SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
IZLOŽBA STRIPA I ILISTRACIJE, 10 - 20. oktobar
Pregled izlozbi u 2013. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
U cetvrtak, 10. oktobra 2013. godine, u 19 casova, u Salonu 77, u Tvrdjavi, se otvara izložba stripa i ilustracije grupe autora Caj... Odlican.
Grupa je nastala 2001. godine, radi afirmacije sopstvenog stvaralaštva, ali i samih umetnickih vrsta kojima se bave (strip, ilustracija, film low-fi produkcije, animacija). U tom smislu organizovali su više edukativnih radionica i konkursa, izložbi stripa i video projekcija, samostalno ili u saradnji sa drugim umetnickim grupama, organizacijama i institucijama kulture. Saradnja sa Galerijom savremene likovne umetnosti zapocinje 2003. velikom konkursnom izložbom, u galeriji Srbija i nastavlja se nizom izložbi, sve do ove, na kojoj ce biti izložne iliustracije i stripovi, ne samo stalnih clanova caja, nego i niihovih saradnika. Branislav Miltojevic, kao recenzent ove izložbe, naslovljava tekst- Caj... odlican, jer služe mediju! i objašnjava njihov alternativni, kao "novi" tretman "starog" medija.
Izložbu možete posetiti do 20. oktobra, svim danima osim ponedeljka, od 12 do 17 casova.
Za GSLU - Milan Risic
Grupa je nastala 2001. godine, radi afirmacije sopstvenog stvaralaštva, ali i samih umetnickih vrsta kojima se bave (strip, ilustracija, film low-fi produkcije, animacija). U tom smislu organizovali su više edukativnih radionica i konkursa, izložbi stripa i video projekcija, samostalno ili u saradnji sa drugim umetnickim grupama, organizacijama i institucijama kulture. Saradnja sa Galerijom savremene likovne umetnosti zapocinje 2003. velikom konkursnom izložbom, u galeriji Srbija i nastavlja se nizom izložbi, sve do ove, na kojoj ce biti izložne iliustracije i stripovi, ne samo stalnih clanova caja, nego i niihovih saradnika. Branislav Miltojevic, kao recenzent ove izložbe, naslovljava tekst- Caj... odlican, jer služe mediju! i objašnjava njihov alternativni, kao "novi" tretman "starog" medija.
Izložbu možete posetiti do 20. oktobra, svim danima osim ponedeljka, od 12 do 17 casova.
Za GSLU - Milan Risic
OLGA DJORDJEVIĆ, slike, 16 - 25. septembar
GORDANA KAZIMIROVIĆ JANKOV, 26. septembar 09. oktobar
S A L O N 7 7 2 0 1 3
MILICA ANTONIJEVIĆ - Aqua Permanes - grafike, 29. avgust - 10. septembar
Grafike - TINA HIND, 20. jul - 10 avgust
VIŠNJA NIKOLIĆ, grafike, 18. - 29. jul
"SAVREMENOST UMETNOSTI - PROMENLJIVA GEOGRAFIJA", 23. maj 01. jun
RUHO JAGNJETA BOŽJEG, 06. - 19. jun
IZLOŽBA SLIKA "VRT DOBRE NADE"
Gordana Kazimirovic Jankov je rodjena u Backoj Topoli 1963. god. Diplomirala na Akademiji umetnosti U Novom Sadu-odsek slikarski. Clan SULUV-a od 1991.god. i ULUS-a od 2009.godine. Živi i stvara u Novom Sadu. Bavi se umetnickom praksom i pedagoškim radom.
Slike Gordane Kazimirovic Jankov predstavljaju zaseban svet izvan ovozemaljskih prostora u kome se redjaju asocijativne, licne, krajnje emotivne zabeleške kao nagoveštaji proteklih iskustava. Radjene u pretežno svetlim nijansama boja ispunjene simbolima ili znacima poput rebusa predstavljaju nemi dijalog na relaciji vreme-prostor. Njena duboka reazmišnjanja o svetu koji je okružuje iskazuje kroz razlicite asocijativne motive nagoveštavajuci zagonetna, skrivena znacenja . Prekriveni vremenskom patinom, sa dozom mistike, niz ezoterijskih simbola odašilju tajne poruke u kojima se preplicu emotivno i racionalno. Zaustavljeni prizori se kao sekvence redjaju oko centralnog dela kompozicije sacinjavajuci dinamicnu viziju protkanu spiritualnim elementima. U nameri da pronadje smisao ljudske egzistencije postavlja složena pitanja i istovremeno daje uverljive, promišljene odgovore krecuci se u podrucju transcendentalnog.Pored toga, u samom procesu rada, Gordana Kazimirovic Jankov naglašava cesto hrapavu fakturu kojom postiže snažne, uzbudljive efekte. Gledane u celini, njene slike kao dinamican mikrosvet nalaze se u neprekidnom procesu promena odišuci prigušenom energijom koja izvire iz skrivenih delova podsvesti.
