh čitavoj postavci. Bojan Živić opčinjen sićevačkim prizorom prenosi božanstvene stenolike obrise dočaravajući monumentalnost klisure. Dinamikom stvaranja kontarsnih površina i linearnih elemenata Danijela Dimitrijević u duhu enformela istražuje problematiku odnosa oblika i međuprostora. Vođena mogućnostima koje pruža kolografija stvara nove sadržaje obogaćene teksturalnim površinama. Raznovrsnost i bogatstvo grafičkih tehnika zastupljenih na postavci uveličava i Ivana Nasteska listovima akvatinte izvedene u boji sepije.
Slobodno možemo zaključiti da je značaj ove izložbe upravo u širokom rasponu grafičkih tehnika, raznovrsnosti tematskih i likovnih disciplina, grafičkoj preciznosti i odmerenosti svakog od umetnika.
Sonja Vukašinović
Počev od 2005. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš 16 puta za redom okuplja grafičare u prelepom selu Sićevu nadomak Niša. Do sada je u grafičkoj radionici stvaralo 76 umetnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Danske, Belgije, Makedonije, Meksika. Dragocena dela nastala su u radionici u zgradi Kolonije u Sićevu, koja je opremljena svim potrebnim materijalima i presom za duboku i visoku štampu. Na izložbi su zastupljena dela poslednja dva saziva održana u proleće 2015. i 2016. godine.Tokom zajedničkog sedmodnevnog boravka umetnici su radili, razmenjivali iskustva vezana za različite pristupe grafici, o tehnikama, novim materijalima, individualnim pristupima rada na matrici.
Bojan Otašević, Višnja Nikolić, Slobodan Radojković, Jovana Đorđević, Marija Sibinović i Viktor Moreno Terez proveli su sedam dana u periodu od 25. do 31. maja 2015. godine. Raznovrsnost grafičkih tenika, raznorodna poetika osnovne su karakteristike četrnaestog saziva.
Bojan Otašević, vrsni grafičar ostao je dosledan svom maniru, radeći na već započetoj temi portreta, ekspresivnim širokim potezima u boji. Slobodan Radojković neguje crtež realizovan u tehnici drvoreza. On nesebično unosi lični impuls na grafički otisak obogaćen pastelnom bojom i kompozicijom koja dominira. U tehnici duboke štampe Jovana Đorđević istražuje svetlost koja obasjava čitav otisak, bilo da je reč o pucanju ili bezdanu. Višnja Nikolić stilizovanim geometriskim oblicima u boji dočarava svoj prikaz mrtve prirode. Umetnik iz Meksika, Viktor Moreno Terez opčinjen sićevačkom prirodom preveo je svoje impresije u jedinstven jezik drvoreza i tako trajno zabeležio svoje utiske bogatom linijom kroz razigrane sićevačke insekte.
Aleksandar Leka Mladenović, Bojan Živić, Danijela Dimitrijević i Ivana Nasteska su proveli sedam dana u periodu od 30. maja do 5. juna 2016. godine.
Aleksandar Leka Mladenović radeći na polimeru kolažirane foto printove urbanih savremenih scena unosi savremeni duh čitavoj postavci. Bojan Živić opčinjen sićevačkim prizorom prenosi božanstvene stenolike obrise dočaravajući monumentalnost klisure. Dinamikom stvaranja kontarsnih površina i linearnih elemenata Danijela Dimitrijević u duhu enformela istražuje problematiku odnosa oblika i međuprostora. Vođena mogućnostima koje pruža kolografija stvara nove sadržaje obogaćene teksturalnim površinama. Raznovrsnost i bogatstvo grafičkih tehnika zastupljenih na postavci uveličava i Ivana Nasteska listovima akvatinte izvedene u boji sepije.
Slobodno možemo zaključiti da je značaj ove izložbe upravo u širokom rasponu grafičkih tehnika, raznovrsnosti tematskih i likovnih disciplina, grafičkoj preciznosti i odmerenosti svakog od umetnika.
Sonja Vukašinović
PAVILjON U TVRĐAVI
Izložba crteža MARION DEDIĆ /od 06-19.juna/
Marion Dedić, rođena (1976) u Nemačkoj. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a od 2009. godine. U statusu je samostalnog umetnika. Realizovala jedanaest samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i šire. 2013. godine dobitnica je pohvale žirija za digital art - HI Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek; 2016. godine dobitnica nagrade za crtež - XIV Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek; 2016. Pohvala umetničkog saveta za crtež - HHIII Jesenji likovni sal on, Velika Plana. Živi i radi u Grockoj, Beograd.
Marion Dedić je umetnik koji istražuje višeznačenjski pojam tišine povezujući trenutno duhovno stanje sa čistom likovnošću.
Zaustavljeni u svetu magičnog spokoja, njeni vizuelni iskazi se vezuju za jasno definisanu, asocijativnu organsku formu koja svojom toplinom i taktilnošću nagoveštava različite emocije.Kroz motive domaćih životinja /pas i svinja/ koje dremaju sklupčane u mirnoj, stišanoj atmosferi oslobođene svake narativnosti, svojom pojavnošću postavljaju zagonetne simbolične kodove za razmišljanja na nov, tragalački način. Različiti crtački materijali i postupci omogućavaju živim, dinamičnim linijama da dođu do izražaja ispunjavajući jasno definisane oblike u ekspresivnom zanosu.
Izložba crteža MARION DEDIĆ /od 06-19.juna/
Marion Dedić, rođena (1976) u Nemačkoj. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a od 2009. godine. U statusu je samostalnog umetnika. Realizovala jedanaest samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i šire. 2013. godine dobitnica je pohvale žirija za digital art - HI Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek; 2016. godine dobitnica nagrade za crtež - XIV Međunarodna izložba Žene slikari, Centar za kulturu Majdanpek; 2016. Pohvala umetničkog saveta za crtež - HHIII Jesenji likovni sal on, Velika Plana. Živi i radi u Grockoj, Beograd.
