Niška Tvrđava
Radno vreme:
od 10 do 20 časova
Radno vreme:
od 10 do 20 časova
S A L O N 7 7
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
Izložba crteža VLADIMIRA JANKOVIĆA, 14. mart 12. april
G a l e rijski prostor Salon 77. Ovaj prostor se naalazi u centru stare niske Tvrdjave.
Povrsine oko 100 kvadratnih metara ovaj prostor je odredjen za eksperimentalnu scenu likovnih desavanju nasih prostora kao i za izlagacku aktivnost
mladjih generacija umetnika. Osim toga prostor je atraktivan i za niz drugacijih likovnih izlozbi koje se izdvajaju svojim osobenim nacinom prezentovanja.
Prostor je nekada bio stara dzamija pa je svojim arhitektonskim vrednostima i unutrasnjom visinom od skoro 10 metara izuzetno pogodan za koncerte i akusticke
predstave.
Povrsine oko 100 kvadratnih metara ovaj prostor je odredjen za eksperimentalnu scenu likovnih desavanju nasih prostora kao i za izlagacku aktivnost
mladjih generacija umetnika. Osim toga prostor je atraktivan i za niz drugacijih likovnih izlozbi koje se izdvajaju svojim osobenim nacinom prezentovanja.
Prostor je nekada bio stara dzamija pa je svojim arhitektonskim vrednostima i unutrasnjom visinom od skoro 10 metara izuzetno pogodan za koncerte i akusticke
predstave.
|
|
|
|
|
|
|
|
Vladimir Janković je rođen 1952.godine u Aleksincu.
Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, a potom i magistrirao na istom fakultetu. Trenutno je vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu. Samostalno je izlagao u Beogradu,Nišu Novom Sadu, Dimitrovgradu,Čačku, Pirotu, Kragujevcu, Aleksincu, Pirotu, Soko Banji, a kolektivno na preko dve stotine izložbi u zemljii. svetu
Dobitnik je II nagrade na IX izložbi crteža „Beograd 87“ 1987.godine i nagrade za slikarstvo „Pivo Karamatijević“ u Pljevlji 1991.godine. Posle serije pejzaža u ulju koji pokazjuju izvanredno poznavanje osnovnih zakona likovnosti u klasičnim, akademskskim okvirima,
Vladimir Janković se posvećuje proučavanju crteža kao medija koji pruža uvek nove, slobodne i neposredne načine slikarskog izražavanja.
Vremenom slobodne, išrafirane linije postavlja u centar sopstvenih istraživanja koje poput guste mreže drže kompoziciju u ravnoteži . Prešavši slikarski put od figuracije do asocijativnih pejzaža redukujući oblike i mase do samih nagoveštaja polako izgrađuje vlastiti prepoznatljiv rukopis.
za GSLU Nis
Radmila Kostić
Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, a potom i magistrirao na istom fakultetu. Trenutno je vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu. Samostalno je izlagao u Beogradu,Nišu Novom Sadu, Dimitrovgradu,Čačku, Pirotu, Kragujevcu, Aleksincu, Pirotu, Soko Banji, a kolektivno na preko dve stotine izložbi u zemljii. svetu
Dobitnik je II nagrade na IX izložbi crteža „Beograd 87“ 1987.godine i nagrade za slikarstvo „Pivo Karamatijević“ u Pljevlji 1991.godine. Posle serije pejzaža u ulju koji pokazjuju izvanredno poznavanje osnovnih zakona likovnosti u klasičnim, akademskskim okvirima,
Vladimir Janković se posvećuje proučavanju crteža kao medija koji pruža uvek nove, slobodne i neposredne načine slikarskog izražavanja.
Vremenom slobodne, išrafirane linije postavlja u centar sopstvenih istraživanja koje poput guste mreže drže kompoziciju u ravnoteži . Prešavši slikarski put od figuracije do asocijativnih pejzaža redukujući oblike i mase do samih nagoveštaja polako izgrađuje vlastiti prepoznatljiv rukopis.
za GSLU Nis
Radmila Kostić
Pregled izlozbi u 2014. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
Miljan Nedeljković, fotografije ''Lica'', 16. april - 1. maj 2015.