Radmila Kostic
Gordana Kazimirovic Jankov je rodjena u Backoj Topoli 1963. god. Diplomirala na Akademiji umetnosti U Novom Sadu-odsek slikarski. Clan SULUV-a od 1991.god. i ULUS-a od 2009.godine. Živi i stvara u Novom Sadu. Bavi se umetnickom praksom i pedagoškim radom.
Slike Gordane Kazimirovic Jankov predstavljaju zaseban svet izvan ovozemaljskih prostora u kome se redjaju asocijativne, licne, krajnje emotivne zabeleške kao nagoveštaji proteklih iskustava. Radjene u pretežno svetlim nijansama boja ispunjene simbolima ili znacima poput rebusa predstavljaju nemi dijalog na relaciji vreme-prostor. Njena duboka reazmišnjanja o svetu koji je okružuje iskazuje kroz razlicite asocijativne motive nagoveštavajuci zagonetna, skrivena znacenja . Prekriveni vremenskom patinom, sa dozom mistike, niz ezoterijskih simbola odašilju tajne poruke u kojima se preplicu emotivno i racionalno. Zaustavljeni prizori se kao sekvence redjaju oko centralnog dela kompozicije sacinjavajuci dinamicnu viziju protkanu spiritualnim elementima. U nameri da pronadje smisao ljudske egzistencije postavlja složena pitanja i istovremeno daje uverljive, promišljene odgovore krecuci se u podrucju transcendentalnog.Pored toga, u samom procesu rada, Gordana Kazimirovic Jankov naglašava cesto hrapavu fakturu kojom postiže snažne, uzbudljive efekte. Gledane u celini, njene slike kao dinamican mikrosvet nalaze se u neprekidnom procesu promena odišuci prigušenom energijom koja izvire iz skrivenih delova podsvesti.
Radmila Kostic
OLGA DJORCEVIC je umetnica mladje generacije, rodjena u Nišu u porodici poznatih niških umetnika i profesora, što je svakako i uticalo da i njena sfera interesovanja bude upravo slikarstvo. Analiticki pristup radu kao i njena posvecenost crtežu i slici evidentna je na svakom njenom delu.
Duhovna osnova njenih slika cine zabeleženi doživljaji prirode. Njene jasne asocijativne forme prati odgovarajuca boja u prirodi. Osnovno sredstvo izraza je boja i linija. Preplitanje razlicitih linija stvara citavu konstrukciju geometriskog prikaza pejzaža. Svetlost na slici se razliva u zavisnosti od potrebe za potenciranjem nekih oblika i docaravanjem odredjenog štimunga. Kompozicija je centralna po principu zlatnog preseka, snažnog koloristicnog naboja, debelih skoro reljefastih nanosa. Umetnica veoma vešto balansira izmedju realnog i doživnjenog, izmaštanog i dodatog, prepuštajuci se utisku koji joj donosi inspiraciju.
za GSLU Nis - Sonja Vukasinovic
Duhovna osnova njenih slika cine zabeleženi doživljaji prirode. Njene jasne asocijativne forme prati odgovarajuca boja u prirodi. Osnovno sredstvo izraza je boja i linija. Preplitanje razlicitih linija stvara citavu konstrukciju geometriskog prikaza pejzaža. Svetlost na slici se razliva u zavisnosti od potrebe za potenciranjem nekih oblika i docaravanjem odredjenog štimunga. Kompozicija je centralna po principu zlatnog preseka, snažnog koloristicnog naboja, debelih skoro reljefastih nanosa. Umetnica veoma vešto balansira izmedju realnog i doživnjenog, izmaštanog i dodatog, prepuštajuci se utisku koji joj donosi inspiraciju.
za GSLU Nis - Sonja Vukasinovic
Svojim interesovanjima i traganjima u okviru zanimljivih tematskih celina i tehnicki specificnim pristupom grafici, Milica Antonijevic osoben je autor na našoj likovnoj sceni. Formiranjem vlastitog znakovnog jezika, senzibilitetom, promišljenim citiranjem oblika iz prirode i snažnom fasciniranošcu vodom nacinila je prepoznatljive poeticke odrednice svoje umetnosti.
