G A L E R I J A S A V R E M E N E U M E T N O S T I
K e j K o l a s r p s k i h s e s t a r a 1 / I I
1 8 0 0 0 N i š
S r b i j a
T e l . + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 : 5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA
O S T A L I
M E D I J I
G A L E R I J A
S A V R E M E N E
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
S A L O N 7 7
IZLOŽBA CRTEŽA JOVANA SPASIĆA
Rođen 18.jula 1993. godine u Leskovcu. Srednju umetničku školu završio u Leskovcu. Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta umetnosti u Nišu 2016 godine, u klasi profesora Bratislava Bašića master studije zavrsio kod istog profesora.
Samostalno izlagao sedam puta u Nišu, Leskvcu, Raškoj i Vučju.
Učestvovao je na preko 20 kolektivnih izložbi u zemlji i Makedoniji. Dobitnik je nekoliko nagrada, stipendista Dositeja iz fonda za mlade talente Republike Srbije.
Izložba ovog iako mladog ali perspektivnog umetnika verujem izazvaće veliko interesovanje publike kako zbog teme koju obradjuje tako i zbog načina na koji je realizuje,.
Tehnika crtež, u njegovom slučaju veoma razrađena i virtuozno obrađena.Umetnik se veoma slobodno koristi različitim materijalima kako bi postigao savršen odnos kompozicije i forme.Linearnim potezima rešava temu auto portreta prevazilazeći klasične okvire, uvodeći lični gest, stavljajući akcenat na psihičko stanje samog lika.Boja dodatno pojačava unutrašnju stranu portreta izražavajući dominantnost emotivnog stanja.Multipliciranjem lika ulazi u teoriju savremenog čoveka, raztrzanog ubrzanim načinom življenja.Njegova osnovna motivacija i cilj je pokazati kroz likovni rad stanje mladog čoveka u društvu opšte konfuzije savremenog društva i svakodnevnih životnih nedaća koje ga okružuju. Kako se u savremenom društvu izboriti za ličnu egzistenciju, ostati normalan i opet savremen.
Život mladog čoveka olakšan savremenom tehnologijom otuđuje ali i ubrzava osnovnu komunikaciju i prisnos koja se gubi pod uticajem savremene tehnologije.On je svestan da ima dostupnost novim dostignjćima u celom svetu ali u isto vreme otuđen kada je lokalno stanje duše ugroženo. Kako se izboriti, vratiti se tradicionalnim vrednostima a u isto vreme biti u korak sa svetom.
Njegova borba sa vetrenjačama savremenog društva biće pobeđena jer umetnik je talentovan i mlad i pun entuzijazma.Čestitam u napred i želim mu puno uspeha u daljem radu.
NEMOGUĆE BEKSTVO U savremenoj umetnosti (auto)portret postaje relevantan onda kada prevazilazi puku reprezentaciju nečijeg lika, kada biva integrisan u određeni kontekst i kada usmeren na pojedinca projektuje (ili ispituje), pre razlike nego sličnosti u reakcijama na istovetna iskustva ili na preovlađujuća svojstva aktuelnog okruženja. Poštujući ovakav aspekt savremene umetnosti, Jovan Spasić prilikom artikulacije autoportreta (i nekoliko portreta), pribegava multiplikaciji izolovanih subjekata i opredeljuje se za moćan govor njihovih unutrašnjih stanja. Naslovljeni kao Crteži, radovi su nastali u istraživačkom postupku koji kombinuje tradicionalne slikarske tehnike (akril, uljani pastel) i eksperimentisanje sa crtačkim i teksturama specifičnih materijala (vazdušna folija, linorez). U osnovi svakog rada je crtež subjekta koji se „pojavljuje na slici u vidu urezivanja u pastuozni nanos boje“. Kroz grupisanje, kretanje ili repeticiju solitarne figure/portreta slojeviti kompozicioni sklopovi grade likovno ubedljiv iskaz blizak kolažnom. Kao neophodnu komponentu kreativnosti, Spasić na originalan način integriše monohromatske, gotovo fotorealistične portrete sa iskustvima apstraktnog ekspresionizma i pop-arta, gradeći nov kontekst i aludirajući na izloženost savremenog čoveka različitim izazovima aktuelnog okruženja. Intenzivne bojene i prskane površine, široki potezi, izražajni i preovlađujući grafizmi, sve su to elementi ekspresivnog slikarstva stavljeni u službu motiva. Saglasno tome Spasić našu pažnju usmerava na lica, kojima se moramo baviti pojedinačno, jer svaki multiplikovani (auto)portret predstavlja individuu kao ambivalentno biće - jedno je stvarno, a drugo oblikovano prema izazovima aktuelnog okruženja. Istražujući temu individualnog, kroz emocionalna stanja uma koja pokušava da sakrije (ili pokaže), Spasić nam zapravo sugeriše kako je lice često maska, kompromis. Uloga koju ima portret u predstavljanju pojedinca duboko je društvena i uglavnom je teško otkriti šta je stvarno individualno u nama. Ipak, svako značenje ispisano je na licu i nemoguće je pretvarati se da ne postoji, pa je bekstvo nemoguće. Pravi izazov radova Jovana Spasića leži u ovoj kontradikciji.
