Pregled izlozbi u 2010. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)
(kliknuti na sliku)
G A L E R I J A S R B I J A 2 0 1 0
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
IZLOŽBA KALIGRAFIJE ZORANA ILICA
/7.decembar-19. decembar 2010./
PAVILJON U TVRDJAVI
Rodjen je 1960.god. u Jagodini.
FPU završio 1985. god. U Beogradu i klasi prof.Stjepana Filekia.
Vanredni je profesor na predmetima Pismo i Tipografija na FU u Nišu. Izlagao kaligrafije grupno i samostalno na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Clan je ULUPUDS-a .
Izložbom kaligrafije Zorana IliCa GSLU u okviru svog redovnog izlagackog programa, a u cilju prezetovanja raznovrsnih likovnih formi, predstavlja široj likovnoj javnosti ovu, danas pomalo zapostavljenu, granu primenjene umetnosti.
Zoran Ilic je tokom vremena usavršio umetnost davanja forme slovnim znacima na osoben,izražajan nacin.
Iako poseduje naglašen afinitet prema slikarstvu,ipak u krajnjoj liniji ne prelazi okvire kaligrafije uvodeci nove misticne, nevidljive relacije. Imajuci u vidu osnovne estetske kriterijume Ilic se intuitivno posvecuje beleženju toka svesti.
Ispoljavajuci slobodan, intenzivan osecaj, on se u stvaralackom zanosu baca na rešavanje cistih likovnih problema.Iz njegove grcevite borbe sa belinom papira gotovo iz jednog poteza iskazu lepršava slova u svežim kombinacijama boja. Ponekad se slovni znaci jedva razaznaju u citavoj eksploziji poteza i boja krecuci se do granice apstraktnog. Kombinujuci upotrebu pera, držala i cetke ispoljava zavidnu virtuoznost u postupku pri cemu sam smisao pisanih reci postaje provokativan. Njegov likovni izraz postaje u tolikoj meri ekspresivan da slovni znaci predstavljaju samo povod za zagontenu likovnu igru izražavajuci krajnje oslobodjen licni stav protiv tradicionalnih ogranicenja.
Istovremeno je prof.Zoran Ilic jedan od retkih koji se bori za ocuvanje našeg cirilickog pisma u današnjem svetu digitalnih medija kada se sve više gubi interes za kaligrafiju.
Radmila Kostic
/7.decembar-19. decembar 2010./
PAVILJON U TVRDJAVI
Rodjen je 1960.god. u Jagodini.
FPU završio 1985. god. U Beogradu i klasi prof.Stjepana Filekia.
Vanredni je profesor na predmetima Pismo i Tipografija na FU u Nišu. Izlagao kaligrafije grupno i samostalno na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Clan je ULUPUDS-a .
Izložbom kaligrafije Zorana IliCa GSLU u okviru svog redovnog izlagackog programa, a u cilju prezetovanja raznovrsnih likovnih formi, predstavlja široj likovnoj javnosti ovu, danas pomalo zapostavljenu, granu primenjene umetnosti.
Zoran Ilic je tokom vremena usavršio umetnost davanja forme slovnim znacima na osoben,izražajan nacin.
Iako poseduje naglašen afinitet prema slikarstvu,ipak u krajnjoj liniji ne prelazi okvire kaligrafije uvodeci nove misticne, nevidljive relacije. Imajuci u vidu osnovne estetske kriterijume Ilic se intuitivno posvecuje beleženju toka svesti.
Ispoljavajuci slobodan, intenzivan osecaj, on se u stvaralackom zanosu baca na rešavanje cistih likovnih problema.Iz njegove grcevite borbe sa belinom papira gotovo iz jednog poteza iskazu lepršava slova u svežim kombinacijama boja. Ponekad se slovni znaci jedva razaznaju u citavoj eksploziji poteza i boja krecuci se do granice apstraktnog. Kombinujuci upotrebu pera, držala i cetke ispoljava zavidnu virtuoznost u postupku pri cemu sam smisao pisanih reci postaje provokativan. Njegov likovni izraz postaje u tolikoj meri ekspresivan da slovni znaci predstavljaju samo povod za zagontenu likovnu igru izražavajuci krajnje oslobodjen licni stav protiv tradicionalnih ogranicenja.
Istovremeno je prof.Zoran Ilic jedan od retkih koji se bori za ocuvanje našeg cirilickog pisma u današnjem svetu digitalnih medija kada se sve više gubi interes za kaligrafiju.
Radmila Kostic
IZLOŽBA LIKOVNE KOLONIJE SICEVO 2010.
