G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
Velika sala Oficirskog doma
Orlovića Pavla bb
radno vreme: svakog radnog dana i subotom od 10 do 20 sati
AKTUELNA SRPSKA GRAFIČKA SCENA.

Izložbu čine  dela 43 umetnika iz različitih gradova. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika - od etabliranih autora starije i srednje generacije do predstavnika mlade generacije.

Izložba je revijalnog karaktera sa evidentnim programskim, tematskim i stilskim razlikama. Umetnici osluškuju puls čoveka, sveta, prirode, civilizacije, tradicije...komentarišu postojeće ili naslućuju buduće.  Svaki autor kreće se lično odabranom stazom likovnih izraza potvrđujući da je pluralizam stilova konstanta našeg vremena. Većina umetnika opredenjuje se za praksu unutar klasičnog poimanja grafike bez obzira da li je ona ostvarena primenom starih grafičkih tehnika (drvorez, linorez, akvatinta, bakropis, mecotinta...) ili korišćenjem novijih tehničkih mogućnosti koje je donelo vreme kompjuterizacije i digitalizacije. Drugi idu putem takozvane ambijentalizacije grafike odnosno ukazuju na mogućnost primene štampe u drugim medijima i materijalima. 

Izložba se svakako može doživeti i kao zbirka različitih misli, osećanja i poruka saopštenih po zakonitostima sadejstva individualnih likovnih poetika i univezralne estetike.

Neki od zastupljeni umetnika su: Velizar Krstić, Branimir Karanović, Biljana Vuković, Ranka Lučić Janković, Aleksandar Mladenović Leka, Dimitrije Pecić, Branko Raković, Ljiljana Stojanović Zoran Dimovski, Vladimir Veljašević, Dragan Momiov, Daniela Fulgosi, Miško Pavlović, Žarko Smiljanić, Nikola Velicki, Žolt Kovač, Bojan Otašević, Anica Radošević, Slobodan Radojković, Branko Nikolov, Franc Curk, Ljubiša Brković, Ivana Stanković, Milica Antonijević, Vladimir Milanović, Aleksandar Dević, Bojan Živić, Milena Maksimović, Tamara Pajković,  Marija Anđelković...Izložba s jedne strane potvrđuje demokratičnost nacionalne grafičke scene i njenu uklopljenost u globalna kretanja, a s druge strane ilustruje i neke osobenosti proistekle iz lično doživljenih, tumačenih i likovno interpretiranih karakteristika vlastite sredine.

Autor izložbe je muzejski savetnik Milica Todorović. Izložba je tokom septembra 2018. realizovana u Sofiji, u galeriji „Akademija“ pri Nacionalnoj umetničkoj akademiji, gde je izazvala značajnu pažnju medija i javnosti.

Za GSLU Niš
Milica Todorović
„DIZAJN IZ DOBA JUGE - LIČNA SEĆANjA predstavlja autorsku izložbu i istraživanje istorije dizajna na jugoslovenskom kulturnom prostoru, koja teži da reinterpretira glavne postulate dizajna u vremenu socijalizma i industrijskog preporoda, stvaranja potrošačkog društva i duha kolektivizma od 1950-1980. godina, sa namerom da ukaže na uspešne primere dobrog dizajna i osvetli njihove autore.

Cilj ove izložbe jeste da se kroz jugoslovenske primere dobrog dizajna umreže pojedinci koji takve predmete čuvaju, kako fizički, tako i u svojim sećanjima, te da se oblikovanje osmotri iz ugla nekadašnje svakodnevice, a zaključci predstave isključivo predmetima iz privatnog vlasništva trideset čuvara sećanja. Kako se tokom poslednje decenije uviđaju reference jugoslovenskog dizajna i u radovima savremenih dizajnera, posebno u domenu grafičkog i industrijskog dizajna, izložba je dodatno upotpunjena redizajniranim plakatima makedonskog grafičkog dizajnera Zorana Kardula.

