ЗБИРКА САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА је настала захваљујући пре свега ликовној колонији Сићево, али и од откупа и поклона установа и самих уметника. У Збирци су присутни наши истакнути уметници као протагонисти одређених стилских опредељења тако да захваљујући њој можемо пратити део сложених кретања у сликарству јужнословенских простора од 1970. до данас.

Временски изузетак представља портрет из 1932.године који у духу академских традиција слика Павле Васић / откуп Галерије СЛУ./
Поред уметника из Србије присутни су уметници из бивших Република, а од деведестих све више и уметници из различитих земаља: Грчка, Бугарска, Данска, Италија, Канада, САД, Јапан…./ Захваљујући формирању сликарске колоније Луцерну /1980-1986./ Фонд ГСЛУ је обогаћен сликама пејзажа Грујице Лазаревића, Пеђе Милосављевића, Јамазаки Осами,/Јапан/као и многих нишких уметника.

Поред наведених уметника боравећи у Сићеву 1971.год. своја дела инспирисана природом су оставили Миленко Шербан и Божидар Продановић. Нешто касније Стојан Трумић /1972./, Петар Мазев /1978./, Божа Илић /1982.год./, оставили су дела која припадају колористичком експресионизму. Кроз мотиве природе и портрета ови уметници истичу звучност колорита и храпаву, слојевиту фактуру сликарске материје. Крећући се у истом смеру, па и корак даље две деценије касније Миодраг Бата Михајловић енргичним потезима са снажним емоцијама ствара драматичну композицију под називом Ћеле Кула коју оставља на поклон ГСЛУ после боравка у Сићеву. /1991/ Мотиви узети из природе су такође предмет интересовања / и Радослава Тркуље,/1996./ који у духу поетског реализма са елементима фантасике и сна слика асоцијативне композиције везујући се за природу.

После одржаних самосталних изложби, доследни свом свету маште, у надреалистичком духу Оља Ивањицки /откуп са сампсталне изложбе 1971./ и Синиша / Сићево 1974./ оставили су дела која у духу Медијале дочаравају митолошки свет снова и фантазије чинећи Фонд ГСЛУ богатијим и садржајниним. Радомир Рељић /1971./, Бојан Бем /1974./, Александар Луковић /1986./ у делима која се налазе у Збирци ГСЛУ боравећи у Ликовној колонији Сићево настављају своја ранија истраживања као уметници нове фигурације метафоричним језиком загонетки откривајући властити ироничан однос према савременом друштву. У намери да споји два света: геометријски и фигуративни Младен Србиновић гради властиту иконографију сликајући сићевачку клисуру у коме се преплићу рационално и чулно. /1971./ Иако узимају учешћа у Ликовној колонији Сићево 1971. год. Мића Поповић и Зоран Павловић остају доследни својим започетим истраживањима када се после апстрактне фазе враћају фигуративном сликарству као критичком одговору уметника на актуелна друштвено политичка дешавања зрелим, однегованим ликовним језиком. Миодраг Б.Протић у то време бави се истраживањем дводимензионалног простора у коме је мотив сведен на статични знак . /Сићево 1971./ Сасвим по страни од актуелних сликарских праваца су дела, Лазара Вујаклије /откуп са самосталне изложбе 1970./ која су инспирисана сценама и орнаментима са средњовековних стећака , као и сликарством експресиониста и симболиста.

За разлику од уметника који нагињу фигурацији, Иван Табаковић и Стојан Ћелић, /Сићево 1971./ сведеним, геометријски апстрактним језиком користећи законе физике, хемије и филозофије проналазе одговоре на сложена животна питања. Ови уметници стварају сасвим оригиналане ликовне рукописе који се темеље на специфичном споју науке и уметности. Крећући се у правцу рзличитих видова геометријске апстракције своја сликарска истраживања настављају Борко Лазески /Сићево 1979./ , Боро Иљовски /Сићево 1982./ Љубица Цуца Сокић /поклон од уметника са самосталне изложбе /као и Рада Селаковић. /Сићево1999./. Пратећи кретања на актуелној ликовној сцени крајем седамдесетих и током осамдесетих година Александар Цветковић /Сићево1978./ и Александар Рафајловић /Сићево,1983./ и се баве изучавањем сликарске материје и духовне суштине уметности остављајући за Збирку ГСЛУ дела која можемо подвести под различите видове реинтерпретираног неоенформела.

Деведсете године које су донеле рат и разарање на овим просторима доводе до изолације и стагнације у целој култури и уметности. Поједини уметници својим делом дижу глас против друштвене стварности попут Боже Плазинића који после боравка у Сићеву /1999.год./ за Фонд ГСЛУ оставља рад из 4 дела у духу апстрактног експресионизма и неоенформела са сакралним призвуком супростављајући се општем бесмислу. Од великог значаја за квалитет попуњавања Збирке у последњој деценији су поклони наших познатих уметника као што су Радомир Дамњановић Дамњан, Петар Омчикус који су после самосталних изложби у галерији Србија /2006. и 2007. год./ поклонили по по једно своје дело ГСЛУ из раније започетих циклуса.