Pregled izlozbi u 2010. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 0
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
MIRON MUTAOVIC
/30.09-5.10.2010./
Rodjen 1973. u Beogradu.
Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Cedomira Vasica. /1997./
Godine 1999. magistrirao na istom Fakultetu u klasi prof. Cedomira Vasica.
Od 2005. radi kao profesor na Fakultetu Umetnosti u Nišu.
Živi i radi u Beogradu. Ovo mu je 13. samostalna izložba.
Miron Mutaovic je umetnik cija preokupacija zalazi u sfere transcendeltanog.
Na prvi pogled sam naziv izložbe HORROR VACUI /strah od praznog prostora/
je provokativan i višeznacan. Naime, autor nam postavlja jednu vrstu zagonetke uvlaceci i samog posmatraca u dinamicnu stvaralacku igru. Smatrajuci da se covekova podsvest ponaša kao memorija kompjutera Miron pronalazi kreativne impulse na pomalo cudnom mestu : na- racunarskom djubretu interneta -kao sam kaže. U moru opširnih i raznovrsnih informacija koje nam pruža savremena digitalna tehnologija istražuje mentalne impulse koje stvaraju nasumicno odabrane slike .
Dakle slike odabrane metodom slucajnog uzorka kao neka vrsta vizuelne metafore postaju povod za nastanak citavog kompleksnog projekta.
Eksperimentišuci neprekidno, ceo proces formira na licu mesta, poput neke vrsta de kolaža, tako što štamapane radove / kompjuterski print/ uklapa i lepi direktno na zid stvarajuci specifican ambijent koji je metafora ljudske glave.
Mi živimo dan za danom daleko, s one strane naše svesti.
Nesvesno živi u nama a da mi to ne znamo.
Što više nadvladava kriti?ki um- život postaje siromašniji, ali što više nesvesnog i što više mitova uspevamo da privedemo svesti toliko više života u sebi objedinjujemo....Karl Gustav Jung/1958./
kustos
Radmila Kostic
/30.09-5.10.2010./
Rodjen 1973. u Beogradu.
Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Cedomira Vasica. /1997./
Godine 1999. magistrirao na istom Fakultetu u klasi prof. Cedomira Vasica.
Od 2005. radi kao profesor na Fakultetu Umetnosti u Nišu.
Živi i radi u Beogradu. Ovo mu je 13. samostalna izložba.
Miron Mutaovic je umetnik cija preokupacija zalazi u sfere transcendeltanog.
Na prvi pogled sam naziv izložbe HORROR VACUI /strah od praznog prostora/
je provokativan i višeznacan. Naime, autor nam postavlja jednu vrstu zagonetke uvlaceci i samog posmatraca u dinamicnu stvaralacku igru. Smatrajuci da se covekova podsvest ponaša kao memorija kompjutera Miron pronalazi kreativne impulse na pomalo cudnom mestu : na- racunarskom djubretu interneta -kao sam kaže. U moru opširnih i raznovrsnih informacija koje nam pruža savremena digitalna tehnologija istražuje mentalne impulse koje stvaraju nasumicno odabrane slike .
Dakle slike odabrane metodom slucajnog uzorka kao neka vrsta vizuelne metafore postaju povod za nastanak citavog kompleksnog projekta.
Eksperimentišuci neprekidno, ceo proces formira na licu mesta, poput neke vrsta de kolaža, tako što štamapane radove / kompjuterski print/ uklapa i lepi direktno na zid stvarajuci specifican ambijent koji je metafora ljudske glave.
Mi živimo dan za danom daleko, s one strane naše svesti.
Nesvesno živi u nama a da mi to ne znamo.
Što više nadvladava kriti?ki um- život postaje siromašniji, ali što više nesvesnog i što više mitova uspevamo da privedemo svesti toliko više života u sebi objedinjujemo....Karl Gustav Jung/1958./
kustos
Radmila Kostic
Salon 77 u Tvrđavi - izložba RADMILE MATEJEVIĆ
Radmila Matejević je diplomirala na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof. Đure Radonjića na odseku slikarstvo. Do sada je izlagala na više kolektivnih izložbi u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Beču. Dobitnica je desetak nagrada na domaćim i međunarodnim konkursima.
Slike Radmile Matejević bave se socijalnom tematikom vezanom za život i opstankom siromašnih ljudi iz predgrađa i divljih naselja, kao i radijacijom zahvaćenih sada napuštenih gradova. Njeni radovi nas pozivaju da se aktivno uključimo i vratimo jednakost i dostojanstvo svima koji žive na ovoj planeti. Očekujemo Vas!