Sam razvoj dizajna u Jugoslaviji nije moguće razumeti bez šireg sagledavanja promena koje su se na našim prostorima dešavale nakon 1948. godine... Međutim, direktnije društvene promene uticale su na afirmisanje dizajna, a to se pre svega ogleda u institucionalizaciji pojma primenjene umetnosti i dizajna osnivanjem akademija za primenjenu umetnost u Beogradu (1948) i Zagrebu (1948-1954), osnivanjem republičkih i saveznih udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti pedesetih goodina, otvaranjem Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (1950), osnivanjem prve srednje škole za dizajn u Beogradu (1963), osnivanjem Dizajn Centra u Beogradu (1972), te organizovanjem značajnih izložbi: Zagrebačko trijenale (Zagreb, 1955), Umetnost i industrija (Beograd, 1955), Stan za naše prilike (Ljubljana, 1956), Porodica i domaćinstvo (Zagrebački Velesajam, 1957-1960), Umetnost u indystriji (Beograd, 1961), Industrijsko oblikovanje (Beograd, 1962), itd.“

Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dizajneri, Kiosk K-67, Logotipi, Supermarket, Velesajam, Turizam, Detinjstvo, Domaćinstvo, Kultura, Moda, Uradi sam, Tehnika i Uređenje doma, a svi predmeti propraćeni su ličnim sećanjima njihovih vlasnika.
Autor izložbe je istoričar umetnosti Julija Bašić, osnivač i koordinator udruženja građana Art District iz Požerevca.

Publika u Nišu će ovu izložbu moći da poseti do 23. aprila u izložbenoj sali u Oficirskom domu.
‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine

Izložba ‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine predstavlja jedan od mogućih izbora radova umetnika koji su prihvatili načela postmodernizma (generacije ‘80 i ‘90 ali i određeni broj umetnika koji su se na umetničkoj sceni Srbije pojavili ‘70 godina 20. veka).  Radovi predstavljeni na izložbi datiraju iz perioda od ‘80 do danas, te se “danas” u naslovu izložbe istovremeno odnosi i na recentnu produkciju navedenih umetnika i na današnju recepciju njihovih umetničkih dela nastalih tokom ‘80 i ‘90 godina.
U želji da novoj, mladoj publici predstavimo različite načine iščitavanja umetničkog dela na primerima  savremene produkcije, krećemo od ritma kao jednog od ključnih pojmova za razumevanje ne samo umetnosti (i ne samo vizuelne, već i književnosti, muzike, baleta, pozorišta i filma), nego i celokupnog mikro i makro univerzuma i života u njima. U vizuelnim umetnostima možemo govoriti o ritmu boje, linija, površina, oblika, ritmu punog i praznog ali ga prepoznajemo i u inkorporaciji i iščitavanju koncepta (ideje) i u realizaciji (ritam poteza). Ritam predstavlja nit koja celini elemenata kompozicije daje dinamiku. Kao izvesna pravilnost u ponavljanju, ritam određuje tempo naše percepcije umetničkog rada.
Koncept izložbe (pitanje ritma u vizuelnom i konceptualnom iščitavanju umetničkog dela) ne treba shvatiti kao “ulaznicu” koju publika dobije i onda u svim izloženim delima teži da prepozna isključivo dobijeni “zadatak”, jer je svako umetničko delo mnogo više od onoga šta nam bilo koji koncept može predočiti. Koncept treba shvatiti samo okvirno, kao jedan od mnogobrojnih mogućih vidova objedinjavanja inače autonomnih radova koji sadrže mnoštvo različitih vrednosti i nivoa značenja. 
U današnje vreme, kad je sve sintetizovano, “kompresovano”, jer jedino kao takvo može da odgovori brzini i velikoj količini informacija koju nam savremeni život nameće, mnogi će se pred nekim od ovih umetničkih dela naći kao pred zidom. Ostajuću u okvirima stručnosti, izložbom ‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine ART-ZUM teži da razjasni, da olakša i približi percepciju umetnosti postmoderne, ali ne i da je banalizuje.