Izbor vode kao teme, jednog od elemenata koji tvore prirodu logican je i u ukazuje na analiticnost kojom pristupa svojem delu. Voda je element koji je i u kulturama istoka i zapada od suštinske važnosti za postanak i održanje života. Predstave vode u vidu razlicitih ali srodnih linijskih struktura i bojenih površina bazicni je motiv njenih grafika. Mreža tanjih i debljih linija u razlicitim prepletima i površine tacaka manjeg ili veceg intenziteta u potpunom su skladu sa zvukovima vode i šumom dubokih morskih struja. Zvuk je, zapravo, neodvojivi segment njenih radova. Kadrirani prikazi vodenog beskraja asociraju i na tminu morskih dubina. Ambijent mora, živi oblici i ribolike forme, školjke, morski konjic, mreža, elementi su koji na eksplicitan ali odmeren nacin u vidu kakvih znakova slikaju svo bogatstvo vode. Posmatrac prepoznaje razlicite vode, razlicita stanja vodenih masa. Postupkom otiskivanja podloga sa pravilnim šarama ili korišcenja onih sa gotovo crtackom strukturom, dobijaju se vešto ukomponovane površine. Ovakvim inventivnim pristupom i pažljivim izborom struktura, Milica je sadržaje svojih otisaka približila prirodnom ambijentu vodenog sveta.
Prisustvo ljudske figure - siluete ronioca novi je element njenih recentnih radova. Covek je, gotovo, ocekivani detalj jer je i suštinski povezan sa vodom. Voda je njegovo prirodno okruženje, iz nje je potekao i od nje zavisi. Iskonska želja za osvajanjem i istraživanjem morskih dubina momenat je koji se u ovim radovima jasno išcitava, on pokrece i snažno definiše poeticke okvire njene umetnosti. Stavljanje i vlastitih mogucnosti na probu bliska je sa ociglednom namerom Milice Antonijevic da i sama pomera granice svoje kreativne prirode. Takva energija korespondira sa temom posvecenosti, potpune pripadnosti ideji i dokazivanju kojom se npr. u kultnom filmu Veliko plavetnilo, bavio francuski reditelj Lik Beson. Dvojaka slicnost sa pomenutim filmskim ostvarenjem ogleda se u fascinaciji vodom kao primarnom temom i potrebom dosezanja krajnih granica u kreativnom postupku.
U tehnickom smislu grafike iz ovog ciklusa besprekorno su izvedene. Istancan osecaj za meru, analiticnost, želja za eksperimentom i prepoznatljiv koncept kompozicije u formi kolaža, radove Milice Antonijevic dovode u potpuni sklad sa nazivom ciklusa: AQUA PERMANENS. Polje alhemije iz koje je potekao ovaj naziv zajednicko je mesto i umetnicke aktivnosti Milice Antonijevic. Doslednost i disciplina koje zahteva medij grafike njoj su bliske kategorije a poetika njenih aktuelnih radova nedvosmisleno je istice kao umetnika koji neumorno traga.
Slobodan Radojkovic
Izbor vode kao teme, jednog od elemenata koji tvore prirodu logican je i u ukazuje na analiticnost kojom pristupa svojem delu. Voda je element koji je i u kulturama istoka i zapada od suštinske važnosti za postanak i održanje života. Predstave vode u vidu razlicitih ali srodnih linijskih struktura i bojenih površina bazicni je motiv njenih grafika. Mreža tanjih i debljih linija u razlicitim prepletima i površine tacaka manjeg ili veceg intenziteta u potpunom su skladu sa zvukovima vode i šumom dubokih morskih struja. Zvuk je, zapravo, neodvojivi segment njenih radova. Kadrirani prikazi vodenog beskraja asociraju i na tminu morskih dubina. Ambijent mora, živi oblici i ribolike forme, školjke, morski konjic, mreža, elementi su koji na eksplicitan ali odmeren nacin u vidu kakvih znakova slikaju svo bogatstvo vode. Posmatrac prepoznaje razlicite vode, razlicita stanja vodenih masa. Postupkom otiskivanja podloga sa pravilnim šarama ili korišcenja onih sa gotovo crtackom strukturom, dobijaju se vešto ukomponovane površine. Ovakvim inventivnim pristupom i pažljivim izborom struktura, Milica je sadržaje svojih otisaka približila prirodnom ambijentu vodenog sveta.
Prisustvo ljudske figure - siluete ronioca novi je element njenih recentnih radova. Covek je, gotovo, ocekivani detalj jer je i suštinski povezan sa vodom. Voda je njegovo prirodno okruženje, iz nje je potekao i od nje zavisi. Iskonska želja za osvajanjem i istraživanjem morskih dubina momenat je koji se u ovim radovima jasno išcitava, on pokrece i snažno definiše poeticke okvire njene umetnosti. Stavljanje i vlastitih mogucnosti na probu bliska je sa ociglednom namerom Milice Antonijevic da i sama pomera granice svoje kreativne prirode. Takva energija korespondira sa temom posvecenosti, potpune pripadnosti ideji i dokazivanju kojom se npr. u kultnom filmu Veliko plavetnilo, bavio francuski reditelj Lik Beson. Dvojaka slicnost sa pomenutim filmskim ostvarenjem ogleda se u fascinaciji vodom kao primarnom temom i potrebom dosezanja krajnih granica u kreativnom postupku.
