АКТУЕЛНО
ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕРТИКАЛЕ
ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕРТИКАЛЕ
Архив линијских корелација
Зорица Милисављевић и Селман Тртовац
Отварање изложбе
Салон 77
четвртак, 11. јун 2026.
20 сати
Јозеф Бојс је 1981. године у штутгартској Кунстхале у разговору са Клаусом Ринкеом изрекао мисао да се у животу сваког човека налази елемент цртања, независно од професије, искуства или уметничког образовања. У средишту рада аутора ове изложбе, Зорице Милисављевић и Селмана Тртовца, налази се став да уметност цртања превазилази оквире занатске вештине и класичне ликовне изведбе. Пратећи и продубљујући мисао Јозефа Бојса они прате идеју да је чин повлачења линије универзална, људска радња, темељни импулс који припада свима.
Полазећи од ове премисе, аутори свесно одбацују виртуозност, технику и научену контролу. Уместо тога, окрећу се траговима који настају из заједничке, колективне свести, оном сегменту људске природе који се, кроз основне гесте и покрете, провлачи кроз читаву историју културе. У том смислу они у универзални, заједнички процес цртања укључују и друге људе, превазилазећи на тај начин искључивост личног израза.
У оквиру изложбе у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу, процес цртања одвија се перформативно и ритуално. Кроз петнаестоминутну акцију концентрисаног повлачења вертикалних линија, заједно са учесницима различитих генерација, професија, пола и физичке конституције, аутори откривају древни елемент људске свести који је током историје материјализован у културу и цивилизацију.
Учесници су позвани да током петнаест минута утону у стање медитативне присутности. Током тог времена, они изводе низ непрекинутих, једноставних потеза који функционишу као енергетске вертикале: замишљени канали који повезују горе и доле, небо и земљу, свесно и несвесно. Свака линија постаје краткотрајни запис животне силе, тренутак када мисаони процес прелази у физичку вибрацију. Овако настали цртеж не представља репрезентацију већ траг саме суштине живота.
У овом приступу не постоји неуспео исход. Сваки настали цртеж представља визуелну последицу краткотрајног цртачког поступка, а заједно они формирају Архив линијских корелација кроз дугорочни процес колективног цртања.
На отварању изложбе уметници на зид галерије постављају папире великог формата, приближно димензијама људског тела, чиме је створен антрополошки оквир за чин цртања. У дну галерије постављена су два екрана на којима у континуитету тече раније започет процес, својеврсна визуелна инструкција, али и отворени позив посетиоцима да приступе сопственом унутрашњем ритму и укључе се у заједничко цртање.
Зорица Милисављевић
Рођена 1967. у Сремској Митровици, СФР Југославија.
Студирала је на Kunsthochschule Weissensee у Берлину (1987-1989), а дипломирала на Факултету примењене уметности у Београду (1992). Била је идејни творац, менторка и једна од оснивачица самоорганизованог уметничко-активистичког колектива младих, Градска Герила (2010-2017), као и уметничког колектива Друштво удружене одговорности (д.у.о.), основаног 2020. године. Излагала је у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.
Селман Тртовац
Рођен 1970. у Задру, СФР Југославија.
Од 1990. до 1993. године је студирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. У вајарску класу Клауса Ринкеа на Уметничкој академији у Дизелдорфу прешао је 1993, гдје је 1997. године проглашен за студента мајстора. Члан Интернационалног уметничког гремијума је постао 2003. године. Креатор и суоснивач Независне уметничке асоцијације Трећи Београд и Истраживачке станице за савремену уметност Perpetuum Mobile. Докторирао је 2012. године на одсеку за скулптуру Факултета ликовних уметности у Београду. Живи и ради у Београду.
Изложбу ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕРТИКАЛЕ у Салону 77 публика може да посети до 30. јуна.
