АКТУЕЛНО

Ликовна колонија Сићево – Традиција која нас спаја / Нови град

У галерији ЈУ “КОЦ”-а у Новом Граду отворена је изложба слика и скулптура са Ликовне колоније Сићево – Традиција која нас спаја - у организацији Културно-образовног центра Нови Град.
Ликовна колонија Сићево сматра се најстаријом српском и југословенском умјетничком колонијом, као и својеврсном хроником умјетничких кретања у Србији у 20. вијеку. Основана прије 120 година у селу Сићеву, на иницијативу познате српске сликарке Надежде Петровић, кроз Сићевачку колонију, прошло је више од 400 сликара из свих крајева некадашње Југославије и иностранства, а публика у Новом Граду имаће прилику да погледа дјела: Миодрага Миће Поповића, Стојана Ћелића, Ивана Табаковића, Ивана Фелкера, Виљема Јакопина и других значајних аутора.
Пишући о вриједности Ликовне колоније Сићево, Емилија Ћопић Билић указује да изложба свједочи о сложеним кретањима у умјетности друге половине 20. вијека.
“Изложба Ликовне колоније Сићево – Традиција која нас спаја – избором дела даје увид у део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година“, написала је Билић.
Изложбу “Трaдиција која нас спаја” отворио је начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача, истичући да изложена дјела представљају класику која је, на одређен начин, обликовала развој сликарства у Србији, али и у ширем југословенском простору.
„Сићевачка колонија је једна од најстаријих колонија на просторима бивше Југославије, а ради се о дјелима која могу да заинтересују све грађане Новог Града“, рекао је Дрљача.
У програмском дијелу изложбе говорила је и директор Културно-образовног центра Нови Град Мирјана Дрљача, нагласивши да је поставка дио пројекта Дани Србије у Републици Српској и да је претходно била изложена у приједорској Галерији „Сретен Стојановић“.
“Постављено је 17 слика и осам скулптура из фундуса Ликовне колоније Сићево. Изложба даје антологијски преглед југословенског сликарства у другој половини 20. вијека“, истакла је она.
Теоретичар умјетности Дариа Вујасин, указала је на велику историјску, али и савремену релевантност ове најстарије српске ликовне колоније.
„Вечерас имамо прилику да се вратимо у вријеме и сагледамо шта је значила модерна у Србији у другој половини 20. вијека и да на неки начин видимо шта је то слично из тог периода у данашњој савременој умјетности."
Изложба дјела Ликовне колоније Сићево – Традиција која нас спаја - организује се у оквиру манифестације Дани Србије у Републици Српској, а у галерији Културно-образовног центра у Новом Граду биће постављена од 17. децембра до 29. јануара.

Нишки цртеж – Рефлексије

„Нишки цртеж – Рефлексије“

23.12. 2025. -  23.2.2026.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш верно негује своју традицију годишњег организовања специјализоване изложбе под називом „Нишки цртеж“. Дуже од тридесет година изложба је у фокусу преданости приређивача, верности излагача и подршке посматрача.

За овогодишњу изложбу „Нишког цртежа“ трочлана селекциона комисија је од 102 приспела рада изабрала дела 64 уметника из многих градова Србије, који су на различите начине односно транспарентно, метафорично или симболично одговорили задатој теми - РЕФЛЕКСИЈЕ.