PAVILJON U TVRDJAVI /11.11 - 3.12. 2010./
OTVARANJE IZLOŽBE U CETVRTAK 11.novembar u 19 casova
Galerija savremene likovne umetnosti Niš je ove godine, kao i niz godina unazad /od 1964./ organizovala likovnu koloniju u Sicevu koja nosi secanje na njenog osnivaca-cuvenu srpsku slikarku Nadeždu Petrovic .
Ostavivši neizbrisive tragove umetnickog delovanja još davne 1905. godine Nadežda Petrovic je izgradila putokaz kojim se i danas rukovode organizatori kolonije.
Ove godine u Koloniji su boravili : Saša Stojanovic, Miron Mutaovic, Cedomir Vasic , Aleksej Danijel Djermanovic, /Beograd/, Koiši Makino i Kaori Nakamura /Japan/, Jelena Šalinic Terzic /Kraljevo/, Tine Hind /Danska /, Nikola Markovic, Neda Veselinovic Šukletovic , Mile Simic, Marija Stoiljkovic /Niš/.
Iako je svaki ucesnik likovne kolonije odreagovao na svoj nacin na ambijent Siceva ipak, ono što je svima njima zajednicko je velika odgovornost i respekt prema njenom osnivacu Nadeždi Petrovic i tradiciji dugoj preko 100 godina dok je zbirka likovne kolonije Sicevo ove godine obogacena za 23 umetnixka dela.
Radmila Kostic
kustos GSLU Nis
PAVILJON U TVRDJAVI /11.11 - 3.12. 2010./
OTVARANJE IZLOŽBE U CETVRTAK 11.novembar u 19 casova
Galerija savremene likovne umetnosti Niš je ove godine, kao i niz godina unazad /od 1964./ organizovala likovnu koloniju u Sicevu koja nosi secanje na njenog osnivaca-cuvenu srpsku slikarku Nadeždu Petrovic .
Ostavivši neizbrisive tragove umetnickog delovanja još davne 1905. godine Nadežda Petrovic je izgradila putokaz kojim se i danas rukovode organizatori kolonije.
Ove godine u Koloniji su boravili : Saša Stojanovic, Miron Mutaovic, Cedomir Vasic , Aleksej Danijel Djermanovic, /Beograd/, Koiši Makino i Kaori Nakamura /Japan/, Jelena Šalinic Terzic /Kraljevo/, Tine Hind /Danska /, Nikola Markovic, Neda Veselinovic Šukletovic , Mile Simic, Marija Stoiljkovic /Niš/.
Iako je svaki ucesnik likovne kolonije odreagovao na svoj nacin na ambijent Siceva ipak, ono što je svima njima zajednicko je velika odgovornost i respekt prema njenom osnivacu Nadeždi Petrovic i tradiciji dugoj preko 100 godina dok je zbirka likovne kolonije Sicevo ove godine obogacena za 23 umetnixka dela.
Radmila Kostic
kustos GSLU Nis
U četvrtak 21. oktobra 2010. s početkom u 19 sati u Umetničkom paviljonu u Tvrđavi otvaranje samostalne izložbe Lidije Uzelac.
Lidija Uzelac je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Firenci a specijalizirala na Umetničkoj akademini u Milanu. Docent je na Odseku za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu za predmete Crtanje i Slikanje. Učestvovala je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagala u Firenci, Nišu, Pirotu i Banja Luci.
Ovo je njena treća samostalna izložba u Nišu a čini je ciklus kolaža i neon instalacija pod nazivom Silhouette/ senke.
Više od pet godina Lidija Uzelac istražuje izražajne mogućnosti tehnike kolaža demonstrirajući osobeni pristup. Kombinuje postupak višeslojnog lepljenja različitih materijala i vrsta papira sa slikanim intervencijama u vidu pastuoznih namaza, gestualnih poteza i drippinga stvarajući raskošne slikovne površine. Uzelac primenjuje jednostavna kompoziciona rešenja sa ženskom figurom ili preciznije siluetnom kao centralnim motivom ali je ljudsko telo zapravo magično sredstvo kojim umetnica indirektvno govori o enigmatičnoj pre svega emotivnoj unutrašnjost i različitim aspektima postojanja i osećanja.
Sa sklonošću ka preispitivanju i novinama Uzelac postepeno menja svoj pristup kolažu. Promene u izgledu kolaža evidentne u stišavanju kolorita, značajnijoj upotrebi crne i bele, korišćenju novih tekstilnih materijala i uvođenju horinzotala u definisanju siluete postepeno je dovode do promene samog medija - dvodimenzionalni kolaži evoluiraju u trodimenzionalne neon instalacije a silueta figure doživljava simboličnu metamorfozu u motiv krsta. Iako različite ove dve celine su u vizuelnom i značenjskom smislu kompaktne i jedinstvene.
