АКТУЕЛНО

Изложба примењених уметника и дизајнера региона Ниш

Поштовани,

Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну биеналну изложбу примењених уметника и дизајнера региона Ниш.

Отварање изложбе је планирано за 1. март 2022. године у изложбеној сали Официрског дома.

Право учешћа имају сви академски образовани уметници.

Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу.

Дела која конкуришу за изложбу треба да буду искључиво из области примењене уметности и дизајна.

Рад са основним подацима и биографијом доставити поштом или лично на адресу Галерије савремене ликовне уметности Ниш, Кеј Кола српских сестара 1/II, 18 000 Ниш, најкасније до 10. фебруара 2022. године.

Галерија СЛУ обавештава све изагаче да после одржане изложбе дођу по своје радове у року од 10 дана по завршетку изложбе.

Напомена: Галерија СЛУ Ниш, сходно епидемиолошкој ситуацији, задржава право измене термина отварања изложбе, о чему ћете бити благовремено обавештени.

Унапред хвала на сарадњи.


Нишки цртеж: Перспективе

Тридесет је година од одржавања прве нишке изложбе цртежа, што представља добар повод за осврт на оснивање и каснији континуитет ове традиционалне годишње изложбе у програму рада Галерије савремене ликовне уметности. Залагањем уметника и радника у култури града, изложба Нишки цртеж установљена је 1991. године. Са жељом да се поспеши активно излагање и продукција цртежа, организатор је на овој првој изложби представио педесетак дела двадесет и четворо уметника, чланова УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Постављена без тематских и стилских ограничења, пружила је веродостојан преглед стваралаштва локалне уметничке заједнице у овој дисциплини. Кроз првих шест годишњих одржавања изложбе, цртеже је на увид јавности дао педесет и један излагач.

Након трогодишње паузе у одржавању, изложба 2000. године доноси промене: национални карактер манифестације и постављање концепта, односно проблема пред уметнике. Драган Перић, председник Друштва ликовних уметника Ниша задао је формат 100 х 32 cm, а томе је одговорило двадесет и троје уметника. Уследиле су теме Крст (2001), Маргина – простор имагинарног (2002), Портрет (2003), Сан (2004), Покрет-преокрет (2006), Изван граница (2007), Толеранција (2008), Комуникација (2009), Нови медији (2010), Реминисценције (2011), Идентитети (2012), Деструкција (2013), Принцип (2014), велики формат B1+ (2015), Рекапитулација (2016), Pro & contra (2017), Интеграција (2018), Граница (2019) и Свакодневица (2020).

У овом периоду два пута начињен је изузетак од праксе конкурса за учешће на изложби, и то 2003. када је у селекцији Бориса Кандолфа излагало деветоро референтних домаћих уметника и 2016. године, када се позиву установе одазвало педесет осморо аутора. Овога пута избор је сачињен по математичком кључу и чинили су га цртежи стваралаца који су својим континуираним излагањем омогућили трајање и значај манифестације.

Укупно до сада, укључујући и ово одржавање, изложба Нишки цртеж бележи укупно 1535 наступа уметника, некада и са више радова. Тиме је ова изложба најобимнија годишња смотра цртежа у Србији. Учешћа у њеним одржавањима узели су значајни протагонисти домаће ликовне сцене, а пажњу стручне и шире јавности задобио је велики број младих уметника. Излагач са највећим бројем наступа је проф. Братислав Башић, са чак двадесет три учешћа. Податак да је у последњих пет година било осамдесет и три дебитанта сведочи о ненарушеној виталности ове изложбе.

Наслов овогодишње изложбе је Перспективе. Настојећи да вреднује разноврсност мишљења теме, сагласно визуелности, комисија је од приспела сто четири, за излагање изабрала шездесет и два уметничка рада.

Мали је број цртежа којима се непатворено функционализује простор (Невена Костић), конструктивно ревидира (Владица Ристић) или сегментирају визуре урбаног окружења (Јована Радојичић). Свакако, сугестија волумена објекта или дубине сцене присутни су у појединим радовима, али преовлађују квалификације друштвеног тренутка, као полазиште проматрања могућих импликација у будућности. Дакле, далеко је више радова којима се бави домаћом социо-политичком збиљом (Ивана Савић, Горан Митић...), глобалним рефлексијама (Братислав Башић) или појавама које су условљене убзаним технолошким развитком (Ана Цвејић, Анђела Леловић, Маја Маљевић, Иван Миленковић...), пандемијском свакодневицом (Јован Спасић) или надзором и контролом над грађанима (Никола Марковић)...