U tehnickom smislu grafike iz ovog ciklusa besprekorno su izvedene. Istancan osecaj za meru, analiticnost, želja za eksperimentom i prepoznatljiv koncept kompozicije u formi kolaža, radove Milice Antonijevic dovode u potpuni sklad sa nazivom ciklusa: AQUA PERMANENS. Polje alhemije iz koje je potekao ovaj naziv zajednicko je mesto i umetnicke aktivnosti Milice Antonijevic. Doslednost i disciplina koje zahteva medij grafike njoj su bliske kategorije a poetika njenih aktuelnih radova nedvosmisleno je istice kao umetnika koji neumorno traga.
Slobodan Radojkovic
Izložbu cini ciklus od dvadesetak grafika radjenih kombinovanom tehnikom i štampanih na razlicitim vrstama tkanina.
- Bez vecih odstupanja i kolebanja Tine Hind svoj stvaralacki opus razvija koristeci ljudsko telo kao centralni motiv. Predstavljeno u spontanom, naglom ili dinamicnom položaju i pokretu telo je za nju sredstvo posrednog govora, koncentrat emocije i izvor drame.
Umetnica je rodjena 1953. godine u Askovu u Danskoj. Studirala je na Akademijama u Poznanju, Arhusu i Amsterdamu. Samostalno je izlagala više od dvadeset puta u mnogim gradovima u Danskoj, Japanu i Srbiji, a ucestvovala je i na kolektivnim izložbama u Danskoj, Bosni, Srbiji, Japanu, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Grckoj, Finskoj i Rusiji.
Milica Todorovic
- Bez vecih odstupanja i kolebanja Tine Hind svoj stvaralacki opus razvija koristeci ljudsko telo kao centralni motiv. Predstavljeno u spontanom, naglom ili dinamicnom položaju i pokretu telo je za nju sredstvo posrednog govora, koncentrat emocije i izvor drame.
Umetnica je rodjena 1953. godine u Askovu u Danskoj. Studirala je na Akademijama u Poznanju, Arhusu i Amsterdamu. Samostalno je izlagala više od dvadeset puta u mnogim gradovima u Danskoj, Japanu i Srbiji, a ucestvovala je i na kolektivnim izložbama u Danskoj, Bosni, Srbiji, Japanu, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Grckoj, Finskoj i Rusiji.
Milica Todorovic
Ciklus grafika, Višnje Nikolic koji je tema, nastao je na relaciji analize predmetnog sveta i njegovoj transpoziciji u apstraktno. Umetnica je, kako navodi u formalistickoj analizi svojih radova, studije prostora urbanih pejzaža kojima se bavi, postupno u svojoj potrebi za redom, svodila na odnose ploha ispresecane verikalnim i horizontalnim linijskim ritmom i time ih kroz medjufaze dovela na nivo apstraktnog. Dok posmatramao radove ovog ciklusa, sa prepoznatljivim prizorima ulica, ulaza, delova fasada i dekorativne plastike, prihvatamo se kritrijuma apstrakcije, kao što u onim ‚‚neobjektivnim" prepoznajemo ne samo motivno polazište nego i zajednicku atmosferu, što nas dovodi pitanju, na kome se zasnivaju brojne likovne prakse- šta je objektvnije?
Sposobnost je umetika da navede, da uživajuci njegov rad, prestanemo da ga sagledavamo sa prakticne i ‚‚bezbedne" distance, nego da nas imanira u njegove samozakonitosti, pri cemu mi pocinjemo da gledamo projektovanim nacinom, nekada svesni, a nekada nesvesni umetnikovog prisustva. U ovom slucaju ima se utisak da je, ( veoma ) uslovno receno, protagonist i narator samih dogadjaja i cini nam se da gledamo ocima same Višnje Nikolic. Ona uvek posmatra iz prikrajaka. Postoji plan koji predstavlja mesto sa koga gleda. Tamo iza njega, pa dalje, u dubinu, geometrije uskih prolaza medju zgradama, smeštana je žiža interesovanja. Vrlo je vešto komponovana grafika Na kraju ulice, gde je žiža topla svetlost, postavljena u savršeni centar, vec simetricne kompozicije, i gde je dinamika postignuta unutršnjim podelama glavnih masa. Topla svetlost je kao nagoveštaj života. Mi smo uvek sa neke, ove strane u odnosu na taj život. I onda kad je kadar širi, mi smo uvek u zalecu nekih zidova ili sputani prozorom, rešetkama, geometrijom, rasterom ili linijskim ritmom, kao u cistom opažaju, gde zadržavamo najveci nivo dostojanstva, životom u pogledu preko krovova na udaljenije fasade, sa širim medjusobnim razmakom, koji je put ka životu, koji opet samo slutimo. Kao da je radu ove grficarke, slutnja mogucih radnji najviše što se sme videti, dok bi preuzeta radnja bila vanumetnicka gradja, koja bi joj zaprljala sud i opteretila rad. Ali, ta slutnja doprinosi atmosferi, kao i svedeni kolorit koji Višnja svesno koristi u te svrhe, uz upotrbu maglicastih efekata duboke štampe.