Izložba će trajati do 7. novembra
za GSLU Niš
Milica Todorović
Lidija Uzelac je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Firenci a specijalizirala na Umetničkoj akademini u Milanu. Docent je na Odseku za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu za predmete Crtanje i Slikanje. Učestvovala je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagala u Firenci, Nišu, Pirotu i Banja Luci.
Ovo je njena treća samostalna izložba u Nišu a čini je ciklus kolaža i neon instalacija pod nazivom Silhouette/ senke.
Više od pet godina Lidija Uzelac istražuje izražajne mogućnosti tehnike kolaža demonstrirajući osobeni pristup. Kombinuje postupak višeslojnog lepljenja različitih materijala i vrsta papira sa slikanim intervencijama u vidu pastuoznih namaza, gestualnih poteza i drippinga stvarajući raskošne slikovne površine. Uzelac primenjuje jednostavna kompoziciona rešenja sa ženskom figurom ili preciznije siluetnom kao centralnim motivom ali je ljudsko telo zapravo magično sredstvo kojim umetnica indirektvno govori o enigmatičnoj pre svega emotivnoj unutrašnjost i različitim aspektima postojanja i osećanja.
Sa sklonošću ka preispitivanju i novinama Uzelac postepeno menja svoj pristup kolažu. Promene u izgledu kolaža evidentne u stišavanju kolorita, značajnijoj upotrebi crne i bele, korišćenju novih tekstilnih materijala i uvođenju horinzotala u definisanju siluete postepeno je dovode do promene samog medija - dvodimenzionalni kolaži evoluiraju u trodimenzionalne neon instalacije a silueta figure doživljava simboličnu metamorfozu u motiv krsta. Iako različite ove dve celine su u vizuelnom i značenjskom smislu kompaktne i jedinstvene.
Izložba će trajati do 7. novembra
za GSLU Niš
Milica Todorović
22. jula 2010. s pocetkom u 20 sati u Umetnickom paviljinu u Tvrdjavi je otvaranje izložbe PREPOZNAVANJE 2.
Izložba je multimedijalnog karaktera i sadrži radove ( slike, crteže, instalacije, objekte, fotografije i video radove) ukupno dvanaestoro umetnika iz Kruševca, Kraljeva, Cacka, Podgorice i Niša, selektiranih od strane kustosa.
Projekat simbolicnog naziva Prepoznavanje, osmišljen od strane Biljane Grkovic - muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Kruševcu poziva na saradnji ustanova kulture, kustosa i umetnika u razlicitim gradovima regiona. Primenom savremene kustoske prakse projekat prezentuje i promoviše aktuelnu umetnicku produkciju pomenutih sredina doprinoseci njihovoj adekvatnoj valorizaciji i pocizioniranju u širim umetnickim okvirima.
Pored Umetnicke galerije Narodnog muzeja u Kruševcu (nosioc projekta) partneri u realizaciji su Narodni muzej Kraljevo, Umetnicka galerija "Nadežda Petrovic" Cacak,
Centar savremene umetnosti Crne Gore iz Podgorice i Galerija savremene likovne umetnosti Niš. Kustosi iz ovih ustanova su u drugim sredinama kreirali svoje autorske izložbe rukovodeci se izmedju ostalog nacelima autenticnosti i aktuelnosti, opredeljujuci se za umetnike inovativnih rešenja i originalnog pristupa razlicitim temama i problemima naše svakodnevice. Tako izložba PREPOZNAVANJE 2 kao objedinjena postavka pet autorskih izložbi kustosa, uz poštovanje razlikama u idejama, korišcenim sredstvima i individualnim senzibilitetima samih umetnika ima zajednicki imenitelj u afirmaciji savremene likovno-vizuelne produkcije potvrdjujuci da u aktuelnom umetnickom trenutku nema inferiornih sredina.
Umetnici iz Niša zastupljeni na izložbi su: Jadranka Mišic Pejovic, Ivana Savic i Andjela Mujcic (selektor Julka Marinkovic iz Cacka), umetnici iz Kruševca su Namanja Panic i Aleksandra Popovic (selektor Milica Todorovic iz Niša), umetnici iz Podgorice su Ivanka Vana Prelevic, Igor Rakcevic i Siniša Radulovic (selektor Ljubiša Simovic iz Kraljeva) iz Kraljeva: Miodrag Krkobabic i Irena Kelecevic (selektor Ljiljana Karadžic iz Podgorice) dok cacansku likovnu scenu po izboru Biljane Grkovic predstavljaju Katarina Alempijevic i Branimir Ckonjovic.
