АКТУЕЛНО

Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац

Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш
Четвртак, 14. март 2024. у 19 ч
Уметничка галерија, Мајке Југовића 12, Крушевац

Приређивање изложбе дела насталих у оквиру рада два сазива Ликовне колоније Сићево, 2022. и 2023. године, у Уметничкој галерији у Крушевцу, пада у години у којој се бележи 60 година од обнављања рада ове најстарије ликовне колоније у Србији, и у којој се сустичу неколико јубилеја. Наиме, у тек протеклој години низом изложби и манифестација обележено је 150 година од рођења најзначајније српске уметнице Надежде Петровић, сликарке, фотографкиње, хуманисте, ратне болничарке, активисткиње за социјална, друштвена и женска права, чијим је залагањем на окупљању сликара вођених јужнословенском идејом, поред организације изложби и оснивања ликовних удружења, у селу Сићеву надомак Ниша 1905. године, утемељена прва ликовна колонија. Већ, наредна година, 2025. бележи, поред 110 година од смрти Надежде Петровић, и 120 година од оснивања Ликовне колоније Сићево, данас међународног карактера.

„Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године носилац рада Колоније, кроз послове непосредне организације годишњих сазива, чувања, заштите, проучавања и презентације дела насталих у оквирима њених одржавања. Бележећи динамичне промене (претежно) у домаћој уметности од седамдесетих година до данас, 909 уметничких дела, 532 аутора, у колекцији Галерије СЛУ прибављено је кроз ову манифестацију. На основу квалитета дела и њихове референтности у оквирима опуса аутора, мора се приметити да су и водеће личности ових кретања осећале личну и професионалну одговорност према историјској важности места у које су дошли да стварају, те према манифестацији која негује сећање на догађаје и личности које су га обележиле...
Шездесет одржаних годишњих сазива и изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“ разлог су сажетог подсећања на њено оснивање. Ово је друга изложба Колоније у досадашњој пракси установе којом се обједињују дела два сазива. Наиме, пандемијске околности 2020. и 2021. године навеле су на овај искорак, који је резултирао програмом који атрактивније и примереније одражава дисперзивност уметничког тренутка, нешто ширим увидом у разноликости мишљења дела. ...
Трајан допринос колекцији Галерије савремене ликовне уметности Ниш и запажена изложба су бенефити сарадње са личностима високог уметничког интегритета, али онај мање видљив допринос култури које се остварује кроз ову манифестацију није нимало занемарљив. Реч је мобилности уметника, стварању повољне атмосфере за размену професионалних мишљења и искустава, те међусобном препознавању и сарадњи стваралаца." / Милан Ристић, из текста у каталогу.
Учесници сазива 2022. године: Лидија Антанасијевић (SRB/GBR), Зоран Вељковић (SRB/GBR), Милорад Младеновић, Александар Павићевић, Страхил Петровски (MKD), Драго Симић, Цветка Хојник (SVN) и Љиљана Шуњеварић.
Учесници сазива 2023. године: Милан Видојковић, ДИM TИM (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Ким Кјунџу (KOR), Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић, Дејмон Коварски (AUS) и Мирољуб Филиповић.
Изложба је отворена до 10. априла 2024.