"55 година, 5 збирки, 2005 дела"
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас са задовољством позива да у уторак 9. јуна у 13 сати у Официрском дому присуствујете свечаном обележавању дана установе и промоцији монографије под називом ГСЛУ Ниш 1970 - 2025: 55 година, 5 збирки, 2005 дела, ауторке Емилије Ћоћић Билић. Хронолошким приказом историјата, културне климе и друштвених околности које су допринеле оснивању јединствене установе музеолошког карактера у овом делу Србије, монографија сагледава развој Галерије документован њеном излагачком, музеолошком, издавачко-информативном активношћу, едукативном улогом и манифестацијама које приређује. Значајан сегмент богато илустроване публикације је обиман каталог репродукованих дела, представљених по збиркама, чиме је тим ГСЛУ још једном желео да укаже на значај јавне промоције фонда који баштини, неопходност сталне поставке и адекватних услова чувања и заштите. Каталог је обогаћен фотографијама традиционалних колективних изложби реализованих последњих пет година, као и библиографским подацима. Публикација у целини репрезент је досадашњег рада и постигнућа ГСЛУ у области савременог стваралаштва, који Ниш мапира као значајан центар визуелне уметности.
На промоцији ће говорити рецензент проф. др Јасна Јованов, музејски саветник, др уметности Слободан Радојковић, редовни професор Факултета уметности у Нишу и аутор Емилија Ћоћић Билић, виши кустос.
Милан Тепавац Тарин
Милан Тепавац Тарин
НАКОН УПРАВО САДА
Скупови
Отварање изложбе
4. јун у 20 сати
У четвртак 4. јуна у 20 сати биће отворена изложба Након управо сада, уметника Милана Тепавца Тарина.
Иако она то није у пуном смислу, изложба Након управо сада има ретроспективни карактер и обухвата уметничка дела и документе, којима се прати рад Милана Тепавца од раних осамдесетих година ХХ века до данас. Конципирана кроз мање целине (скупове), она приказује одлике опуса и креативне личности овог уметника.
Осамдесетих година се на пољу ликовне уметности јавља одређени број стваралаца који дела у оквирима фигурације, нове слике, односно на линијама постмодерних и трансавангардних плурализама. У домену сликарства Тепавац је свакако међу њима, али се и куша на пољима видеа, перформанса и амбијенталних поставки, односно синтезе различитих уметничких врста и медија. У овом периоду он ствара дела која јесу референтна за сагледавање уметничког тренутка, па и друштвене климе у Југославији, али превасходно њима је назначена физиономија његовог будућег опуса.
Као стипендиста француске и шпанске владе, Тепавац 1989. борави у Паризу, а 1990. године у Мадриду. Тиме почиње његово дословно упоредо партиципирање на уметничким сценама Београда и Париза. Актуелном изложбом унеколико је представљено сликарство деведесетих, али и вишемедијско деловање. Стиче се утисак да је ово период интензивног стваралачког зрења и кључних технолошких унапређења рада.
Тема историје, њене актуелне, односно будуће релевантности, те ерозије епохалних значења, јавља се средином деведесетих и постаје нарочито важна у уметничком раду Милана Тепавца од раних двехиљадитих до данас. Крупан корак у том смислу уметник чини својом магистарским пројектом, на новоотвореним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, које окончава 2003. године. Током двехиљадитих се у уметничком раду Милана Тепавца уврежује низ лајтмотива и симбола, те обликовно-наративних сретстава чије ће изражајне и семантичке потенцијале аутор изнова проширивати.
Актуелни Тепавчев континуум одликује синхронитет, фрактаност и сингуларност јер он упоредо ствара, развија и међусобно комбинује различите уметничке целине. Проницљиво, са линчним смислом за хумор и осећањем за детаљ, он приступа феноменима глобалне стварности, чију упутност анализира, а апсурдност неретко демонстрира на повесној матрици.
Милан Тепавац Тарин (Сомбор, 1957) је дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна (1985), а магистрирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду (2003). Као стипендиста француске владе похађао XXIII Летњи Универзитет, Marly le Роi у Паризу (1989), а као стипединста шпанске владе специјализирао сликарство и графику на Академији de Bellas Аrtеs у Мадриду (1990).
Реализовао је 25 самосталнних и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је књиге Руке на земљи (Публикум, 2008), као и две позоришне представе Доручак на трави Београд (СКЦ, 1983) и Чекајући визу (Дом Омладине Београд / Беч, 2009). Делима је заступљен у значајним музејским и приватним колекцијама (Музеј града Београда, Колекција Wiener Stadtische, Фонд за младе таленте Моша Пијаде, Cite Internationale des Arts, Париз, Галерија Хаос, Уметничка колекција Work in progress - Šumatovačka, колекција Ликовне јесени, Kirjazovsky Париз, колекција Benetton, колекција Медилс... )
Члан је УЛУС-а од 1985. Оснивач је уметничке групе Шума.