Izložba je tokom marta i aprila realizovana u Podgorici i Cacku a u Nišu ce trajati do 11.avgusta.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic
Izložba je multimedijalnog karaktera i sadrži radove ( slike, crteže, instalacije, objekte, fotografije i video radove) ukupno dvanaestoro umetnika iz Kruševca, Kraljeva, Cacka, Podgorice i Niša, selektiranih od strane kustosa.
Projekat simbolicnog naziva Prepoznavanje, osmišljen od strane Biljane Grkovic - muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Kruševcu poziva na saradnji ustanova kulture, kustosa i umetnika u razlicitim gradovima regiona. Primenom savremene kustoske prakse projekat prezentuje i promoviše aktuelnu umetnicku produkciju pomenutih sredina doprinoseci njihovoj adekvatnoj valorizaciji i pocizioniranju u širim umetnickim okvirima.
Pored Umetnicke galerije Narodnog muzeja u Kruševcu (nosioc projekta) partneri u realizaciji su Narodni muzej Kraljevo, Umetnicka galerija "Nadežda Petrovic" Cacak,
Centar savremene umetnosti Crne Gore iz Podgorice i Galerija savremene likovne umetnosti Niš. Kustosi iz ovih ustanova su u drugim sredinama kreirali svoje autorske izložbe rukovodeci se izmedju ostalog nacelima autenticnosti i aktuelnosti, opredeljujuci se za umetnike inovativnih rešenja i originalnog pristupa razlicitim temama i problemima naše svakodnevice. Tako izložba PREPOZNAVANJE 2 kao objedinjena postavka pet autorskih izložbi kustosa, uz poštovanje razlikama u idejama, korišcenim sredstvima i individualnim senzibilitetima samih umetnika ima zajednicki imenitelj u afirmaciji savremene likovno-vizuelne produkcije potvrdjujuci da u aktuelnom umetnickom trenutku nema inferiornih sredina.
Umetnici iz Niša zastupljeni na izložbi su: Jadranka Mišic Pejovic, Ivana Savic i Andjela Mujcic (selektor Julka Marinkovic iz Cacka), umetnici iz Kruševca su Namanja Panic i Aleksandra Popovic (selektor Milica Todorovic iz Niša), umetnici iz Podgorice su Ivanka Vana Prelevic, Igor Rakcevic i Siniša Radulovic (selektor Ljubiša Simovic iz Kraljeva) iz Kraljeva: Miodrag Krkobabic i Irena Kelecevic (selektor Ljiljana Karadžic iz Podgorice) dok cacansku likovnu scenu po izboru Biljane Grkovic predstavljaju Katarina Alempijevic i Branimir Ckonjovic.
Izložba je tokom marta i aprila realizovana u Podgorici i Cacku a u Nišu ce trajati do 11.avgusta.
Za GSLU Niš
Milica Todorovic
Rodjena 1967.god. u Nišu.Diplomirala, a potom i magistrirala na FLU u Beogradu.Do sada je imala 17 samostalnih izložbi.
Dobitnik je tri nagrade: 1989. - nagrada FLU za portret u kamenu, 1990 - iz fonda "Sretena Stojanovica" i 1991 - nagrada opštine Savski venac.
Njene skulture radjene u gipsu, terakoti i kamenu, pripadaju domenu figurativnog izraza sublimiranih formi. Tri njene skulpture postavljene su u javnom prostoru ( u Beogradu, Ljigu i Prilepu).
Pored skulpture Vesna M. se ovaj put predstavlja niškoj likovnoj javnosti i slikama /ulje na platnu i kombinovana tehnika/ koje se vezuju za motive portreta i pejzaža. Kada je o portretima rec, Vesna M. dvodimenziolanim, krajnje pojednostavljenim jezikom u jarkim kontrastima svežih boja težište postavlja na karakter portretisanog lika. Sa druge strane, njeni misticni pejzaži odišu cudnom, vanzemaljskom i pomalo avetinjskom atmosferom. Kroz maštovite kreacije radjene kombinovanjem razlicitih materijala stvara simbolicne celine koje odaju utisak usamljenosti i setnog, melanholicnog raspoloženja. Gledano u celini Vesna M. svojim celokupnim delovanjem ispoljava snažne stvaralacke impulse koji su bazirani na tananim emocijama i cistim psihološkim relacijama. Posedujuci zapažen kreativni potencijal produbljuje složene psihološke faktore stvaralaštva oslobadjajuci se nacela realnosti i suve životne zbilje. Gradeci vlastiti umetnicki rukopis sa sigurnošcu i neverovatnom lakocom odlucnošcu Vesna Milojkovic zauzima posebno mesto u celokupnom likovnom životu grada.