Један број уметника (Јелена Шалинић Терзић, Бранко Николов, Јелена Китић, Ђуро Радоњић, Катарина Ђорђевић, Наташа Станојевић, Бојан Живић, Борис Кандолф, Анита Јовановић Радосављевић, Милица Анђелковић) својим ликовним опсервацијама се парадигматично ослања на природно-физички домен појма рефлексије. Њихова дела било да бележе тренутак који стоји између покрета и мировања, или се ослањају на оптичке илузије таласања и одсјаја, одишу медитативном атмосфером, осећањем смираја и тишине а продукт су садејства промишљености и интровертности непосредне уметничке реакције. Већина аутора (међу којима су Сања Солунац, Братислав Башић, Никола Марковић, Бојан Оташевић, Анђела Мујчић, Зоран Круљ, Марко Стајић, Наталија Бањац, Стеван Китић, Миа Арсенијевић...) определила се за мисаоно-филозофску конотацију термина рефлексије концентришући се на одраз компликованих и конфузних прилика постојеће реалости на eгзистенцијална стања савременог човека, при чему су углови њихових посматрања међузависности мирко и маркокосмоса потпуно полифоно интонирани са извориштима у доменима економије, психологије, идеологије, етике...

Применом различитих мотива, текстуалних порука, симбола, цитата, уметници ликовно дефинишу појам рефлексије у контексту друштвених прилика преко неких од актуелних питања нашег доба као што су: положај жена,  отрошачко друштво, малограђански менталитет, забрињавајућа отуђеност, медикаментна зависност, фрагментација личности, криза идентитета... Изложба подразумева широк генерацијски распон заступљених уметника тако да пружа  могућност дијалога и компарације између радова афирмисаних уметника добро познатих широј и стручној јавности и дела сасвим младих аутора тек окончаног уметничког образовања. Такође изложба сведочи о  азличитом поимању цртежа. Поједини уметници му приступају на традиционалан начин и уобичајним средствима (оловка, угљен, туш и перо, пастел, акварел) граде своје линеарне или бојене структуре лирски, експресионистични или геометријски однеговане, док други, свој однос према цртежу дефинишу кроз проширено поље његовог деловања у другим медијима (слика, дигитални принт, фотографија, видео), свесни да је цртеж изворни почетак иако можда благо приметан у финалном продукту.

 


АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ И ДОДЕЛА НАГРАДЕ

Стручно вођење кроз изложбу и додела награде за најбољи рад на 10. Нишком салону: 12/2
Публику су кроз изложбу водили селектори јубиларног Нишког салона Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу.
Добитник Награде 10. Нишког салона: 12/2 је Душан Стипић Dudwarszky. У име жирија награду је доделила Радмила Костић, музејски саветник у Галерији СЛУ Ниш.

По десети пут се одржава Нишки салон: 12/2, годишња изложба која обухвата дела дванаесторо уметника по избору два селектора. Селектори овогодишње јубиларне изложбе су Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу. У селекцији Ивоне Фрегл своје радове излажу Драгослав Крнајски, Душан Стипић Dudwarszky, Сања Латиновић, Нина Тодоровић, Нина Марић и Дања Текић, док селекцију Слободана Радојковића чине дела Лидије Антанасијевић, Владимира Вељашевића, Елизабете Маторкић Бисенић, Владимира Милановића, Иване Милев и Мине Ракиџић Достанић. Изложбу традиционално прати додела награде за најуспешнији рад. О награди актуелног Нишког салона: 12/2 одлучивао је трочлани жири у саставу: Радмила Костић, историчар уметности и музејски саветник у Галерији СЛУ, Борис Кандолф, академски уметник и мр. Братислав Башић, професоф ФУ Ниш. Награда је припала уметнику Душану Стипићу Дудварском за рад: Метаболизам наратива.

У записнику жирија стоји следеће: „Уметничко дело Метаболизам наратива представља просторну инсталацију која на иновативан и осмишљен начин проблематизује позицију савременог човека у друштву. Градећи слојевито значењско поље, уметник уводи посматрача у просторно-временску комуникацију. Дакле, убедљивим метафорама које поседују снажну, сабијену енергију он преиспитује стварност, указујући на актуелне парадоксе времена. Кроз јасну концептуалну
артикулацију отвара питања идентитета, манипулације, односно, људске егзистенције, развијајући критичан дискурс. Поседујући доследност у раду, оригиналност у избору материјала и завидну дозу критичности, Душан Стипић Dudwarszky гради комплексан визуелни говор и аутентичан став у оквирима домаће уметничке сцене.“

Поред Душана Стипића Дудварског досадашњи добитници Награде Нишког салона: 12/2 су Аница Вучетић (2016), Чедомир Васић (2017), Вукашин Миловић (2018), Радош Антонијевић (2019), Никола Марковић (2020), Марија Драгојловић (2021), Никола Џафо (2022), Дуња Трутин (2023) и Биљана Ђурђевић (2024).