Miljan Nedeljkovic je diplomirao 2004. na Fakultetu umetnosti u Prištini. Clan je ULPUDS-a i Fotografskog saveza Srbije. Samostalno je izlagao deset puta u razlicitim mestima Srbije i u Košicama u Slovackoj. Ucestvovao je na više od 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Realizovao je više projekata iz oblasti fotografije, multimedija, videa i grafickog dizajna. Od 2009. je zaposlen na Fakultetu umetnosti u Nišu. Ove godine stekao je zvanje docenta na predmetu Plakat na Departmanu za primenjene umetnosti FU u Nišu. Dobitnik je nekoliko nagrada za fotografiju i dizajn.
Za svoju prvu samostalnu izložbu u Nišu umetnik je sacinio izbor od petnaestak fotografija vecih dimenzija iz ciklusa koji kontinuirano razvija od 2001. godine a koji pociva na portretima široj javnosti poznatih i nepoznatih licnosti. Koncentrišuci se na lica Nedeljkovic fotoaparatom detaljno beleži ne samo njihove fizionomske karakteristike vec i izraz, grimasu, trenutno raspoloženje... Fotografisani u strogom an face položaju „licem u lice“ sa objektivom, ovi portreti neposredno komuniciraju sa posmatracem, postaju nosioci odredenih emotivnih stanja. Sa njihovih lica iscitavamo osecanja iznenadenja, zbuljenosti, nepoverenja, straha, radosti... U definisanju psiholoških stanja portretisanih umetnik znalacni koristi i dodatna izražajna srestvima pre svega svetlost, varirajuci odnos svetla i senke od naglašenog do diskretnog i pritajenog.
Baveci se u kontekstu ovog ciklusa i pitanjem odnosa trenutka i trajanja Miljan Nedeljkovic izvestan broj fotografija tretira odredenim rekonstruktivnim postupcima nužnim usled lošeg stanja fotografija ili simulira oštecenja ukazujuci na delovanje protoka vremena i neminovnost menjanja.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic - viši kustos
Za svoju prvu samostalnu izložbu u Nišu umetnik je sacinio izbor od petnaestak fotografija vecih dimenzija iz ciklusa koji kontinuirano razvija od 2001. godine a koji pociva na portretima široj javnosti poznatih i nepoznatih licnosti. Koncentrišuci se na lica Nedeljkovic fotoaparatom detaljno beleži ne samo njihove fizionomske karakteristike vec i izraz, grimasu, trenutno raspoloženje... Fotografisani u strogom an face položaju „licem u lice“ sa objektivom, ovi portreti neposredno komuniciraju sa posmatracem, postaju nosioci odredenih emotivnih stanja. Sa njihovih lica iscitavamo osecanja iznenadenja, zbuljenosti, nepoverenja, straha, radosti... U definisanju psiholoških stanja portretisanih umetnik znalacni koristi i dodatna izražajna srestvima pre svega svetlost, varirajuci odnos svetla i senke od naglašenog do diskretnog i pritajenog.
Baveci se u kontekstu ovog ciklusa i pitanjem odnosa trenutka i trajanja Miljan Nedeljkovic izvestan broj fotografija tretira odredenim rekonstruktivnim postupcima nužnim usled lošeg stanja fotografija ili simulira oštecenja ukazujuci na delovanje protoka vremena i neminovnost menjanja.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic - viši kustos
U petak 8. maja sa početkom u 19 sati u Salonu 77 je otvorena izložba „Teorija jedinstva“ Vojislava Radovanovića. Izložba je osmišljena kao ambijentalna postavka u vidu modularne instalacije sačinjene od najnovijih crteža umetnika.
Vojislav Radovanović je rođen je u Valjevu 1982. Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2005 godine. Umetnički se usavršavao u Salzburgu (Austrija) i Parizu (Francuska). Realizovao više od 20 samostalnih izložbi. Izlagao na više od 200 kolektivnih izložbi i festivala u zemlji i inostranstvu.