Ivona Fregl, istoričar umetnosti


Umetnici:
Aleksandar Rafajlović, Anica Vučetić, Darija Kačić, Dobrivoje Krgović, Đorđije Crnčević, Dragoslav Krnajski, Dušan Petrović, Igor Antić, Marija Dragojlović, Nina Todorović, Perica Donkov, Slobodan Kojić, Slobodanka Stupar, Srđan Apostolović, Vladimir i Milica Perić, Vladimir Ristivojević i Zdravko Joksimović.
Vesna Milunović: U zagrljaju niti, 04. - 24. jun 2019.
Vesna Milunović (Skoplje, 1952) je diplomirala i magistrirala na Odseku za tekstil

Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu . Od 1998. godine živi i radi na relaciji Beograd - Pariz. Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i Udruženja umetnika Francuske. Od 2011. ima status istaknutog umetnika.

Realizovala je četrdesetak samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Čačak, Užice...) i Francuskoj (Pariz). Učestvovala na više od sto kolektivnih izložbi u eks Jugoslaviji, Grčkoj, Nemačkoj, Izraelu, SAD-eu, Portugaliji, Francuskoj i Srbiji. Dobitnica je desetak nagrada među korima su i dve Godišnje nagrade ULUPUDS-a (1994, 2011) i nagrada za slikarstvo na izložbi „Slike i skulpture“ u Parizu (2001).

Izložbom batika 1993. godine Vesna Milunović se prvi put predstavila niškoj likovnoj publici, ovom prilikom izlaže slike i kolaže nastale u poslednjih desetak godina.

Primarno obrazovanje i vokacija Vesne Milunović usmereni ka tekstilu i tkanini opredelili su i njeno slikarstvo. Tokom decenija stvaranja razvila je specifičan i prepoznatljiv likovni opus čija motivska leksika počiva na lepršavim tkaninama i odevnim predmetima bez prisustva ljudi. Prizori na slikama Vesna Milunović sa lelujavim praznim kostimima, koji kao da su preuzeti iz snoviđenja, su zapravo apokaliptična predskazanja - umetničin metaforičan odgovor na apsurdnost savremenog prilično haotičnog vremena u kome sve primetnije isčezavaju primarne ljudske osobine kao što su duhovnost i emotivnost. Ozbiljne misaone poruke možda neočekivano umetnica saopštava na gotovo lirski način, likovnim jezikom koji počiva na svetlom koloritu paslelnih tonova, dinamičnom ritmu i linijama.
U utorak, 2. jula u Oficirskom domu je otvarena izložbe „Likovni umetnici Niša“. Ovogodišnja izložba sadrži radove četrdesetoro umetnika različitih generacija.

Izložba „Likovni umetnici Niša“  je jedna od tradicionalnih izložbi koju priređuje Galerija savremene likovne umetnosti od svog osnivanja (1970), sa namerom da promoviše i prezentuje aktuelno stvaralaštvo umetnika sugrađana. Utemeljena na kriterijumima stvaralačkog pluralizma i široke demokratičnosti, izložba doprinosti identifikaciji i afirmaciji personalnih karakteristika autorskih izraza i postaje mesto susreta kreativnih potencijala stvaralaca koji žive i rade u Nišu.

Ovako koncipirana izložba je neminovno heterogenog karaktera, pokazuje raznolikost narativa, likovnih stilova i izraza,  može se doživeti i  kao kaleidoskop različitih misli, osećanja i poruka saopštenih po zakonitostima sadejstva indivirualnih poetika i univerzalne estetike.

Dragocena je činjenica da neki od umetnika najmlađe generacije (Danijela Dimitrijević, Jana Mitrovska, Marija Curk, Milena Krstić, Vukašin Stanković, Danilo Paunović, Natalija Đorđević) po prvi put učestvuju na izložbi ovog karaktera. Praksa učešća na kolektivnim izložbama značajna je posebno za njih da savladaju iskušenja javnog umetničkog života, da rade na izgradnji samopouzdanja.

Dominatno sačinjena od slika, grafika i crteža, sa rasponom od umetnika bogatih i razvijenih karijera koji su svoj likovni diskurs decidno definisali do onih koji tek grade svoj umetnički program težeći ka personalnom i umetničkom zrenju,  ovogodišnja izložba nas uverava da je likovna scena Niša brojna, dimanična, likovno eksplizitna i ubedljiva što je čini izuzetno važnim činiocem kulturnog života grada i zemlje.

