Изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције ГСЛУ Ниш / Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот

У  Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена jeизложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. 

Представљањем  радова нишких ауторки у Пироту две установе културе настављају дугогодишњу плодну међуинституционалну сарадњу, пружајући овога пута публици пиротског краја прилику да се на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом и индивидуалним развојним путем уметница које су пореклом или радном биграфијом везане за ово поднебље.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у областивизуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима.У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен.

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће бити отворена до 27.новембра 2025. године.

by Nebojsa

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024. године.

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024.

28. октобар - 26 новембар 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је 2005. године обележавала век постојања Ликовне колоније Сићево, прве југословенске колоније чији је оснивач српска хероина и сликарка Надежда Петровић. Те исте године започете су припреме око оснивања Графичке радионице која би окупљала искључиво уметнике који су графичари по вокацији или у свом професионалном раду негују графику као посебну ликовну дисциплину. Први ствараоци окупили су се у пролеће 2006. године у прелепо селу надомак Ниша, на обронцима сићевачке клисуре. Живописна природа очарала је уметнике па су ову божанску природу уткали у графички лист. Само неколико година касније, тачније 2008. Графичка радионица добија међународни карактер. Преко деведесет уметника из Србије, Црне Горе, Македоније, Словеније, Бугарске, Пољске, Италије, Белгије, Данске, Канаде, Мекска, Америке, ставарало је у Сићеву. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка Графичке радионице сада броји

преко 200 графичких листова, различитих техника и стилова. Већи део уметника стварао је у духу свог већ оформљеног ликовног израза, па стога баштинимо дела разнородних графичких техника, стилова и опредељења. Дела настала у графичкој колонији излагана су поред Ниша у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду.

У периоду од 2022. године до 2024. одржана су три окупљања графичара из Србије, Италије Словеније, Белгије, Америке, Француске. Учесници ова три сазива су различите генерацијске доби, потичу из различитих средина и култура, свако од њих има већ изграђени ликовни стил и језик.Образовање из области

уметности стекли су на различитим Академијама, ипак, рад у радионици узприпрему матрица, ецовање плоча и сито

штампи размени искустава зближио је све њих у циљу стварања јединственог графичког листа. Многи од њих су по први пут боравили у Сићеву па је разгледање природних лепота у окружењу као и културно историјских знаменитости додатно инспирисало што се и уочава на реализованим радовима. Учешће словеначких графичара захваљујући свесрдној помоћи словеначке Амбасаде у Београду потврдио је вековну сарадњу

уметника са ових простора и нераскидиву везу словенских народа започету још давне 1905. Савремена графика превазилази традиционалне оквире па и дела настала на овој радионици потврђују да графика може проширити устаљене принципе и структуру самог графичког листа. Боравак и рад са савременим графичарима попут наших учесника наводи нас на закључак да свако од њих има себи својствен не само ликовни језик већ и читав процес израде, држећи се личне рецептуре

ради добијања специфичних ефеката. Тако да они експериментишу не само са техничким поступком већ и са идејним постулатима самог графичког медија. Сваки следећи сазив је изнова и изнова занимљив, број уметника који бораве

у Сићеву је све већи, добра искуства, пријатне успомене о боравку у нашој радионици све се даље и гласније чују, што нама као организаторима даје посебан подстрек да смо на правом путу и да је мисија звана Графика испуњена.

20 - 27. јун 2022.

Учесници овог сазива били су:

Оливер Пилић из Словеније, Хелена Тахир из Словеније, Александар Ботић из Новог Сада, Лидија Крњајић из Новог

Сада, Никола Миланов из Ниша.

5-11.2023.

Учесници овог сазива су:

Роман Кушар из Белгије, Митја Станек из

Словеније, Дуња Недељковић из Италије,

Лидија Среботњак Пришић из Новог

Сада, Данило Пауновић из Ниша.

by Nebojsa

ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕРИОД ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ ФОНДА ГСЛУ НИШ

by Nebojsa

Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш

Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш

Музеј Херцеговине у Требињу, 4 - 24. јун 2025.

У Музеју Херцеговине у Требињу у среду  4. јуна је отворена  изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. Представљањем  радова нишких ауторки у Требињу две установе културе отпочињу међуинституционалну сарадњу, а то ће истовремено бити  прилика  да се публика овог краја, на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем уметница и стекне увид у ликовну сцену града.  

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у области визуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево. Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту. 

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен. 

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће за публику бити отворена до 24. јуна.  

by Nebojsa

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 - 18. април 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена  неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско - мотивском односно стилско - медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.

Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.

Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.

Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић

by Nebojsa

Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац

by Nebojsa

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ

by Nebojsa

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША ‒ ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Жеља и потреба за проучавањем дела ликовних уметница Ниша у фонду Галерије савремене ликовне уметности Ниш подстакнута је значајним јубилејом ‒ 150 година од рођења Надежде Петровић, чувене сликарке, ликовне педагошкиње, организаторке културних догађаја, ауторке ликовних критика, друштвено ангажоване жене која се бавила сакупљањем етнографских предмета и свој патриотизам исказала као ратна фотографкиња и болничарка у балканским ратовима и Великом рату. Била је родоначелница српске модерне, наша најзначајнија уметница на почетку прошлог века. Основала је Прву југословенску уметничку колонију у селу Сићеву надомак Ниша, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Време у коме су она и њене савременице живеле и положај жена у друштву битно се разликују од данашњице. Почетак двадесетог века био је период захуктавања борбе за женску еманципацију у свим  сегментима живота и друштва, а преко сто година касније, иако не у целом свету, жене имају право гласа, могу да се школују и раде, али је наше друштво као патријархално и даље на путу остваривања једнаких могућности за све.

У првим деценијама након ослобођења земље у Другом светском рату, сходно општој друштвеној клими, политичким и материјалним приликама, скромним условима школовања и усавршавања, тадашњем положају и васпитању, и поред већ освојених женских права, у граду је било тек неколико академски образованих ауторки. Развој културе, деловање Друштва ликовних уметника, оснивање Уметничке школе и, касније, установе специјализоване за савремено стваралаштво, определили су већи број жена ка професионалном бављењу ликовном уметношћу, а крај двадесетог века бележи појаву нових генерација сликарки и графичарки, које се укључују у актуелне токове, презентујући свој рад самостално или на колективним смотрама, као део резиденцијалних програма и пројеката.

Личност, стваралаштво и друштвени ангажман Надежде Петровић били су непосредна инспирација за бављење овом темом, уз намеру да се укаже на вредан допринос жена које су се бавиле уметношћу и биле активне учеснице ликовног и културног живота Ниша.

Оснивањем Галерије савремене ликовне уметности 1970. године, Ниш је добио установу која је од самих почетака, поред праћења, популарисања и презентације савременог националног и страног стваралаштва, била посвећена и прикупљању, чувању, проучавању и заштити уметничких дела. Галерија данас баштини у уметничком, естетском и историјском смислу вредан фонд од 1778 експоната сврстаних у пет збирки.

Збирка дела ликовних уметника Ниша, оформљена захваљујући поклонима, откупима, Ликовној колонији Сићево, Графичкој радионици и другим видовима програма, даје увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја и предмет је бављења и проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско-мотивском односно стилско-медијском смислу.

Део Збирке чине радови уметница које живе, раде и стварају у граду на Нишави, или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. У фонду Галерије заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која представљају значајно културно наслеђе града и Нишлијке мапирају као плодне актерке културног живота своје средине и читаве земље.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад уметница различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству и биле активне у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

Као што је случај у Збирци ликовних уметника Ниша и фонду у целини, тако и међу њиховим делима доминирају графике, слике и цртежи, драгоцени у смислу упознавања рада, праћења стваралаштва, индивидуалног развојног пута и увида у ликовну сцену града. Заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Колекција је овим експонатима обогаћена највећим делом захваљујући Ликовној колонији Сићево и Графичкој радионици, а известан број су индивидуални поклони или откупи са самосталних и колективних изложби.

У намери да се свеобухватно презентује стваралаштво нишких ауторки, за ову изложбу одабрано је педесет радова насталих у периоду од 1973. до 2021. године. Реч је о делима излаганим појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикованим у каталозима и монографијама, али никада презентованим као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру који обухвата период непосредно пре и од оснивања Галерије СЛУ, као матичне установе која прати активност стваралаца града, све до актуелног тренутка, ова дела осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве, савременa стремљења и модернe тенденцијe. Као таква, пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или зналачки комбинујући материјале, радовима нишких ауторки преовладава
мотив природе. Поред пејзажа у класичном сликарском смислу, у делима Јелице Ашанин, Неде Веселиновић, Лане Шуклетовић, Марије Стојиљковић и савременијег приказа Јелене Китић употребом дигиталног принта, као и представа предела и клисуре којом протиче Нишава у перспективи Весне Васовић и Марје Јанковић, уметнице су визуелне сензације и импресије окружења преносиле на платно и апстрахујући их вештим цртачким потезима уз неретку примену различитих материјала попут Славице Ердељановић Цурк или геометријском апстракцијом анализирајући појаве попут светлости, стена, планинских масива као Мирјана Анђелковић.

Мотив природе присутан је и у слици ауторке Зорице Костић, првој датираној у колекцији, која је током година остала доследна вештом колористичком приказу цвећа и вегетације. Цвеће је било иницијални импулс и за експресивну у изразу Соњу Вукашиновић, која мртву природу слика интензивним бојама, богатим пастозним наносима, као и за суптилну у изведби, применом технике литографије, Дивну Милошевић.