Nemanje instant rešenja i suludog ritma, obilja dogadjaja nas vraca ritmu mladog sveta, koji je možda još uvek tu, ako gledamo ocima Višnje Nikolic.
Milan Ristic
Sposobnost je umetika da navede, da uživajuci njegov rad, prestanemo da ga sagledavamo sa prakticne i ‚‚bezbedne" distance, nego da nas imanira u njegove samozakonitosti, pri cemu mi pocinjemo da gledamo projektovanim nacinom, nekada svesni, a nekada nesvesni umetnikovog prisustva. U ovom slucaju ima se utisak da je, ( veoma ) uslovno receno, protagonist i narator samih dogadjaja i cini nam se da gledamo ocima same Višnje Nikolic. Ona uvek posmatra iz prikrajaka. Postoji plan koji predstavlja mesto sa koga gleda. Tamo iza njega, pa dalje, u dubinu, geometrije uskih prolaza medju zgradama, smeštana je žiža interesovanja. Vrlo je vešto komponovana grafika Na kraju ulice, gde je žiža topla svetlost, postavljena u savršeni centar, vec simetricne kompozicije, i gde je dinamika postignuta unutršnjim podelama glavnih masa. Topla svetlost je kao nagoveštaj života. Mi smo uvek sa neke, ove strane u odnosu na taj život. I onda kad je kadar širi, mi smo uvek u zalecu nekih zidova ili sputani prozorom, rešetkama, geometrijom, rasterom ili linijskim ritmom, kao u cistom opažaju, gde zadržavamo najveci nivo dostojanstva, životom u pogledu preko krovova na udaljenije fasade, sa širim medjusobnim razmakom, koji je put ka životu, koji opet samo slutimo. Kao da je radu ove grficarke, slutnja mogucih radnji najviše što se sme videti, dok bi preuzeta radnja bila vanumetnicka gradja, koja bi joj zaprljala sud i opteretila rad. Ali, ta slutnja doprinosi atmosferi, kao i svedeni kolorit koji Višnja svesno koristi u te svrhe, uz upotrbu maglicastih efekata duboke štampe.
Nemanje instant rešenja i suludog ritma, obilja dogadjaja nas vraca ritmu mladog sveta, koji je možda još uvek tu, ako gledamo ocima Višnje Nikolic.
Milan Ristic
Koja je deo dugogodišnjeg projekta mr Leposave Miloševic Sibinovic, Pergament Srbija. Ovaj projekat je 2010. predstavljen u sedištu Uneska, u Parizu, kao doprinos interkulturalnom dijalogu, a ovom izložbom ucestvuje u obeležavanju 1700 godina Milanskog edikta.
Tema hrišcanstva se nametnula sasvim prirodno, kao okvir jednog segmenta ovog kontinuiranog autorskog projekta. Leposave Miloševic to ilustruje pomenom rada Velizara Krstica, iz 2000. godine, koji je "prepariranu kožu izvornog oblika "razapeo" na masivnom drvenom ramu, tonirao crvenom bojom i na njoj upisao godinu 313." Minijature i umetnicke knjige, pergament koncertina (naziv za savijanje tabaka u formi harmonike), su izracene na jagnjecim pergamentima, napravljenim u kucnoj radinosti i nastajale su u likovnoj koloniji na planini Rtanj i ateljejima autora iz razlicitih zemalja, kulturnih miljea, likovnih poetika i starosne dobi (od 23 do 96). Dela objedinjena ovom izložbom nose umetnicku inividualnost svojih autora i tumacenju kulturnog nasledja daju nove aspekte .
Izložba ce trajati do devetnaestog juna i možete je posetiti svim danima, sem ponedeljka, od 10 do 20 casova.