Član je ULUS-a od 2006. godine a od 2004. nastupa i kao član neformalne umetničke grupe Corpus Artisticum. Pored aktivnog bavljenja slikarstvom autor je i urednik više televizijskih emisija iz oblasti kulturno-obrazovnog programa (Studio B, RTS 2,TV Artičok).
Vojislav Radovanović je umetnik mlađe generacije ali zavidnog profesionalnog iskustva i prepoznatljivog individualnog stila koji počiva na osobenoj ikonografiji, ličnom misaono filozofskom diskursu i jasno definisanom likovnom izrazu. Dominantne motive njegovog opusa prepoznajemo u riznici samoniklih biljaka. Korov, bocke i trave Radovanović poput nekog savremenog iluminatora slika i crta minuciozno, pedanto sa razrađenim detaljima. U njegovoj vizuelizaciji ovo „štetno“ rastinje dobija ikonične atribute i simbolične vrednosti.
Naziv izložbe „Teorija jedinstva“ pruža široki spektar mogućih aluzija na „jedinstvo“ (npr. jedinstvo između nauke i umetnosti, materijalnog i duhovnog, racionalnog i emotivnog) ali u slučaju niške izložbe ovaj naziv možemo tumačiti kao posebno apostrofiranje jedinstva između prošlosti i sadašljosti odnosno kolaboraciju između samog umetničkog dela i izložbenog prosta. Njegovi crteži izvedeni filigranski preciznom linijom sa svojim floralnim motivima, specifičnim načinom realizacije ( simuliranje mozaičke strukture) na idealan način korespondiraju sa galerijskim prostorom koji je nekadašnja džamija i sa kanonima i karakteristikama islamske umetnosti.
Nužnost obnove duhovnih i etičkih vrednosti u aktuelnom trenutku opšteg društvenog posrnuća stoji u konkekstu ove izložbe kao dominantna misao umetnika.
Milica Todorović, viši kustos GSLU Niš
Vojislav Radovanović je rođen je u Valjevu 1982. Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2005 godine. Umetnički se usavršavao u Salzburgu (Austrija) i Parizu (Francuska). Realizovao više od 20 samostalnih izložbi. Izlagao na više od 200 kolektivnih izložbi i festivala u zemlji i inostranstvu.
Član je ULUS-a od 2006. godine a od 2004. nastupa i kao član neformalne umetničke grupe Corpus Artisticum. Pored aktivnog bavljenja slikarstvom autor je i urednik više televizijskih emisija iz oblasti kulturno-obrazovnog programa (Studio B, RTS 2,TV Artičok).
Vojislav Radovanović je umetnik mlađe generacije ali zavidnog profesionalnog iskustva i prepoznatljivog individualnog stila koji počiva na osobenoj ikonografiji, ličnom misaono filozofskom diskursu i jasno definisanom likovnom izrazu. Dominantne motive njegovog opusa prepoznajemo u riznici samoniklih biljaka. Korov, bocke i trave Radovanović poput nekog savremenog iluminatora slika i crta minuciozno, pedanto sa razrađenim detaljima. U njegovoj vizuelizaciji ovo „štetno“ rastinje dobija ikonične atribute i simbolične vrednosti.
Naziv izložbe „Teorija jedinstva“ pruža široki spektar mogućih aluzija na „jedinstvo“ (npr. jedinstvo između nauke i umetnosti, materijalnog i duhovnog, racionalnog i emotivnog) ali u slučaju niške izložbe ovaj naziv možemo tumačiti kao posebno apostrofiranje jedinstva između prošlosti i sadašljosti odnosno kolaboraciju između samog umetničkog dela i izložbenog prosta. Njegovi crteži izvedeni filigranski preciznom linijom sa svojim floralnim motivima, specifičnim načinom realizacije ( simuliranje mozaičke strukture) na idealan način korespondiraju sa galerijskim prostorom koji je nekadašnja džamija i sa kanonima i karakteristikama islamske umetnosti.
Nužnost obnove duhovnih i etičkih vrednosti u aktuelnom trenutku opšteg društvenog posrnuća stoji u konkekstu ove izložbe kao dominantna misao umetnika.