Ову изложбу Галерије савремене ликовне уметности Ниш публика може да посети до 17.
децембра у Официрском дому у Нишу.


ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО 2024/25

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО 2024-25.
Павиљон у Тврђави 4. децембар - 10. јануар
Оснивање Прве југословенске ликовне колоније у селу Сићево 1905. године на челу са Надеждом Петровић је идеју о слободи уметничког стварања преточило у српски културни простор у коме уметници из земље и региона могли да стварају слободно инспирисани пејзажом југа Србије и заједничким радом. У амбијенту Сићевачке клисуре, уметници су проналазили не само инспирацију у природи, већ и заједништво у идеји уметности која превазилази устаљене токове академског реализма. Први сазив Колоније био је састављен од Надеждиних колега - истомишљеника из Србије, Хрватске и Словеније (Јакопич, Грохар, Весел, Јама). После тог окупљања, а потом и изложбе у Београду 1907. године на којој им се прикључују познати уметници тог времена: Вучетић, Мештровић, Видовић, Кризман, затим Михајлов и Божинов из Бугарске. Убрзо су уследили ратови на овим просторима тако да је тек 1964. године на предлог културних посленика града Ниша обновљен рад Ликовне колоније Сићево који се од тада одвија у континуитету.Ликовна колонија Сићево је тако временом учествовала у афирмисању слободе уметничког израза формирајући мост који повезује европске модерне идеје са домаћом традицијом сведочећи о сложеним и вишеслојним кретањима у уметности протеклих деценија.

Више од 500 уметника различитих генерација из свих крајева некадашње Југославије, региона и других земаља учествовало је до сада у раду Колоније дајући значајан допринос развоју националне уметности. Уметници су у раду Ликовне колоније Сићево 2024/25. су током свог боравка у Сићеву реализовали различита уметничка истраживања и представили разноврсне уметничке праксе.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2024. су: Нина Ивановић, Марија Богдановић, Ђорђе Станојевић (Београд), Николија Станојевић, Милан Хрњазовић (Ваљево), Борислав Божић (Хрватска), Динко Ненов (Бугарска), Милан Ристић и Тијана Савковић (Ниш).
Ликовна колонија Сићево 2025. је организована у знаку јубилеја -120 година од Прве југословенске уметничке колоније. У намери да се реконструише изглед Ниша и Сићева у време првог боравка Надежде Петровић и њених колега из
минхенских дана школовања, приређена је документарна изложба, аутора Милице Тодоровић, музејског саветника, коју уз пратеће текстове чиниле фотографије и разгледнице презентоване у виду принта, а које припадају збиркама Народног музеја Ниш, Народне библиотеке Стеван Сремац Ниш и приватним колекцијама. На свечаном отварању је емитован и АI генерисани видео исте тематике, који је креирао мр Александар Девић.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2025.године су: Горадана Каљаловић, Ђорђе Одановић, Иван Петровић (Београд), Ђорђе Симић, Јована Ђорђевић (Лозница), Јошкин Шиљан (Грделица), Драган Момчиловић, Оливера Додић (Ниш) и Ана Слуга (Љубљана, Словенија).
Идући у корак са временом Колонија све чешће поред традиционалних медија представља и радове уметника који се баве новим медијима наглашавајући важност истраживања и комуникације уметника. Поред тога што рецентна уметничка дела остају у колекцији ГСЛУ треба истаћи јасну намеру организатора да савремену уметност учини видљивом и доступном свим генерацијама промовишући културу и уметност не само у нашем региону него и шире.