Marion Dedić je umetnik koji istražuje višeznačenjski pojam tišine povezujući trenutno duhovno stanje sa čistom likovnošću.
Zaustavljeni u svetu magičnog spokoja, njeni vizuelni iskazi se vezuju za jasno definisanu, asocijativnu organsku formu koja svojom toplinom i taktilnošću nagoveštava različite emocije.Kroz motive domaćih životinja /pas i svinja/ koje dremaju sklupčane u mirnoj, stišanoj atmosferi oslobođene svake narativnosti, svojom pojavnošću postavljaju zagonetne simbolične kodove za razmišljanja na nov, tragalački način. Različiti crtački materijali i postupci omogućavaju živim, dinamičnim linijama da dođu do izražaja ispunjavajući jasno definisane oblike u ekspresivnom zanosu.
Pored toga, impulsivnim potezima,u kolopletu tankih, crnih linija unutar forme neguje rafiniran likovni jezik naglašavajući snagu samog stavalačkog procesa.Upotreba boje je svesno reducirana gotovo do monohromnog nivoa ističući jasan, sofisticiran linearni jezik u prvi plan. Marion Dedić se kreće u prostorima zagonetne likovne igre sugerišući magične relacije koje poseduju skrivena, simbolična značenja. Postižući čudesnu atmosferu fokusira se na sam trenutak zaustavljen u vremenu i prostoru pronašavši put do suštine bića kroz lične, tajnovite sisteme.Putem asocijativnih i simboličnih oblika definiše sopstvene stavove i ideje podstičući na razmišljanje na nov, pre svega ,kreativan način.
Likovni jezik Marion Dedić u celini predstavlja vizuelizaciju jedne ideje, svojevrsno emocionalno čišćenje koje se odvija u skladu i harmoniji svih likovnih elementa uspostavljajući nevidljivi kontakt sa posmatračem.
Radmila Kostić
Likovni jezik Marion Dedić u celini predstavlja vizuelizaciju jedne ideje, svojevrsno emocionalno čišćenje koje se odvija u skladu i harmoniji svih likovnih elementa uspostavljajući nevidljivi kontakt sa posmatračem.
Radmila Kostić
IZLOŽBA SLIKA ALEKSANDRA DEVIĆA
U UTORAK, 20.JUNA 2017. GODINE U PAVILjONU NIŠKE TVRĐAVE SA POČETKOM U 20 SATI
Aleksandar Dević rođen je u Beogradu 1954. godine. Po završenoj Umetničkoj školi u Nišu završava Fakultet primenjene umetnosti u Beogradu 1978. Na istom fakultetu je i magistrirao 1998.
Od 1986. godine član je ULUSa. Pored slikarstva, grafike, grafičkog dizajna bavio se i kompijuterskom grafikom. Opčinjen kompijuterskom ekspanzijom i mogućnostima koje pruža u sveri savremene umetnosti i informisanja svoje znanje prenosi i na mlađe generacije baveći se nekoliko godina pedagoškim radom najpre kao profesor grafike i grafičkog dizajna u Umetničkoj školi u Nišu, a potom kao jedan je od osnivača grafičkog odseka na Fakultetu umetnosti u Nišu na predmetu Grafičke komunikacije i prostorne grafike radeći i kao jedan od prvih predavača. Od 2000 do 2004.bio je na čelu Galerije savremene likovne umetnosti Niš u zvanju direktor.U tom periodu osniva online časopis IIČ čiji je sada grafički urednik i član izdavačkog tima.
Do sada je priredio 6 samostalnih izložbi, dok je aktivno učestvovao svih ovih godina na kolektivnim izložbama članova ULUSa u zemlji Americi, Engleskoj.
Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti slikarstva, dizajna, marketinga, kratkometražnog filma.
U UTORAK, 20.JUNA 2017. GODINE U PAVILjONU NIŠKE TVRĐAVE SA POČETKOM U 20 SATI
Aleksandar Dević rođen je u Beogradu 1954. godine. Po završenoj Umetničkoj školi u Nišu završava Fakultet primenjene umetnosti u Beogradu 1978. Na istom fakultetu je i magistrirao 1998.
Od 1986. godine član je ULUSa. Pored slikarstva, grafike, grafičkog dizajna bavio se i kompijuterskom grafikom. Opčinjen kompijuterskom ekspanzijom i mogućnostima koje pruža u sveri savremene umetnosti i informisanja svoje znanje prenosi i na mlađe generacije baveći se nekoliko godina pedagoškim radom najpre kao profesor grafike i grafičkog dizajna u Umetničkoj školi u Nišu, a potom kao jedan je od osnivača grafičkog odseka na Fakultetu umetnosti u Nišu na predmetu Grafičke komunikacije i prostorne grafike radeći i kao jedan od prvih predavača. Od 2000 do 2004.bio je na čelu Galerije savremene likovne umetnosti Niš u zvanju direktor.U tom periodu osniva online časopis IIČ čiji je sada grafički urednik i član izdavačkog tima.
Do sada je priredio 6 samostalnih izložbi, dok je aktivno učestvovao svih ovih godina na kolektivnim izložbama članova ULUSa u zemlji Americi, Engleskoj.
Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti slikarstva, dizajna, marketinga, kratkometražnog filma.