Neki od zastupljenih umetnika su: Miroljub Đorđević, Miroslav Anđelković, Đuro Radonjić, Miodrag Anđelković, Miroljub Kostić, Slavica Curk, Ljubiša Brković, Franc Curk, Katarina Đorđević, Jadranka Mišić Pejović, Zoran Kostić, Bratislav Bašić, Branko Nikolov, Boris Kandolf, Ivana Stanković, Nikola Marković...

Izložba će trajati do 22. jula

Za GSLU Niš
Milica Todorović
IZLOŽA RADOVA VIŠNjE PETROVIĆ
                                              
„BELEŠKE O KATASTROFAMA“
5.septembar 2019.

Višnja Petrović je rođena 1960.u Novom Sadu. Završila Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu odsek slikarstva.Magistrirala je na istom fakultetu 1987. Trenutno radi kao redovni profesor na Fakultetu u Novom Sadu.Samostalno i kolektivno izlagala u zemlji i inostranstvu. Član je ULUVa. Njeni radovi nalaze se u više kolekcija u Srbiji i Švajcarskoj.Dobitnik je nekoliko nagrada: za slikarstvo na 19 Novosadskom Oktobarskom salonu, Prve nagrade jugoslovenskog Bijenala akvarela u Zrenjaninu i 28 novosadskog Oktobarskog salona za crtež. Serija poslednjih radova nosi naziv „Beleške o katastrofama“ i mogu se direktno vezati ili naći polaznu tačku sa matematičkom teorijom o „Seriji katastrofa“.Ovom teorijom bavio se matematičar Rene Toma koji je pokušao da objasni četvorodimenzionalnim pojavama, sa sedam mogućih ravnoteža površine koje vrlo lako mogu preći u sedam mogućih prekida ili osnova katastrofe.

Suptilnost linije u matematici i Lastinog repa kao i različitih matematički dobijenih grafikona opčinili su Višnju Petrović da napravi trodimenzionalni crtež nalik pomenutom matematičkom pojmu.Salvador Dali je proučavao i bio veoma podstaknut ovom teorijom i nazvao je „najlepšom estetskom teorijom na svetu“.

Sam termin katastrofa ima veoma široko značenje i veliku primenu u mnogim aspektima umetnosti.Umetnica možda indirektno sugeriše na pojavu različitih oblika opasnosti od katastrofe vezane za društvo, čovečanstvo  ali, nesumnjivo je dominantna estecka strana i suptilnost linije koja se dobija i koja svojom mekoćom obavija prostor kroz koji se razvija. Talasanje, oštrina ugla isprepletanost sa kružnicom u beskonačnom trajanju izaziva likovnu finoću realizovanog objekta. Jednostavnost, poteza naglašava  otmenost i prefinjenost naše umetnice u estetskom smislu. Beleške, kako ih ona drugačije zove samo su sekvence onoga što želi da nam predstavi.

Po rečima Ladislava Novaka „Namera ove izložbe je, kako to autorka skromno vidi, beleženje toka jedne među - igre, ili među - razgovora apstraktne umetnosti i autorkinog poimanja matematičke teorije katastrofa (otuda i naziv „Beleške o katastrofama). Ova izložba je jedno njeno intimno svedočenje o tome.
Svaki posetilac ove izložbe verovatno će pronaći i neki svoj poseban sloj koji ga dodiruje pored onih koji su ovde ponuđeni i takav aktivni odnos prema čitanju izložbe treba ohrabriti“.

Sonja Vukašinović, viši kustos
POSLEDNjA DECENIJA SAVE ŠUMANOVIĆA u Oficirskom domu u Nišu, od 30. septembra. Izložba je plod saradnje Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida i Galerije savremene likovne umetnosti Niš. Autor izložbe Vesna Burojević, direktor Galerije u Šidu, sačinila je izbor od 27 slika Save Šumanovića nastalih u periodu od 1932 do 1942. godine.

