Југословенски период Ликовне колоније Сићево

Југословенски период Ликовне колоније Сићево - избор дела из колекције Галерије СЛУ Ниш

Дом културе Грачаница
Галерија уметности Приштина

02 - 22. април 2026

Богато културно-историјско наслеђе Сићевачког краја, живописни предели, нетакнутa природа и вековна виноградарска традиција изазов су и инспирација истраживачима, научницима, уметницима, авантуристима. Непосредно изнад  клисуре којом Нишава протиче између северних огранака Суве и јужних падина Сврљишких планина, смештено је Сићево, село карактеристичне архитектуре, медитеранске климе, сусретљивих и дружељубивих домаћина. То је било место првог окупљања, боравка и рада ликовних стваралаца у природи на просторима Балкана. У Сићеву је чувена сликарка Надежда Петровић, вођена патриотизмом, идеалом културног јединства и заједништва Јужних Словена, са колегама из Словеније и Хрватске основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Током деветнаестог века широм Европе уметници, противећи се академском клишеу, напуштају атељеa и урбане просторе и удружени се враћају природи и животу на селу. Прва сазнања о таквим уметничким експериментима Надежда
Петровић је стекла током школовања код Јулијуса Екстера у Немачкој и приликом сусрета са Адолфом Хелцером и Лудвигом Дилом, представницима знамените колоније Нови Дахау крај Минхена, и она су несумљиво уверила младу сликарку да уметност цвета треба да добије надахнуће од природе, слободе и народа у коме уметник живи и твори. Две године касније, током Прве југословенске уметничке изложбе у Београду септембра 1904. са посебним заносом је излагала своју идеју о оснивању Прве југословенске уметничке колоније, која је све чешће постајала предмет разговора на седељкама у дому Петровића.

Како је стваралаштво Надежде Петровић немогуће изузети из контекста израженог слободарског духа, уједињења народа и друштвеног и политичког ангажмна у целини, тако и идеју о колонији која треба да се бави студијама из унутрашњости Србије три месеца, прикупљајући и снимајући интересантне пределе, костиме, орнаментику народну, типове и сцене из живота нашег народа, треба сагледати кроз призму историјског тренутка и националног одушевљења које је владало након повлачења Османлија и ослобођења земље. У духу наступајућег новог века, враћених територија, обнове и препорода земље, југ Србије почео је да се развија и модернизује, кроз клисуру је прошла пруга која је спајала Београд и Ниш (1884), у плану је била изградња хидроцентрале Света Петка. У атмосфери општег прогреса и индустријализације, вођена оптимизмом и утисцима ранијих посета Сићеву, ово место повезала је са идејом о колонији и у лето 1905. учинила га балканским Барбизоном.  Штампани извори објавили су да су последњег јулског дана у Сићево стигли Надежда Петровић и Федро Весел, касније Пашко Вучетић, Рихард Јакопич и Грохар, на кратко неколико пута боравио је и Бранко Поповић, сликар, ликовни критичар, професор историје уметности на Техничком факултету у Београду, док остаје упитно присуство Емануела Видовића и Ивана Мештровића, који се могуће касније и придружио. У прилог томе, не умањујући значај њихове подршке, говоре и наводи учитељице да је сликарка, којој је пружила гостопримство у свом дому, са Словенцима дошла у село одмах по завршетку школске године почетком јула и да су ту боравили до краја августа, само се она (Надежда) задржала још неколико дана, до почетка септембра. Један од житеља Сићева Благоје Павловић, уметнике смештене у сеоским домаћинствима, описао је као дружељубиве и пријатељски расположене, честе госте на славама, свадбама и поподневним колима. Свакодневно су са штафелајима и неопходним прибором обилазили околину и обале Нишаве а посетили су и удаљенији Пирот. Ипак, Надежда је била је највише окупирана сликама и жељом да што више упозна околину.