Radmila Kostic
Dobitnik je tri nagrade: 1989. - nagrada FLU za portret u kamenu, 1990 - iz fonda "Sretena Stojanovica" i 1991 - nagrada opštine Savski venac.
Njene skulture radjene u gipsu, terakoti i kamenu, pripadaju domenu figurativnog izraza sublimiranih formi. Tri njene skulpture postavljene su u javnom prostoru ( u Beogradu, Ljigu i Prilepu).
Pored skulpture Vesna M. se ovaj put predstavlja niškoj likovnoj javnosti i slikama /ulje na platnu i kombinovana tehnika/ koje se vezuju za motive portreta i pejzaža. Kada je o portretima rec, Vesna M. dvodimenziolanim, krajnje pojednostavljenim jezikom u jarkim kontrastima svežih boja težište postavlja na karakter portretisanog lika. Sa druge strane, njeni misticni pejzaži odišu cudnom, vanzemaljskom i pomalo avetinjskom atmosferom. Kroz maštovite kreacije radjene kombinovanjem razlicitih materijala stvara simbolicne celine koje odaju utisak usamljenosti i setnog, melanholicnog raspoloženja. Gledano u celini Vesna M. svojim celokupnim delovanjem ispoljava snažne stvaralacke impulse koji su bazirani na tananim emocijama i cistim psihološkim relacijama. Posedujuci zapažen kreativni potencijal produbljuje složene psihološke faktore stvaralaštva oslobadjajuci se nacela realnosti i suve životne zbilje. Gradeci vlastiti umetnicki rukopis sa sigurnošcu i neverovatnom lakocom odlucnošcu Vesna Milojkovic zauzima posebno mesto u celokupnom likovnom životu grada.
Radmila Kostic
ZLOŽBA: kompjuterski radovi,akril na platnu, video rad
PETAR DJUZA
Rodjen je 1952.god. u Nevesinju.Magistar likovnih umetnosti, slikar, likovni kriticar i teoreticar umetnosti.Do sad je imao 20 samostalnih i veliki broj kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Njegova dela se nalaze u mnogim privatnim zbirkama, galerijama i muzejima.Radio je kao likovni kriticar prištinskog dnevnog lista Jedinstvo, Politike, casopisa za književnost i umetnost Stremljenja, objavljivao tekstove u u Književnim novinama. Radio je kao glavni i odgovorni urednik Univerziteta misli -casopisa za umetnost edicije univerziteta u Prištini.Redovni je profesor za predmet slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Zvecanu /Kos.Mitrovica/.
Projekat Zdrobljena lica predstavlja autorov doživljaj metamorfoze tragicne svesti ljudskog bica kao negativne energije sa razarjucim efektima.Slike zdrobljenih lica koja se u nizu smenjuju asociraju na moralno posrnuce coveka u današnjem okruženju koje je na prvi pogled teško prepoznati ispod izveštacenih, nameštenih izraza. Studioznim proucavanjem estetike ružnog autor ukazuje na cestu pojavu prikrivanja zla ispod dobrog, kao i ružnog ispod lepog konstatujuci da se lepota i dobrota gube u kriznim vremenima. Njegovi radovi postaju upecatljive metafore bolnog krika kojim poziva coveka da se trgne iz letargije u koju je odavno potonuo i da najzad pronadje ono dobro u sebi.
Kako sam autor kaže: Slikam, stvaram, drobim da bi dobro u sebi, nama ponovo pronašao....
visi kustos GSLU
Radmila Kostic
PETAR DJUZA
Rodjen je 1952.god. u Nevesinju.Magistar likovnih umetnosti, slikar, likovni kriticar i teoreticar umetnosti.Do sad je imao 20 samostalnih i veliki broj kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Njegova dela se nalaze u mnogim privatnim zbirkama, galerijama i muzejima.Radio je kao likovni kriticar prištinskog dnevnog lista Jedinstvo, Politike, casopisa za književnost i umetnost Stremljenja, objavljivao tekstove u u Književnim novinama. Radio je kao glavni i odgovorni urednik Univerziteta misli -casopisa za umetnost edicije univerziteta u Prištini.Redovni je profesor za predmet slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Zvecanu /Kos.Mitrovica/.