Izložba će biti otvorena do 1. oktobra; radno vreme Salona 77 je od 12 do 18 sati svakog radnog dana osim ponedeljkom.
Sonja Vukašinović
Radmila Matejević je diplomirala na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof. Đure Radonjića na odseku slikarstvo. Do sada je izlagala na više kolektivnih izložbi u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Beču. Dobitnica je desetak nagrada na domaćim i međunarodnim konkursima.
Slike Radmile Matejević bave se socijalnom tematikom vezanom za život i opstankom siromašnih ljudi iz predgrađa i divljih naselja, kao i radijacijom zahvaćenih sada napuštenih gradova. Njeni radovi nas pozivaju da se aktivno uključimo i vratimo jednakost i dostojanstvo svima koji žive na ovoj planeti. Očekujemo Vas!
Izložba će biti otvorena do 1. oktobra; radno vreme Salona 77 je od 12 do 18 sati svakog radnog dana osim ponedeljkom.
Sonja Vukašinović
GITAR VIZUEL ART- SALON 77
11.5.2010.
Prva izložba likovnih radova pod nazivom Gitar vizuel art održana je 2006. godine u okviru beogradskog Gitar art festivala, taCnije u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Na postavci su se našla dela istaknutih likovnih umetnika.(Aleksandar CvetkoviC, Vladimir NikoliC, Nikola Žigon, Gordan NikoliC, Dušan Cokic, i dr..) Potka koja ih je povezala je muzika- pre svega gitara i njoj slicni žicani instrumenti.Ova ideja zadržana je i narednih godina proširena i obogacena i drugim tehnikama kao što su crtež, kolaž i fotografija.
Pocetnu nit za ovaj dogadjaj dao je Branislav S. Markovic, akademski slikar i graditelj gitara. Animirajuci kolege koji su pored svog osnovnog profesionalnog opredeljenja umetnici, a sviraju ili prave neki od žicanih instrumenata. Muzika pretocena u boju, liniju, teksturu objedinjuje ove dve umetnicke grane prateci savremene tokove u umetnosti, a istovremeno ostavljajuci jak vizuelni utisak. Stilski su prisutni svi vidovi likovnog izražavanja u rasponu od figurativnog do apstraknog. Dela su nastala u skaldu sa licnim afinitetima i individualnim likovnim izrazima.
Za Galeriju savremene likovne um. Niš
Sonja Vukašinovic, kustos
11.5.2010.
Prva izložba likovnih radova pod nazivom Gitar vizuel art održana je 2006. godine u okviru beogradskog Gitar art festivala, taCnije u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Na postavci su se našla dela istaknutih likovnih umetnika.(Aleksandar CvetkoviC, Vladimir NikoliC, Nikola Žigon, Gordan NikoliC, Dušan Cokic, i dr..) Potka koja ih je povezala je muzika- pre svega gitara i njoj slicni žicani instrumenti.Ova ideja zadržana je i narednih godina proširena i obogacena i drugim tehnikama kao što su crtež, kolaž i fotografija.
Pocetnu nit za ovaj dogadjaj dao je Branislav S. Markovic, akademski slikar i graditelj gitara. Animirajuci kolege koji su pored svog osnovnog profesionalnog opredeljenja umetnici, a sviraju ili prave neki od žicanih instrumenata. Muzika pretocena u boju, liniju, teksturu objedinjuje ove dve umetnicke grane prateci savremene tokove u umetnosti, a istovremeno ostavljajuci jak vizuelni utisak. Stilski su prisutni svi vidovi likovnog izražavanja u rasponu od figurativnog do apstraknog. Dela su nastala u skaldu sa licnim afinitetima i individualnim likovnim izrazima.
Za Galeriju savremene likovne um. Niš
Sonja Vukašinovic, kustos
MEHMED SLEZOVIC je umetnik izuzetne reputacije. Rodjen je u Novom Pazaru, školovao se na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu odsek slikarstva kod prof. Radenka Miševica. Završio je posdiplomske studije na istom fakultetu kod Mome Antonovica.
Pored slikarstva magistrirao je i grafiku kod prof.Emira Dragulja.