Изложба Југословенске уметничке колоније приређена 27. јануара 1907. у Народном музеју у Београду и попут колоније контроверзно је оцењена: од тога да приказује дела у најмодернијем жанру до већег броја негативних осврта,  мотивисаних политичким разлозима или сукобом на релацији учесници колоније - Савез југословенских уметника Лада. Идеја о поновном окупљању у селу на југу земље, просветитељског, васпитног и општег културног значаја и улоге, услед историјских околности није остварена.  Анексија Босне и Херцеговине, Балкански ратови и Велики рат осујетили су Надеждино убеђење да ће удружени југословени створити за себе своје сталне изложбе, своју школу и своју историју уметности. То је морало да сечека неко друго време. Ипак, као трајна национална вредност, настале у додиру са народом и природом, остају Надеждине слике предела и портрета попут Погреба у Сићеву, Жене са црвеним шалом, Две сељанке, затим Девојче из Сићева, Србија, Домаћин... У духу импресионизма, најављујући наступајући експресионизам, оне су уводиле Србију у европске уметничке токове, па је, према речима Љубице Миљковић, историчарке уметности, захваљујући Надежди, можда помало и Сићеву, наше сликарство први пут ишло у корак са Европским и обогаћивало европску уметничку ризницу самосвојним вредностима.

Ови догађаји са почетка века заузимају важно место у историји националне уметности, а Сићево мапирају као значајан ликовни центар. Касније, спорадично између два светска рата, доминанто педесетих година прошлог века, колоније су осниване широм Војводине и Хрватске, па се, очекивано, и у Нишу, упоредо са привредним, друштвено-економским и културним развојем јавила потреба, донекле и обавеза, да се обнови тековина коју је Надежда Петровића завештала овом крају. Уметници, новинари, културни и јавни радници, окупљени у формалним телима, након почетне иницијативе о оснивању, сагласили су се да, по угледу на Прву југословенску и вредности које је заступала, нова колонија треба да задржи југословенску концепцију, да се поред двоје учесника из Ниша, позивају по двоје из сваке републике и по један из покрајине, да по карактеру буде ликовна, те да у њеном раду буду заступљени сликари, графичари, вајари. Ликовна колоније Сићево званично је основана 1964. и од тада се преко шест деценија одржава у континуитету крајем лета сваке године.

Поред заједничког рада у природном окружењу, размене идеја, стицања нових искустава и међусобног дружења, благотворном дејству оваквог вида уметничког деловања већ у првим годинама сведочила су бројнија збивања у ликовном животу града, интересовање стручне јавности и медија, активније учешће нишких уметника на изложбама и смотрама у земљи и иностранству и афирмација локалне ликовне сцене.16 Током првих шест сазива настало је 88 уметничких дела, која данас баштини Народни музеј Ниш. Изазови у погледу материјалних, смештајних и организационих проблема претили су да осујете ентузијазам и жељу нишких уметника да Сићево опстане, указивали су на неопходност постојања установе посвећене неговању савременог визуелног стваралаштва, реализовању колоније, формирању фонд, бризи о делима, њиховој презентацији и проучавању. Тако је, између осталог и захваљујући колонији, 9. јуна 1970. основана Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Од тада је у раду ове јавне градске манифестације међународног карактера о чијем раду одлучује Савет именован од стране Скупштине Града Ниша, учествовало 560 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења. Боравећи у аутентичном сеоском амбијенту, окруженом стенама, чаробним пределима и раскошним бојама, неограничени у тематско-мотивском смислу, они су колекцију установе обогатили са 950 слика, графика, нових медија и скулптура, које представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града. Уз повремене краткотрајне покушаје увођења новина попут учешћа ликовних критичара, касније функције селектора, и можда најзначајније – откупних награда, Сићево је задржало ликовни карактер. Друштвене и политичке прилике, ратови и распад земље утицали су на концепт у смислу слабог одазива уметника из бивших република, посебно
Словеније и Хрватске, да би се двехиљадитих у великој мери проширио круг земаља из којих учесници долазе.