Sava Šumanović ( 1896-1942) pripada najužem krugu naših istaknutih  umetnika prve polovine XX veka. Rođen je u Vinkovcima ali je od svoje četvrte godine  živeo u Šidu, rodnom mestu svojih roditelja. Gimnaziju je završio u Zemunu a umetničko obrazovanje započeo u Višoj školi za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, gde je i realizovao prvu samostalnu izložbu 1918. godine. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u ateljeu Andrea Lota (1921). Tada upoznaje mnoge umetnike (Derena,Kislinga...), započinje prijateljstvo za Rastkom Petrovićem, slika u duhu konstruktivizma. Ponovo boravi u Parizu od 1925 do 1929. godine (sa prekidom 1928. zbog priređivanja samostalne izložbe u Beogradu), izlaže na Jesenjem salonu i Salonu nezavisnih, slika u duhu umerenog kolorističkog ekspresionizma i poetskog realizma. Nastaju neka od njegovih poznanih dela: Kupačica, Doručak na travi, Pijani brod, Luksemburši park, Most na Seni. Slika Pijani brod reprodukovana je na naslovnoj strani umetničkog časopisa LaCropouillet. Sa grupom mladih umetnika učestvovao je u odslikavanju kultne kafane La coupole. Zbog iscrpljenosti i bolesti vraća se u Šid 1930. godine. Nakon dve godine počinje intenzivno da slika. Na samostalnoj izložbi u Beogradu septembra 1939. izložio je čak 410 slika.  Po izbijanju Drugog svetskog rata Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike već ih samo datira. U ustaškoj raciji NHD, uhapšen je i odveden u Sremsku (tada Hrvatsku) Mitrovicu 28 avgusta 1942. godine. Zajedno sa 120 meštana streljan je 30. avgusta i sahranjen u masovnoj grobnici.
Najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šudu koja je nastala 1952. godine, zahvaljujući poklonu umetnikove majke Perside koja je 417 dela i porodičnu kuću Šumanovića ustupila gradu.

Poslednja decenija života i rada Save Šimanovića obeležena je izuzetnim stvaralačkim poletom. Od popisanih 793 dela koja čine ukupnu umetničku zaostavštinu Šumanovića, 576 slika pripada Šidskom periodu. Stvarao je po ciklusima a ističu se dominantne teme: pejzaži Šida i okoline i ženski aktovi. Sam je svedočio da je radostan što je kao prvi došao da „svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva“. Opisujući stil i način rada Save Šumanovića, Vesna Burujević u predgovoru kataloga piše: „U prirodi je pravio skice, često u nekoliko različitih tehnika. Slike je radio u ateljeu, po nekoliko istovremeno. Koristio je uglavnom slikarski nož, četkicu tek ponekad, i za konturu. Boje je pravio po sopstvenoj tehnologiji, do koje je došao eksperimentišući sa priručnikom profesora Dernera. Zahvaljujući tome boje na slikama nisu potamnele niti izgubile ništa od svežine uprkos godinama koje su protekle od njihovog nastanka. Boja je dominantni činilac slike tokom cele decenije. Odnos boje i svetla predmet je svih njegovih istraživanja. Izuzetno reljefna faktura karakteristična za prve radove u Šidu, postepeno se gubi da bi postala potpuno glatka i sjajna“. Sa postepenim promenama stila došao je do blistavih slika pejzaža okupanih svetlošću koji deluju vedro i raskošno. „On je naš najveći slikar svetlosti“ - govorio je Milan Kašanin.
Istoriji srpske umetnosti Sava Šumanović je podario obimniju i impozantnu seriju slika ženskih aktova. Najpre ih je u Šidu radio po skicama i crtežima donetim iz Pariz a otkako mu je slovenka Beba postala model slike aktova slile su se u ciklus Šidijanke/ Kupačice. Ciklus čine 54 slike. U početku su to dela sa jedom figurom i pejzažem u pozadini. Vremenom Šumanović je povećavao formate slika, multiciplirao broj figura došavši do složenih kompozicionih rešenja sa pet ili sedam aktova. U ikonografskim detaljima, položaju i rasporedu figura prepoznajemo sličnosti sa delima velikih majstora iz različitih epoha (Botičeli, Ticijan, Engr...) ali ih je Šumanović reintempretirao i likovno obradio na sebi svojstven između ostalog sa jasno vidljivom konturnom linijom tela koja je u funkciji definisanja jake svetlosti. Za ovaj ciklus prof. Lidija Merenik kaže da je „po svojoj idejnoj i likovnoj osobenosti i izuzetnosti, jedan od izuzetnih primera evropske umetnosti realizma između dva svetska rata.“
Tokom poslednje decenije Šumanović je slikao i mrtve prirode (vaze s cvećem ili posude sa voćem sa vezenim stoljnakom u prvom planu ili draperijom u pozadini) i cikluse Dečiji likovi i Dečije glave -  četrdesetak slika svetlog kolorita sa dopojasnim likom deteta na neutralnoj pozadini. Likovni su definisani tipski ali sa zadržanom individualnošću svakog od njih.  