Записник са жирирања радова за изложбу Нишки цртеж 2025 – Рефлексије

Записник

са жирирања радова за изложбу Нишки цртеж 2025 – Рефлексије

Дана 24.11.2025. Комисија у саставу: Ивана Станковић – магистар графике, професор Уметничке школе у Нишу, Соња Вукашиновић – дипломирани сликар, музејски саветник и Милица Тодоровић – историчар уметности  музејски саветник, прегледала је све радове које су уметници доставили. По конкурсу је приспело укупно 101 рад а комисија је за излагање одредила радове следећих уметника:

Марија Анђелковић, Сања Солунац, Лола Вучковић, Бојан Оташевић,Теодора Мицић, Милица Антонијевић, Наталија Бањац,  Јелена Китић, Весна Милојковић, Драган Хајровић, Марко Стајић, Оливера Петковић, Зоран Костић, Мина Живић, Бојан Живић, Миа Арсенијевић, Ивана Савић, Јасна Гулан Ружић, Бранка Лалић, Анита Јовановић Радосављевић., Јелена Трајковић Попивода, Бранко Николов, Драгана Б.Стевановић, Милица Анђелковић, Жарко Вучковић, Сара Лазић, Стеван Китић, Јелена Симић, Миљана Раденковић, Биљана Јанковић, Љубиша Брковић, Никола Марковић,  Влада Ранђеловић, Катарина Ђорђевић, Миомир Цветковић, Јелена Цветковић, Александар Павићевић, Урош Милинчић, Мина Лучић, Емилија Андрејевић, Јулија Златановски, Анђела Мујчић, Никола Миланов, Зоран Круљ, Данијела Димитријевић, Ђуро Радоњић, Маја Страх, Страхиња Накић, Владица Ристић, Јелена Шалинић Терзић, Емили Јовановић, Милован Пенков, Дејан Ристић, Горан Митић, Братислав Башић, Радован Станојевић, Наташа Станојевић, Борис Кандолф, Драган Момчиловић, Дуња Ћирић, Савина Стефановић, Александра Кокотовић.

У Нишу, 23.11.2025.


10. Нишки салон: 12/2

10. Нишки салон: 12/2

Официрски дом 20. новембар – 17. децембар 2025.

 

По десети пут публика ће моћи да посети Нишки салон: 12/2, годишњу изложбу која обухвата дела дванаесторо уметника по избору два селектора. Селектори овогодишње јубиларне изложбе су Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу. У селекцији Ивоне Фрегл своје радове излажу Драгослав Крнајски,  Душан Стипић Dudwarszky, Сања Латиновић, Нина Тодоровић, Нина Марић и Дања Текић, док селекцију Слободана Радојковића чине дела Лидије Антанасијевић, Владимира Вељашевића, Елизабете Маторкић Бисенић, Владимира Милановића, Иване Милев и Мине Ракиџић Достанић.

У избору дела Ивоне Фрегл заступљени су и класични и тзв. нови медији: скулптура, сликарство, колаж, асамблаж, видео, фотографија, перформанс и инсталација. Тумачећи их Ивона Фрегл, између осталог, наводи: Радови Драгослава Kрнајског проблематизују друштвено-политичку ситуацију, запаљиву реторику и присутну напетост која утиче на све нас. Монументална инсталација Душана Стипића Дудварског разобличава потчињен положај човека данашњице и бесмисао таквог постојања. Перформанси Сање Латиновић указују на прекарни рад уметника, али и на значај заједништва и колективних акција кроз емпатију. Видео радови и колажи Нине Тодоровић утврђују константни отпор природе према нестручним, бруталистичким покушајима њеног кроћења. Визуелно пријемчив полиптих Хербаријум – New Life Нине Марић представља двоструку природу (лек и отров) биљака. Радови Дање Текић нас враћају себи, у неко место, мирног света у коме су све опције не само могуће већ и паралелно присутне.