Изожбу Након управо сада публика може посетити до 20. јуна у Павиљону у Нишкој тврђави.
Кустос изложбе је Милан Ристић.
ИЗЛОЖБА ГРАФИЧКЕ ВИЗИЈЕ 8
ИЗЛОЖБА ГРАФИЧКЕ ВИЗИЈЕ 8, ауторски пројекат међународне културне сарадње мр Лепосаве Милошевић Сибиновић
Свечано отварање у уторак 2.јуна у 13 сати, Официрски дом
Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Амбасадом Мексика у Србији приређује изложбу Графичке визије 8, која ће свечано бити отворена у Официрском дому у уторак 2. јуна у 13 сати у оквиру програма обележавања славе Града Ниша Светог цара Константина и царице Јелене. Изложба представља ауторски пројекат међународне културне сарадње мр Лепосаве Милошевић Сибиновић, који траје 49 година и популарише актуелну мексичку графичку сцену .
Осми циклус Графичких визија обухвата радове шесторо мексичких аутора: Јулија Акмадева, Дијана Моралес Галисија, Роберта Гарсија Ортега, Едуардо Барера, Ернесто Алва Франко и Корал Ревуелтас Ваље. Њима је заједничко изразито неговање линије као изражајног елемента, који носи виталност и динамику обједињујући избор аутора и дела, пише у тексту каталога ауторка истичући да избор радова није математички збир личних поетика, већ је пулсирајући филтер времена, одговор на изазове и трауме савременог света. Било да су рефлексија сећања мапираних у времену, колористичка импресија или назначен изгубљени простор, карактерише их висока ликовна финоћа и изражени графизам. Сви уметници имају свој начин вођења пера или алатке која оставља линијски траг на плочи, касније репродукован на папиру. Присутна селекција није облик надметања, већ представља вредност савременог колективног наступа, истицање богатства инспирације и могућности графичког израза. Представљене графике чине хомогени дискурс, али имају идентитет, коинциденцију и културну емпатију, успешан дијалог линије и форме, наводи Лепосава Милошевић Сибиновић, напомињући да су оне уједно и показатељ да Мексико негује достојне савремене наследнике чувеног графичара Хосеа Гвадалупеа Посаде.
Изложба ће за публику бити отворен до 13. Јуна.
Из колекције Центра за савремену графику „Flatbed Press”
Из колекције Центра за савремену графику „Flatbed Press” из града Остина у Тексасу, у Сједињеним америчким државама. Изложбу чине 45 графика 36 америчких уметника различих генерација.
Flatbed Press – центар за савремену графику је основан 1989. године у Остину. То је професионални графички атеље и издавачка кућа која сарађује са више од 150 уметника из САД и иностранства. Центар је специјализиран за литографију, рељефну штампу, гравирање и експерименталне процесе који померају границе традиционалних графичких техника. Центар има властиту колекцију која броји више од 5000 графичких листова. Радови ове штампарске куће заступљени су у Конгресној библиотеци и водећим музејима широм Америке.
Flatbed Press је својеврстан спој отвореног атељеа и галерије јер се поред високопрофесионалног штампања бави и организацијом изложби и едукативном праксом кроз радионице и студијска путовања.
Оснивач, власница и директорка центра је уметница Катарина Бломбери која је сачинила избор радова за изложбу у Нишу. Госпођа Бломбери је 2019. године била гост нишког Универзитета, када су успостављени контакти са Галеријом савремене ликовне уметности посредством професора Слободана Радојковића. Сада ће у Нишу боравити Џошуа Орсборн водећи графички штампар у Центру, који руководи интерактивним пројектима и програмима стажирања пружајући обуку студентима и младим графичарима. Он ће 27. маја студентима Факултета уметности у Нишу представити свој опус и активности центра.