Izložba u Nišu sadržaće izbor slika Save Šumanovića  različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa. Prethodno, niška likovna publika imala je priliku da vidi  Šumanovićeva dela još 1972. i 1988. godine.   

Autor izložbe Vesna Burojević će u utorak 1. oktobra u 12 sati, održati vođenje kroz izložbu.

Izložba će trajati do 20. oktobra.    

U Nišu, 25.9.2019.
GSLU Niš                                                   
U utorak 5. novembra u Oficirskom domu u Nišu je otvorena izložba  4. NIŠKI SALON 12/2. Izložba sadrži radove dvanaestoro umetnika, izabranih od strane dva selektora. Poziv da budu selektori ovogodišnje izložbe, na zadovoljstvo organizatora, prihvatili su: Gordana Dobrić i Sava Stepanov -  istoričari umetnosti i likovni kritičari dugogodišnjeg iskustva i visoke reputacije.

Pažnja selektora i umetnika ovogodišnje izložbe usmerena je na temu KAPITALIZMA kao provokativnog  društveno-političkog sistema koji u svom dugom istorijskom i savremenom trajanju prolazi kroz više razvojnih faza - kapitalizam, neoliberalizam, globalni kapitalizam, novi kapitalizam, državni kaptalizam.. i kako se još sistem imenuje  u različitim delovima sveta, koji se ovoga puta percipira i tumači iz pozicije aktuelnih tranziciskih promena na domaćem terenu. Procesi koji se  dešavaju  sa promenama  državnih struktura vlasti u neposrednom društveno-političkom okruženju imaju određene kritičke recepcije u kulturi i različitim oblastima savremenog umetničkog stvaralaštva: u pozorištu i na filmu, u književnim delima i na vizuelnoj sceni.

Neki od aktuelnih fenomena kapitalizma koje živimo u našoj svakodnevici poput eksploatatorskog karaktera sistema, profita, prava na rad, pljačkaške privatizacije kapitalnih nacionalnih fabrika, odnosa države prema privatnoj svojini, konzumerizmu oličenog u novokomponovanom identitetu, uništavanju prirodnih resursa i eko sistema … samo su neki od narativa o kojima u tekstu „Kapitalistički raelizam i savremena vizuelna scena“ piše Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti i dugogodišnja kustoskinja Kulturnog centra Beograda, kroz recepciju radova umetnika koje je pozvala na saradnju na ovogodišnjem Salonu: Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića, Nemanje Lađića, Milice Ružičić, Ivane Ivković, Ljiljane Jarić i Jovanke Mladenović. Kao predstavnici različitih generacija i autorskih poetika umetnici svoj kritički odnos prema stvarnosti iskazuju kroz umetničke prakse koje karakteriše višemedijsko izražavanje koje se kreću od  videa, video-instalacije, slikarstva, fotografske instalacije, skulpture, oprostorenog crteža/kolaža, gvaša.  