Помањкање историјског поретка (Дуња Станојевић) или суноврат система вредности (Антеа Аризановић) конкретизовано је појединим радовима, или се напротив, текућим процесима даје карактер универзалности, све иако је реч о цикличној ескалацији, некада, хаотичних дешавања (Драгана Б. Стевановић) или вери у промисао апсолута (Елизабета Маторкић Бисенић). Овим се начиње круг оних цртежа којима се метафизички промишља (Драгана Пајковић Додиг, Борис Кандолф, Станиша Радојловић) или слави зачудност (Данијела Фулгоси, Јелена Ђукановић). Перспективе су понудиле основа за графикон животних циклуса (Франц Цурк), поглед на његово протицање (Жељка Момиров) и на крају коначност (Зоран Д. Костић).

Пред негативним појавама или стањем међуљудских односа, један број радова понудио је механизме отклона, била то процесуалност (Магда Радојловић), мимикрија (Бојан Оташевић) или комфор самоизолације (Радован Станојевић)...

Куда као појединци или као друштво идемо може да се назре одгонетањем одговора на то ко смо ми, заправо. На бази овог питања одређени број цртежа нуди представу о дисперзивности утицаја којима смо изложени (Никола Велицки, Драган Хајровић, Владимир Милановић...). На крају, тим полазиштем можда се и највише доприноси погледу у напред.

Овогодишње издање Нишког цртеж афирмише идејни, стилски и медијски плурализам, као концепцијски кредо ове манифестације. Иако показују велику аутореферентност, заступљени радови уметника теми прилажу конструктивне одговоре, а тиме доприносе ишчитавању тренутка и времена које следи. Како се искази на регистру крећу од слутње, скепсе, преко забринутости до страха, док друга линија размишљања ситуацију поставља у раван ширих процеса, тако је њихова улога друштвеног коректива неоспорна. Било да су проблематизоване негативне или девијантне праксе или феномени, било да су њихови одјеци подвргнути критичкој провери, жели се комуницирати са јавном свести и тежи се јавном одговору. То, са друге стране, може бити потврда да задатак који је био пред уметницима има своје оправдање, као уосталом и сама дугогодишња концепција изложбе Нишки цртеж.

https://youtu.be/OvIe32raMLU


Мића Поповић и његови савременици

Интернационани уметнички студио „Радован Транавац Мића“, изложба „Мића Поповић и његови савременици“, 15. децембар

Изложбу чине дела која су избор из колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, а поред Миће Поповића, у поставку су укључени радови још двадесетчетворо аутора приличног генерацијског распона. Свако дело понаособ селектовано за ову изложбу репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.

Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Божо Илић, Габор Силађи, Коста Брадић, као и уметници следеће генерације - Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Поставку чине уметничка дела настала у периоду од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником.

„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно - емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, написала је Милица Тодоровић, музејски саветник у тексту штампаном у каталогу који прати ову изложбу.

Сва дела ове поставке део су богатог фундуса Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Радови су добијени као поклон уметника, или су откупљени на самосталним изложбама аутора, или су у колекцију нишке Галерије доспели захваљујући Ликовној колонији Сићево.

Изложба ће бити отворена до 1. фебруара 2022. године.

https://youtu.be/6_1DNX5_1VI


ЗАПИСНИК СЕЛЕКЦИОНЕ КОМИСИЈЕ - НИШКИ ЦРТЕЖ: Перспективе

ЗАПИСНИК СЕЛЕКЦИОНЕ КОМИСИЈЕ

за избор уметничких радова за изложбу

НИШКИ ЦРТЕЖ: Перспективе

Дана 2. децембра 2021, комисија у саставу Александар Девић, магистар сликарства и графике, Соња Вукашиновић, музејски саветник у ГСЛУ и Милан Ристић, кустос ГСЛУ је од приспела 104 за излагагање изабрала 62 уметничка рада. Водећи се ширим тематским кругом и критеријумима визуелне функционалности, поштујући медијску и разноврсности уметничких погледа, комисија је одабрала дела следећих уметника:

Антеа Аризановић
Братислав Башић
Љубиша Брковић
Лидија Бујић
Никола Велицки
Милан Видојковић
Вељко Вучковић
Наташа Дејановић
Нада Денић
Мирјана Денков
Далијела Димитријевић
Јелена Ђукановић
Славица Ердељановић Цурк
Бојан Живић
Мина Живић
Срећко Здравковић
Нина Истаков
Милан Јакшић
Биљана Јевтић
Марија Јевтић Гајић
Каја Јовановић
Стефана Јовановић
Борис Кандолф
Зоран Д. Костић
Невена Костић
Анђела Леловић
Маја Маљевић
Никола Марковић
Елизабета Маторкић Бисенић
Владимир Милановић
Иван Миленковић
Горан Митић
Жељка Момиров
Анђела Мујчић
Мирон Мутаовић
Катарина Недељковић
Теодора Николић
Бојан Оташевић
Александар Павићевић
Драгана Пајковић Додиг
Магда Радојловић
Станиша Радојловић
Јована Радојчић
Ирена Ранђел
Јованка Рашовић
Владица Ристић
Кристина Ристић
Ивана Савић
Ђорђе Славковић
Јован Спасић
Дуња Станојевић
Наташа Станојевић
Радован Станојевић
Драгана Б. Стевановић
Тамара Томић
Јелена Трајковић Попивода
Драган Хајровић
Даниела Фулгоси
Ана Цвејић
Марија Цурк
Франц Цурк
Јелена Шаленић Терзић


ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ШЕСТОГ НИШКОГ САЛОНА 12/2 ЈЕ МАРИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ ЗА ИЗЛОЖЕНА ДЕЛА ИЗ ЦИКЛУСА „СЕДАМ МОРА“

Комисија у саставу Татјана Перевалов, дизајнер текстила и професор у Уметничкој школи у Нишу, Емилија Ћоћић Билић, кустос и директор Галерије СЛУ Ниш  и др Никола Марковић, доцент на Факултету уметности у Нишу,  донела је једногласну одлуку да награда Нишког салона ове године буде додељена Марији Драгојловић, у селекцији музејског саветника Јулке Маринковић. Уметница се награђује за изложена дела: Саргашко, Мраморно и Црно море из циклуса „Седам мора“.

Радови су настали током прошле и ове године, када је свет суочен са кризом, пандемијом, излолацијом, а Маријини хоризонти посматрачу нуде оазу мира, тишине, спокоја.  Иако  строго геометријски одређени , дају слободу и могућност промишљања о новој реалности.

По речима селекторке  изложена дела одају утисак тишине, мировања, празнине и понитања у дубине смисла данашњег отуђеног света. „Испод наизглед мирне површине, атмосфера у њима делује напето и згуснуто“, истиче Јулка Маринковић.

Марија Драгојловић рођена је 1950.године у Југославији. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где живи и ради. Имала је више самосталних изложби , излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Добитница је више награда, међу којима су награде за сликарство Октобарског салона 1984. и Меморијала Надежде Петровић 1984, награда из Фонда „Иван Табаковић“ 2007, „Политикина“ награда из Фонда „Владислав Рибникар“ 2010. и награда „Сава Шумановић“ 2016.године.

Дела јој се налазе у Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју, Музеју града Београда и Музеју Цептер, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Музеју савремене уметности Републике Српске у Бања Луци, Народном музеју у Сомбору, Народном музеју у Крушевцу, Галерији савремене ликовне уметности у Нишу, Галерији савремене уметности у Зрењанину, Народном музеју у Врању, Савременој галерији у Аранђеловцу, Галерији „Надежда Петровић“  у Чачку, као и приватним колекцијама.

Изложбу Нишки салон 12/2 Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује шести пут и  она представља дијалог и размену  мишљења и  двоје  селектора кроз радове  12-оро уметника. У селекцији  Јулке Маринковић, музејског саветника  у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку нашли су се уметници : Марија Драгојловић, Љиљана Шуњеварић, Катарина Алемпијевић, Јован Чекић, Иван Шијак и Миљан Недељковић. Избор Ђура Радоњића, редовног професора Факултета уметности у Нишу су Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Јован Спасић, Милан Велиновић, Радмила Матејевић и Александар Милановић.

Изложба у Официрском дому биће отворена за посетиоце до 20.децембра, уз поштовање превентивних епидемиолошких мера.


