САРАДЊА

Изложба Графичке радионице Сићево 19/21, „Методи Мета Петров“ Димитровград

U Galeriji "Metodi Meta Petrov"
otvorena je izložba ''Grafička radionica Sićevo 2019/2021''.
28.07 -  08.08. 2022. godine
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је још 2005. године започела организовање Графичке радионице у селу Сићеву надомак Ниша, у згради Ликовне колоније. Почетна идеја је свакако очување и неговање графичког листа, али и размена искустава, дружење са уметницима из разних крајева Србије и света, као и ширење мисије коју је започела Надежда Петровић још давне 1905. године.
Кршевити, живописни предели сићевачке клисуре и самог села из године у годину инспиришу како ликовне уметнике тако и графичаре који бораве у радионици. Многи од њих своје импресије пренели су и уткали у свој рад.
Овогодишња изложба обухвата учеснике из два сазива, 2019 и 2021. Први пут од како постоји Графичка радионица у Сићеву направљена је пауза у доласку уметника изазвана светском пандемијом која је 2020. године ескалирала и код нас и због које уметници који су били позвани, а већина је била из иностранства, нису могли да дођу у Србију. Ту годину смо
искористили, да опремимо радионицу и набавимо још једну пресу, пресу за сито - штампу.
Набавком нове пресе проширили смо атеље, направљени су нови столови, фото комора, каде за прање сита, сушилице за папир.
Графичка радионица Сићево (24. до 30. јун) 2019.
Учесници су: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Филип Мисита, Ивана Станковић, Алберто Балети из Италије и Илија Никчевић из Црне горе.
Габријела Булатовић, доцент на Факултету примењених уметности, задржала је у свом раду ту дечију радост и занесеност, уносећи зрела размишљања као и искуства стечена вишедеценијским радом. Основна и почетна искра која покреће њу саму као и сам стваралачки процес повезана је са настанком живота, од ћелије из које све потиче и из које се све рађа па и сам живот. Вешто комбиновање неколико ликовних елемената без много нарације, чак само фрагмент, она организује линеарне ритмове сведеног израза који кроз графички отисак остају попут фосила забележени заувек. Вештина и посвећеност техници линогравуре, крозе стетску префињеност основна су карактеристика Габријелиног рада.
Адам Пантић редовни професор графике на Факултету ликовних уметности у Београду,
графичар који је поред литографије једнако посвећен и педагошким радом. Био више пута ангажован у реализацији ликовних кампова за студенте. Стечена искуства са резиденцијалних боравака у Њу Мексику и Тамаринд институту поделио је и са нама кроз рад у радионици. Наизглед строг, војнички дисциплинован, а у суштини веома сусретљив и
срдачан у свакој ситуацији, своју свестраност и високу професионалност успео је да приближи свима који су боравили те године у Сићеву. Графички листови који се налазе на изложби сегмент су из најновијег циклуса.
Филип Мисита забележио је сићевачки крајолик са наглашеном сеоском архитектуром, која је ликовно и композициски уклопљена у пејзаж. Линеарним растером, широким потезима
исцртан је призор куће у првом плану, двориште окружено растињем и у трећем плану протеже се стеновито брдо наглашене монументалности. Уметник потенцира доминантност
природе која вековима влада овим простором дајући нам до знања да је све осим ње пролазно и променљиво.
Ивана Станковић, графичарка из Ниша једна од оснивача Графичког круга дуги низ година негује графику као начин свог ликовног изражавања. Боравак у живописном Сићеву свакако
је оставио утисак на њен рад и покренуо нова истраживања и теме попут старих оронулух дрвених врата, којима обилује сеоски крај надомак Ниша. Врата као симбол новог почетка и
уласка у нову етапу живота, код ње представља и ново путовање и истраживање, проучавајући могућности до детаља разрађених елемената зуба времена којим она жели да
нагласи патину. Коришћењем боје, истиче своје емоције, давно заборављена сећања савременог човека у турбулентним временима убрзаног живљења. Она застаје на тренутак и
сугерише посматрачу да и он завири у своју душу, да се присети лепих заборављених тренутака своје прошлости.
Алберто Балети графичар из Италије, био је очаран гостопримством мештана села Сићева, њиховом љубазношћу али и начину на који комуницирају са уметницима. Његово дружење кроз разговор са њима навело га је да многима од њих уради портрете и на тај начин искаже своју захвалност. Једноставним широким потезима трудећи се да допре до карактера модела, потенцирајући минуле године које су се евидентно урезале старијој мештанки али и истичући лепоту и младост девојчица из села на њиховим љупким лицима.