Projekat Zdrobljena lica predstavlja autorov doživljaj metamorfoze tragicne svesti ljudskog bica kao negativne energije sa razarjucim efektima.Slike zdrobljenih lica koja se u nizu smenjuju asociraju na moralno posrnuce coveka u današnjem okruženju koje je na prvi pogled teško prepoznati ispod izveštacenih, nameštenih izraza. Studioznim proucavanjem estetike ružnog autor ukazuje na cestu pojavu prikrivanja zla ispod dobrog, kao i ružnog ispod lepog konstatujuci da se lepota i dobrota gube u kriznim vremenima. Njegovi radovi postaju upecatljive metafore bolnog krika kojim poziva coveka da se trgne iz letargije u koju je odavno potonuo i da najzad pronadje ono dobro u sebi.
Kako sam autor kaže: Slikam, stvaram, drobim da bi dobro u sebi, nama ponovo pronašao....
visi kustos GSLU
Radmila Kostic
U petak 19. marta u Umetnickom Paviljonu u Tvrdjavi s početkom u 19. sati, otvaranje izlozbe fotografija i crteža francuskog umetnika BENOA PJERA. Nakon toga s početkom u 19.30 sati u Salonu 77 je prezentacija audio video radova istog umetnika.
Benoa Pjer se školovao na odseku za grafiku i tipografiju u Školi moderne umetnosti u Parizu. Završio je magistarske studije arhitekture 1993. godine takodje u Parizu. Predavao je grafički dizajn i praktični rad u likovnoj umetnosti u Školi lepih umetnosti na ostrvu Renion gde je inicirao brojne istraživačke i kreativne radionice. Od 2007. živi u beogradu.
Benoa Pjer je multimedijalni umetnik koji svojim dosadasnjim opusom istražuje odnos medjuzavisnosti i povezanosti različitih vrsta umetnosti i disciplina: vizuelne umetnosti, poezije i modernog plesa. Performansi i audio vizuelne instalacije su osnovni oblici njegovog kreativnog istraživanja.
Poslednjih godina Benoa Pjer razvija projekat Rotirajući sistem čiji je deo i izložba u Nišu Svuda okolo. Oku prepoznatljivi prizori, snimljeni su i montirani na specifičan način tako da motivi na fotografijama gube jasne konture svog izgleda i postaju nove celine izmeštanih formi. Autor se svojim opusom usredsredjuje na ambijentalne segmente sa slučajnim prolaznicima, fotografiše ih krećući se u krug, stvarajući dela kojima istražuje odnos uzajamnog delovanja ikolekcije prostora i vremena. Fotografije su prezentovane pojedinačno ili u vidu foto kolaža panoramskog izgleda. Jedan od radova za motiv ima prizor iz Niša, namenski je radjen za ovu izložbu a ostaće zabeležen u opusu Pjera Benoa, kao prvi izveden na staklu.
Pored fotografija izložba sadrži i seriju takozvanih ''seizmografskih'' crteza u čijoj realizaciji princip slučaja ima velikog udela.
Izložba se organizuje u saradnji sa francuskim centrom iz Niša a u okviru manifestacije Dani farancuske kulture, biće otvorena do 6. aprila.
za GSLU Niš
Milica Todorović
umetnički direktor
Benoa Pjer se školovao na odseku za grafiku i tipografiju u Školi moderne umetnosti u Parizu. Završio je magistarske studije arhitekture 1993. godine takodje u Parizu. Predavao je grafički dizajn i praktični rad u likovnoj umetnosti u Školi lepih umetnosti na ostrvu Renion gde je inicirao brojne istraživačke i kreativne radionice. Od 2007. živi u beogradu.
Benoa Pjer je multimedijalni umetnik koji svojim dosadasnjim opusom istražuje odnos medjuzavisnosti i povezanosti različitih vrsta umetnosti i disciplina: vizuelne umetnosti, poezije i modernog plesa. Performansi i audio vizuelne instalacije su osnovni oblici njegovog kreativnog istraživanja.
Poslednjih godina Benoa Pjer razvija projekat Rotirajući sistem čiji je deo i izložba u Nišu Svuda okolo. Oku prepoznatljivi prizori, snimljeni su i montirani na specifičan način tako da motivi na fotografijama gube jasne konture svog izgleda i postaju nove celine izmeštanih formi. Autor se svojim opusom usredsredjuje na ambijentalne segmente sa slučajnim prolaznicima, fotografiše ih krećući se u krug, stvarajući dela kojima istražuje odnos uzajamnog delovanja ikolekcije prostora i vremena. Fotografije su prezentovane pojedinačno ili u vidu foto kolaža panoramskog izgleda. Jedan od radova za motiv ima prizor iz Niša, namenski je radjen za ovu izložbu a ostaće zabeležen u opusu Pjera Benoa, kao prvi izveden na staklu.
Pored fotografija izložba sadrži i seriju takozvanih ''seizmografskih'' crteza u čijoj realizaciji princip slučaja ima velikog udela.