Селекцију Слободана Радојковића чине радови из домена графике, цртежа, колажа, сликарства, скулптуре и објекта. Одабраним делима Лидија Антанасијевић опсервира друштвено-политичка гибања. Сведене пејзаже Владимира Вељашевића одликује уодношеност површина и тока линије, док колажи Елизабете Маторкић Бисенић носе персонализовану мисао о хуманости и одрицању. Као парафраза сопственог рада, цртежи у боји Владимира Милановића носе прозрачност и  лакоћу. У нестандарним вајарским материјалима, преплетаји Иване Милев конституишу монументални објекат. Дело Мине Ракиџић Достанић је изведено неконвенционалним графичким поступцима, концепцијски индиковано промишљањима о природи простора и окружења.

Ивона Фрегл (Београд, 1969) је дипломирала 2005. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, одсек за Историју уметности, катедра за Историју архитектуре. У периоду 2016-2018. била је кустос и члан уметничког савета галерије Луцида у Београду. Један је од оснивача и директор удружења грађана за развој и унапређење визуелне и ликовне уметности АРТ-ЗУМ. Од 2018. ради као независан кустос. Организовала је, реализовала и била аутор текста у каталозима више од педесет самосталних и групних изложби. Члан је УЛУПУДС-а у статусу самосталног уметника (стручњака у култури).

Слободан Радојковић (Ниш, 1967) је дипломирао на ФЛУ у Скопљу 1992. године. Последипломске студије графике (1996) и докторске уметничке студије (2016) завршио на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради на Факултету уметности Универзитета у Нишу у звању редовног професора за предмете Графика и Графика са технологијом. На пословима кустоса и графичког дизајнера био је запослен у Галерији СЛУ Ниш од 1994 до 2015. године. Иницијатор је оснивања Графичке радионице Сићево 2006. године.

Члан је УЛУС-а од 1993. године, од када је излагао на више од 350 колективних изложби у земљи и иностранству (Македонија, Бугарска, Аргентина, Јапан, Грчка, САД, Канада, Египат, Француска, Румунија, Кина, Црна Гора, Мексико, Италија, Мађарска, Белгија...). Реализовао 32 самосталне изложбе у многим градовима Србије (Ниш, Београд, Пирот, Нови Сад, Кикинда, Прокупље, Смедеревска Паланка, Краљево, Крагујевац, Рашка, Лесковац) и у иностранству ( Бугарска, САД, Канада, Италија, Швајцарска, Црна Гора, Северна Македонија).

На отварању 10. Нишког салона: 12/2 биће изведен перформанс Човече, не љути се Сање Латиновић. Награда Нишког салона за најуспешнији рад биће накнадно додељена, током трајања изложбе. Публика ће моћи да је посети до 17. новембра.


ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА / ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР

 МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 

 

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА

ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР, 14. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР

На иницијативу Министарства културе Републике Србије, манифестација  Дани Србије у Републици Српској ове године повезаће два града и две установе културе -  Галерију савремене ликовне уметности Ниш и Галерију Сретен Стојановић  Приједор. Изложбом  Ликовна колонија Сићево, традиција која нас спаја – избор дела из фонда ГСЛУ Ниш, која ће свечано бити отворена у петак 14. новембра у 19 сати у Галерији Сретен Стојановић у Приједору, биће отпочета институционална сарадња и размена, која ће допринети јачању културних веза у региону.

У 2025. Галерија обележава 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније, претече данашње Ликовне колоније Сићево. Прво забележено на просторима Балкана окупљање уметника у селу надомак Ниша почетком прошлог века и рад у природи иницирала је наша чувена сликарка Надежда Петровић. Иако идеја о боравку и стварању у пленеру сваког лета услед историјских околности није остварена, родоначелница српске модерне, патриоткиња посвећена националним идеалима и њене колеге из минхенских дана школовања, поборници културног уједињења јужнословенских народа, доласком на југ Србије оставили су значајну тековину овом делу земље.