Илија Никчевић графичар из Црне Горе на жалост до овог тренутка није послао своје радовe тако да неће бити заступљен на изложби.
Графичка радионица Сићево (21. до 28. јуна) 2021.
Учесници су: Франц Цурк, Марија Цурк, Ненад Зељић, Никола Велицки, Весна Павловић Пажђерски и Ирена Ранђел.
Последњи сазив 2021. године био је у знаку сито-технике и испробавања наше нове пресе која је сада у служби уметника. Радост и велики ентузијазам свих учесника био је константан
свих седам дана. Свакако је природа, излазак из куће, поновно окупљање након периода изолације из које смо сви једва чекали да изађемо, свима веома пријао. Раздраганост и
целодневни рад у атељеу експериментисање, штампање, размена искустава, уродили су плодом и настали листови су сада пред вама.
Свакако морамо истаћи да је доајен сито-штампе проф.др. Франц Цурк овом приликом извео неколико графичких листова у свом препознатљивом ликовном изразу. Централни мотив, рађен је обично по фото предлошку, јасно дефинисан, композицијски уклопљен са осталим фрагментима и линеарним цртежима који употпуњују целу причу. Користећи белину листа као оквир, композиција је уклопљена у илузију перспективе дајући им уједно смисао и емоцију. Дисциплинованим диреровским приступом успешно остварује синтезу eгзистенције и ликовне чистоте.
Ненад Зељић у хромацком приказу вертикалних низова књига познатих светских књижевника, као почетни мотив који разрађује, стрпљивим минуциозним гравурама, усмерен на ликовност графике пре свега, ставља акценат на духовност, заборављену, скрајнуту, коју нико не помиње у савкодневици дигитализације и нових медија. Горски Вјенац и игра писаног текста поменутог дела, указује на вапај и апел уметника на заборављене вредности којима смо некада тежили, том духовном и интелектуалном путу наших предака. На листу у магловитом приказу скамењених вредности остају трајно
забележене попут лапидаријума на графичком отиску.
Никола Велицки неспутаном игром ликова из цртаних филмова, изражава своју унутарњу мисао кроз алегорију, али увек духовито и непосредно, без много нарације. Кроз обојену
линију поједностављено изражава унутрашње стање свога бића. Усплахирено дечачки чисто и искрено предаје се игри званој графика, уносећи младалачки дух и жељу за забавом. По њему све је игра, и све је забава, без озбиљности и предрасуда. Осетити усхићеност је недостижност одраслих, а он управо то негира својим радом и једноставношћу.
Весна Павловић Пажђерски у свом раду негује фигурацију, обрађујући тему односа савременог мушкарца и жене. Најновији графички листови настали овом приликом
представљају хронолошки наставак њеног истраживања, али се овога пута задржава на жени и њеној тежњи да се уклопи у савремене трендове. Либерализам у сваком погледу није чак
ни данас наклоњен женској популацији, о томе управо уметница говори, кроз форматирање и патријахалне оквире. Борба за женска права, дозвољена или боље речено оправдана
понашања мушкараца а не жена, остаће вечита борба и разлика на овим просторима.
Ирена Ранђел такође, негује фигурацију на својим графичким листовима. Ликови подсећају на дечије бајке, зачаране мачке и чаробњаке са шеширима и дугачким мантилима.
Маштовитост у ликовном поступку, вешто комбиновање неколико клишеа у различитим бојама наглашавају мистичност и илузију.
Марија Цурк млада уметница из познате нишке уметничке породице, достојни наследник када је уметност упитању. Образована, свестрана и елокветна одмах се уклопила у целу
радну атмасферу. Радећи на својим предлошцима и скицама у техници колaграфије пренела је своје импресије из сићевачког пејзажа вештом гравуром. Комбинацијом три различите
боје на ивици апстрактног назире се пејзаж из птичје перспективе у свуматозном призору. Природа је и у њеном случају била доминантна и неисцрпна као инспирација, јер потврђује раније поменуте лепоте сићевачког пејзажа уметнике не оставља равнодушним.
Соња Вукашиновић

Сићево 2020-2021 / Трстеник

Изложба Ликовне колоније "Сићево 2020-2021"
у Ликовном салону Дома културе Трстеник,
22. јул - 4. август

ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА / ЛЕСКОВАЦ

ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА

Сазив 2019/2021

Изложба графика

11 – 21. 6. 2022.