Izložba se organizuje u saradnji sa francuskim centrom iz Niša a u okviru manifestacije Dani farancuske kulture, biće otvorena do 6. aprila.
za GSLU Niš
Milica Todorović
umetnički direktor
Aleksandra Cvijanovic je diplomirala i magistrirala na Fakultetu umetnosti u Pristini u klasi profesora Hilmije Catovica. Bila je profesor crtanja i slikanja u niskoj Umetnickoj skoli. Od 2008. godina ima status slobodnog umetnika. Clan je ULUS-a. Cetri puta je samostalno izlagala, ucestvovala je na brojnim kolektivnim izlozbama, humanitarnim aukcijama, bila koordinator razlicitih kreativnih radionica. 2000. u istom prostoru Aleksandra je predstavila svoje magistarske radove.
Proslo je nesto vise od godinu dana od njenog preseljenja iz Nisa ali upravo ovom izlozbom Aleksandra nam dopusta da makar fragmentalno zavirimo u svet njenih dozivljaja, razmisljanja i osecanja zabelezenih u tom intervalu.
Izlozeni radovi pripadaju ciklusu "Kalendar". Koncepcijski osmisljene tako da u formalnom pogledu podrzavaju izgled mesecnih kalendara, ove slike su neka vrsta likovnog dnevnika - seizmograf licnih raspolozenja i intimnih osecanja. Njihovaikonografija varira od apstraktnih motiva, poslastica, portreta ljudi iz okruzenja, vizura grada, preko medikamenata, figura zena, literaturnih citata, kulturnih desavanja, slovnih simbola do novogodisnjeg mobilijara. dozvoljavajuci sebi da slobodno tumacimo metaforiku motiva naslucujemo kaleidoskop razlicitih emotivnih stanja od zbunjenosti, preko zadovoljstva, druzeljubivosti, zabrinutosti, sete do mentalne stabilnosti i praznicne razdraganosti. U likovno formalnom pogledu ove slike su potvrda daljeg razvoj individualnog likovnog rukopisa aleksandre Cvijanovic utemeljenog na sigurnom i odgovornom crtezu, slobodnom potezu, intenzivnom koloritu i socnoj slikarskoj pasti.
Ciklus Kalendar nesumnjivo je plod koleracije racija evidentnog u ozbiljno promisljenom konceptu i emocija iskristalisanih u realizaciji. zadovoljstvo je listati odnosno gledati Aleksandrin kalendar i u saznajnom i u estetsko-vizuelnom pogledu jer predstavlja svedocanstvo o likovnom sazrevanju umetnice koje se ova sredina nece odreci.
Milica Todorivic
umetnicki direktor GSLU Nis
Proslo je nesto vise od godinu dana od njenog preseljenja iz Nisa ali upravo ovom izlozbom Aleksandra nam dopusta da makar fragmentalno zavirimo u svet njenih dozivljaja, razmisljanja i osecanja zabelezenih u tom intervalu.
Izlozeni radovi pripadaju ciklusu "Kalendar". Koncepcijski osmisljene tako da u formalnom pogledu podrzavaju izgled mesecnih kalendara, ove slike su neka vrsta likovnog dnevnika - seizmograf licnih raspolozenja i intimnih osecanja. Njihovaikonografija varira od apstraktnih motiva, poslastica, portreta ljudi iz okruzenja, vizura grada, preko medikamenata, figura zena, literaturnih citata, kulturnih desavanja, slovnih simbola do novogodisnjeg mobilijara. dozvoljavajuci sebi da slobodno tumacimo metaforiku motiva naslucujemo kaleidoskop razlicitih emotivnih stanja od zbunjenosti, preko zadovoljstva, druzeljubivosti, zabrinutosti, sete do mentalne stabilnosti i praznicne razdraganosti. U likovno formalnom pogledu ove slike su potvrda daljeg razvoj individualnog likovnog rukopisa aleksandre Cvijanovic utemeljenog na sigurnom i odgovornom crtezu, slobodnom potezu, intenzivnom koloritu i socnoj slikarskoj pasti.
Ciklus Kalendar nesumnjivo je plod koleracije racija evidentnog u ozbiljno promisljenom konceptu i emocija iskristalisanih u realizaciji. zadovoljstvo je listati odnosno gledati Aleksandrin kalendar i u saznajnom i u estetsko-vizuelnom pogledu jer predstavlja svedocanstvo o likovnom sazrevanju umetnice koje se ova sredina nece odreci.
Milica Todorivic
umetnicki direktor GSLU Nis
ZLOZBA LIKOVNIH UMETNIKA VRANJA
Galerija Paviljon u Tvrdjavi, 19.01.2010. god.