Sonja Milićević istoričarka umetnosti
“Više od sećanja” Danila Bojića
Salon 77
3 20. maj 2018
Koristeći se foto prilozima umetnik Danilo Bojić na platnima malog formata ovog ciklusa oživljava sećanja na detinjstvo i na sve one vrednosti na koje je društvo upućivalo (prijateljstvo, zajedništvo, čast, poštovanje drugih ljudi i miroljublje), a koje će se s odrastanjem i promenom prilika na Balkanu pokazati kao naivne ili nerealne. Ahromatskim figuralnim scenama dece koja se bezbrižno igraju ili uče, kao i scenama sa portretima autoriteta tog vremena (vođe, kosmonauta, pesnika, glumca…) umetnik pretpostavlja kolorističke aplikacije dinamičkog značaja i/ili crvene tekstualne iskaze, kojima problematizuje pitanja svoje lične i umetničke pozicije u savremenom trenutku, pozicije pripadnika svoje generacije i opšteg vrednosnog sistema.
Danilo Bojić je rođen u Beogradu 1979. godine.
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti 2004. godine, na odseku zidno slikarstvo, u klasi profesora Slobodana Đuričkovića. Usavršavao se na državnom fakultetu “Institut V.I. Surikova” u Moskvi.
Učesnik je velikog broja žiriraninih a realizovao je deset samostalnih izložbi.
Član je ULUS-a od 2011. i ULUPUDS-a od 2012. godine.
Živi i radi u Beogradu.
Mine Rakidžić - grafike
7 - 27. juni 2018.
Mina Rakidžić se prvi put samostalno predstavlja publici u Nišu. U Salonu 77 u Tvrđavi premijerno će biti izloženi radovi iz ciklusa „Arhetipski ambijenti“, nastali prilikom ovogodišnjeg dvomesečnog boravka umetnice na Umetničkom institutu Kala pri univerzitetu Berkli u Kaliforniji, kao i dela njemu predhodnog i neposredno koncepcijski povezanog ciklusa „Beleške o slučaju“.
Zastupljeni radovi izvedeni su kseroks litografskim postupkom fototransfera, koji pruža manipulacije foto predlošcima i crtežom, u ovom slučaju i tekstualnim beleškama, što daje prostora složenim umetničkim zahvatima. Kako sama umetnica skromno obrazlaže: „Ova kompilacija dnevničkog i putopisnog karaktera pokušaj je zanemarivanja barijera između izolovanih informacija, a umesto toga, uočavanja sličnosti i fraza u okviru kojih pamtimo.“.
Mina Rakidžić rođena je 1991. u Beogradu.
2015. Završila je osnovne i master akademske studije na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Iste godine završila je kurs Printmaking Strategies na Letnjoj akademiji umetnosti u Salzburgu.
Od 2015. je na doktorskim umetničkim studijama na FLU u Beogradu.
2016. rezidencijalno boravi u Grafičkoj bazi u Guanlanu u Kini, a 2018. na Umetničkom institutu Kala pri univerzitetu Berkli u Kaliforniji, SAD.
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2016. godine.
Priredila je 4 samostalne izložbe i učestvovala na oko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je nekoliko nagrada i stipendija.