Лесковачки културни центар


Изложба слика са колоније „Сићево“ у Прокупљу

6. априла 2022.

У галерији „Божа Илић“ отворена је изложба слика насталих на ликовној колонији „Сићево“, из два сазива, 2020. и 2021. године, коју ће прокупачки љубитељи сликарства моћи да виде до краја априла.
– Ликовна колонија „Сићево“ наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније, чији је оснивач, наша позната сликарка Надежда Петровић. Она је у лето 1905. године у селу Сићеву, надомак Ниша, окупила своје колеге из минхенских дана школовања, претварајаући Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком 20. века, рекао је отварајући изложбу у Прокупљу, историчар уметности Драган Поповић.

У раду ове ликовне колоније 2020. године учествовали су следећи уметници Никола Џафо, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милан Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић. Она је, на основу Одлуке кризног штаба града Ниша, због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Ковид 19, одржана путем он лајн платформе.
Овогодишњи 58. сазив Колоније, сачињавали су Милован Чикић, Драган Мијач Бриле, Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић, Тара Родић, Јован Спасић, Иван Миленковић, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић.

Према речима историчара уметности Радмиле Костић, оно што представља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до 10 дана, када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот.

 

-Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници, који су од самог почетка рада Колоније, функционисали као јединствена групација, пуна елана и позитивне енергије, која је, упркос општој неизвесној атмосфери изазваној Ковид епидемијом, показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада, сугеришући неуништиву људску способност да победи тешкоће, нагласила је Радмила Костић.

Један од посетилаца ове изложбе, прокупачки сликар Владан Лабовић, рекао је да је једна оваква изложба веома битан догађај за Топличане и да он често и са великм задовољством у галерију доводи своје ученике.


МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ

Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот, изложба „Мића Поповић и његови савременици“, 18. март 2022.

Изложбу чине дела која су избор из колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, а поред Миће Поповића, у поставку су укључени радови још двадесетчетворо аутора приличног генерацијског распона. Свако дело понаособ селектовано за ову изложбу репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.

Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Божо Илић, Габор Силађи, Коста Брадић, као и уметници следеће генерације – Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Поставку чине уметничка дела настала у периоду од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником.

„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно – емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, написала је Милица Тодоровић, музејски саветник у тексту штампаном у каталогу који прати ову изложбу.

Сва дела ове поставке део су богатог фундуса Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Радови су добијени као поклон уметника, или су откупљени на самосталним изложбама аутора, или су у колекцију нишке Галерије доспели захваљујући Ликовној колонији Сићево.

Изложба ће бити отворена до 1. априла 2022. године.


МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ / ЛЕСКОВАЦ

МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ

избор из Галерије савремене ликовне уметности Ниш

Лесковачки културни центар

Аутор изложбе Милица Тодоровић

3 - 27.2. 2022


Мића Поповић и његови савременици

Интернационани уметнички студио „Радован Транавац Мића“, изложба „Мића Поповић и његови савременици“, 15. децембар

Изложбу чине дела која су избор из колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, а поред Миће Поповића, у поставку су укључени радови још двадесетчетворо аутора приличног генерацијског распона. Свако дело понаособ селектовано за ову изложбу репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.

Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Божо Илић, Габор Силађи, Коста Брадић, као и уметници следеће генерације - Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Поставку чине уметничка дела настала у периоду од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником.

„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно - емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, написала је Милица Тодоровић, музејски саветник у тексту штампаном у каталогу који прати ову изложбу.

Сва дела ове поставке део су богатог фундуса Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Радови су добијени као поклон уметника, или су откупљени на самосталним изложбама аутора, или су у колекцију нишке Галерије доспели захваљујући Ликовној колонији Сићево.