Нишка галерија је далеке 1972. године први пут приредила изложбу „Америчке графике“ коју су чинила дела Раушемберга, Де Кунинга, Стеле, Лихтенштајна... Ова изложба такође садржи дела реномираних уметника међу којима су: Тери Ален, Мигуел Арагон, Бејли Лиу, Лилијан Портер...
Изложба ће трајати до 1. јуна.
ИЗЛОЖБА РАДОВА НЕВЕНКЕ СТОЈСАВЉЕВИЋ
ИЗЛОЖБА РАДОВА НЕВЕНКЕ СТОЈСАВЉЕВИЋ
Уметнички опус Невенке Стојсављевић истакнуте београдске графичарке и сликарке представља један од најдоследнијих примера истраживања односа између природе, светлости и графичке материје у савременој српској уметности.
Њен графички лист није само прозор ка природи, већ математички промишљена површина. Радови су чврсто утемељени на јасним осама. Хоризонтала обично сугерише мир, док вертикала даје композицији ритам и стабилност. Динамична геометрија је у њеном раду граматика визуелног језика и разума, док је боја емоција. Управо та синтеза чини њено дело јединственим и препознатљивим у савременој српској графици. Стога, радови функционишу као визуелни алгоритми. Линије се преклапају, ломе и укрштају, стварајући утисак непрекидног кретања унутар строго контролисаног система. Критичари је деклеришу као "уметника истраживача" и "уметника окренутог себи", зато је и њена геометрија истовремено егзактна (научна) и дубоко интроспективна. Употреба металик тонова (сребрне у комбинацији са црном и белом) није декоративна. Она служи за хватање реалног светла у простору галерије, чиме графика престаје да буде статична слика и постаје светлосни објекат. Одсуство јарких боја у најновијим циклусима указује на филозофску зрелост – сведеност на суштину, где контраст светла и сенке мења потребу за нарацијом, можемо рећи да постиже хроматску тишину.
Док су њени ранији радови (70-их и 80-их) били "тешки" од урбаних мотива и текстуре бакрописа, најновији радови на папиру теже дематеријализацији. У сериграфијама постигнута је таква прецизност да облици делују као да лебде. Геометрија овде не "затвара" простор, већ га отвара и чини га прозрачним. Фокус је на структуралности: Линија је постала носилац енергије, а не само граница облика. Најновији опус може се дефинисати као "Математичка духовност".
Стога слободно можемо закључити да је Невенка успела у најтежем уметничком подвигу – хуманизовала је геометрију. Њени најновији радови нису хладне конструкције, већ записи о хармонији космоса. Она је београдску графичку школу извела из оквира традиционалног пејзажа у сферу чисте, етеричне апстракције која комуницира са универзалним принципима реда и светлости. Овим радовима она доказује да геометријска строгост не искључује лирску осетљивост; напротив, код Невенке, једно без другог не може постојати. Она остаје бескомпромисни чувар интегритета графичког листа, претварајући га у савремени портик кроз који посматрач улази у простор тишине и апсолутне равнотеже.
Невенка Стојсављевић је завршила Факултет примењених уметности 1977. године, а посдипломске студије 1980. на Факултету Ликовних уметности у Београду. Студијски боравила у Паризу 2009. године. Награђивана је четрнаест пута за свој уметнички рад. До сада је приредила тридесет осам самосталних изложби, а учесница је на преко 300 колективних у земљи и свету (Француска, Норвешка, Шпанија, Немачка, Белгија, Јапан, Словенија, Македонија, Мађарска, Пољска, Хрватска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора …
Учествовала је на многим симпозијумима у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1978. године. Радила је као професор у Школи за дизај и на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду. У Нишу је самостално излагала 1991. и 2005. а била је и учесница Ликовне колоније Сићево. Њени радови налазе се у власништву многих музеја, галерија као и у приватним колекцијама.
Изложба ће трајати до 7. јуна 2026. године.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА У СИЋЕВУ 2026
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ – ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА У СИЋЕВУ 2026
Међународна Графичка радионица у Сићеву званично започиње са радом у понедељак 25. маја 2026. у згради Ликовне колоније, а трајаће до 31. маја 2026. У Сићеву ће боравити и радити: Андреа Морачанин из Краљева, Јелена Симић из Ниша, Ана Марија Јуревич /Аnna Мaria Јurewicz/ из Пољске, Маржена Лукашук /Marzena Lukaszuk / из Пољске и Џошуа Орзбурн /Joshua Orsburn /из САД.