Milica Todorović, viši kustos GSLU Niš
Vojisalav Radovanovic, TEORIJA JEDINSTVA, 8. - 24. maj 2015.
„Crtež vezom“ Milene Krstić i Arpada Pulai.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Salon 77, 26. maj 2015.
Odnos prema funkcionalnom i iskaznom, medijskom i kontekstualnom, tradiciji i savremenosti, stoji u odmerenom dopunjavanju autorskih rukopisa objedinjenih ovom izložbom. Objedinjena pod nazivom „Crtež vezom“, dela tekućih ciklusa umetnika Milene Krstić i Arpada Pulai, njihovi su odgovori na lične i umetničke provokacije.
Noseći istorijski predznak ženskog pisma, crtež vezom sproveden u modularnom tepihu i tapiseriji, kod Arpada ili kao samostalan, kod Milene Krstić, otkriva se univerzalnim sredstvom savremenog vizuelnog izražavanja. Njihova ambijentalna postavka angažuje prijatnom sadržajnošću, odnosom „običnih“ i „suštinskih“ važenja i pitanja.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Salon 77, 26. maj 2015.
Odnos prema funkcionalnom i iskaznom, medijskom i kontekstualnom, tradiciji i savremenosti, stoji u odmerenom dopunjavanju autorskih rukopisa objedinjenih ovom izložbom. Objedinjena pod nazivom „Crtež vezom“, dela tekućih ciklusa umetnika Milene Krstić i Arpada Pulai, njihovi su odgovori na lične i umetničke provokacije.
Noseći istorijski predznak ženskog pisma, crtež vezom sproveden u modularnom tepihu i tapiseriji, kod Arpada ili kao samostalan, kod Milene Krstić, otkriva se univerzalnim sredstvom savremenog vizuelnog izražavanja. Njihova ambijentalna postavka angažuje prijatnom sadržajnošću, odnosom „običnih“ i „suštinskih“ važenja i pitanja.
Milena Krstć je rođena 1987. godine u Nišu. Završila je Srednju umetničku školu "Đorđe Krstić" u Nišu. Diplomirala je 2011. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek dizajn tekstila.
Predavala je Oblikovanje tekstila u Umetničkoj školi u Nišu, gde predaje Tkanje i Oblikovanje tekstila. Na Visokoj strukovnoj školi za tekstil Leskovac radila je kao saradnik u nastavi na Studijskom programu modni dizajn i digitalni dizajn odeće. Učesnik je više kolektivnih izložbi i umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu.
Arpad Pulai je rođen 1986. godine u Vrbasu. Završio Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu na Odseku tekstil. Diplomirao 2012. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek dizajn tekstila. Član ULUPUDS-a u sekciji Tekstil i savremeno odevanje. Osnovao je udruženje građana „Čunak“ koje za cilj ima revalorizaciju tekstilnih tehnika, ručnog i mašinskog pletenja. Predavao je Oblikovanje tekstila u Školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, a od ove godine radi na Fakultetu primenjenih umetnosti kao stručni saradniku u nastavi za užu umetničku oblast Tekstil. Izlagao je dva puta samostalo, a učesnik je više kolektivnih izložbi i umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je tri značajne strukovne nagrade.
Izložba će trajati do 14. juna.
Milan Ristić, kustos
Predavala je Oblikovanje tekstila u Umetničkoj školi u Nišu, gde predaje Tkanje i Oblikovanje tekstila. Na Visokoj strukovnoj školi za tekstil Leskovac radila je kao saradnik u nastavi na Studijskom programu modni dizajn i digitalni dizajn odeće. Učesnik je više kolektivnih izložbi i umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu.
Arpad Pulai je rođen 1986. godine u Vrbasu. Završio Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu na Odseku tekstil. Diplomirao 2012. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek dizajn tekstila. Član ULUPUDS-a u sekciji Tekstil i savremeno odevanje. Osnovao je udruženje građana „Čunak“ koje za cilj ima revalorizaciju tekstilnih tehnika, ručnog i mašinskog pletenja. Predavao je Oblikovanje tekstila u Školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, a od ove godine radi na Fakultetu primenjenih umetnosti kao stručni saradniku u nastavi za užu umetničku oblast Tekstil. Izlagao je dva puta samostalo, a učesnik je više kolektivnih izložbi i umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je tri značajne strukovne nagrade.