Ipak, pored širokog spektra interesovanja i angažovanja u svim sferama likovne umetnosti, njegova najveća preokupacija i konstantna ljubav je slikarstvo. Dević pronalazi individualni jezik, prepoznatljiv stil savremenog nadrealizma koji su prepoznali i mnogi američki galeristi i uvrstili ga u red savremenih stvaralaca iz ove oblasti.Njegova dela nalaze se u mnogobrojnim privatnim kolekcijama širom sveta poput Grčke, Nemačke, Italije, Holandije, Danske, Francuske i Amerike.
Aleksandar Dević traga za esencijom slikarskog prizora, on neguje, čuva i voli isprepletanu realnost i nadrealnost unoseći svoj lični emotivni gest. Motivi koji se prepliću na njegovim delima, otkrivaju dušu, harmoniju i sklad njegovog unutrašnjeg zanesenog bića, bilo da je reč o ženi, ratniku, pejzažu, mrtvoj prirodi, građevini iz prošlosti ili čak futurističkoj nadrealnoj sceni. On stvara sopstveni svet, toliko upečatljiv i snažan sa lebdećim likovnim elementima, ispunjen pikturalnom bojom u kojoj se ogleda slika u slici kao odraz u ogledalu.Naglašena perspektiva, lavirint dešavanja i prožimanja teatralne kompozicije kroz koloseum njegovih ideja imaginarnog sveta Aleksandra Devića očarava i dodatno uzbuđuje poetičnost samog prikaza.
Njegova dela su savršeno mesto za bekstvo od surove realnosti, na koje nas umetnik odvlači pružajući nam mir i spokojstvo za kojim svi čeznemo.
Sonja Vukašinović
Aleksandar Dević traga za esencijom slikarskog prizora, on neguje, čuva i voli isprepletanu realnost i nadrealnost unoseći svoj lični emotivni gest. Motivi koji se prepliću na njegovim delima, otkrivaju dušu, harmoniju i sklad njegovog unutrašnjeg zanesenog bića, bilo da je reč o ženi, ratniku, pejzažu, mrtvoj prirodi, građevini iz prošlosti ili čak futurističkoj nadrealnoj sceni. On stvara sopstveni svet, toliko upečatljiv i snažan sa lebdećim likovnim elementima, ispunjen pikturalnom bojom u kojoj se ogleda slika u slici kao odraz u ogledalu.Naglašena perspektiva, lavirint dešavanja i prožimanja teatralne kompozicije kroz koloseum njegovih ideja imaginarnog sveta Aleksandra Devića očarava i dodatno uzbuđuje poetičnost samog prikaza.
Njegova dela su savršeno mesto za bekstvo od surove realnosti, na koje nas umetnik odvlači pružajući nam mir i spokojstvo za kojim svi čeznemo.
Sonja Vukašinović
Izložba ULUPUDS-a i primenjenih umetnika regiona Niš je jedna od retkih tradicionalnih manifestacija na polju primenjene umetnosti i dizajna u ovom delu Srbije koja beleži 40 godina postojanja.
Tokom protekle četiri decenije društvo ULUPUDS- regiona Niš je prtrpelo turbuletne periode: od godina procvata tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada je Udruženje čak imalo svoj Statut i Pravilnik, kada su na godišnjoj izložbi izlagali isključivo članovi ULUPUDS-a regiona Niš, pa sve do devedesetih i početka novog Milenijuma kada rad Udruženja postepeno jenjava, a članstvo se postepeno osipalo, jer su članovi zbog otežane ekonomske situacije bili primorani da se bave nečim drugim.
Tokom društvenih promena izazvanih ratovima i materijalnm krizom , došlo je do zatvaranja fabrika kao što je EI Niš, MIN, NITEX, OMLADINKA..., a samim tim je ponestajalo posla za industrijske dizajnere, grafičke dizajnere, dizajnere tekstila, modne kreatore... koji su tokom niza godina svojom kretivnošću izdvajali u sam vrh primenjene umetnosti kod nas. Brojne nagrade i priznanja sa republičkih i svetskih sajmova najbolje govore o tome. Aktivnost društva u celini postepeno se gasila, sve manji broj primenjenih umetnika je imao prilike da se bavi svojim poslom, tako da su izložbe otvarane sa sve manje izlagača.
Zbog svega toga je Galerija savremene likovne umetnosti, kao matična institucija, u dogovoru sa predsednikom ULUPUDS-a Aleksandrom Pavićevićem nastojala da održi kontinuitet tako što je pozvala na izložbu (koja je u međuvremenu postala izložba bijenalnog tipa) i druge primenjene umetnike koji nisu članovi ULUPUDS-a otvarajući puteve mnogim, pre svega mladim, inovativnim umetnicima.
Imajući u vidu da u Nišu postoji Fakultet umetnosti sa departmanom primenjenih u metnosti od 2002.godine, kao i niz privatnih Fakulteta umetnosti i dizajna koji su iznedrili nove generacije primenjenih umetnika, organizator je odlučio da pruži jednaku šansu svima da upoznaju javnost sa najnovijim dostignućima iz oblasti primenjene umetnosti odgovarajući izazovima novog doba. Zbog toga na izložbi imamo paralelno sa tradicionalnim dizajnom starije generacije i nove, sveže ideje i stremljenja koje donosi mladađa generacija što čini ovu manifestaciju bogatijom i sadržajnijom.
Na ovogodišnjoj izložbi se predstavlja 48 umetnika sa gotovo svim sekcijama: od slikarstva, tapiserije, fotografije, skulpture, zidnog slikarstva, ilustracije,dizajna tekstila, kaligrafije, scenografije, video rada do najzastupljenije digitalne štampe iskazujući bogat kreativni potencijal sa krajnje individualnim načinom izražavanja.