Дела настала током резиденциалног програма
Српско-италијански уметнички дијалог
Сићево, 2017
/
Works created during the residental program
Serbian-Italian artistic dialogue
Sicevo, 2017
Са намером да прошири поље своје активности у области међународне сарадње Галерија савремене ликовне уметности Ниш је у периоду од 5. до 13. августа 2017. године у Сићеву реализовала пројекат „Српско-италијански уметнички дијалог“ као резиденцијални боравак петоро уметника из Италије (град Верчели, област Пијемонт) и четворо аутора из Србије (Ниш и Крагујевац). Гост манифестације била је уметница из Пољске. Симболичан назив пројекта упућивао је не само на потребу за дијалогом аутора из различитих средина већ и на могућност „дијалога“ између прошлости и садашњости тим пре што су позвани уметници из земаља различитог културно-историског проседеа и наслеђа.
Сагледавајући тему манифестације Утицај традиције на уметничке праксе данас са разноврсних аспеката (културолошког, историјског, географског, урбанистичког...) уметници су у Сићеву стварали дела која су својеврсна визуелна транскрипција њихових личних импресија, утисака и сазнања о средини у којој су се нашли. Различита су им изворно инспиративна полазишта: за Паола Сеђициа и Слободана Радојковића то су епмиријски примери старог народног градитељства, за Алисију Мејо то је документ о Наисусу који се чува у Музеју у Верчелију, за Клаудију Канавезе визионарска идеја Надежде Петровић о окупљању уметника у Сићеву, за Јелену Шалинић и Роберта Ђанинетија то су природне лепоте саме клисуре, за Магдалену Каспести визура Сићева а за Кристину Пирковић његови мештани док су за Силвиа Поцатиа и Лидију Узелац то генерални утисци. Поменуте теме и мотиве аутори су ликовно обрадили и дефинисали са пуно личне и креативне посебности крећући се већ утврђеним стазама својих индивидуалних израза. Њихова дела обогатила су колекцију нишке Галерије.
Пројекат „Српско-италијански уметнички дијалог“ наставља се ове године узвратном посетом наших уметника граду Верчелију.
Милица Тодоровић
Tatjana Milutinović Vondraček:
Ogledi o angeologiji
Umetnički rad vajara Tatjane Milutinović Vondraček karakteriše kontinuirano istraživanje, praćenje sopstvene potrebe za igrom i pogleda o duhovnom potencijalu umetničkog predmeta, koje i u ovom ciklusu radova formuliše sa naglašenom osvešćenošću po pitanju odabira tehnika i materijala za rad. Celinu „Ogledi o angeologiji“, kako ju je imenovala istoričar umetnosti Bojana Burić, čine zidni objekti koji za centralni motiv imaju ruke. Poseban segment tretira onaj deo gestualnog potencijala šake koji je podesan za iskazivanje simbola božanske pravde i snage (milost, davanje, zaštita, blagoslov). Važan deo ove postavke predstavlja rad „Pohvala ruci“, koji kao da ujedno hvali i Ruku Božju i ruku čoveka, kao po Aristotelu „oruđe nad oruđjem“. Iz motivskog repertora izdvajaju se i stilizacije portreta i anđela, naglašenih šaka. Kroz dela ovog ciklusa smenjuju se utisci raskoša i estetske revidiranosti, kojoj doprinosi i kolorit sveden na zlatnu, srebrnu, ultramarin plavu, crvenu i belu.
Tatjana Milutinović Vondraček je diplomirala na FLU u Beogradu na odseku za vajarstvo1991. godine, u klasi profesora Slavoljuba Radojčića, a magistrirala na istom fakultetu 1994. godine, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića. Član ULUS-a od 1994. godine. Izlagala na više samostalnih i grpnih izložbi. Živi i radi u Beogradu
Publika u Nišu ovu izložbu moći će da vidi u Salonu 77 od 19. jula u 20 časova, kada je svečano otvaranje, do 2. avgusta 2018.
Gordana Baškot i Petar Vujošević : Stone and silk
Salon 77, 14. avgust
Izložba slika u tehnikama slikane svile i mozaika “Stone and silk” je otvorena u utorak 14. avgusta u 20 časova u Salonu 77 u Tvrđavi. Autori su Gordana Baškot i Petar Vujošević, umetnici iz Beograda.