НИШКИ САЛОН 12/2

НИШКИ САЛОН 12/2

ОФИЦИРСКИ ДОМ

23. новембар - 20. децембар 2021.

 

Изложба која носи назив НИШКИ САЛОН 12/2, установљена пре шест година , сада већ представља традиционалну манифестацију у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Концепт изложбе је да изабрана два селектора одређују тему свог ауторског пројекта, тако да изложба представља дијалог, размену различитих мишљења и ставова селектора кроз одговоре изложених дела уметника.

Овогодишњи селектори су:

Јулка Маринковић историчар уметности и музејски саветник из Чачка.Од 1994. године ради у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“. У оквиру далетности Галерије активно се бави изложбеном делатношћу, питањима и активностима везаним за уметнички фонд, употпуњавању и обради збирки, као и њиховом промовисању и презентовању у другим градовима и срединама. Аутор је и кустос циклуса изложби о савременој графици, аутор пројекта и библиографских издања „Уметничка књига Дис“, кустос и координатор Меморијала „Надежде Петровић“, као и многобројних изложби на којима се презентује и промовише савремена визуелна уметност у Србији и околини.Члан је стручног тима у регионалном уметничком пројекту „Препознавање“од његовог оснивања 2004. године.Члан је Националне секције AICA за Србију од 2006. Објављује текстове, приказе, у каталозима, монографским публикацијама, стручним часописима. Учесник је у раду многих програмских комисија, организационих одбора, ликовних колонија и галерија, као и селектор и члан жирија значајних уметничких манифестација.

и Ђуро Радоњић редовни професор из Ниша. Студирао је и магистрирао сликарство на ФЛУ у Београду у класи професора Љубице Цуце Сокић и Раденка Мишевића.Члан је УЛУСа од 1975. године. Упоредо са ликовним стваралаштвом бави се и педагошким радом почев од Уметничке школе у Нишу, Архитектонско – грађевинском факултету у Нишу и Факултету уметности у Нишу. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству (Париз, Луцерн, Рајнх, Велико Трново, Софија, Пловдив, Балчик, Бургас, Солин, Торонто, Велес), самостално излагао више пута у Београду, Нишу, Алексинцу, Лесковцу, Крагујевцу, Манастиру Прохор Пчински, Врању, Прокупљу, Бору, Пироту, Гаџином Хану, Смедеревској Паланци, Бадену, Великом Трнову. Добитник је неколико награда за професионални рад: 1976. Београд, Специјална награда за сликарство Петар Лубарда, 1984. Ниш, Друга награда Уметничке колоније Сићево, 1985. Београд, Награда Југоекспорта на Октобарском салону, 1990. Ниш, Награда СИЗ-а културе за изузетан допринос у култури у 1989. години; 1993. Ниш, Откупна награда Classic Фабрике дувана Ниш, 1994. Ниш; Награда КПЗ за изузетна достигнућа у култури за 1993. годину; 2004. Пирот, Похвала као знак нарочитог признања колега учесника IV Видовданског салона; 2010. Ниш, Мали печат, Награда Нишког графичког круга, на Изложби мале графике.

Јулка Маринковић каже : „Уметници који су одабрани за овогодишње издање Нишког салона убрају се у ред веома значајних актера савремене визуелне уметности и теорије уметности код нас. Стваралачке разлоге и концепте своје уметности они црпу из критичког сагледавања, промишљања и, превасходно, осећања савременог света и савремености, као поетско изражавање унутрашњих истина које ту савременост обликују. Изложена дела, као израз осећања тих истина, одају утисак тишине (основног предуслова за размишљање), мировања, непокретности, празнине и понирања у дубине смисла данашњег отуђеног и поствареног света, света несигурности, неизвесности и пољуљаних вредности (у првом реду хуманистичких и естетских). Атмосфера у њима делује напето и згуснуто, јер испод наизглед мирне површине естетског привида кључа мноштво значења, метафоричких порука и симбола.“ Избор уметника је: Марија Драгојловић, Јован Чекић, Иван Шијак, Катарина Алемпијевић, Љиљана Шуљеварић, Милан Недељковић.