Обележавање 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније била је прилика да се увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укаже на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције,  друштвених и политичких прилика, да се сагледа његов утицај на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. У складу са тим концепт поставке у Галерији уметности Приштина у Грачаници одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република. То је уједно период динамичних дешавања на међународној ликовној сцени, који уз класичне медије бележи егзистирање више паралелних праваца, иновативне појаве и интересовања за апстрактну, минималну и концептуалну уметност, системско сликарство и већу примену савремених медија, фотографије и видеа кроз које аутори изражавају личне ставове, критику актуелне друштвено-поличке стварности и указују на егзистенцијалне проблеме. Такве тенденције биле су присутне и код нас, да би отвореност према свету осамдесетих година, изложбе светске уметности у Београду и студијска усавршавања у иностранству приближили наше ствараоце савременим визуелним збивањима и токовима.

Уметницима из Србије, Македоније, Словеније пријали су слобода и рад под отвореним небом, па су подстакнути окружењем, сићевачким крајоликом, лепотама клисуре, стена и раскошном палетом боја, сопствене импресије и визуелне сензације, свако на себи својствен начин, примењујући  индивидуални ликовни израз, уткали су у своје радове (Миленко Шербан, Михајло Петров, Стојан Трумић, Чедомир Крстић, Божа Илић, Стојко Стојковић, Мирослав Анђелковић, Перица Донков, Велизар Крстић, Миодраг Протић, Момчило Антоновић, Коста Брадић, Рада Селаковић). Појединим ауторима као полазиште у истраживању и изражавању личних промишљања послужило је богато културно-историјско наслеђе овог краја (Иван Табаковић, Бата Михаиловић), дијалог природе са историјском и уметничком баштином (Младен Србиновић, Чедомир Васић, Томаж Кржишник) или су, преиспитујући унутрашње светове, у идиличне пределе уносили дозу мистике (Бојан Бем, Реџеп Фери) и маштовито, готово онирично се препуштали свету бајки и митологије (Радомир Рељић). Сићево је пак за неке било прилика да у новој средини, не комуницирајући утиске непосредног окружења, изразе сопствену заокупљеност и критички став према социјалним и друштвено - политичким приликама (Мића Поповић, Зоран Павловић), рационалан и аналитичан приступ у духу нове геометрије (Стојан Ћелић, Бора Иљовски, Борко Лазески) или експресивне представе доживљеног (Велизар Крстић, Петар Мазев).

Попут сликарства, развој скулпторске мисли у нашој земљи у другој  половини двадесетог века, обележен дифузијом стилова, применом технолошких открића и увођењем нових материјала у скулпторску праксу, био је у складу са ондашњим приликама у свету и у смислу стилско-формалне поделе на фигуратвно и апстрактно, односно асоцијативно вајарство, уз паралелно егзистирање бројних подгрупа и подправаца, пратио је глобалне токове.18 Томе, узевши у обзир чињеницу да Збирка савремене скулптуре Галерије, са углавном заступљеним радовима уметника из бивших република, пружа скроман допринос у сагледавању развоја различитих појава у вајарству на овим просторима, сведоче изложени радови вајара из Србије, Босне и Херцеговине и Словеније, настали током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Обликујући углавном у традиционалним материјалима, у оквирима фигурације, они су свој израз пронашли у класичној анатомској (Александар Шакић, Виљем Јакопин) или архетипској форми (Никола Антов), вешто комбинујући облике у оквирима геометријске стилизације (Момчило Крковић) или сугестивно разбијајући класично виђење скулптуре уз ексериментисање савременијим материјалима (Олга Милић) до приказа сведених асоцијативних облика (Иван Фелкер, Душан Донков, Никола Њирић).