Radmila Kostić
Tokom protekle četiri decenije društvo ULUPUDS- regiona Niš je prtrpelo turbuletne periode: od godina procvata tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada je Udruženje čak imalo svoj Statut i Pravilnik, kada su na godišnjoj izložbi izlagali isključivo članovi ULUPUDS-a regiona Niš, pa sve do devedesetih i početka novog Milenijuma kada rad Udruženja postepeno jenjava, a članstvo se postepeno osipalo, jer su članovi zbog otežane ekonomske situacije bili primorani da se bave nečim drugim.
Tokom društvenih promena izazvanih ratovima i materijalnm krizom , došlo je do zatvaranja fabrika kao što je EI Niš, MIN, NITEX, OMLADINKA..., a samim tim je ponestajalo posla za industrijske dizajnere, grafičke dizajnere, dizajnere tekstila, modne kreatore... koji su tokom niza godina svojom kretivnošću izdvajali u sam vrh primenjene umetnosti kod nas. Brojne nagrade i priznanja sa republičkih i svetskih sajmova najbolje govore o tome. Aktivnost društva u celini postepeno se gasila, sve manji broj primenjenih umetnika je imao prilike da se bavi svojim poslom, tako da su izložbe otvarane sa sve manje izlagača.
Zbog svega toga je Galerija savremene likovne umetnosti, kao matična institucija, u dogovoru sa predsednikom ULUPUDS-a Aleksandrom Pavićevićem nastojala da održi kontinuitet tako što je pozvala na izložbu (koja je u međuvremenu postala izložba bijenalnog tipa) i druge primenjene umetnike koji nisu članovi ULUPUDS-a otvarajući puteve mnogim, pre svega mladim, inovativnim umetnicima.
Imajući u vidu da u Nišu postoji Fakultet umetnosti sa departmanom primenjenih u metnosti od 2002.godine, kao i niz privatnih Fakulteta umetnosti i dizajna koji su iznedrili nove generacije primenjenih umetnika, organizator je odlučio da pruži jednaku šansu svima da upoznaju javnost sa najnovijim dostignućima iz oblasti primenjene umetnosti odgovarajući izazovima novog doba. Zbog toga na izložbi imamo paralelno sa tradicionalnim dizajnom starije generacije i nove, sveže ideje i stremljenja koje donosi mladađa generacija što čini ovu manifestaciju bogatijom i sadržajnijom.
Na ovogodišnjoj izložbi se predstavlja 48 umetnika sa gotovo svim sekcijama: od slikarstva, tapiserije, fotografije, skulpture, zidnog slikarstva, ilustracije,dizajna tekstila, kaligrafije, scenografije, video rada do najzastupljenije digitalne štampe iskazujući bogat kreativni potencijal sa krajnje individualnim načinom izražavanja.
Radmila Kostić
IZLOŽBA SLIKA I CRTEŽA
TOMISLAVA STOŠIĆA
24.avgusta 2017.
PAVILjON U TVRĐAVI
Tomislav Stošić je rođen u Pančevu 1962. godine. Diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Momčila Antonovića.Član je ULUSa od 1989.Samostalno izlagao desetak puta. Učestvovao je na preko 60 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je otkupne nagrade Ministarstva kulture Srbije 1988. na pančevačkom Oktobarskom salonu. Pored slikarstva i crteža bavi se i izradom murala.
TOMISLAVA STOŠIĆA
24.avgusta 2017.
PAVILjON U TVRĐAVI
Tomislav Stošić je rođen u Pančevu 1962. godine. Diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Momčila Antonovića.Član je ULUSa od 1989.Samostalno izlagao desetak puta. Učestvovao je na preko 60 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je otkupne nagrade Ministarstva kulture Srbije 1988. na pančevačkom Oktobarskom salonu. Pored slikarstva i crteža bavi se i izradom murala.
Tomislav Stošić na svojim delima obrađuje motive plesa. Igra za njega predstavlja sastavni deo svakodnevnog života kroz koji izražava svoja osećanja radost, tugu, strast, ljubav. Scene na slikama su zaustavljeni trenutak dinamičnog pokreta savremenog čoveka i žene u veselim toaletama dočaravajući sekvencu plesnog pokreta.Crtež je jasno postavljen i studijski obrađen sa isprepletanim scenama nekoliko igrača.Pikturalnost boje i poteza osnovni su likovni elementi koji dokazuju njegovu slobodu u ekspresivnom izrazu. Plesači, igračica flamenga sa raskošnom haljinom u zanosnoj pozi, devojke u narodnim nošnjama, kompozicije masovnih scena igrača, umetnik je istinski doživeo i uspeo da prenese radost, veselje, čari, svake vrste plesa što potvrđuje snažan i sugestivni kolorit.Tom raznovrsnošću on nam metaforički sugeriše različite životne etape koje moramo odigrati do kraja kako nam život to nameće.
Sonja Vukašinović
Sonja Vukašinović
Od 5. do 18. oktobra u Paviljonu u Tvrđavi, likovnoj publici u Nišu prvi put će se samostalno predstaviti umetnici Laura Dimitrova i Stefan Altakov profesori Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ u Sofiji. Stilski dosledna predhodnim dela recentnih ciklusa autora koncepcijski su objenjena nazivom izložbe re-cycle / re-create. Sve, počev od ručne reciklaže papira, kod Laure Dimitrove, kolažnog postupka koji sprovodi oboje autora, do poetskih refleksija u delima Stefana Altakova, determiniše preradu i pretvaranje kao ose preklapanja njihovih individualnih umetničkih interesovanja i daje jedan širi sud o umetničkom i globalom trenutku. O delima ove izložbene celine umetnici navode da su ona „revidirana, modifikovana, ažurirana, i time stekla potencijal da pokažu svoja „nova lica“ i dodaju nova značenja svom postojanju...“
Laura Dimitrova je rođena u Sofiji. Diplomirala je na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji.