Za GSLU - Milan Ristic
Tema hrišcanstva se nametnula sasvim prirodno, kao okvir jednog segmenta ovog kontinuiranog autorskog projekta. Leposave Miloševic to ilustruje pomenom rada Velizara Krstica, iz 2000. godine, koji je "prepariranu kožu izvornog oblika "razapeo" na masivnom drvenom ramu, tonirao crvenom bojom i na njoj upisao godinu 313." Minijature i umetnicke knjige, pergament koncertina (naziv za savijanje tabaka u formi harmonike), su izracene na jagnjecim pergamentima, napravljenim u kucnoj radinosti i nastajale su u likovnoj koloniji na planini Rtanj i ateljejima autora iz razlicitih zemalja, kulturnih miljea, likovnih poetika i starosne dobi (od 23 do 96). Dela objedinjena ovom izložbom nose umetnicku inividualnost svojih autora i tumacenju kulturnog nasledja daju nove aspekte .
Izložba ce trajati do devetnaestog juna i možete je posetiti svim danima, sem ponedeljka, od 10 do 20 casova.
Za GSLU - Milan Ristic
Ucesnici projekta su umetnici mladje generacije iz Milana ( Marco Chiesa i Serena Decarli) i Srbije (Veljko Vujacic, Nenad Ignjatovic, Bojana Atlija i Vesna Zarev) kao i naš istaknuti umetnik starije generacije Radomir Damnjanovic Damnjan koji cetrdesetak godina živi u Milanu.
Autor projekta istoricar umetnosti iz Beograda - Biljana Tomic istice da je aktivnost umetnika zapravo putovanje kroz vreme i uspostavljanje niza relacija sa lokalnom istorijom i tradicijom kroz savremene interpretacije, specificnu percepciju znacenja, koncepata i produkcije nekih motiva, instalacija i performansa, dadajuci "Savremen umetnik, nomad je pokretljiv i za njega je sve staticno i promenljivo. Mentalno i realno on je putnik bez granica i nosi sa sobom slike geografija mesta, gradova, zemalja... Fragmente istorije, nasledja, tradicije, vere i naroda... prošlosti i sadašnjosti, tolerancije, duhovnosti i kreativnosti. Oni su semenje novog doba."
Umetnici ce narednih dana neposredno intervenisati u eksterijeru (prostor niške Tvrdjave) i enterijeru (Paviljon u Tvrdjavi). Zainteresovani ce moci da prate proces rada i nastanka postavke a nastali radovi ce zvanicno biti prezentovani publici od 23. maja u Salonu 77 ( instalacija Radomira Damjanovica Damnjana) i Paviljonu ( radovi ostalih umetnika).
Projekat svojom koncepcijom tretira odnos prošlosti i sadašnjosti, kulturnog nasledja i aktuelnog trenutka olicenog u mobilnosti umetnika i njihovoj " promenljivoj geografiji". Ovakvom koncepcijom kao i cinjenicom da su umetnici obuhvaceni projektom iz Milana i Srbije projekat je neposredno inspirisan obeležavanjem jubileja 1700 godina Milanskog edikta a realizuje se u okviru programa rada Galerije savremene likovne umetnosti Niš.
Za GSLU Niš - Milica Todorovic
Autor projekta istoricar umetnosti iz Beograda - Biljana Tomic istice da je aktivnost umetnika zapravo putovanje kroz vreme i uspostavljanje niza relacija sa lokalnom istorijom i tradicijom kroz savremene interpretacije, specificnu percepciju znacenja, koncepata i produkcije nekih motiva, instalacija i performansa, dadajuci "Savremen umetnik, nomad je pokretljiv i za njega je sve staticno i promenljivo. Mentalno i realno on je putnik bez granica i nosi sa sobom slike geografija mesta, gradova, zemalja... Fragmente istorije, nasledja, tradicije, vere i naroda... prošlosti i sadašnjosti, tolerancije, duhovnosti i kreativnosti. Oni su semenje novog doba."
Umetnici ce narednih dana neposredno intervenisati u eksterijeru (prostor niške Tvrdjave) i enterijeru (Paviljon u Tvrdjavi). Zainteresovani ce moci da prate proces rada i nastanka postavke a nastali radovi ce zvanicno biti prezentovani publici od 23. maja u Salonu 77 ( instalacija Radomira Damjanovica Damnjana) i Paviljonu ( radovi ostalih umetnika).
Projekat svojom koncepcijom tretira odnos prošlosti i sadašnjosti, kulturnog nasledja i aktuelnog trenutka olicenog u mobilnosti umetnika i njihovoj " promenljivoj geografiji". Ovakvom koncepcijom kao i cinjenicom da su umetnici obuhvaceni projektom iz Milana i Srbije projekat je neposredno inspirisan obeležavanjem jubileja 1700 godina Milanskog edikta a realizuje se u okviru programa rada Galerije savremene likovne umetnosti Niš.