Postavljanjem u prvi plan izbor načelno veoma različitih materija za umetnički rad, autori Gordana Baškot i Petar Vujošević primerom svojih individualnih praksi objašnjavaju intermedijalnost umetničkog struktuiranja, sa opštim zaključkom da izložene zajedno radove izvedene u slikanoj svili, kod Gordane i radove Petra Vujoševića, u mozaiku, više možemo posmatrati u odnosu poetičkog nadovezivanja nego što je uopšte moguće uvideti sukob njihovih materijalnosti. Duboka kontemplacija stoji u osnovi oba autorska pisma, zajedničko pronicanje u eteričnost veza kulturno-istorijskog nasleđa i informatičke svakodnevice, naglašena potreba za prirodnošću i duhovnosti.
Gordana Baškot je diplomirala 1985. na slikarskom odseku FLU u Beogradu, gde je i magistrirala. Kao Fulbrajtov stipendista usavršavala se na Univerzitetu SUNY Olbani u Njujorku, gde radila kao asistent na predmetu crtanja i slikanja. Od 2003. do 2012. godine periodično je studijski boravila u Indiji, Nepalu, Šri Lanki, Japanu i Kini.
Realizovala je 10 samostalnih izložbi u Beogradu, Olbaniju, Njujorku i Jerevanu i veći broj učešća na kolektivnim izložbama u Evropi, Americi i Aziji. Živi u Beogradu, bavi se slikanjem i prevođenjem.
Petar Vujošević je diplomirao slikarstvo i magistrirao zidno slikarstvo na FLU u Beogradu. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Autor je i osnivač Beogradskog festivala mozaika. Osnovao je Festival umjetnosti Virski u Baru i Virpazaru. Realizovao 2018. godine projekat Via diagonalis (Kragujevac, Aleksinac, Pirot) kao susret mozaičara Bugarske i Srbije. Sa troje kolega osnovao je 2001. mozaičarsku grupu Ametist, sa kojom je do 2013. organizovao 33 izložbe kroz 7 velikih projekata. Od 2006. godine u Beogradu organizuje izložbu Mozaik malog formata.
Samostalno izlagao 15 puta (Beograd, Bar, Podgorica, Užice, Petrovac, Zrenjanin, Kragujevac, Budva, Pančevo) i na preko 150 grupnih izložbi. Živi i radi u Beogradu kao samostalni likovni umetnik. Povremeno objavljuje članke i kritike u dnevnim novinama i časopisima.
Milan Ristić
Izložba Anite Milić „Slovenska mitologija"
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
IZLOŽBA ANITE MILIĆ: „SLOVENSKA MITOLOGIJA“
(30. avgust- 15.septembar)
Anita Milić (1981), grafički dizajner iz Niša, radi kao docent na predmetu Grafičke komunikacije na Fakultetu umetnosti u Nišu. Član je ULUPUDS-a i član Kulturne Mreže Srbije. Njeno stvaralaštvo značajno je prisutno na našoj umetničkoj sceni i uveliko ovenčano brojnim eminentnim nagradama u zemlji i inostranstvu. Njena dela su donirana i nalaze se u mnogim značajnim institucijama kulture u Republici Srbiji. Priredila je deset samostalnih izložbi u zemlji i preko sedamdeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ostvarila je niz realizovanih projekata i publikovanih radova iz oblasti grafičkog dizajna širom sveta (Španija, Italija, Australija, Francuska, Meksiko, Kipar, Japan, Mađarska, Bugarska, Makedonija, Slovenija.)
Anita Milić uz pomoć snažne, kreativne energije i mašte, zrelim likovnim jezikom oživljava imaginarne svetove mistične slovenske mitologije. Autorka ilustracijom objašnjava prirodne pojave u koje su drevni Sloveni verovali, u kojima dominiraju sukobljene sile poput jave i stvarnosti, noći i sumraka, jalovog i plodnog, patnje i zadovoljstva, reda i haosa, zlobe i dobra, stvaranja i razaranja, svetlosti i senki...
Osmišljenim , redukovanim likovnim govorom istražuje drevnu civilizaciju starih Slovena uranjajući u magični svet imaginarnih bića i božanstava.
U radovima kompleksnog tipa oživljava iskonsku magiju uvlačći posmatrača u čudesne svetove misterioznih obreda koji jednim svojim delom sadrže čudesne ritualne običaje,muziku i ples.
Posedujući snažne istraživačke impulse Anita Milić analizira kult jednog vremena unoseći u svoje radove gotovo dečju radost stvaranja i neicrpnu maštovitost.
Istovremeno veštim baratenjem svih dizajnerskih principa sa neizrecivom lakoćom prati trendove savremene ilustracije.