Izložba će trajati do 14. juna.
Milan Ristić, kustos
CRTEŽi
PETRA SIBINOVIĆA
21.jul 10 avgust 2015. Salon 77
Petar Sibinović je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je trenutno na doktorskim studijama. Do sada je imao devet samostalnih izložbi i učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija kod nas. Pored crteža bavi se i skulpturom i realizovao je veliki broj u javnom prostoru. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti. Član je ULUSa. Ovo je njegovo prvo samostalno predstavljanje niškoj publici.
Crtež tretira kao samostalnu disciplinu. Matrerijale koje koristi daju radovima notu jednostavnosti i svedenosti. Iako je u pitanju figuracija, likovi koji se na njima pojavljuju otkrivaju zapravo unutrašnji svet umetnika, njegovu maštu i kreativnost.U boji su skladni i jednostavno rešeni pa je i sama dvosmislenost u umetnikovom izrazu glavna karakteristika samog crteža.On polazi od ljudske figure koju svesno ili možda čak i nesvesno transformiše svarajući tako nove forme koje nose određene infantilne osobine.Njegova imaginacija, se nesputano razvija praveći frizove novih pre svega likovnih formi i oblika.
Sonja Vukašinović
PETRA SIBINOVIĆA
21.jul 10 avgust 2015. Salon 77
Petar Sibinović je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je trenutno na doktorskim studijama. Do sada je imao devet samostalnih izložbi i učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija kod nas. Pored crteža bavi se i skulpturom i realizovao je veliki broj u javnom prostoru. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti. Član je ULUSa. Ovo je njegovo prvo samostalno predstavljanje niškoj publici.
Crtež tretira kao samostalnu disciplinu. Matrerijale koje koristi daju radovima notu jednostavnosti i svedenosti. Iako je u pitanju figuracija, likovi koji se na njima pojavljuju otkrivaju zapravo unutrašnji svet umetnika, njegovu maštu i kreativnost.U boji su skladni i jednostavno rešeni pa je i sama dvosmislenost u umetnikovom izrazu glavna karakteristika samog crteža.On polazi od ljudske figure koju svesno ili možda čak i nesvesno transformiše svarajući tako nove forme koje nose određene infantilne osobine.Njegova imaginacija, se nesputano razvija praveći frizove novih pre svega likovnih formi i oblika.
Sonja Vukašinović
Marica Radojčić, batali crtu
Salon 77, 2-19. jul 2015. godine
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Ambijentalna izložba Marice Radojčić iz Beograda u Batali džamiji, stvarana specijalno za taj prostor, pripada dugoročnom projektu GRANANjE koji je do sada, u raznim varijantama, izlagan u Klagenfurtu, Beču, Talinu, Parizu, Turu, Njujorku, Lazarevcu i više puta u Beogradu i Novom Sadu.
Polaz je bio apstraktno matematičko drvo, značajno u računarstvu ali i našim svakodnevnim životima, koji zavise sve više od računara i interneta. Kasnije se to povezalo sa simbolikom drveta razvijanom kroz vekove (od staništa lokalnih duhova, ose univerzuma, trojstva Brama-Šiva-Višnu, drveta znanja, simbola prvog greha i spasenja, simbola Svetog Duha, i samog Hrista, simbola živućeg kosmosa, kosmičkog obrnutog drveta, Budinog drveta prosvetljenja, mističnog drveta, pa sve do seksualne simbolike u psihoanalizi). Krug se najzad zatvorio povezivanjem sa prirodnim drvetom.
Razvojem projekta menjao se i fokus: najčešće je to bilo grananje, koje ima mnogostruku snagu nastajanja, umnožavanja, gomilanja, životnog bujanja, ali i onu drugu rušilačku snagu obrastanja, zarastanja, uništenja, nestajanja - ubitačnu snagu smrti. Tu je crta - granica između života i smrti tanana, neprimetna, kao da je i nema.