Ђуро Радоњић за избор својих уметника каже: „Сама чињеница да ми је поверена улога селектора ове већ угледне изложбе, не само у оквирима нишког културног миљеа, већ и шире, наводи ме на размишљање о томе како је конципирати? Чињеница је да су кроз нишке галерије у задњим деценијама презентована дела, старих, модерних и најактуелнијих ликовних уметника, па стога мислим да моја пажња може бити усмерена на ствараоце са југа Србије, који су осим личног дара имали школовање у нишкој Уметничкој школи а надградњу на Факултету уметности у Србији. Тиме се ствара основа да стручни људи почну са озбиљнијим истраживањем ликовне сцене изван метрополе. Определио сам се, после великих дилема, за следеће ствараоце: Катарину Ђорђевић, сликарку са озбиљним пређеним уметничким путем и педагошким искуством, Ивану Станковић, која се превасходно бави графиком, сликарку Радмилу Матејевић из Алексинца, Милана Велиновића из Врања, њему генерациски блиског Александра Милановића из Ниша и најмлађег међу њима, Јована Спасића из Власотинца. Њихов заједнички именитељ је неоспорни таленат, сензибилитет јужњака са индивидуалним карактеристикама и заједничка склоност ка истраживању и експерименту на путу остваривања личног става.“

Традиционално, биће додељена награда Нишког салона 12/2 о којој ће одлучивати посебно именован, трочлани жири.

Кустос изложбе Соња Вукашиновић.

Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.

 

https://youtu.be/tK2_dvSQXJ4

 


 "МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ - ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ"

Галерија савремене ликовне уметности из Ниша представила се у Лозници изложбом "Мића Поповић и његови савременици - из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш", коју чине уметничка дела 25 аутора приличног генерацијског распона. Међу ликовним уметницима чија су дела изложена су и аутори који су своје професионалне каријере започели у периоду између два светска рата - Иван Табаковић, који је предавао Мићи Поповићу, затим Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић и Љубица Цуца Сокић. Затим, ту су и дела Мићиних пријатеља и колега са студија. Неки од њих су били и чланови Задарске групе, као што су Коса Бокшан, Петар Омчикус и Бата Михајловић. Поједини аутори, попут Стојана Ћелића, Миодрага Протића, Младена Србиновића, Божидара Продановића, Зорана Павловића, Боже Илића, Габора Силађија, Младена Србиновића и Косте Брадића, били су генерацијски блиске колеге Мићи Поповићу. Најмлађи аутори ове изложбе били су уметници који су стварали осамдесетих и деведестих година ХХ века - Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић. Ликовна дела која чине изложбу настала су током Сићевачке колоније која је почела са радом одмах након оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш, 1970. године. Миодраг Мића Поповић је учествовао у овој Колонији 1971. године, те Галерија поседује два уметничка дела, овог веома значајног и друштвено ангажованог уметника у Србији, током седамдесетих и осамдесетих година ХХ века.

Сва дела која чине изложбу су из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Избор дела сачинила је Милица Тодоровић, музејски саветник. Након гостовања у Лозници, ова изложена уметничка дела ће бити део сталне поставке у Галерији у Нишу. Поменута изложба отворена је у четвртак, 4. новембра 2021. године у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић. Изложбу су отвориле Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш и Милица Тодоровић, музејски саветник. Изложбу можете погледати до 10. децембра 2021. године, сваког радног дана од 9 до 19 часова.


Ликовна колонија "Сићево 2020/21"

Изложбе Ликовне колоније "Сићево 2020/21",

Павиљон у Тврђави, 2 - 20. новембар 2021. 

Ликовна колонија Сићево наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905. године у селу Сићеву надомак Ниша окупила своје колеге из минхенских дана школовања (словеначке и хрватске сликаре), претварајући тако Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, обновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се сваке године одржава.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш од свог оснивања 1970. године до данас води све послове организовања Колоније као и чувања, заштите, проучавања и презентовања дела насталих у њој. Више од 500 уметника различитих генерација и сензибилитета из свих крајева некадашње Југославије и из многих земаља света учествовало је до сада у раду Колоније чинећи целокупан Фонд Галерије СЛУ разноврснијим и потпунијим.

Године 2020. на основу Одлуке кризног штаба града Ниша због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Covid 19 одлучено је да се Колонија одржи путем on line платформе.

Савет манифестације, на челу са председником Миодрагом Анђелковићем, магистром графике, донео је одлуку да у раду Ликовне колоније Сићево 2020. учествују следећи уметници: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша.

