Комисија састављена од истакнутих културних посленика и уметника са простора Југославије (Лазар Трифуновић, Миодраг Б. Протић и Зоран Павловић – Београд, Зоран Кржишник – Љубљана,  Борис Петковски – Скопље, Борис Вижинтин – Ријека, Љиљана Слијепчевић и Драган Костић – Ниш) сачинила је елаборат о условима, потребама и могућностима оснивања Галерије у Нишу разрађујући и фазе етапног развоја установе. Скупштина општине је пружила подршку њиховој идеји и замисли. На седници одржаној 09. јуна 1970. године донето је решење о оснивању Галерије савремене уметности (под бр. 05-06/257 ) и именован др Лазар Трифуновић за вршиоца дужности директора. На основу овог решења Галерија је  започела  свој рад као прва самостална институција те врсте на ужем подручију Србије а трећа у републици (после МСУ у Београду и Галерије савремене уметности у Новом Саду). Убрзо након оснивања оформњен је и Уметнички савет Галерије са председником Иваном Табаковићем (тада дописни члан САНУ).

Прве године постојања Галерије праћене су константним просторним проблемима. За четири године Галерија је чак три пута мењала адресу, кадровски се није ширила, имала је само троје запослених. Првобитно замишљена као јединствена установа културе у читавој Србији, Галерија савремене уметности у Нишу морала је свој опстанак да прилагоди могућностима.

Просторни, кадровски и материјални проблеми одвели су Галерију у састав Народног музеја у Нишу. Одлука о интеграцији донета је  01. октобра 1975. године када је Галерија постала Одељење савремене уметности. Ипак како постоји битна разлика у методологији рада између музеја и галерије оријентисане на савремену уметност, како није било кадровског јачања ни решеног питања финсирања галеријских активности,  изложбена делатност се није развијала па се већ од 1978. јављају иницијативе за поновно формирање Галерије да би 26. децембра 1980. године, на основу решења СО Ниш бр. 01-985/1, сада под пуним називом Галерија савремене ликовне уметности Ниш – постала самостална установа. Галерија је од марта 1981. године на другом спрату зграде на Кеју Кола српских сестара бр.1 где се и данас налази. Зграда припада староградској целини а саградило ју је Акционарско друштво 1927. године.

Министарство културе Републике Србије 11. фебруара 1992. дало је мишљење о Галерији савремене ликовне уметности (ГСЛУ) Ниш: „Галерија истражује, прикупља и евидентира, чува, заштићује проучава и излаже музејски материјал и текуће ликовно стваралаштво Ниша, Србије и других средина. Обавља делатности заштите културних добара и има карактер музејске установе“.

Током деценија рада варирао је укупан број запослених у Галерији од минималног – три до максималног – двадесетпет. Тренутно Галерија савремене ликовне уметности Ниш има петнаесторо стално запослених у два одељења. Директор Галерије је Емилија Ћоћић Билић, Одељење уметничких збирки, изложби, интернет комунирације и издаваштва чине: Милица Тодоровић, Радмила Костић, Соња Вукашиновић, Милан Ристић, Лела Динић, Небојша Стојковић, Јован Спасић, Гордана Драгојевић, Маја Живковић и Срећко Станковић док у Одељењу за административно-финансијске и техничке послове раде: Татјана Стошић, Братислав Аранђеловић, Драгана Јокановић и Ивана Николић.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је установа чији је основни задатак презентовање, проучавање и популарисање савременог визуелног стваралаштва, што се реализује се кроз изложбену и издавачно-информанивну делатност. Осим тога Галерија  поседује властити фонд уметничких дела због чега има карактер музејске установе и обавља све законом предвиђене музеолошке послове. Музеолошка делатност ГСЛУ Ниш  подразумева послове чувања, заштите и проучавања постојећег фонда као и бригу о његовом константном попуњавању и презентовању. Такође Галерија од свог оснивања води све послове реализације Ликовне колоније „Сићево“ а  од 2006. године организује и Графичку радионицу у Сићеву. Обе манифестације су међународног карактера.