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ
избор из Фонда скулптура из колекције Галерије СЛУ Ниш
У четвртак, 7. марта 2024. године, у 19 часова, у Интернационалном уметничком студију „Радован Транавац Мића” биће свечано отворена изложба „Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”. Изложба се организује у сарадњи са Галеријом саваремене ликовне уметности из Ниша, а у оквиру програма обележавања Дана града Ваљева. Аутор изложбе је музејска саветница Милица Тодоровић.
Изложбу чине дела десет вајара, чији су радови део Збирке савремене скулптуре у фонду Галерије саваремене ликовне уметности Ниш, која доминантно почива на делима уметника из Србије, али и аутора из свих бивших југословенских република. Пред публиком су скулптуре Златка Гламочака, Мирка Марића, Рајка Попиводе, Здравка Јоксимовића, Драгана Јеленковића, Марка Црнобрње, Мрђана Бајића, Габриела Глида, Радоша Антонијевића и Рада Мутаповића. Галерија савремене ликовне уметности Ниш је своју колекцију обогатила изложеним делима захваљујући учествовању поменутих аутора у раду Ликовне колоније „Сићево“, или откупима са њихових самосталних и колективних изложби реализованих у Нишу.
Десеторо уметника, чија дела чине изложбу, на симболичан и метафоричан начин третира потпуно различите феномене стварности, преко наратива чија изворишта припадају областима људске психологије, етике или су из домена екологије, социјалне и друштвене политике.
„Поводом презентације у Ваљеву сачињен је избор од десет скулптура насталих током последњих двадесетак година. Изложба је концепцијски осмишљена тако да акцентује две карактеристике типичне за новију скулпторску праксу. Прва је ликовно-визуелног карактера и подразумева феномен пробијања и проширења устаљеног појма скулптуралног, што је праћено процесом релативизације дефиниција скулптуре. Друга промена је садржинско-сазнајног карактера, а манифестује се пре свега у домену проширења тематског репертоара вајарских дела оним темама које садрже јасну алузију на егзистенцијална питања живота човека затеченог у лавиринту постојећих друштвених прилика. Морамо нагласити да је процес уздрмавања „сигурности“ модернизма који се задовољавао такозваним неутралним темама и углавном ларпурлартистичким истраживањима, започет појавом нове генерације скулптора углавном београдске ликовне сцене, крајем осамдесетих година XX века, али је свој озбиљан замајац доживео тек у овом веку, односно последњих двадесетак година. Управо је освешћивање савремене хуманистичко-етичке проблематике заједнички именитељ дела која чине изложбу у Ваљеву, упућујући нас на постојање различитих аспеката ликовне ангажованости”, истиче ауторка изложба Милица Тодоровић.
Изложба ће бити отворена до 1. априла 2024. године.

Бијеналe плаката пекиншке опере

Официрски дом, 5 - 30. 3. 2024.

Бијенале плаката пекиншке опере је основано 2022. године,  са циљем да кроз дизајн плаката представи и промовише пекиншку оперу, која је као традиционална уметничка форма веома важан чинилац кинеске културне баштине. Кроз бројне изложбе широм света (Кина, Јапан, Сингапур, Пољска, Мексико, Канада) Бијенале такође афирмише међународну размену у области дизајна и уметности, те подстиче интернационални стваралачки дијалог.

Пекиншка опера је јединствена уметничка форма, која претставља симбиозу музике, вокалног извођења, мимике, плеса и борилачких вештина, те сажима готово све фолклорне елемената Кине. Боје, звуци, сваки корак, поглед и орнамент носе дубоко значење. Сценографија је минималистичка, а  време и радњу одређују музика и симболи. Бич у руци постаје коњ, весло прелази реку, а барјаци на леђима евоцирају војсковођу. Костими говоре о друштвеној улози и положају ликова, док маске откривају њихову суштину. Црвена маска симболизује поштење, бела лаж, жута храброст, а златна божанство.

На конкурс овог бијенала пристигло је 1196 радова из 35 земаља. Међународни жири, на челу са др Ли Шуом, предавачем и кустосом из Пекинга, одабрао је 50 плаката за ову изложбу. Учесници су признати уметници на пољу плаката из Кине, Индонезије, Пољске, Немачке, Србије, Словеније, Словачке, Шпаније и Колумбије. 

У својству коорганизатора изложбе у Нишу на свечаном отварању изложбе публици ће се обратиће графички дизајнер Иван Мишић, а својим присустваом догађај ће увеличати и др Ли Шу, председник селекционе комисије Бијенала.

Упознавање са светом алегорија и симбола пекиншке опере и висок ниво савременог графичког обликовања разлози су због којих Гарлија СЛУ позива публику да неизоставно посети ову изложбу у Официрском дому до 30. марта.

 


ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША ‒ ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Жеља и потреба за проучавањем дела ликовних уметница Ниша у фонду Галерије савремене ликовне уметности Ниш подстакнута је значајним јубилејом ‒ 150 година од рођења Надежде Петровић, чувене сликарке, ликовне педагошкиње, организаторке културних догађаја, ауторке ликовних критика, друштвено ангажоване жене која се бавила сакупљањем етнографских предмета и свој патриотизам исказала као ратна фотографкиња и болничарка у балканским ратовима и Великом рату. Била је родоначелница српске модерне, наша најзначајнија уметница на почетку прошлог века. Основала је Прву југословенску уметничку колонију у селу Сићеву надомак Ниша, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Време у коме су она и њене савременице живеле и положај жена у друштву битно се разликују од данашњице. Почетак двадесетог века био је период захуктавања борбе за женску еманципацију у свим  сегментима живота и друштва, а преко сто година касније, иако не у целом свету, жене имају право гласа, могу да се школују и раде, али је наше друштво као патријархално и даље на путу остваривања једнаких могућности за све.