Osamdesetih godina svojom prvom samostalnom izložbom krocio je na likovnu scenu pa se tako danas u Slezovicevoj biografiji broje preko 37 samostalnih izložbi kao i veliki broj kolektivnih ne samo u zemlji vec i u inostranstvu. Dobitnik je velikog broja prestižnih nagrada i van granica naše zemlje iz oblasti grafike, slikarstva i portreta. Njegovi radovi su predstavljeni na revijalnim izložbama sa kraja veka kao što su ''Most za buducnost'' u Krakovu, ''Grafika današnjice'' u Becu. Grafike Mehmeda Slezovica nalaze se u znacajnijim muzejskim zbirkama kod nas i u inostranstvu.
Na izložbi ce se naci nekoliko grafika iz serije mrtva priroda, pejzaž i portret.Tehnika kojom postiže željeni cilj je mecotinta i suva igla.
Postavka u Salonu 77 trajace od 22. aprila do 11. maja 2010.godine.
Za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
Pored slikarstva magistrirao je i grafiku kod prof.Emira Dragulja.
Osamdesetih godina svojom prvom samostalnom izložbom krocio je na likovnu scenu pa se tako danas u Slezovicevoj biografiji broje preko 37 samostalnih izložbi kao i veliki broj kolektivnih ne samo u zemlji vec i u inostranstvu. Dobitnik je velikog broja prestižnih nagrada i van granica naše zemlje iz oblasti grafike, slikarstva i portreta. Njegovi radovi su predstavljeni na revijalnim izložbama sa kraja veka kao što su ''Most za buducnost'' u Krakovu, ''Grafika današnjice'' u Becu. Grafike Mehmeda Slezovica nalaze se u znacajnijim muzejskim zbirkama kod nas i u inostranstvu.
Na izložbi ce se naci nekoliko grafika iz serije mrtva priroda, pejzaž i portret.Tehnika kojom postiže željeni cilj je mecotinta i suva igla.
Postavka u Salonu 77 trajace od 22. aprila do 11. maja 2010.godine.
Za GSLU Niš
Sonja Vukašinovic
Šejma Prodanovic je diplomirala slikarstvo 2004. na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Clan je ULUS-a od 2005. Magistrirala je na predmetu Teorija umetnosti i medija na Univeryitetu umetnosti u Beogradu. Samostalno izlagala u Beogradu, Zrenjaninu, Zemunu, Novom Sadu, Ljubljani. Dobitnica je nagrade za sliku 2006. iz Fondacije Onazis (Grcka) i otkupne nagrade XIV Bijenala u Vila Nova de Cerveria (Portugal). Izlagala je 2008. na Medjunarodnom bijenalu u Pekingu. Njena dela nalaze se u kolekcijama muzeja u Portugalu, Kini, Japanu, Crnoj Gori, Tajvanu. Ima status slobodnog umetnika. Šejma Prodanovic inspiraciju nalazi u istoriji umetnosti, politici, filozofiji, popularnoj kulturi, mas medijima... pri tome suštinski baveci se pitanjima percepcije realnosti i izmišljenog. Kolaži, asamblaži, ambijentalne instalacije, upotreba gotovih predmeta, nadjenih fotografija razlicitog porekla, neobicna kombinatorika motiva, ukrštanje žanrova su karakteristike njenog dosdašnjeg opusa.
Šejma Prodanovic se niškoj likovnoj publici predstavlja ciklusom "Dnevna špampa". Rec je svakako o printovima kolažnog tipa, nastalim digitalnom obradom vizuelnog materijala i citata iz razlicitih izvora:domace i strane štampe, reklame, plakati iz šezdesetih godina prošlog veka... Crno -beli radovi u formalnom pogledu na prvi pogled podržavaju izgled novinskih stranica. Detaljnijim posmatranjem konstatujete da se radi o složenim kompozicionim celimana ciji su segmenti pažljivo birani, cesto nespojivi u realnosti a koje umetnica smelo spaja i kombinuje dajuci im na taj nacin novi kontekst. Šejmina Dnevna štampa s jedne strane svojom vizuelnošcu izaziva gotovo nostalgicna secanja na neka davna vremena i iskustva s druge strane to je kako sama umetnica kaže "reciklirana svakodnevica" koja svojom asocijativnošcu pruža mogucnosti novog iscitavanja i tumacenja.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU
Šejma Prodanovic se niškoj likovnoj publici predstavlja ciklusom "Dnevna špampa". Rec je svakako o printovima kolažnog tipa, nastalim digitalnom obradom vizuelnog materijala i citata iz razlicitih izvora:domace i strane štampe, reklame, plakati iz šezdesetih godina prošlog veka... Crno -beli radovi u formalnom pogledu na prvi pogled podržavaju izgled novinskih stranica. Detaljnijim posmatranjem konstatujete da se radi o složenim kompozicionim celimana ciji su segmenti pažljivo birani, cesto nespojivi u realnosti a koje umetnica smelo spaja i kombinuje dajuci im na taj nacin novi kontekst. Šejmina Dnevna štampa s jedne strane svojom vizuelnošcu izaziva gotovo nostalgicna secanja na neka davna vremena i iskustva s druge strane to je kako sama umetnica kaže "reciklirana svakodnevica" koja svojom asocijativnošcu pruža mogucnosti novog iscitavanja i tumacenja.