Овом поставком дат је увид у мањи део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година. Она указује на слојевита кретања у уметности друге половине двадесетог века и сведочи новим појавама, савременим стремљењима и модерним тендецијама. Хетерогена у визуелном изразу, истраживачким приступима и промишљањима, у контексту времена и амбијента у коме су настала, без ограничења у тематско-мотивском смислу, презентована дела осликавају индивидуалне уметничке стилове, наративне кодове, транспоноване ставове и интересовања. С обзиром на обим и континуирано увећавање, разнородност у смислу генерацијске припадности аутора, средина из којих долазе, медија које негују, идеја и тема који их заокупљају, збирка Сићева, у светлу актуелних дешавања у визуелној уметности, даје прилику за разне видове кустоских проучавања, анализа и поређења. Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединственог културног простора и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија у другој половини двадесетог века. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната, као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму.

Емилија Ћоћић Билић, виши кустос

by Nebojsa

Ликовна колонија Сићево – Традиција која нас спаја / Нови град

by Nebojsa

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА / ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР

 МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА

ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР, 14. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР

На иницијативу Министарства културе Републике Србије, манифестација  Дани Србије у Републици Српској ове године повезаће два града и две установе културе -  Галерију савремене ликовне уметности Ниш и Галерију Сретен Стојановић  Приједор. Изложбом  Ликовна колонија Сићево, традиција која нас спаја – избор дела из фонда ГСЛУ Ниш, која ће свечано бити отворена у петак 14. новембра у 19 сати у Галерији Сретен Стојановић у Приједору, биће отпочета институционална сарадња и размена, која ће допринети јачању културних веза у региону.

У 2025. Галерија обележава 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније, претече данашње Ликовне колоније Сићево. Прво забележено на просторима Балкана окупљање уметника у селу надомак Ниша почетком прошлог века и рад у природи иницирала је наша чувена сликарка Надежда Петровић. Иако идеја о боравку и стварању у пленеру сваког лета услед историјских околности није остварена, родоначелница српске модерне, патриоткиња посвећена националним идеалима и њене колеге из минхенских дана школовања, поборници културног уједињења јужнословенских народа, доласком на југ Србије оставили су значајну тековину овом делу земље.

Тек шест деценија касније по угледу на Прву југословенску основана је Ликовна колонија Сићево и од тада се у континуитету одржава крајем лета сваке године. У њеном раду до сада је учествовало 545 аутора из земље и иностранства, који су колекцију установе обогатили са 912 дела, која представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.

Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај првог колонијалног окупљања на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. У складу са тим концепт поставке у Галерији Сретен Стојановић у Приједору одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република.

Изложба Ликовна колонија Сићево - традиција која нас спаја , аутора Емилије Билић, вишег кустоса, избором дела даје увид у део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година. Она указује на слојевита кретања у уметности друге половине двадесетог века и сведочи новим појавама, савременим стремљењима и модерним тендецијама. Хетерогена у визуелном изразу, истраживачким приступима и промишљањима, у контексту времена и амбијента у коме су настала, без ограничења у тематско-мотивском смислу, презентована дела осликавају индивидуалне уметничке стилове, наративне кодове, транспоноване ставове и интересовања. С обзиром на обим и континуирано увећавање, разнородност у смислу генерацијске припадности аутора, средина из којих долазе, медија које негују, идеја и тема који их заокупљају, збирка Сићева, у светлу актуелних дешавања у визуелној уметности, даје прилику за разне видове кустоских проучавања, анализа и поређења. Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединствене културне целине и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму.

Изложба ће за публику бити отворена до 12. децембра.

by Nebojsa

Изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције ГСЛУ Ниш / Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот

У  Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена jeизложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. 

Представљањем  радова нишких ауторки у Пироту две установе културе настављају дугогодишњу плодну међуинституционалну сарадњу, пружајући овога пута публици пиротског краја прилику да се на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом и индивидуалним развојним путем уметница које су пореклом или радном биграфијом везане за ово поднебље.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у областивизуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима.У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен.

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће бити отворена до 27.новембра 2025. године.

by Nebojsa

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024. године.

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024.