Тек шест деценија касније по угледу на Прву југословенску основана је Ликовна колонија Сићево и од тада се у континуитету одржава крајем лета сваке године. У њеном раду до сада је учествовало 545 аутора из земље и иностранства, који су колекцију установе обогатили са 912 дела, која представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.

Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај првог колонијалног окупљања на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. У складу са тим концепт поставке у Галерији Сретен Стојановић у Приједору одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република.

Изложба Ликовна колонија Сићево - традиција која нас спаја , аутора Емилије Билић, вишег кустоса, избором дела даје увид у део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година. Она указује на слојевита кретања у уметности друге половине двадесетог века и сведочи новим појавама, савременим стремљењима и модерним тендецијама. Хетерогена у визуелном изразу, истраживачким приступима и промишљањима, у контексту времена и амбијента у коме су настала, без ограничења у тематско-мотивском смислу, презентована дела осликавају индивидуалне уметничке стилове, наративне кодове, транспоноване ставове и интересовања. С обзиром на обим и континуирано увећавање, разнородност у смислу генерацијске припадности аутора, средина из којих долазе, медија које негују, идеја и тема који их заокупљају, збирка Сићева, у светлу актуелних дешавања у визуелној уметности, даје прилику за разне видове кустоских проучавања, анализа и поређења. Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединствене културне целине и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму.

Изложба ће за публику бити отворена до 12. децембра.


ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА

ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА 

Између видљивог и наговештеног естетика равнотеже у Утопијским визијама

у четвртак, 13. новембра 2025. у 19 сати, Павиљон у Тврђави, Галерије савремене ликовне уметности Ниш

 

Миљан Стевановић је рођен 1991. године у Врању. Основне академске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића, магистрирао је на истом факултету у класи проф. Добрице Бисенића. Докторирао је 2021. године у класи професора др. Владимира Милановића. Запослен је на Универзитету Метрополитен у звању доцента.

Седам пута је самостално излагао у Београду, Нишу (2018), Новом Саду и Словачкој.

Миљан Стевановић своју инспирацију црпи из  природе. Пејзаж је повод и основа његових слика. Ликовни однос као и композицију конструише по виђеном пејзажу, трансформишући га у велике бојене плохе пастелних боја, без много нарације. Боју таложи, апсорбује, прелама. Флора је сведена и местимично израња из свуматозног пејзаза у сновиђењу. Пејзаж се назире  из бојених површина попут авети, као у сновима нејасних секвенци. Да ли нас уметник оваквим призором заводи, скрећући пажњу на материју која нас окружује и титра нам осећај пријатности и милине, док  смо окружени прелепим крајоликом и божанским ливадама? Кроз његова дела осећамо и мирис озона, кисеоника, магле, али и разноврсног биља. Визуелни утисак он транспонује у емотивно стање. Наративност и пуко пресликавање природе је за њега занемарљиво управо из тог разлога, већ акценат ставља на утиску. Специфичним начином третирања боје, кроз линију и пастуозни потез четком он редефинише класичан медииј слике. Хармонијом бојених плоха, линија и структура уметник изграђује индивидуални ликовни стил на себи својствен начин.

Назив његове изложбе гласи, Између видљивог и наговештеног : естетика равнотеже у Утопијским визијама. Утопија није недостижност већ преображај кроз чин сликања. Лирски призвук је визуелна тишина не би ли уочили границу између видљивог и наговештеног. 

Дакле, Стевановић гради композицију од апстрактних површина, аморфног облика у свуматозном ефекту, налик везу пастелним концем хоризонталних редова. Боја прати сенку и облик жељеног призора попут сна или фатаморгане. Све делује крхко и нежно стављајући акценат на духовни и емотивни доживљај који уметник у том тренутку има. 