„Графичка радионица Сићево“ је престижна међународна уметничка манифестација која се сваке године одржава у прелепом амбијенту села Сићева, смештеног у Сићевачкој клисури надомак Ниша. Иако су прве иницијативе и опремање простора кренуле 2005. радионица је званично почела са радом наредне 2006. и од тада се одржава у континуитету већ пуне две деценије. Манифестација је пре свега фокусирана на очување традиције графичке уметности, али и на праћење савремених токова и иновација у графичком отиску. Радионица је смештена у згради старе школе у Сићеву – истом простору у коме се одржава Ликовна колонија „Сићево“. Уметницима је на располагању професионална преса за дубоку и сито штампу. Током 20 година постојања, формиран је импозантан фонд графика који данас броји 200 радова изузетне уметничке вредности. У радионици је стварало око 90 уметника. Поред најзначајнијих имена домаће графичке сцене, Сићево редовно угошћује ауторе из целог света од региона (Словенија, Македонија ) и Европе (Италија, Бугарска, Белгија, Пољска, Данска) па све до Канаде, Америке, Мексика. Радионица функционише по принципу резиденционалног боравка где уметници размењују искуства, а део радова створених током боравка остају у власништву Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Изложба радова насталих у радионици организује се наредне године у Павиљону нишке Тврђаве.
Андреа Морачанин (Краљево, 1995) основне (2018) и мастер (2019) студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Сликарском одсеку у класи проф. Добрице Бисенића. Тренутно је на докторским студијама Графичког одсека ФЛУ, под менторством проф. Владимира Милановића. Током студија била је корисник стипендија Министарства омладине и спорта и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Приредила је две самосталне изложбе: „Средиште“ у ГСЛУ Ниш (2025) и „Displaced Images” у Продајној галерији „Београд“ (2025) и учествовала на преко двадесет групних изложби у земљи и иностранству (Француска, Белгија, Јужна Кореја, Пољска, Румунија). Током 2022. године боравила је на Академији ликовних уметности у Гдањску, у оквиру пројекта „Start in Gdansk” где је завршила курс литографије. 2024. године путем Еразмус+ пројекта проводи два месеца на стручној пракси у Паризу, као асистент штампе у Атељеу Мајкл Вулворт (Atelier Michael Woolworth). Носилац је сертификата Арт Терапије у оквиру пројекта „Mad Balkans – transforming psychiatry through art“ у организацији Удружења Простор из Београда и Осло Метрополитан Универзитета. Запослена је на Факултету ликовних уметности у Београду, на позицији уметничког сарадника.
Јелена Симић своје школовање започиње похађањем средње Уметничке школе у Нишу у периоду од 2010 – 2014. године. Као ученик Уметничке школе учествовала је у многим волонтерским организацијама. У жељи да настави своје усавршавање, 2016. године уписује Факултет уметности у Нишу у класи професора мр Братислава Башића. Мастер студије на Факултету уметности у Нишу завршила 2021. године Тренутно је докторанд четврте године под менторством др ум. Анице Радошевић Бабић. Члан је УЛУС-а од 2024. године, и члан СУЛУВ-а од 2025.године. Самостално излагала девет пута у Нишу, Београду, Врању, Опову, Новом Саду, Врбасу, Пироту. Учествовала на колективним изложбама у земљи више пута. Ради у Галерији Савремене Ликовне Уметности у Нишу.
Ана Марија Јуревич /Аnna Мaria Јurewicz, Пољска/ дипломирала је на Академији ликовних уметности у Лођу 2007. године у сликарској класи професора М. Давидзјука, као и у графичкој класи смер дрворез професора А.М. Барчака и атељеу за папир професорке Еве Латковске-Жичке. Од 2010. године води класу за цртање и сликање у Средњој школи ликовних уметности „Станислав Виспјански“ у Томашову Мазовјецком. Учествовала је на десетинама групних изложби у Пољској и иностранству, а имала је и девет самосталних изложби у Пољској.