Uz rad stoje legende, kratki tekstovi pisca Nenada Gajića kojim autorka objašnjava ilustracije.
Uz ilustrovane predstave mitoloških bića na izložbi će se pojaviti i 13 bogova slovenskog panteona na kamenu i dve ilustrovane knjige.
Radmila Kostić
Od utorka 18. septembra, kada je u 17 časova i zvanično otvaranje, Nikola Marković, docent na Fakultetu umetnosti u Nišu, predstavlja se postavkom „ILI VIŠE VATRE U SLIKU ILI SLIKU U VATRU“ koja je i namenski koncipirana za izložbeni prostor Salona 77 u niškoj tvrđavi. Ova prostorna instalacija praktični je deo njegovog istoimenog doktorsko-umetničkog rada, koji u središtu pažnje ima ironiju i satiru u likovnom izrazu.
Ova postavka na satiričan način problematizuje polarizciju na domaćoj umetničkoj sceni, koja sledeći ideološku podvojenost u našem društvu na nacionalistički („patriotski“) i proevropski („kosmopolitski“) diskurs postoji i u ovoj sferi života. Potreba da se naglasi linija međusobnog razgraničenja sukob podiže na ravan same umetnosti. Poseže se za ključnim pitanjima u dosadašnjem razvoju umetnosti: šta je to umetnost i umetničko delo, šta bi trebalo da bude ili koje funkcije da ispunjava. Revizionizam ovih pitanja predstavljao je pokretačku snagu nekada i globalnih pokreta u umetnosti. Apsurd je u tome što reaktivirana sada ona se stavljaju u službu osnaživanja postojećih dogmi, a sa ciljem da se određeni istorijski tokovi prikažu kao programska zastranjivanja u nacionalnoj umetnosti.
Da li su nebeske i zemaljske prilike istinski baš ovakve i ako jesu, da li bi podela među posvećenicima umetnosti zaista mogla da dovede do satanizacije određenih platformi u razvoju umetnost, a kako bi to eventualno doprinelo javnom statusu umetnosti, pitanja su koja umetnički koncept Nikole Markovića ostavlja otvorenima.
Po rečima samog umetnika: „ironija predstavlja vrstu najvećeg poverenja, ona računa na drugog. Ironija je, dakle, poziv: dopunite, ispravite sami, procenite sami ono što vam se kaže.“.
Prostorna instalacija „ILI VIŠE VATRE U SLIKU ILI SLIKU U VATRU“ u Salonu 77 predstavlja nastavak istraživanja započetog prethodnim ciklusom „Čuvari plamena“, koji je 2016. godine predstavljen na samostalnoj izložbi u Prodajnoj galeriji „Beograd“. Ove dve izložbe zajedno čine jednu zaokruženu celinu.
Nikola Marković (1976) Fakultet likovnih umetnosti završio je u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu, pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića. Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006. i 2018) i Beogradu (2015. i 2016). Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, kao i u sazivu nekoliko likovnih kolonija (Sićevo, Classic, Niš art fondacija...). Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim sajmovima umetnosti. Na završetku studija, od strane likovnih kritičara, izabran među deset perspektivnih mladih umetnika za izložbu „Perspektive“ (2003). Dobitnik Prve nagrade na nacionalnom konkursu za mlade likovne umetnike umetnike u organizaciji Niš art fondacije, a pod pokroviteljstvom kompanije Philip Morris (2007). Bio je i u najužem izboru za nagradu za crtež fondacije Vladimir Veličković (2016). Radovi Nikole Markovića zastupljeni su u značajnim kolekcijama u Austriji a Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije otkupilo je (2016) njegov triptih iz ciklusa „Izvodi iz neverbalnog govora“ za zbirku Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu. Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju docent.
Otvaranje ove postavke ne bi trebalo propustiti, jer će zbog visokih tehničkih zahteva njene realizacije već od narednog dana njenog održavanja ona biti adaptirana za uslove standardnog izlaganja. Publika u Nišu će ovu postavku moći da vidi do 1. oktobra. Organizator je Galerija savremene likovne umetnosti.