Milica Todorovic
umetnicki direktor GSLU
Goran Kovačević je umetnik mlađe generacije. Diplomirao je i magistrirao na FLU u Beogradu u klasi profesora Čedomira Vasića. Samostalno je izlagao u Beogradu i Zrenjaninu. Prvi put se predstavlja niškoj publici. Ovo je njegova peta samostalna izložba.
Izložba Gorana Kovačevića nosi naziv ''Ljubitelji umetnosti'' ima za cilj da preispita etičku ulogu umetnosti i odgovornost koju ima umetnik prilikom stvaranja jednog umetničkog dela. Kako predstaviti umetnost koja je okruzena drastičnim promenama i turbulencijama koje političke prilike nameću. Uloga umetnika u ovom slučaju zamenjena sa ulogom kustosa i predstavljanja samih radova putem trinoma koji čini slika, dokumentarna fotografija jednog od izabranih oficira Vermahta i teksta na kome su isprepletane istorijske činjenice i umetnikove fikcije.
Radovi aludiraju na koncept nacističke ideologije, slike su opremljene u duhu tog vremena kada je Nemačka bila preplavljena kičom a sve u slavu veličanja Trećeg rajha. Izabrane oficire povezuje nekoliko zajedničkih karakteristika. Svi su pre drugog svetskog rata bili pruski vojnici, kasnije se zaklinju na vernost Fireru, iako nisu podržavali nacističku politiku i neki od njih su krajem rata učestvovali u organizaciji atentata na Hitlera. Svi navedeni oficiri ostaće upamćeni kao zločinci u istoriji drugog svetskog rata dok na ovoj izložbi dobijaju mogućnost da se kroz umetnost i falsifikovanjem činjenica predstave u drugom kontekstu.
Izložba će biti otvorena do 6 aprila 2010. godine.
Radno vreme galerije od 12 do 18 sati svakog dana osim ponedeljkom kada prostori ne rade.
za GSLU Niš
Sonja Vukašinović
Izložba Gorana Kovačevića nosi naziv ''Ljubitelji umetnosti'' ima za cilj da preispita etičku ulogu umetnosti i odgovornost koju ima umetnik prilikom stvaranja jednog umetničkog dela. Kako predstaviti umetnost koja je okruzena drastičnim promenama i turbulencijama koje političke prilike nameću. Uloga umetnika u ovom slučaju zamenjena sa ulogom kustosa i predstavljanja samih radova putem trinoma koji čini slika, dokumentarna fotografija jednog od izabranih oficira Vermahta i teksta na kome su isprepletane istorijske činjenice i umetnikove fikcije.
Radovi aludiraju na koncept nacističke ideologije, slike su opremljene u duhu tog vremena kada je Nemačka bila preplavljena kičom a sve u slavu veličanja Trećeg rajha. Izabrane oficire povezuje nekoliko zajedničkih karakteristika. Svi su pre drugog svetskog rata bili pruski vojnici, kasnije se zaklinju na vernost Fireru, iako nisu podržavali nacističku politiku i neki od njih su krajem rata učestvovali u organizaciji atentata na Hitlera. Svi navedeni oficiri ostaće upamćeni kao zločinci u istoriji drugog svetskog rata dok na ovoj izložbi dobijaju mogućnost da se kroz umetnost i falsifikovanjem činjenica predstave u drugom kontekstu.
Izložba će biti otvorena do 6 aprila 2010. godine.
Radno vreme galerije od 12 do 18 sati svakog dana osim ponedeljkom kada prostori ne rade.
za GSLU Niš
Sonja Vukašinović
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