Za GSLU Niš - Milica Todorovic
IZLOŽBA DRAGANE MALUŠIC - slike, 23. april - 08. maj
Rodjena 1973. god. u Beogradu. Završila FPU u Beogradu - odsek zidno slikarstvo.
Clan ULUS-a od 2011.god. Ovo je peta samostalna izložba.
Radovi Dragane Malušic nastavak su studioznog istraživanja cistih likovnih elemenata - u prvom redu gesta i linije- kao vodecih dominanti u formiranju sopstvenog rukopisa.
U celokupnom procesu slikarskog istraživanja preovladavaju tek nagoveštaji slobodne, asocijativne forme koja se razlaže u ekspresivnoj igri poteza cetkom ili nekim drugim materijalom.
Snažna, kreativna igra boje i gesta, glatke i hrapave fakture, toplih i hladnih tonova, svetlog i tamnog doprinosi snažnijoj dinamici slike i kretanju masa.
Svesno redukujuci sliku da bi naglasila ono što je bitno, suštinsko, uspeva da na uvek nov nacin pronadje zanimljive likovne odnose.
Posedujuci izuzetnu kreativnu vitalnost pod uticajem iskrenih, snažnih emocija otkriva skrivenu unutrašnju borbu snagom suprotstavljenih energija.
Svom silinom ekspresivnog gesta postepeno otkriva svu slojevitost i bogatstvo materijala uvodeci i posmatraca sasvim neprimetno u ovaj uzbudljiv doživljaj samog slikarskog cina.
Radmila Kostic
Clan ULUS-a od 2011.god. Ovo je peta samostalna izložba.
Radovi Dragane Malušic nastavak su studioznog istraživanja cistih likovnih elemenata - u prvom redu gesta i linije- kao vodecih dominanti u formiranju sopstvenog rukopisa.
U celokupnom procesu slikarskog istraživanja preovladavaju tek nagoveštaji slobodne, asocijativne forme koja se razlaže u ekspresivnoj igri poteza cetkom ili nekim drugim materijalom.
Snažna, kreativna igra boje i gesta, glatke i hrapave fakture, toplih i hladnih tonova, svetlog i tamnog doprinosi snažnijoj dinamici slike i kretanju masa.
Svesno redukujuci sliku da bi naglasila ono što je bitno, suštinsko, uspeva da na uvek nov nacin pronadje zanimljive likovne odnose.
Posedujuci izuzetnu kreativnu vitalnost pod uticajem iskrenih, snažnih emocija otkriva skrivenu unutrašnju borbu snagom suprotstavljenih energija.
Svom silinom ekspresivnog gesta postepeno otkriva svu slojevitost i bogatstvo materijala uvodeci i posmatraca sasvim neprimetno u ovaj uzbudljiv doživljaj samog slikarskog cina.
Radmila Kostic
Izložba fotografija, ``RAZGOVORI``, GRUPA AUTORA IZ CEŠKE, 09 - 22. april
MAREK TRIZULJAK
LENKA LEODINOU
DAVID DUSIK
DANICA DIMITRIJEVIC
MILICA FLEISSIGOVA
EDVINA ROMANOVIĆ HUDECKOVA
JANA LILY KLEISEROVA
LENKA LEODINOU
DAVID DUSIK
DANICA DIMITRIJEVIC
MILICA FLEISSIGOVA
EDVINA ROMANOVIĆ HUDECKOVA
JANA LILY KLEISEROVA
Izložba fotografije koja nosi naziv "Razgovori" je umetnicka komunikacija sedam autora iz Ceške, a selektor izložbe je ujedno i ucesnik Edvina Hudeckova Romanovic.Ovom izložbom želela je da nam predstavi savremene domete Ceške fotografije i mogucnosti koje pruža ovaj danas veoma aktuelan medij. Kroz razlicite pristupe, pocev od temacki raznovrsnih sekvenci pa do likovnog jezika svakog pojedinca, pažljivo je odabrala umetnike ne bi li nas uvela u raznovrsnost i bogatstvo fotografije.
Za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
Za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
Aleksa Gajic ''Grad buducnosti'', izlozba stripa, 12 - 23 . mart
Francuski institut i Galerija savremene likovne umetnost vas pozivaju da prisustvujete otvaranju izložbe Grad buducnost, Alekse Gajica. Svecanost je zakazana za 12. mart 2013. godine, u 18 casova, u Salonu 77, u Tvrdavi. U celom svetu, mesec mart je tradicionalno u znaku frankofonije. Proslavlja se i kod nas, posebno od 2006. godine kada se, kao posmatrac, Srbija prikljucila Medjunarodnoj organizaciji frankofonije, koja danas okuplja sedamdeset i sedam zemalja. Tokom ovog meseca, Francuski institut u Nišu, odrzava niz kulturnih manifestacija uz podršku gradskih institucija. U saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti, u Salonu 77, bice predstavljena izlozba Grad buducnosti, Alekse Gajica.