Doktorirala je 2013. godine. Profesor je dekorativnih umetnosti na Univerzitetu „Sv. Kliment Ohridski“, Sofija.
Do sada je realizovala šesnaest samostalnih izložbi (12 u Bugarskoj, 2 u Parizu, Francuska i 2 u Nemačkoj u Minhenu i Švandorfu). Učesnica je više od 200 kolektivnih izložbi, likovnih kolonija i umetničkih projekata u Bugarskoj i inostranstvu. Nagrađena je sedam puta za svoje crteže, slike i grafike u Bugarskoj i inostranstvu. Član je Udruženja umetnika Bugarske.
Stefan Altakov je rođen je u Sofiji. Diplomirao je slikarstvo kod prof. Najdena Petkova na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji. Doktor je umetnosti. Profesor je slikanja i teorije boje na Univerzitetu „Sv. Klement Ohridski“, Sofija , Bugarska. Prodekan je Fakulteta osnovne i predškolske pedagogije Univerziteta „Sv. Klement Ohridski“. Šef Odseka vizuelnih umetnosti Univerziteta „Sv. Klement Ohridski“.
Izlagao na brojnim samostalnim, kolektivnim, izložbama umetničkih kolonija i kroz umetničke projekte u Bugarskoj i inostranstvu. Nagrađivan je za slikarstvo i crtež na izložbama i bijenalima u Bugarskoj i inostranstvu. Veliki broj njegovih dela je u vlasništvu javnih i privatnh kolekcija u Bugarskoj, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Poljskoj i dr.
Član je Udruženja umetnika Bugarske.
Milan Ristić
Laura Dimitrova je rođena u Sofiji. Diplomirala je na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji.
Doktorirala je 2013. godine. Profesor je dekorativnih umetnosti na Univerzitetu „Sv. Kliment Ohridski“, Sofija.
Do sada je realizovala šesnaest samostalnih izložbi (12 u Bugarskoj, 2 u Parizu, Francuska i 2 u Nemačkoj u Minhenu i Švandorfu). Učesnica je više od 200 kolektivnih izložbi, likovnih kolonija i umetničkih projekata u Bugarskoj i inostranstvu. Nagrađena je sedam puta za svoje crteže, slike i grafike u Bugarskoj i inostranstvu. Član je Udruženja umetnika Bugarske.
Stefan Altakov je rođen je u Sofiji. Diplomirao je slikarstvo kod prof. Najdena Petkova na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Sofiji. Doktor je umetnosti. Profesor je slikanja i teorije boje na Univerzitetu „Sv. Klement Ohridski“, Sofija , Bugarska. Prodekan je Fakulteta osnovne i predškolske pedagogije Univerziteta „Sv. Klement Ohridski“. Šef Odseka vizuelnih umetnosti Univerziteta „Sv. Klement Ohridski“.
Izlagao na brojnim samostalnim, kolektivnim, izložbama umetničkih kolonija i kroz umetničke projekte u Bugarskoj i inostranstvu. Nagrađivan je za slikarstvo i crtež na izložbama i bijenalima u Bugarskoj i inostranstvu. Veliki broj njegovih dela je u vlasništvu javnih i privatnh kolekcija u Bugarskoj, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Poljskoj i dr.
Član je Udruženja umetnika Bugarske.
Milan Ristić
Izložba i prezentacija projekta „Stvarati zajedno- Videti sebe u delu drugog (Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre)- Prostori koji se dele“
Paviljon u Tvrđavi, 12. septembar
U Paviljonu niške tvrđave sa početkom u 18 časova održaće se prezentacija projekta „Stvarati zajedno- Videti sebe u delu drugog (Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre)- Prostori koji se dele“. Projekat se realiuzuje kao umetnička i međufakultetska saradnja Univerziteta Troa Rivjer u Kvebeku (UQTR) i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Po dvanaestoro učesnika, doktoranata, predavača i umetnika okupljenih oko obe institucije rade na međusobnom zadavanju koncepata. Inicijalna umetnička zamisao potiče od autora iz jednog, a izvedeno delo od umetnika iz drugog tima. Svaka grupa izlaže radove koji su nastali kao odgovor na koncepte one druge, ali se pri izlaganju vodi računa da i delo i koncept budu izloženi zajedno.
Učesnici:
Besnik Haxhillari > Nikola Velicki
Jérémie Deschamps-Bussiéres > Aleksandra Jovanić
Valérie Guimond > Aleksandar Lazar
France Joyal > Vladimir Milanović
Jean-François Côté > Aleksandar Leka Mladenović
Mylène Gervais i Louis-Pierre é Clémenta > Milorad Mladenović
Duo AZ (Aimé Zayed et France Arseneault) > Bogdan Pavlović
Roger Gaudreau > Milivoj Miško Pavlović
Lorraine Beaulieu > Marija Sibinović
Philippe Boissonnet > Milica Ćebić
Branka Kopecki > Milica Crnobrnja Vukadinović
Slobodan Radosavljević > Ivan Šuletić
Projekat „Stvarati zajedno- Videti sebe u delu drugog (Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre)- Prostori koji se dele“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i kroz program obeležavanja sto pedesete godine državnosti Kanade.
Izložba u Nišu je prva u nizu i trajaće do 1 oktobra.