Изложба ће бити отворена до 1. фебруара 2022. године.

https://youtu.be/6_1DNX5_1VI


 "МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ - ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ"

Галерија савремене ликовне уметности из Ниша представила се у Лозници изложбом "Мића Поповић и његови савременици - из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш", коју чине уметничка дела 25 аутора приличног генерацијског распона. Међу ликовним уметницима чија су дела изложена су и аутори који су своје професионалне каријере започели у периоду између два светска рата - Иван Табаковић, који је предавао Мићи Поповићу, затим Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић и Љубица Цуца Сокић. Затим, ту су и дела Мићиних пријатеља и колега са студија. Неки од њих су били и чланови Задарске групе, као што су Коса Бокшан, Петар Омчикус и Бата Михајловић. Поједини аутори, попут Стојана Ћелића, Миодрага Протића, Младена Србиновића, Божидара Продановића, Зорана Павловића, Боже Илића, Габора Силађија, Младена Србиновића и Косте Брадића, били су генерацијски блиске колеге Мићи Поповићу. Најмлађи аутори ове изложбе били су уметници који су стварали осамдесетих и деведестих година ХХ века - Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић. Ликовна дела која чине изложбу настала су током Сићевачке колоније која је почела са радом одмах након оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш, 1970. године. Миодраг Мића Поповић је учествовао у овој Колонији 1971. године, те Галерија поседује два уметничка дела, овог веома значајног и друштвено ангажованог уметника у Србији, током седамдесетих и осамдесетих година ХХ века.

Сва дела која чине изложбу су из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Избор дела сачинила је Милица Тодоровић, музејски саветник. Након гостовања у Лозници, ова изложена уметничка дела ће бити део сталне поставке у Галерији у Нишу. Поменута изложба отворена је у четвртак, 4. новембра 2021. године у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић. Изложбу су отвориле Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш и Милица Тодоровић, музејски саветник. Изложбу можете погледати до 10. децембра 2021. године, сваког радног дана од 9 до 19 часова.


Српско-белгијски уметнички дијалог

Од суботе 21. новебра у 12 часова публика у Нишу ће у Павиљону Тврђави моћи да посети изложбу дела насталих у оквиру пројекта „Српско-белгијски уметнички дијалог“, који је под насловом „Пирода и савремено визуелно стваралаштво“ одржан у августу 2019. године, у згради „Ликовне колоније Сићево“.
У циљу доприноса мобилности и повезивању савремених стваралаца, размене искустава и идеја, као и интернационализацији програма, Галерија савремене ликовне уметности Ниш покренула је 2017. године манифестацију „Уметнички дијалози“, који подразумева резиденцијални боравак домаћих и уметника одређене од европских земаља у згради Ликовне колоније „Сићево“ и реализацију заједничке изложбе у обе средине. У оквиру другог циклуса одржавања, са темом „Природа и савремено визуелно стваралаштво“, радни боравак по четворо уметника из Белгије и Србије реализован је у периоду од 5. до 12. августа 2019.

Са високом уметничком одговорности и моралном свести, учесници су дали допринос мишљењу широког тематског круга који је пред њих постављен. Моћ и немоћ природе (Мишел Барзин / Мицхел Барзин), као и неопходност подршке њеној виталности (Слободан Радојковић), отпор који природа улаже у сопствени опстанак (Патриција Сонвил / Патрициа Сонвилле), те отсуство свести о деловању човека на животно окружење и императив конфора (Јованка Младеновић), као предуслов нарушавања закона космичке равнотеже (Милена Путник), и са друге стране, виртуелизовање предела и праћење промена њиховог онтолошког статуса (Немања Лађић), или смештање виђеног у котнекст шире слике света (Роман ван Винсен / Ромаин Ван Wиссен), или мапе сопствених путева и сензација (Софи Легрос / Сопхие Легрос ), изводи су из медијски разноврсних дела ове изложбе. Релевантност насталих радова у оквирима опуса уметника представља успех овог пројекта, али и важан фактор квалитетне попуне колекције нишке галерије.
Изложба српских и белгијских уметника у Павиљону у Тврђави трајаће до 10. децембра.