Маржена Лукашук /Marzena Lukaszuk, Пољска / од 2000. до 2005. године студирала на Академији лепих уметности и дизајна Стшемински у Лођи. Дипломирала је 2005. у Студију за технике дрвореза код проф. Анђеј Барчак, као и у класи проф. Еве Латковске Жихска, за израду папира као и на сликарској класи код проф. Маријан Кепински. Од 2006. до 2016. била је асистенткиња код проф. Зжислава Олејничака у класи за цртање Академији уметности. Докторирала је ликовну уметност 2014. и од тада води класу за технике цртања и илустрације на Академији лепих уметности. Учествовала је на многим националним и међународним изложбама, аукцијама, такмичењима у Пољској и иностранству. Бави се сликарством, графиком, илустрацијом и цртањем.
Џошуа Орзбурн /Joshua Orsburn, САД/ је стекао диплому основних студија уметности (BFA) на Универзитету Тексаса у Остину 2016. године. Касније се преселио у Нови Мексико како би завршио програм обуке за штампаре на Институту Тамаринд у Албукеркију. Након обуке, обављао је праксу у издавачкој кући Лендфол Прес у Санта Феу (која је прерасла у издавачку кућу Блек Рок Едишнс), где је на крају три године радио као главни штампар у студију. Године 2022. основао је Блу Бој Прес, графички студио са седиштем у Новом Мексику, специјализован за колаборативну штампу и издаваштво по уговору. Као део своје текуће праксе, радио је као главни штампар за познату уметницу америчких староседелаца Џон Квик-То-Си Смит, улога која му омогућава да споји своје вештине колаборативне штампе са пројектима које води заједница.
ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2027.
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2027. ГОДИНЕ У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
- Павиљон у Тврђави (220м2) за 7 термина током године
- Салон 77 у Тврђави (64м2) за 8 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година, као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима.
Пријава треба да садржи:
- кратку биографију;
- опис пројекта односно изложбе;
- визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали).
Конкурс је отворен до 23. јуна 2026. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs
најкасније до 1. августа.
МИРЈАНА МИРА МАОДУШ
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИРЈАНЕ МИРЕ МАОДУШ СВЕТЛОСТ МОНПАРНАСА НАД НИШАВОМ
Официрски дом
Мирјана Мира Маодуш припада групи стваралаца који су свој сликарски пут отпочели стицањем првих академских знања и вештина ван граница наше земље, презентовали своја дела углавном у иностранству, да би након пет деценија рада потврђеног наградама и признањима, наставила да ствара у свом атељеу у Београду, у крају за који је везују успомене из детињства и ране младости. Богат опус ауторке део је бројних домаћих и међународних галеријских, музејских и колекција у приватном власништву. Ретроспективна изложба у Нишу у организацији Галерије СЛУ и Културне установе Галерија 73 Београд прилика је да се широј и стручној јавности овог поднебља представе дела сликарке настала од краја шездесетих година до данас.
Мира Маодуш је рођена током Другог светског рата у италијанском војном логору у српском месту Медак. Основну и средњу школу завршила је у Београду, а прва сликарска знања стекла на студијама у Школи за примењене уметности у Франкфурту. Упознавање са немачком сценом утицало је на поетику ауторке, која је контрастима јарких боја исказивала своје емоције, унутрашње немире и социјално ангажоване ставове. Усавршавање на Академији у Венецији (Accademia di belle arti) и додир са италијанском школом експресионизма, изнедрили су радове којима се представила на првој самосталној изложби у Верони 1973.године. Након магистратуре историје уметности у Милану, Мира Маодуш се у потрази за новим искуствима преселила у Париз, где је наставила студије сликарства на Академији (Ecole National Superieur des Beaux-arts), приближивши се фовистичком поимању уметности.