Sa svojim višestrukim iskustvom „odlaska“ i „povratka“ Marica Radojčić je ubeđena da uopšte nema razlike u nastajanju i nestajanju između nas i drugih bića, da je celokupno bivstvovanje jedno, i da se sve odvija u skladu sa kosmičkim ritmom čije zakonitosti ne znamo, a kome se samo treba prepustiti.
Radovi na izložbi asociraju direktno na tu crtu, na strah i bol prilikom susreta sa njom i prelaska (dugačka kompjuterska grafika sa trnovitim drvetom), na raspeće (prostorna instalacija od elastične užadi), kao i na ritmičku kosmičku igru (zelena skulptura-instalacija na podu sa 3D animacijom koja pulsira). Ceo ambijent je prožet digitalnim zvukom koji odražava mirnoću i vekovni sklad okruženja.
Salon 77, 2-19. jul 2015. godine
Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Ambijentalna izložba Marice Radojčić iz Beograda u Batali džamiji, stvarana specijalno za taj prostor, pripada dugoročnom projektu GRANANjE koji je do sada, u raznim varijantama, izlagan u Klagenfurtu, Beču, Talinu, Parizu, Turu, Njujorku, Lazarevcu i više puta u Beogradu i Novom Sadu.
Polaz je bio apstraktno matematičko drvo, značajno u računarstvu ali i našim svakodnevnim životima, koji zavise sve više od računara i interneta. Kasnije se to povezalo sa simbolikom drveta razvijanom kroz vekove (od staništa lokalnih duhova, ose univerzuma, trojstva Brama-Šiva-Višnu, drveta znanja, simbola prvog greha i spasenja, simbola Svetog Duha, i samog Hrista, simbola živućeg kosmosa, kosmičkog obrnutog drveta, Budinog drveta prosvetljenja, mističnog drveta, pa sve do seksualne simbolike u psihoanalizi). Krug se najzad zatvorio povezivanjem sa prirodnim drvetom.
Razvojem projekta menjao se i fokus: najčešće je to bilo grananje, koje ima mnogostruku snagu nastajanja, umnožavanja, gomilanja, životnog bujanja, ali i onu drugu rušilačku snagu obrastanja, zarastanja, uništenja, nestajanja - ubitačnu snagu smrti. Tu je crta - granica između života i smrti tanana, neprimetna, kao da je i nema.
Sa svojim višestrukim iskustvom „odlaska“ i „povratka“ Marica Radojčić je ubeđena da uopšte nema razlike u nastajanju i nestajanju između nas i drugih bića, da je celokupno bivstvovanje jedno, i da se sve odvija u skladu sa kosmičkim ritmom čije zakonitosti ne znamo, a kome se samo treba prepustiti.
Radovi na izložbi asociraju direktno na tu crtu, na strah i bol prilikom susreta sa njom i prelaska (dugačka kompjuterska grafika sa trnovitim drvetom), na raspeće (prostorna instalacija od elastične užadi), kao i na ritmičku kosmičku igru (zelena skulptura-instalacija na podu sa 3D animacijom koja pulsira). Ceo ambijent je prožet digitalnim zvukom koji odražava mirnoću i vekovni sklad okruženja.
Neda Šukletović Veselinović : CITY
U centru likovnih istraživanja Nede Šukletović Veselinović je grad odnosno urbani motiv kao asocijativna impresija kojom umetnica na svoj, osoben način govori o svetu koji je okružuje.
Imaginanarni gradovi Nede Šukletović na prvi pogled podsećaju na čudesan, dekorativni spoj između srednjeg veka i fantastike delujući na nov, savremen način u samom pristupu i načinu izrade umetničkog dela.
Futuristička arhitektura sa kolonadama, stepeništima , atrijumi, kule, ogromne kapije ... sa gotovo dečjom naivnošću podsećaju na bajkoviti svet u kome su sva čuda moguća.