Доминација мотива природе не треба да чуди, већина дела настала је током боравка у Сићеву. Попут Надежде Петровић, нишким сликаркама несумњиво је пријала слобода стварања под
отвореним небом. Неограничене у мотивско-тематском смислу, у своје радове, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка околине и манастира, остварених познанстава и дружења са другим учесницима или гостољубивим житељима, попут Зорице Фуруновић и Марије Павловић.

Инспиративна за уметнице била је и карактеристична рурална архитектура. Своје место, након клисуре, стена и разноликог растиња, пронашла је, кроз приказ детаља сеоских кућа, у радовима графичарке софистициране ликовне лексике Иване Станковић, у апстрактним представама фактографије и рељефа зидова Наташе Дејановић и радовима Радмиле Матејевић, која комбиновањем различитих техника третира проблематику живота људи у предграђу, руралним
насељима, напуштеним градовима.

Вођена деликатном креативном енергијом, сталну потребу за новинама у раду и експериментисањем материјалима Лидија Узелац је, негујући препознатљиву ликовну поетику, преточила у крајње апстрактну композицију једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, док је на релацији између једне врсте неоенформела и геометријске апстракције Биљана Јовчић анализирала унутрашње светове и формирала ирационалне просторе.

Међу радовима издваја се сугестиван портрет Иване Савић, а индивидуални уметнички израз јединствен у мотивско-тематском и ликовно-визуелном смислу, комбинујући материјале, технике и медије неговале су Катарина Радојловић, Анђела Мујчић, Јана Илић, Јелена Станојевић и Александра Сенчански. Доследна у избору наратива, технике и стила била је Бранка Ђорђевић, сликарка експресионизма, која је наглашеним колоритом класично конципирала композиције.

Колекција Галерије је захваљујући откупу дела обогаћена новијом продукцијом радова Катарине Ђорђевић и Јадранке Мишић Пејовић. У комуникацији са културно-историјским наслеђем, односно ослањајући се на традиције нашег средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, ове уметнице су створиле особен ликовни израз који делује просторно и временски безгранично. Слична семантика присутна је и у делу Биљане Јанковић, а прошлост града и околине били су полазна тачка у стваралаштву Мирјане Мање Поповић, ауторке једине таписерије у збирци, посвећене дизајну текстила и изради таписерија.

Последњих година, након оснивања Графичке радионице, занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су обогатиле Данијела Димитријевић, Ана Бонџић, Ана Ванушић,
Јана Митровска, Марија Цурк, Ирена Ранђел и Мина Живић. О давнашњем интересовању за графичка истраживања говори и учешће Душице Прелевић на Симпозијуму литографије одржаном у Уметничкој школи у Нишу 1986. године.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су остале верне слици, цртежу и графици, спремне да се отисну у увођење новина у свој начин рада – у виду актуелних праваца,
комбиновања и експериментисања новим материјалима. Са друге стране, интересовање за скулптуру заокупило је само две ауторке ‒ Олгу Милић, вајарку модерног скулпторског израза и изузетног стваралачког сензибилитета, опредељену за концептуалну скулптуру, добитницу прве награде за вајарство на Октобарском салону 1983. године, и Весну Милојковић, која негује сложен, најчешће фигуративни приступ скулптури, и класичне анатомске форме гради специфичном обрадом и обликовањем материјала.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања. Конципирана у циљу сагледавања стваралаштва жена током последњих пет деценија, ова поставка заступљеним наративима, поетикама и приступима осликава разноликост и представља их као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумњив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, савремене токове и модерне тенденције. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић

by Nebojsa

Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси

U Перјаничком дому МСУЦГ отворена је изложба “Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која представља избор из Збирке савремене скулптуре Галерије СЛУ Ниш.

На отварању су говориле Маја Дедић, кустоскиња МСУЦГ и Емилија Билић, директорица ГСЛУ Ниш.

Својом концепцијом изложба нуди један од могућих пресека развоја новије скулпторске праксе ликовне сцене Србије у протеклих 25 година.

Реализација изложбе је плод вишегодишње сарадње између двије установе, а за разлику од првог циклуса сарадње, када је у Подгорици представљена актуелна ликовна сцена Ниша (2018), овог пута Галерија презентује дио своје уметничке колекције, ауторском изложбом историчарке умјетности Милице Тодоровић „Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која почива на избору из збирке скулптура.

На изложби су приказана дела Златка Гламочака, Мрђана Бајића, Рајка Попиводе, Здравка Јоксимовића, Габриела Глида, Драгана Јеленковића, Радоша Антонијевића, Марка Црнобрње, Мирка Марића и Рада Мутаповића.

Изложба је отворена за јавност до 27. фебруара.

by Nebojsa

СИЋЕВО 20/21, Галерија Методи Мета Петров

by Nebojsa