Развојном сликарском путу Мире Маодуш несумњиво је допринео космополитски дух и животне околности, које су је након школовања и рада у Италији и Француској одвеле у Москву, Њујорк и Токијо. Детаљи из природе, пејзажи, лица лишена индивидуалности и атмосфера на улицама били су мотиви који су, као и на самим почецима, заокупљали њену пажњу, да би пресудни утицај на даље стваралаштво имао боравак у Јапану, земљи која калиграфију негује као традиционални вид ликовног изражавања. Креирањем сопствене калиграфије, подстакнуте коренсподенцијом Ван Гога и Гогена, почела је да изражава своју природу, дух и емоције. Испрва је на платно преносила делове стихова Рембоа, Коктоа и других француских песника, и конципирајући слојевито бојено поље, на искуствима уметности летризма, градила апстрактне композиције богате ликовним и значењским садржајима, дајући слици рељефну структуру и пластични садржај.
Деведесетих година свет је почео другачије да гледа на њен народ. Вођена родољубивом потребом да исправи неправду, отпочела је борбу шаљући поруку кроз своју уметност и своја дела. Без жеље да свом раду да политички контекст, национални понос и љубав према земљи почела је да исказује исписујући платна речима и стиховима Јована Дучића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса , Пушкина и Јесењина. Временом, користећи црвену, плаву и жуту боју уз црну и белу, у своја дела уносила је слова која воде неком знаку, слогове који упућују на неки појам или идеју, речи српског или руског језика, називе који усмеравају на оно што је покреће и чему стреми. Тако је настао циклус Ћирилица, који уметница у сталној потрази за одговором на питање Ко сам ја и даље истражује и оплемењује, намерна да пратећи савремене тенденције и модерне утицаје искаже своју приврженост коренима и наслеђу.
Изложба у Официрском дому ће за публику бити отворена до 29. маја.
Дистанцирање
Ранка Радовановић
Дистанцирање
Павиљон у Тврђави
23. април – 19. мај 2026
Слике претежно великог формата, које припадају актуелном циклусу Ранке Радовановић, одолевају покушају жанровског опредљења јер су оне обликоване на успешном, а зачудном комбиновању предела и ентеријера. Наиме, призори планинских пејзажа у измаглици, приморске ведуте или, једноставно, простирање облачог неба дати су кроз простране стаклене портале и дубине прочишћених, елегантних апртмана или тереса. Такође, ови визуали граниче традиције минуциозне сликарске студије са екранским или вештачки генерисним имиџом, у мешавину која одговара потребама актуелног тренутка, односно мешавину ововремног дизајна и, већ дуго запостављене, мануелне истанчаности.
Мотивска и методолошка концепција примењена у делима изложбе „Дистанцирање“ резултира утиском спутаности, односно, наглашеним каналисањем посматрања, те осећајима скучености, меланхолије, усамљености. Чак је и плаветнило неба и мора на хоризонту под контролом конструктивних елемената првог плана, дакле, чак ни у слици „Вода“ нема непосредног одношења. У серији радова „Апартмани“ ове примедбе су и наглашеније. Дакле, на овим радовима предпостављена је слика луксуза, налик рендерима за оглашавање комерцијалних садржаја, суштој етеричности природних места, што наводи на амбивалентна промишљања. У сваком случају, размишљамо о томе чијим очима гледамо. Да ли је у питању неко чије је занимање за вањски свет спутано сопственом потребом за удобношћу или је то неко заточен у себи или, напротив, у кули од слоноваче... Делима очишћеним непосредног присуства људи, Ранка Радовоновић провоцира питања о човеку, границама и дометима успеха, те субјективном осећању среће.
Ранка Радовановић (Смедеревска Паланка, 1977) је дипломирала (2003) и магистрирала (2007) на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду. Током студија је примила Награду Љубица Цуца Сокић за најбољу слику малог формата (2002) и награду из фонда Мр Миодраг Јањушевић за најуспелији рад из области сликарства завршне године студија (2003). Члан је Удружења ликовних уметника Србије (2004) са статусом самосталног уметника (2006). Током 2006/07 боравила је у Cite Internationale Des Arts у Паризу. Представљала је Србију (2008) на XIII Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (Puglia, Italy). Добитница је Специјалне похвале жирија на XI Међународном бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу (2012) као и друге награде XVIII Пролећног анала у Чачку (2014). Учествовала је на великом броју самосталних и групних изложби. Живи и ради у Београду.
Излажбу „Дистанцирање“ Ранке Радовановић можете посетити у Павиљону у Тврђави до 19. маја.
Кустос изложбе је Милан Ристић.