Za Galeriju SLU:
Milan Ristić
SALON 77 /11 - 25. oktobar/
Rođena u Beogradu 1951.godine. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1975.g. i na Filološkom fakultetu 1977. god. / engleski jezik i književnost/. Magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti, /metal/ u Beogradu. Radila kao kustos Galerije Doma JNA u periodu od 1978-1993. godine. Studijski je boravavila 1986. i 1990.g. u Parizu, Cite International des Arts, kao dobitnik stipendije Moša Pijade za mlade talente. Od 1993.god.zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu . Na istoj Akademiji je radila u zvanju redovnog profesora pri katedri za vajarstvo od 2006 -2016.godine.
Izlagala na 28 samostalnih izložbi u Srbiji, prethodnoj Jugoslaviji i Grčkoj /Atina i Lefkada sa Đ.Odanovićem / i na preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu /Klivlend, London Solun, Santa Barbara, Vervier/.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su značajnije: nagrada Fakulteta likovnih umetnosti ,1971; Godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta,1983; Nagradu ULUS-a za malu plastiku, 1986; Nagrada Jesenjeg salona za skulpturu,2008.
Priznanje RTS za autorsku izložbu Poetika linije,1992 ; priznanje RTS za doprinos kulturi 1993; treće mesto na izložbi Prostor knjige,2012.
Realizovala skulpturu u eksterijeru 2005. Kakslautanen,Finska.
Vodila radionicu za studente u Firenci 2005, 2006, 2007.g. u okviru Outside project .
Radovi u vlasnistvu muzeja i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu: Narodni muzej ,Beograd; Muzej savremene umetnosti Beograd; Muzej grada Beograda, Narodni muzej, Kraljevo, Plevlja, Ilok ; Galerija Pavla Beljanskog;MSU Novi Sad;kolekcija Galerije Doma vojske, Beograd; Muzej metalurgije i rudarstva ,Bor,Filozofski fakultet, Novi Sad, Rektorat Univerziteta Novi Sad, kolekcija Women beyond borders /Santa Barbara, USA/; Muzej u Vervieu, Belgija; kolekcije u Lamiji, Samotraki, Hori/Grčka/ ; galerija Kulturnog centra Lefkada, Grčka, Muzej Cepter, Narodna biblioteka, Beograd.
Autor i kustos dvadestak projekata: Poetika linije, Galerija Doma Vojske, Beograd 1992; Grad ,magični univerzum, galerija Doma Vojske ,Beograd 1993; Intimni program za studiju predmeta u enterijeru, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd 1996; Skok u prazno, galerija Zlatno oko, Novi Sad , galerija Zvono, Beograd 2002; Promenljivi pejzaž, galerija Otklon, Beograd 2008; Afrodita između mita i stvarnosti, galerija Zlatno oko, Novi Sad 1998, Od površine ka prostoru, galerija Haos, Beograd 2004; Grafit materija i energija spiritualne teritorije, Muzej železnice, Prodajna galerija Beograd 2013; Izbliza iz daleka 1914-1918, Muzej Macura, 2015 i dr..
Zastupljena u bazi podataka : Museum of Women in Arts /Vašington/ Centro de Arte , Reina Sofia, Španija, Site des Arts, Pariz.
REKONFIGURACIJA PEJZAŽA
Promena je imanentno stanje prirode. Ideal netaknute prirode, mitske Arkadije, utopijskog mesta sreće, imaginarnog mesta harmonije smenila je distopijsko pretskazanje “smrti prirode “ili “kraja prirode“ kako neki teoretičari navode. Pejzaž nosi naznake promena bilo da su uzrok prirodna dejstva, ili ona koja prouzrokuje čovek.
Permanentno prolazeći faze destrukcije i obnavljanja, priroda se konstantno transformiše. Uprkos činjenici da trpi razaralačka dejstva , revitalizuje se i ponovo živi kroz nove pojavne forme. Aleksandar fon Xumbolt definše prirodu kao holistički entitet. Ugrožavanje jednog segmenta uzrokuje lančanu reakciju koja dovodi do urušavanja jedinstva celine. Priroda ima memoriju , beleži sva brisanja i naslojavanja. Fizičko nestajanje pojedinih zona utiče na formiranje nove topografije. Fenomenološkim putovanjem kroz pejzaž umetnica mapira zone doživljaja, transponovanjem ličnog viđenja u prostor galerije i fenomene nastajanja i nestajanja registruje pokretnom slikom, animacijom i instalacijama koji korespondiraju sa ritmovima i sadržajima prirode.
Gordana Kaljalović Odanović
Pregled izlozbi u 2018. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)