Изложба Миљана Стевановића трајаће од 13. до 30. новембра 2025. год. 


Изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције ГСЛУ Ниш / Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот

У  Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена jeизложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. 

Представљањем  радова нишких ауторки у Пироту две установе културе настављају дугогодишњу плодну међуинституционалну сарадњу, пружајући овога пута публици пиротског краја прилику да се на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом и индивидуалним развојним путем уметница које су пореклом или радном биграфијом везане за ово поднебље.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у областивизуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима.У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен.

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће бити отворена до 27.новембра 2025. године.


У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024. године.

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024.

28. октобар - 26 новембар 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је 2005. године обележавала век постојања Ликовне колоније Сићево, прве југословенске колоније чији је оснивач српска хероина и сликарка Надежда Петровић. Те исте године започете су припреме око оснивања Графичке радионице која би окупљала искључиво уметнике који су графичари по вокацији или у свом професионалном раду негују графику као посебну ликовну дисциплину. Први ствараоци окупили су се у пролеће 2006. године у прелепо селу надомак Ниша, на обронцима сићевачке клисуре. Живописна природа очарала је уметнике па су ову божанску природу уткали у графички лист. Само неколико година касније, тачније 2008. Графичка радионица добија међународни карактер. Преко деведесет уметника из Србије, Црне Горе, Македоније, Словеније, Бугарске, Пољске, Италије, Белгије, Данске, Канаде, Мекска, Америке, ставарало је у Сићеву. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка Графичке радионице сада броји

преко 200 графичких листова, различитих техника и стилова. Већи део уметника стварао је у духу свог већ оформљеног ликовног израза, па стога баштинимо дела разнородних графичких техника, стилова и опредељења. Дела настала у графичкој колонији излагана су поред Ниша у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду.

У периоду од 2022. године до 2024. одржана су три окупљања графичара из Србије, Италије Словеније, Белгије, Америке, Француске. Учесници ова три сазива су различите генерацијске доби, потичу из различитих средина и култура, свако од њих има већ изграђени ликовни стил и језик.Образовање из области

уметности стекли су на различитим Академијама, ипак, рад у радионици узприпрему матрица, ецовање плоча и сито

штампи размени искустава зближио је све њих у циљу стварања јединственог графичког листа. Многи од њих су по први пут боравили у Сићеву па је разгледање природних лепота у окружењу као и културно историјских знаменитости додатно инспирисало што се и уочава на реализованим радовима. Учешће словеначких графичара захваљујући свесрдној помоћи словеначке Амбасаде у Београду потврдио је вековну сарадњу

уметника са ових простора и нераскидиву везу словенских народа започету још давне 1905. Савремена графика превазилази традиционалне оквире па и дела настала на овој радионици потврђују да графика може проширити устаљене принципе и структуру самог графичког листа. Боравак и рад са савременим графичарима попут наших учесника наводи нас на закључак да свако од њих има себи својствен не само ликовни језик већ и читав процес израде, држећи се личне рецептуре

ради добијања специфичних ефеката. Тако да они експериментишу не само са техничким поступком већ и са идејним постулатима самог графичког медија. Сваки следећи сазив је изнова и изнова занимљив, број уметника који бораве

у Сићеву је све већи, добра искуства, пријатне успомене о боравку у нашој радионици све се даље и гласније чују, што нама као организаторима даје посебан подстрек да смо на правом путу и да је мисија звана Графика испуњена.

20 - 27. јун 2022.

Учесници овог сазива били су:

Оливер Пилић из Словеније, Хелена Тахир из Словеније, Александар Ботић из Новог Сада, Лидија Крњајић из Новог

Сада, Никола Миланов из Ниша.

5-11.2023.

Учесници овог сазива су:

Роман Кушар из Белгије, Митја Станек из

Словеније, Дуња Недељковић из Италије,

Лидија Среботњак Пришић из Новог

Сада, Данило Пауновић из Ниша.