Paviljon u Tvrđavi, 12. septembar
U Paviljonu niške tvrđave sa početkom u 18 časova održaće se prezentacija projekta „Stvarati zajedno- Videti sebe u delu drugog (Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre)- Prostori koji se dele“. Projekat se realiuzuje kao umetnička i međufakultetska saradnja Univerziteta Troa Rivjer u Kvebeku (UQTR) i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Po dvanaestoro učesnika, doktoranata, predavača i umetnika okupljenih oko obe institucije rade na međusobnom zadavanju koncepata. Inicijalna umetnička zamisao potiče od autora iz jednog, a izvedeno delo od umetnika iz drugog tima. Svaka grupa izlaže radove koji su nastali kao odgovor na koncepte one druge, ali se pri izlaganju vodi računa da i delo i koncept budu izloženi zajedno.
Učesnici:
Besnik Haxhillari > Nikola Velicki
Jérémie Deschamps-Bussiéres > Aleksandra Jovanić
Valérie Guimond > Aleksandar Lazar
France Joyal > Vladimir Milanović
Jean-François Côté > Aleksandar Leka Mladenović
Mylène Gervais i Louis-Pierre é Clémenta > Milorad Mladenović
Duo AZ (Aimé Zayed et France Arseneault) > Bogdan Pavlović
Roger Gaudreau > Milivoj Miško Pavlović
Lorraine Beaulieu > Marija Sibinović
Philippe Boissonnet > Milica Ćebić
Branka Kopecki > Milica Crnobrnja Vukadinović
Slobodan Radosavljević > Ivan Šuletić
Projekat „Stvarati zajedno- Videti sebe u delu drugog (Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre)- Prostori koji se dele“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i kroz program obeležavanja sto pedesete godine državnosti Kanade.
Izložba u Nišu je prva u nizu i trajaće do 1 oktobra.
Apstrakcija raskršća
Novi ciklus “Raskršća”, iako se dosta razlikuje od prethodnih, jer je jasnijih jednostavnijih oblika kao i ukupne formalne strukture, i sa ublaženim i svedenijim koloritom, ipak je veran postupku naglašene geometrizacije. Svoju homogenost izložba nazvana “Raskršća” ne duguje samo svom objedinjenom tematsko-motivskom sloju. Jer i zaokruženi tematski ciklusi nisu uvek toliko koherentni i povezani, pošto mogu biti manje-više heterogeni u sadržajnom, idejnom i u formalno likovnom smislu.
Međutim, naglašena geometrizacija “Raskršća” Mile Gvardiol potpuno je u funkciji naziva izložbe, primerena i u idejnom i u tematskom smislu. Geometrijskim apstrahovanjem autorka temu i značenje “Raskršća” svodi na svoju suštinu. To nisu moguća pesničko-poetička, filozofska, simbolička, kao ni manje-više realistička ili ekspresionistička “Raskršća”. Ona su u viđenjima M. Gvardiol postupkom geometrijskog apstrahovanja potpuno svedena, oblikovno očišćena od svega suvišnog; ona su gotovo puristički ogoljena, po principu “minimalnim sredstvima postići maksimum izraza”. Putevi redukovani na svetle, bele ili obojene pravilne trake koje se perspektivno udaljavaju, sužavaju i zavijaju u raznim pravcima pod različitim uglovima, istovremeno se ukrštaju i preklapaju stvarajući jedan dubinski slojevit prostor. Pozadine su uglavnom tamne da bi istakle oblike i kretanje traka koje su većinom svetle, bele, ali u nekim slikama i delimično obojene i intenzivnim koloritom.
Kad ne bismo znali da su to manje više složeno i gusto ukrštene putne trake gazela naglašeno urbaniziranih prostora, mislili bismo da su te slike čiste apstrakcije. I ovako, ako zaboravimo njihov tematsko motivski sloj, možemo ih posmatrati samo kao ritmove i pokrete trakastih oblika i boja u prostoru, ili kao dinamiku “linija sila”(likovni pojam futurizma) u prostoru čiji se segmenti sukobljavaju ili sadejstvuju kroz često krajnje složene dinamičke odnose. Slike su izvedene adekvatno izabranom akrilik tehnikom na platnu, kao i stilski doslednom, vrlo preciznom i čistom zanatsko tehničkom egzekucijom. Da bi razbila mogući doživljaj monotonije ove izložbe, Mila Gvardiol se poigrava bojama, a na nekim slikama uvodi u međuprostore zadnjeg plana segmente stilizovane flore ili oblaka. Takođe, kao kontrasnu protivtežu brojnim zakrivljenim, Mila uvodi i prave linije. To je jedno sasvim promišljeno, prostudirano I kultivisano slikarstvo.
Balša Rajčević, vajar, slikar, istoričar i likovni kritičar
Novi ciklus “Raskršća”, iako se dosta razlikuje od prethodnih, jer je jasnijih jednostavnijih oblika kao i ukupne formalne strukture, i sa ublaženim i svedenijim koloritom, ipak je veran postupku naglašene geometrizacije. Svoju homogenost izložba nazvana “Raskršća” ne duguje samo svom objedinjenom tematsko-motivskom sloju. Jer i zaokruženi tematski ciklusi nisu uvek toliko koherentni i povezani, pošto mogu biti manje-više heterogeni u sadržajnom, idejnom i u formalno likovnom smislu.
Međutim, naglašena geometrizacija “Raskršća” Mile Gvardiol potpuno je u funkciji naziva izložbe, primerena i u idejnom i u tematskom smislu. Geometrijskim apstrahovanjem autorka temu i značenje “Raskršća” svodi na svoju suštinu. To nisu moguća pesničko-poetička, filozofska, simbolička, kao ni manje-više realistička ili ekspresionistička “Raskršća”. Ona su u viđenjima M. Gvardiol postupkom geometrijskog apstrahovanja potpuno svedena, oblikovno očišćena od svega suvišnog; ona su gotovo puristički ogoljena, po principu “minimalnim sredstvima postići maksimum izraza”. Putevi redukovani na svetle, bele ili obojene pravilne trake koje se perspektivno udaljavaju, sužavaju i zavijaju u raznim pravcima pod različitim uglovima, istovremeno se ukrštaju i preklapaju stvarajući jedan dubinski slojevit prostor. Pozadine su uglavnom tamne da bi istakle oblike i kretanje traka koje su većinom svetle, bele, ali u nekim slikama i delimično obojene i intenzivnim koloritom.