Имајући у виду специфичне услове који дозвољавају искључиво on line интеракцију, уметници су у виртуелним турама кроз Сићево упознали део аутентичне атмосфере, живописне пределе и чувену клисуру. Захваљујући дигиталној платформи, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су кроз разговор разматрали низ значајних питања као што су утицај пандемије на уметност, ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима и сл, а публика је била у прилици да све прати путем facebook странице установе. Иако је доживљај клисуре и амбијента директно у природи по први пут изостао, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су изразили високо професионалан став и намеру да Колонији оставе дела завидних вредносно-естетских домета.

Део уметника из овог сазива је наставио своја ранија ликовна истраживања која нису директно везана за сићевачки предео, тако да су ту и тамо провејавале опоре, понекад саркастичне или ироничне поруке и апатична осећања, док се други део у осами својих  атељеа, у властитом имагинарном свету, препуштао машти и креативности као својеврсној врсти одговора на општу конфузну атмосферу страха и неизвесности.

Знатно повољнија ситуација била је ове године, када су се уметници окупили у Сићеву жељни дружења и сликања у живописном амбијенту после више од годину дана изолације. Већ навикнути на општу епидемиолошку ситуацију на глобалном нивоу,  уметници су потпуно ослобођено реаговали на сасвим индивидуалне начине одговарајући на изазове које им поставља свакодневно окружење. Разматрајући низ актуелних проблема и некe личне дилеме везане за природу, пандемију или виртуелни свет испољили су убедљиве изражајне могућности обогативши Фонд галерије рецентним уметничким делима.

Током трајања Колоније осим стваралачког рада, уметници су по већ устаљеној традицији  посетили културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, потом присуствовали пријему у Скупштини града, одржали јавни час за ученике Уметничке школе и присуствовали промоцији монографије Породица Надежде Петровић кроз XIX век аутора Драгане Божовић.

Овогодишњи 58. сазив Колоније су сачињавали: Милован Чикић из Градишке, (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле из Петровца (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић и Тара Родић из Београда, Јован Спасић из Власотинца, Иван Миленковић из Лесковца, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић из Ниша.

Оно што представаља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до десет дана када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот. Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници који су од самог почетка рада Колоније функционисали као јединствена групација пуна елана и позитивне енергије, која је успркос општој неизвесној атмосфери изазваној Covid епидемијом показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада сугеришући неуништиву људску способност да победи све тешкоће.

 


НИШКИ ЦРТЕЖ: ПЕРСПЕКТИВЕ

Поштовани,

Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу Нишки цртеж. Отварање изложбе је планирано за 23. децембар 2021, у изложбеној сали у Официрском дому.

Тема овогодишње изложбе је ПЕРСПЕКТИВЕ.

Право учешћа имају сви академски образовани уметници. Сваки уметник може конкурисати са једним радом, у техници по избору, не већих димензија од 1,5m.

Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу.

Партиципација за учешће на изложби је 600 динара и уплаћује се на жиро рачун Галерије СЛУ Ниш 840-556668-76 Управа за трезор.

Рад са попуњеним формуларом и потврдом о уплати партиципације доставити поштом или лично на адресу Галерије савремене ликовне уметности Ниш, Кеј Кола српских сестара 1/II, 18 000 Ниш, најкасније до 26. новембра 2021. године.

Галерија ће бити у обавези да, уз примерак каталога, врати ауторима изложене радове до 15. марта 2021.

Напомена: Галерија СЛУ Ниш, сходно епидемиолошкој ситуацији, задржава право измене термина отварања изложбе, о чему ћете бити благовремено обавештени.

Унапред хвала на сарадњи.


МИОДРАГ МИЋА ПОПОВИЋ и ВЕРА БОЖИЧКОВИЋ ПОПОВИЋ

Изложбу чине дела из Сталне поставке слика у оквиру Центра за кулутру „Вук Караџић“ у Лозници.

Миодраг Мића Поповић (1923, Лозница – 1996, Београд) припада најужем кругу наших истакнутих уметника, оставио је изузетан траг у српској уметности друге половине XX века. Са животним путем који га је водио од бунтовника и дисидента до редовног члана САНУ, уважаван од стране колега, високо оцењиван од стране критике, прихваћен и вољен од стране јавног мњења, проглашаван је од стране многих за најзначајнијег српског сликара.