Bijenale likovnih umetnika Vranja moze se svrstati u red kulturnih manifestacija juga Srbije. Ono okuplja umetnike pruzajuci im mogucnost predstavljanja i preseka trenutnog stanja u domenu umetnickih istrazivanja. Na postavci su se nasli umetnici razne generacijske dobi. Od najstarijih Zorana Petrusijevica, Zorana Stosica Vranjskig, Jovice Dejanovica i umetnika srednje generacije Vesne Marinkovic, Branislava Nedeljkovica, Dejana Rusimovica, pa do umetnika najmladje generacije Jelene Stoiljkovic. Raspon likovnih izraza i slikarskih tehnika je veoma bogat i svojstven svakom umetniku ponaosob.
Juznjacki temperament se ispoljio ne samo na platnima cija je tematika ljudska figura, vec i na pejzazima, apstraktnim kompozicijama i mozaicima. Razigrano, cak decije infatilno umetnici stvaraju svoj imaginarni svet pretocen u energicn crtez i sliku zeleci da odu korak dalje od surove stvarnosti koja nas okruzuje.
Tek po neko od njih nas podseca da smo "Na ivici_, da se nalazimo u svetu"Don Kihota", okruzeni "plazma televizorima" i da je "vreme delikatno ali ipak moderno".
Pokusavajuci da zaustavi vreme Branislav Nedeljkovic stvara slike objekte u kojima pakuje umetnost za neko budfuce vreme koje se nadamo dolazi a sudeci po ovakvoj jednoj izlozbi i sasvim sigurno.
Zahvaljujem se Narodnom Muzeju u Varanju koji je uspeo da okupi umetnike iz svog grada i da ih predstavi i Niskoj publici. iako mnogi od njih redovno ucestvuju i na nasim godisnjim izlozbama pa su nasoj publici vec prepoznatljivi kao sto su Zoran Najdic, Ljilja Strize, dejan Trajkovic, Svetislav Slavkovic Kajzer, Miodrag Stankovic, ovo je ipak pravi presek likovnog stvaralastva jednog maladog grada sa juga Srbije koji u sebi neguje velike umetnike ostavljajuci tako dubok trag u istoriji srpskog slikarstva.
Sonja Vukasinovic
kustos GSLU Nis
Galerija Paviljon u Tvrdjavi, 19.01.2010. god.
Bijenale likovnih umetnika Vranja moze se svrstati u red kulturnih manifestacija juga Srbije. Ono okuplja umetnike pruzajuci im mogucnost predstavljanja i preseka trenutnog stanja u domenu umetnickih istrazivanja. Na postavci su se nasli umetnici razne generacijske dobi. Od najstarijih Zorana Petrusijevica, Zorana Stosica Vranjskig, Jovice Dejanovica i umetnika srednje generacije Vesne Marinkovic, Branislava Nedeljkovica, Dejana Rusimovica, pa do umetnika najmladje generacije Jelene Stoiljkovic. Raspon likovnih izraza i slikarskih tehnika je veoma bogat i svojstven svakom umetniku ponaosob.
Juznjacki temperament se ispoljio ne samo na platnima cija je tematika ljudska figura, vec i na pejzazima, apstraktnim kompozicijama i mozaicima. Razigrano, cak decije infatilno umetnici stvaraju svoj imaginarni svet pretocen u energicn crtez i sliku zeleci da odu korak dalje od surove stvarnosti koja nas okruzuje.
Tek po neko od njih nas podseca da smo "Na ivici_, da se nalazimo u svetu"Don Kihota", okruzeni "plazma televizorima" i da je "vreme delikatno ali ipak moderno".
Pokusavajuci da zaustavi vreme Branislav Nedeljkovic stvara slike objekte u kojima pakuje umetnost za neko budfuce vreme koje se nadamo dolazi a sudeci po ovakvoj jednoj izlozbi i sasvim sigurno.
Zahvaljujem se Narodnom Muzeju u Varanju koji je uspeo da okupi umetnike iz svog grada i da ih predstavi i Niskoj publici. iako mnogi od njih redovno ucestvuju i na nasim godisnjim izlozbama pa su nasoj publici vec prepoznatljivi kao sto su Zoran Najdic, Ljilja Strize, dejan Trajkovic, Svetislav Slavkovic Kajzer, Miodrag Stankovic, ovo je ipak pravi presek likovnog stvaralastva jednog maladog grada sa juga Srbije koji u sebi neguje velike umetnike ostavljajuci tako dubok trag u istoriji srpskog slikarstva.
Sonja Vukasinovic
kustos GSLU Nis
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
S A V R E M E N E
U M E T N O S T I