Aleksa Gajic je medju najuspešnijim srpskim strip crtacima, uz Zorana Janjetova, cija je izlozba predstavljena u okviru prošlogodišnjih Francuskih dana, u Paviljonu, u Tvrdjavi. Kao i vecina naših autora, on svoj profesionalni put vezuje za francuske izdavace. Od 2000. radi za izdavacku kucu "Soleil". Od tada je objavio šest kolor albuma, izdavanih u još osam zemalja. Na domacem trzištu je osim ovih albuma izdat i album "Technotise", kao i kolekcija kratkih stripova "U Šrafovima". Kolor strip albumom "Technotise" Aleksa Gajic je diplomirao na FPU, a po njegovim motivima je radio svoj prvi dugometrazni animirani film "Technotise - Edit i ja". Kada se 2009., posle tri godine rada, ovaj film pojavio, zadobio je veliku pažnju javnosti. Verujemo da ce je i ova izložba imati, jer nju cine futuristicki prikazi Beograda pruzeti iz ovog filma i za ovu priliku "ocišceni" od likova. Bez njih kao nosilaca radnje, a uvedeni u galerijski kontekst, ovi novi radovi su druga, suptilnija osovina iste price. Izložba ce biti otvorena, u prisustvu predstavnika Francuskog instituta i samog Alekse Gajica, u utorak, dvanaestog marta u osamnaest casova. Ovo je njegova cetvrta samostalna izložba. Aleksa Gajic je rodjen u Beogradu, 1974. godine.
Stalni je saradnik Politikinog Zabavnika. Ilustrovao je više knjiga, casopisa i magazina, u saradnji sa raznim izdavacima. Autor je nekolicine ekonomsko propagandnih i više muzickih video spotova, niza reklamnih pamfleta, novinskih oglasa i reklama, kalendara, plakata. Aleksa Gajic je, drugog marta ove godine, u okviru 41. Festa, publici predstavio svoj kratki film "Uspon i pad umetnosti", uraden klasicnom, crtanom animacijom.
Zivi u Zemunu i radi na novom strip serijalu "Drakko", za izdavacku kucu "Quadrantes", kao i na kratkim, kako kaze, "terapijskim free style" stripovima "Skrep buk" i "Pljosnati strip".
Aleksa Gajic je medju najuspešnijim srpskim strip crtacima, uz Zorana Janjetova, cija je izlozba predstavljena u okviru prošlogodišnjih Francuskih dana, u Paviljonu, u Tvrdjavi. Kao i vecina naših autora, on svoj profesionalni put vezuje za francuske izdavace. Od 2000. radi za izdavacku kucu "Soleil". Od tada je objavio šest kolor albuma, izdavanih u još osam zemalja. Na domacem trzištu je osim ovih albuma izdat i album "Technotise", kao i kolekcija kratkih stripova "U Šrafovima". Kolor strip albumom "Technotise" Aleksa Gajic je diplomirao na FPU, a po njegovim motivima je radio svoj prvi dugometrazni animirani film "Technotise - Edit i ja". Kada se 2009., posle tri godine rada, ovaj film pojavio, zadobio je veliku pažnju javnosti. Verujemo da ce je i ova izložba imati, jer nju cine futuristicki prikazi Beograda pruzeti iz ovog filma i za ovu priliku "ocišceni" od likova. Bez njih kao nosilaca radnje, a uvedeni u galerijski kontekst, ovi novi radovi su druga, suptilnija osovina iste price. Izložba ce biti otvorena, u prisustvu predstavnika Francuskog instituta i samog Alekse Gajica, u utorak, dvanaestog marta u osamnaest casova. Ovo je njegova cetvrta samostalna izložba. Aleksa Gajic je rodjen u Beogradu, 1974. godine.
Stalni je saradnik Politikinog Zabavnika. Ilustrovao je više knjiga, casopisa i magazina, u saradnji sa raznim izdavacima. Autor je nekolicine ekonomsko propagandnih i više muzickih video spotova, niza reklamnih pamfleta, novinskih oglasa i reklama, kalendara, plakata. Aleksa Gajic je, drugog marta ove godine, u okviru 41. Festa, publici predstavio svoj kratki film "Uspon i pad umetnosti", uraden klasicnom, crtanom animacijom.
Zivi u Zemunu i radi na novom strip serijalu "Drakko", za izdavacku kucu "Quadrantes", kao i na kratkim, kako kaze, "terapijskim free style" stripovima "Skrep buk" i "Pljosnati strip".
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