Iza misterioznih zidina se naslućuje čudan , tajnoviti svet izvan granica realnosti koji će svakako zagolicati maštu posmatrača.
Iako su bez prisustva ljudi, njeni gradovi ne deluju avetinjski prazni kao kod De Kirika, nego su više predstva ili kulisa iza koje se naslućuju razna maštovita dešavanja.
U Nedinom fantastičnom svetu oslobođenom od realnosti sve je moguće i sve je dozvoljeno, jer je između ostalog radivši niz godina sa decom uspela u sebi da sačuva onu čarobnu iskru dečjeg poimanja sveta.
Snažna kreativna energija i neiscrpna maštovitost su prisutni u svim njenim delima doprinoseći stvaranju posebne nadrealne atmosfere .
Kroz uzbudljiv tragalački proces Neda Šukletović Veselinović dolazi do zanimljivih likovnih otkrića u kojima do izražaja dolaze njene izvanredne crtačke sposobnosti , vešto baratanje koloritom koji svodi na svega dve do tri boje, odmerena dekorativnost i savremenost u izrazu trudeći se da svedenim likovnim jezikom izgradi svoju prepoznatljivu likovnu ikonografiju na iskren, pažljivo osmišljen i sofisticiran način.
Radmila Kostić
U centru likovnih istraživanja Nede Šukletović Veselinović je grad odnosno urbani motiv kao asocijativna impresija kojom umetnica na svoj, osoben način govori o svetu koji je okružuje.
Imaginanarni gradovi Nede Šukletović na prvi pogled podsećaju na čudesan, dekorativni spoj između srednjeg veka i fantastike delujući na nov, savremen način u samom pristupu i načinu izrade umetničkog dela.
Futuristička arhitektura sa kolonadama, stepeništima , atrijumi, kule, ogromne kapije ... sa gotovo dečjom naivnošću podsećaju na bajkoviti svet u kome su sva čuda moguća.
Iza misterioznih zidina se naslućuje čudan , tajnoviti svet izvan granica realnosti koji će svakako zagolicati maštu posmatrača.
Iako su bez prisustva ljudi, njeni gradovi ne deluju avetinjski prazni kao kod De Kirika, nego su više predstva ili kulisa iza koje se naslućuju razna maštovita dešavanja.
U Nedinom fantastičnom svetu oslobođenom od realnosti sve je moguće i sve je dozvoljeno, jer je između ostalog radivši niz godina sa decom uspela u sebi da sačuva onu čarobnu iskru dečjeg poimanja sveta.
Snažna kreativna energija i neiscrpna maštovitost su prisutni u svim njenim delima doprinoseći stvaranju posebne nadrealne atmosfere .
Kroz uzbudljiv tragalački proces Neda Šukletović Veselinović dolazi do zanimljivih likovnih otkrića u kojima do izražaja dolaze njene izvanredne crtačke sposobnosti , vešto baratanje koloritom koji svodi na svega dve do tri boje, odmerena dekorativnost i savremenost u izrazu trudeći se da svedenim likovnim jezikom izgradi svoju prepoznatljivu likovnu ikonografiju na iskren, pažljivo osmišljen i sofisticiran način.
Radmila Kostić
Uprošćene forme
Izbor apstraktnih slika Vladice Ristića, pod nazivom izložbe „Uprošćene forme“, ima za polazište geometriju arhitektonskih objekata ili urbanih celina. Kombinovanjem tehnika, uljanih boja sa raznovrsnim građevinskim materijalom, možda se to i najviše otkriva, jer se radi o tome da je polazište, u smislu osnovnih podela masa, podvrgnuto složenim postupcima svođenja i modifikovanja. Nisu li to, uostalom „uprošćene forme“? Dakle, forma je bila presudna i pre gradnje slike i mnogo pre nego da nastane slika.