Kad ne bismo znali da su to manje više složeno i gusto ukrštene putne trake gazela naglašeno urbaniziranih prostora, mislili bismo da su te slike čiste apstrakcije. I ovako, ako zaboravimo njihov tematsko motivski sloj, možemo ih posmatrati samo kao ritmove i pokrete trakastih oblika i boja u prostoru, ili kao dinamiku “linija sila”(likovni pojam futurizma) u prostoru čiji se segmenti sukobljavaju ili sadejstvuju kroz često krajnje složene dinamičke odnose. Slike su izvedene adekvatno izabranom akrilik tehnikom na platnu, kao i stilski doslednom, vrlo preciznom i čistom zanatsko tehničkom egzekucijom. Da bi razbila mogući doživljaj monotonije ove izložbe, Mila Gvardiol se poigrava bojama, a na nekim slikama uvodi u međuprostore zadnjeg plana segmente stilizovane flore ili oblaka. Takođe, kao kontrasnu protivtežu brojnim zakrivljenim, Mila uvodi i prave linije. To je jedno sasvim promišljeno, prostudirano I kultivisano slikarstvo.
Balša Rajčević, vajar, slikar, istoričar i likovni kritičar
Beleške za septembar
Tegobno je govoriti o jednoj kulturnoj manifestaciji, njenoj žilavosti i moći da preživi armagedonski udar na sveopštu kulturu koji trese Srbiju unazade dve decenije. Kulturno opustošena Srbija, bez muzeja, kriterijuma i izgubljene mere, čini se svoj oporavak potražiće u zabitim enklavama mimo vetrometina kojekakvih novotarija kojima se šega Evropa i eksperimentiše sa narodima u takozvanoj tranziciji, zakopanih u čekaonici za ulazak u njihovu Uniju, koja je svakim danom sve dalja.
Kao što se u nemilo vreme turskog iga︠ kultura i pismenost sačuvala u zabiti manastira i posrnula kultura države Srbije oživeće hrabrena dovoljnom dozom sačuvanog nacionalnog personaliteta i ponosa.
Likovna kolonija nastala u selu Sićevu, na prisojnoj strani nadaleko poznatog sićevačkog dervena, međ gižama grožđa i samoniklih praskvi, uprkos svemu srećno opstaje i obnavlja se svake godine u septembru mesecu, dolaskom novih slikara voljnih da čuvaju uspomenu na Nadeždu Petrović i njene drugove koji su davne 1905. pohodili ovaj kraj željni svetlosti i sunca.
I ove 2017 godine organizator Kolonije, Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu vođena je praksom da su vrata kolonije otvorena svim dobrim i dobronamernim slikarima Srbije, njenog okruženja ali i umetnicima dalekih prostora.
Učesnicima kolonije „nude se“ sve lepote pejzaža, obilje svetlosti i sunca. Zadnjih godina u Sićevu se odgonetaju i paleolitske tajne i to u pešteri zvanoj Baranica, koja je gotovo u centru sela, gde arheolozi na osnovu tragova tumače šifre prvog prisustva ljudske rase u ovim krajevima ali i šire. No, da bi se pobliže upoznala šira okolina u kojoj se nalazi Kolonija predviđene su, ali i ostvarene posete značajnim manastirima i istoriskim mestima. Ove godine slikari su posetili manastir Sv. Đorđa u Temskoj sa njegovim zanimljivim živopisom, konacima i zagonetnim grobljem monaha iz Bukovine i Besarabije prispelih ovde posle 1920. U povratku na izlasku iz Sićevačke klisure slikari su posetili manastir Sv.Petke „artiljerijske“. Crkvu su obnovili artiljerci poručnika Damjanovića dok su na drugoj obali Nišave prokopavali tunel novoprojektovane pruge i posvetili je sretnom događaju kada je „ ego sijateljstvo“ Aleksandar Obrenović jedva sačuvao glavu na jedrenju u Bijaricu, kojom se prilikom nije umalo utopio.
Ove godine koloniju je pohodilo 11 umetnika.
Iz daleka, sa severa u Sićevo, došo nam je Martin Due, sa glečerima koje znamo sa njegovih grafika koji su se rasparčali i rastopili, grejani suncem juga.
U Sićevo su Mišu Vemića poslali Trački kralj Diomed i zločesta Hera da njegovim konjima mesožderima pronađe i ubije sina Zevsa i pučanke Alkamene - Herakla.
Veliki bazar Džan - baša Aca Dević na svom ogromnom pazarištu nudi svilu iz zemlje Umbrije, keramiku iz varoši Sijene i narandže sa ostrva Tasosa, kao i lapis lazuli donet „s onu stranu mora“.
Siniša Žikić zabavljen je svojom privatnom Secesijom, njenim meandrima i tajnama.
Toni Čatleski podiže svoju varoš Nedođiju sa šarenim donžonima i raskošnim portalima.
Mirjana Anđelković nastavlja tamo gde je stao Marin Tartalja: vezuje logikom slojeve boja po vertikali i prožima ih pređom posebne vrste.
Aleksandar Milanović na svom klavsenu ispreda reske zvuke roze i plave intonacije.
Dušan Mitić je kao i nekad Ivan Tabaković okupiran funerernošću Kule - lobanje i njenim svetlim očima.
Snežana Manasić rigidnom fakturom svojih slika tumači i odgoneta davne tajne zakopane u tlo peštere Baranice.