Мића Поповић је свом родном граду – Лозници поклонио 20 слика, 18 графика и 2 цртежа за Сталну поставку, која је свечано отворена октобра 1989. године. Широк је временски оквир заступљених дела – од најстарије слике из 1936. (Чукундедина кућа у Лозници) коју је насликао као тринаестогодишњи дечак,  до тада последње слике (Велика мртва природа). Сам уметник је пажљиво сачинио избор дела, тако да она сведоче о свим фазама развоја његовог индивидуалног опуса од почетних слика рађених у духу поетског реализма а интимистичког карактера везаних за породицу (Отац, Мајка), грађански сталеж (Грађани) и народну традицију (Сељачки ковчег) преко асоцијативног сликарства (Барка) и енформела (Слика) до сликарство призора  - најдуже и најзначајније фазе са делима која су ликовна сведочанства о социјалном тренутку (Гвозденов графикон), економској миграцији (Мали гастарбајтер, II класа) безнађу и личној запитаности (Ја сам пао, У част Рембранту).

Уверење да апстрактна уметност има ограничене могућности за трајније присуство у духовном животу људи, дало му је подстрек да крајем шездесетих година XX века, напусти сликарство енформела и врати се реалном свету, фигурацији и свакодневици која је на његовим сликама сурова, ненашминкана, опора, тешка... то је свакодневица радника, сељака, особа набораних лица, људи са друштвених маргина... истина коју је уметник оголио, свестан да прокламована начела хуманистичког живљења до њих не допиру.  Мића Поповић је био сликар увек будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена. Истицао је да је сликарство за њега пре свега „морални чин, пре него што постане естетском чињеницом“.

Миодраг Мића Поповић је од своје четврте године живео у Београду. Први пут је излагао као ученик VII разреда гимназије, 1940 године на XIII изложби београдских уметника. Академију ликовних уметности уписао 1946. године, али због неслагања са начином рада, већ наредне године заједно са колегама из класе професора Ивана Табаковића (Вера Божићковић, Петар Окчикус, Коса Бокшан, Бата Михајловић, Љубинка Јовановић...) напушта студије и одлази у Задар. Придружили су им се Борислав Михајловић Михиз и Коста Андрејевић и оформили су Задарску групу – прву послератну уметничку групу у Југославији. Није му било дозвљено да настави студије.

Прву самосталну изложбу имао је 1950. у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Током педесетих године у више наврата је боравио у Паризу, где је реализовао три самосталне изложбе. У периоду 1980 – 82. живео је у Њујорку и предавао сликање на Њујоршком државном универзитету у Олбанију. Приредио 75 самосталних изложби и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Бавио се филмом, позориштем, ликовном есеистиком, литературом, сценографијом. Режирао је 5 филмова од којих су два била цензурисана и забрањена. Добитник је 14 награда. За дописног члана САНУ изабран 1978. а за редовног 1985. године.

Вера Божичковић Поповић (1920, Брчко – 2002, Београд) је у Београду завршила гимназију и 1946. уписала Академију ликовних уметности, коју у пролеће 1947. напушта и одлази у Задар. Након шест месеци наставља студије, које завршава 1949. године у класи Марка Челебоновића. Заједно са Мићом Поповићем, с којим је у браку од 1949. године, боравила у Паризу. Излагала у земљи и иностранству. Добитница је две награде. Поред сликарства бавила се и таписеријом, позоришним и филмским костимом.

Вера Божичковић Поповић је истакнути представних нашег енформел сликарства. До краја је неговала апстрактни ликовни израз стим што је почетни доминантни сиво црни тоналитет постепено обогађивала бојом стварајући дела изузетних тактилних и   колористичких вредности и унутражњег динамизма. Галерији у Лозници поклонила је шест својих репрезентативних слика из шездесетих и седамдесетих година.

Као животни сапутници и уметнички саговорници „Мића и Вера стоје раме уз раме, подржавајући се, разумевајући се, али свако са својим изразом, својом истином, што је права и посебна врста лепоте“, каже у предговору каталога Марина Цветановић, која ће у петак 22. септембра водити посетиоце кроз изложбу.

Изложба Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић трајаће у Нишу до 20. новембра.

https://youtu.be/rh73VQevkoE