U radu Ristić se do sada služio i originalnim materijalom, pronađenim na lokacijama kojima se bavio, ali iako je on možda predstavljao esencijalnu vezu sa njima, ona je samo naznačena i slika je delovala prevashodno svojim vizuelnim svojstvima. U ovim radovima, nastajalim u poslednjih par godina, otišlo se korak dalje u smislu svođenja formi na geometrijski oblik, boje su svedene na tople i hladne sive, crna dominira ciklusom, a samo je zelena sprovedena plošno bez vidnih poteza njenog nanošenja, i tako da svojim zvukom i značajem u podelama kao da definiše sliku. Senzibilan tretman površina kroz teksture i fine gestove, sa odzvanjanjem bojenih akcenata ili „flah“ obojenim površinama, karakterišu slike ove izložbe, koja predstavlja stepenik u razvoju ovog produktivnog autora.
Milan Ristić
Izbor apstraktnih slika Vladice Ristića, pod nazivom izložbe „Uprošćene forme“, ima za polazište geometriju arhitektonskih objekata ili urbanih celina. Kombinovanjem tehnika, uljanih boja sa raznovrsnim građevinskim materijalom, možda se to i najviše otkriva, jer se radi o tome da je polazište, u smislu osnovnih podela masa, podvrgnuto složenim postupcima svođenja i modifikovanja. Nisu li to, uostalom „uprošćene forme“? Dakle, forma je bila presudna i pre gradnje slike i mnogo pre nego da nastane slika.
U radu Ristić se do sada služio i originalnim materijalom, pronađenim na lokacijama kojima se bavio, ali iako je on možda predstavljao esencijalnu vezu sa njima, ona je samo naznačena i slika je delovala prevashodno svojim vizuelnim svojstvima. U ovim radovima, nastajalim u poslednjih par godina, otišlo se korak dalje u smislu svođenja formi na geometrijski oblik, boje su svedene na tople i hladne sive, crna dominira ciklusom, a samo je zelena sprovedena plošno bez vidnih poteza njenog nanošenja, i tako da svojim zvukom i značajem u podelama kao da definiše sliku. Senzibilan tretman površina kroz teksture i fine gestove, sa odzvanjanjem bojenih akcenata ili „flah“ obojenim površinama, karakterišu slike ove izložbe, koja predstavlja stepenik u razvoju ovog produktivnog autora.
Milan Ristić
Plivači iz ranijeg ciklusa pastela Ivane Živić Jerković izmešteni su sa toplog fona papira u kontekst soba i otvorenih prostora i u medij uljane slike. Serija radova iz 2014. godine pod nazivom „Sobe od vode“, problematizuje važna pitanja sadašnjice i nudi vredne autorske interpretacije. Iako je moguće, u svetlu posvećenosti ispitivanju samog medija slike ili kroz istoriju umetničine kritičke elaboracije stvarnosti posmatrati ova dela, uvereni smo da za tim nema potrebe, te da ona nose svoj sopstveni ključ dejstva.
Od serije fotografija plivača u bazenu i pomenute serije pastela, preko digitalno generisane skice, Ivana Živić dolazi do slika srednjeg i velikog formata, gde su figure deformisane kretanjem i sa odsjajima vode, svaka u svojoj, pažljivo izabranoj sobi ili prostoru. Vode nema na drugi način sugerisane u ovim prostorima, oni nisu vodom ispunjeni. Ipak, prisutna je. Rad na ovom ciklusu za umetnicu je predstavljao otvaranje svim srcem predmetu svojih snova- vodi, sa svim njenim civilizacijkim značenjima.
Od serije fotografija plivača u bazenu i pomenute serije pastela, preko digitalno generisane skice, Ivana Živić dolazi do slika srednjeg i velikog formata, gde su figure deformisane kretanjem i sa odsjajima vode, svaka u svojoj, pažljivo izabranoj sobi ili prostoru. Vode nema na drugi način sugerisane u ovim prostorima, oni nisu vodom ispunjeni. Ipak, prisutna je. Rad na ovom ciklusu za umetnicu je predstavljao otvaranje svim srcem predmetu svojih snova- vodi, sa svim njenim civilizacijkim značenjima.
Ivana Živić Jerković je rođena 1979. godine u Sarajevu. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je magistrirala 2008. Izlagala na 14 samostalnih i preko 30 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više prestižnih strukovnih nagrada. Živi i radi kao samostalni umetnik u Beogradu.