Milan Đurić gost iz srpske dijaspore demonstrira svojom špahtlom - floretom svu lepotu i neočekivanost belog prostranstva.
Slobodan Milosavljević nas metodom pripovedanja uvodi u tajnu vezu dvoje osnivača i duhovnika sićevačke kolonije - Nadežde Petrović i Ivana Meštrovića.
U ateljeu i pleneru Sićeva i ove godine slikari su demonstrirali osobnost i originalnost svog slikarskog postupka ali su pri tom pokazali veliku potrebu za međusobnim druženjem što je u svemu opravdalo rad kolinije.
Mr Miodrag Anđelković, akademski slikar
Tegobno je govoriti o jednoj kulturnoj manifestaciji, njenoj žilavosti i moći da preživi armagedonski udar na sveopštu kulturu koji trese Srbiju unazade dve decenije. Kulturno opustošena Srbija, bez muzeja, kriterijuma i izgubljene mere, čini se svoj oporavak potražiće u zabitim enklavama mimo vetrometina kojekakvih novotarija kojima se šega Evropa i eksperimentiše sa narodima u takozvanoj tranziciji, zakopanih u čekaonici za ulazak u njihovu Uniju, koja je svakim danom sve dalja.
Kao što se u nemilo vreme turskog iga︠ kultura i pismenost sačuvala u zabiti manastira i posrnula kultura države Srbije oživeće hrabrena dovoljnom dozom sačuvanog nacionalnog personaliteta i ponosa.
Likovna kolonija nastala u selu Sićevu, na prisojnoj strani nadaleko poznatog sićevačkog dervena, međ gižama grožđa i samoniklih praskvi, uprkos svemu srećno opstaje i obnavlja se svake godine u septembru mesecu, dolaskom novih slikara voljnih da čuvaju uspomenu na Nadeždu Petrović i njene drugove koji su davne 1905. pohodili ovaj kraj željni svetlosti i sunca.
I ove 2017 godine organizator Kolonije, Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu vođena je praksom da su vrata kolonije otvorena svim dobrim i dobronamernim slikarima Srbije, njenog okruženja ali i umetnicima dalekih prostora.
Učesnicima kolonije „nude se“ sve lepote pejzaža, obilje svetlosti i sunca. Zadnjih godina u Sićevu se odgonetaju i paleolitske tajne i to u pešteri zvanoj Baranica, koja je gotovo u centru sela, gde arheolozi na osnovu tragova tumače šifre prvog prisustva ljudske rase u ovim krajevima ali i šire. No, da bi se pobliže upoznala šira okolina u kojoj se nalazi Kolonija predviđene su, ali i ostvarene posete značajnim manastirima i istoriskim mestima. Ove godine slikari su posetili manastir Sv. Đorđa u Temskoj sa njegovim zanimljivim živopisom, konacima i zagonetnim grobljem monaha iz Bukovine i Besarabije prispelih ovde posle 1920. U povratku na izlasku iz Sićevačke klisure slikari su posetili manastir Sv.Petke „artiljerijske“. Crkvu su obnovili artiljerci poručnika Damjanovića dok su na drugoj obali Nišave prokopavali tunel novoprojektovane pruge i posvetili je sretnom događaju kada je „ ego sijateljstvo“ Aleksandar Obrenović jedva sačuvao glavu na jedrenju u Bijaricu, kojom se prilikom nije umalo utopio.
Ove godine koloniju je pohodilo 11 umetnika.
Iz daleka, sa severa u Sićevo, došo nam je Martin Due, sa glečerima koje znamo sa njegovih grafika koji su se rasparčali i rastopili, grejani suncem juga.
U Sićevo su Mišu Vemića poslali Trački kralj Diomed i zločesta Hera da njegovim konjima mesožderima pronađe i ubije sina Zevsa i pučanke Alkamene - Herakla.
Veliki bazar Džan - baša Aca Dević na svom ogromnom pazarištu nudi svilu iz zemlje Umbrije, keramiku iz varoši Sijene i narandže sa ostrva Tasosa, kao i lapis lazuli donet „s onu stranu mora“.
Siniša Žikić zabavljen je svojom privatnom Secesijom, njenim meandrima i tajnama.
Toni Čatleski podiže svoju varoš Nedođiju sa šarenim donžonima i raskošnim portalima.
Mirjana Anđelković nastavlja tamo gde je stao Marin Tartalja: vezuje logikom slojeve boja po vertikali i prožima ih pređom posebne vrste.
Aleksandar Milanović na svom klavsenu ispreda reske zvuke roze i plave intonacije.
Dušan Mitić je kao i nekad Ivan Tabaković okupiran funerernošću Kule - lobanje i njenim svetlim očima.
Snežana Manasić rigidnom fakturom svojih slika tumači i odgoneta davne tajne zakopane u tlo peštere Baranice.
Milan Đurić gost iz srpske dijaspore demonstrira svojom špahtlom - floretom svu lepotu i neočekivanost belog prostranstva.
Slobodan Milosavljević nas metodom pripovedanja uvodi u tajnu vezu dvoje osnivača i duhovnika sićevačke kolonije - Nadežde Petrović i Ivana Meštrovića.
U ateljeu i pleneru Sićeva i ove godine slikari su demonstrirali osobnost i originalnost svog slikarskog postupka ali su pri tom pokazali veliku potrebu za međusobnim druženjem što je u svemu opravdalo rad kolinije.
Mr Miodrag Anđelković, akademski slikar
Izložba radova 53. sazivaL IKOVNE KOLONIJE SIĆEVO 2017. od 30. novembra do 15.decembra
I Z L O Z B E N I P A V I L J O N 2 0 1 7
Pregled izlozbi u 2017. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