28. октобар - 26 новембар 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је 2005. године обележавала век постојања Ликовне колоније Сићево, прве југословенске колоније чији је оснивач српска хероина и сликарка Надежда Петровић. Те исте године започете су припреме око оснивања Графичке радионице која би окупљала искључиво уметнике који су графичари по вокацији или у свом професионалном раду негују графику као посебну ликовну дисциплину. Први ствараоци окупили су се у пролеће 2006. године у прелепо селу надомак Ниша, на обронцима сићевачке клисуре. Живописна природа очарала је уметнике па су ову божанску природу уткали у графички лист. Само неколико година касније, тачније 2008. Графичка радионица добија међународни карактер. Преко деведесет уметника из Србије, Црне Горе, Македоније, Словеније, Бугарске, Пољске, Италије, Белгије, Данске, Канаде, Мекска, Америке, ставарало је у Сићеву. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка Графичке радионице сада броји

преко 200 графичких листова, различитих техника и стилова. Већи део уметника стварао је у духу свог већ оформљеног ликовног израза, па стога баштинимо дела разнородних графичких техника, стилова и опредељења. Дела настала у графичкој колонији излагана су поред Ниша у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду.

У периоду од 2022. године до 2024. одржана су три окупљања графичара из Србије, Италије Словеније, Белгије, Америке, Француске. Учесници ова три сазива су различите генерацијске доби, потичу из различитих средина и култура, свако од њих има већ изграђени ликовни стил и језик.Образовање из области

уметности стекли су на различитим Академијама, ипак, рад у радионици узприпрему матрица, ецовање плоча и сито

штампи размени искустава зближио је све њих у циљу стварања јединственог графичког листа. Многи од њих су по први пут боравили у Сићеву па је разгледање природних лепота у окружењу као и културно историјских знаменитости додатно инспирисало што се и уочава на реализованим радовима. Учешће словеначких графичара захваљујући свесрдној помоћи словеначке Амбасаде у Београду потврдио је вековну сарадњу

уметника са ових простора и нераскидиву везу словенских народа започету још давне 1905. Савремена графика превазилази традиционалне оквире па и дела настала на овој радионици потврђују да графика може проширити устаљене принципе и структуру самог графичког листа. Боравак и рад са савременим графичарима попут наших учесника наводи нас на закључак да свако од њих има себи својствен не само ликовни језик већ и читав процес израде, држећи се личне рецептуре

ради добијања специфичних ефеката. Тако да они експериментишу не само са техничким поступком већ и са идејним постулатима самог графичког медија. Сваки следећи сазив је изнова и изнова занимљив, број уметника који бораве

у Сићеву је све већи, добра искуства, пријатне успомене о боравку у нашој радионици све се даље и гласније чују, што нама као организаторима даје посебан подстрек да смо на правом путу и да је мисија звана Графика испуњена.

20 - 27. јун 2022.

Учесници овог сазива били су:

Оливер Пилић из Словеније, Хелена Тахир из Словеније, Александар Ботић из Новог Сада, Лидија Крњајић из Новог

Сада, Никола Миланов из Ниша.

5-11.2023.

Учесници овог сазива су:

Роман Кушар из Белгије, Митја Станек из

Словеније, Дуња Недељковић из Италије,

Лидија Среботњак Пришић из Новог

Сада, Данило Пауновић из Ниша.

by Nebojsa

ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕРИОД ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ ФОНДА ГСЛУ НИШ

by Nebojsa

Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш

Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш

Музеј Херцеговине у Требињу, 4 - 24. јун 2025.

У Музеју Херцеговине у Требињу у среду  4. јуна је отворена  изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. Представљањем  радова нишких ауторки у Требињу две установе културе отпочињу међуинституционалну сарадњу, а то ће истовремено бити  прилика  да се публика овог краја, на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем уметница и стекне увид у ликовну сцену града.  

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у области визуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево. Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту. 

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен. 

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће за публику бити отворена до 24. јуна.  

by Nebojsa

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 - 18. април 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена  неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско - мотивском односно стилско - медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.

Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.

Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.

Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић

by Nebojsa

Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац

by Nebojsa

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ

by Nebojsa