Naslovom „U sadejstvu sa vremenom“ ozvaničena je namera selektora Save Stepanova, likovnog kritičara iz Novog Sada, da se u postavci izložbe radova šest umetnika sa savremene srpske scene - Milana Jakšića, Gorana Despotovskog, Radoša Antonijevića, Nemanje Nikolića, Vuka Ćuka i Stevana Kojića, prezentuje njihova zabrinutost  za status i egzistenciju čoveka u uvodnim decenijama XXI stoleća. Svojim izloženim delima umetnici reaguju na stanje sveta i rigidnu upotrebu čoveka pokušavajući da ukažu na poreklo aktuelnih promena i njihovu ideološku, političku i sociološku pozadinu (M. Jakšić); preduzimaju vlastita sagledavanja personalne ugroženosti kao osnovne karakteristike našeg doba (G.  Despotovski); uočavaju i akcentuju tragiku čoveka kao  potrošnog resursa u ambijentu visoko razvijenog liberalnog kapitalizma (R. Antonijević); prepoznaju manifestacije čovekove alijenacije ali i tranzicione sadašnjosti bazirane na citiranju i transponovanju ostvarenja iz istorije (filmske) umetnosti (N.  Nikolić); te preduzimaju predviđanja budućnosti u kojoj će se ljudske sudbine odslikavati i u „životima“ kompjuterskih homoida (V. Ćuk) ili će opstajati zahvaljujući „samoodrživom sistemu apsurda“ (S. Kojić).

Na otvaranju izložbe biće dodeljena nagrada „Niškog salona 12/2“a po odluci posebno imenovanog  tročlanog žirija koga čine istoričari umetnosti: Danije Purešević (urednica Redakcije za kulturu RTS-a), Radmila Kostić (GSLU Niš) i Mara Makarić ( Narodni muzej Niš).

Organizator izložbe je Galerija savremene likovne umetnosti Niš.
Izložba će trajati do 30. novembra.

U Nišu, 30.10.2019.
GSLU Niš
Žiri u sastavu: Radmila Kostić, kustos iz Galerije savremene likovne umetnosti  Niš, Mara Makarić, kustos iz Narodnog muzeja u Nišu i Danijela Purešević, odgovorni urednik Redakcije za kulturu i umetnost RTS, doneo  jednoglasnu odluku da nagradu Niškog salona 12/2 dodeli Radošu Antonijeviću za zidnu instalaciju-skulpturu po nazivom „Bezimeni“.

Radoš Antonijević je vajar, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Banja Luci.

Rad „Bezimeni“ na jasan, direktan i ubedljiv način, sa minimalnim sredstvima, opisuje status jedinke u savremenom liberalno-kapitalističkom svetu.Reč je o amblelematskom radu koji odražava duh vremena , gde je čovek nevidljivin bezimeni migrant,anonimni beskućnik bez identiteta.

Kako je naveo Sava Stepanov jedan od selektora: Umetnik je svestan da se već sada radi o permanentnom procesu, da će ugroženih i marginalizovanih ljudi svakoga dana biti više.Zbog toga on figuru anonimnog beskućnika oblači u vlastitu odeću, poistovećujući se s njim umetnik pokazuje da u globalno umreženom , modernom i tako kontradiktornom svetu, začas, svi možemo postati žrtve vladajućih odnosa u kojima kapital akumulira a ne raspoređuje i u kojem jse razvilo orvelovsko društvo kontrole i nadzora.

Takođe Žiri je uočio da je izložba kroz odabire dva selektora dosegla izuzetno visok profesionalni nivo markirajući aktuelne tendencije kako u društvu, tako i u savremenoj umetnosti.

Galerija savremene likovne umetnosti Niš
17. decembrau galeriji u Oficirskom domu svečano je otvorena izložba Niški crtež: Granica. Na svečanosti su dodeljene prigodne nagrade najvernijoj publici u protekloj godini.

***

Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije SLU, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. Ovu dvadeset i četvrtu izložbu pod nazivom „Granica“ čine crteži pedeset sedmoro autora. Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar detaljno je sagledao prispele radove devedeset troje umetnika.

Granica

Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...),  zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog „umetničkog zadatka“.

Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević). Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).

I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija. Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.

Milan Ristić

ZAPISNIK SA SASTANKA
UMETNICKOG SAVETA GSLU
IZLOŽBENI PROGRAM U 2020. GODINI