У првим деценијама након ослобођења земље у Другом светском рату, сходно општој друштвеној клими, политичким и материјалним приликама, скромним условима школовања и усавршавања, тадашњем положају и васпитању, и поред већ освојених женских права, у граду је било тек неколико академски образованих ауторки. Развој културе, деловање Друштва ликовних уметника, оснивање Уметничке школе и, касније, установе специјализоване за савремено стваралаштво, определили су већи број жена ка професионалном бављењу ликовном уметношћу, а крај двадесетог века бележи појаву нових генерација сликарки и графичарки, које се укључују у актуелне токове, презентујући свој рад самостално или на колективним смотрама, као део резиденцијалних програма и пројеката.

Личност, стваралаштво и друштвени ангажман Надежде Петровић били су непосредна инспирација за бављење овом темом, уз намеру да се укаже на вредан допринос жена које су се бавиле уметношћу и биле активне учеснице ликовног и културног живота Ниша.

Оснивањем Галерије савремене ликовне уметности 1970. године, Ниш је добио установу која је од самих почетака, поред праћења, популарисања и презентације савременог националног и страног стваралаштва, била посвећена и прикупљању, чувању, проучавању и заштити уметничких дела. Галерија данас баштини у уметничком, естетском и историјском смислу вредан фонд од 1778 експоната сврстаних у пет збирки.

Збирка дела ликовних уметника Ниша, оформљена захваљујући поклонима, откупима, Ликовној колонији Сићево, Графичкој радионици и другим видовима програма, даје увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја и предмет је бављења и проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско-мотивском односно стилско-медијском смислу.

Део Збирке чине радови уметница које живе, раде и стварају у граду на Нишави, или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. У фонду Галерије заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која представљају значајно културно наслеђе града и Нишлијке мапирају као плодне актерке културног живота своје средине и читаве земље.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад уметница различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству и биле активне у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

Као што је случај у Збирци ликовних уметника Ниша и фонду у целини, тако и међу њиховим делима доминирају графике, слике и цртежи, драгоцени у смислу упознавања рада, праћења стваралаштва, индивидуалног развојног пута и увида у ликовну сцену града. Заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Колекција је овим експонатима обогаћена највећим делом захваљујући Ликовној колонији Сићево и Графичкој радионици, а известан број су индивидуални поклони или откупи са самосталних и колективних изложби.

У намери да се свеобухватно презентује стваралаштво нишких ауторки, за ову изложбу одабрано је педесет радова насталих у периоду од 1973. до 2021. године. Реч је о делима излаганим појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикованим у каталозима и монографијама, али никада презентованим као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру који обухвата период непосредно пре и од оснивања Галерије СЛУ, као матичне установе која прати активност стваралаца града, све до актуелног тренутка, ова дела осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве, савременa стремљења и модернe тенденцијe. Као таква, пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или зналачки комбинујући материјале, радовима нишких ауторки преовладава
мотив природе. Поред пејзажа у класичном сликарском смислу, у делима Јелице Ашанин, Неде Веселиновић, Лане Шуклетовић, Марије Стојиљковић и савременијег приказа Јелене Китић употребом дигиталног принта, као и представа предела и клисуре којом протиче Нишава у перспективи Весне Васовић и Марје Јанковић, уметнице су визуелне сензације и импресије окружења преносиле на платно и апстрахујући их вештим цртачким потезима уз неретку примену различитих материјала попут Славице Ердељановић Цурк или геометријском апстракцијом анализирајући појаве попут светлости, стена, планинских масива као Мирјана Анђелковић.

Мотив природе присутан је и у слици ауторке Зорице Костић, првој датираној у колекцији, која је током година остала доследна вештом колористичком приказу цвећа и вегетације. Цвеће је било иницијални импулс и за експресивну у изразу Соњу Вукашиновић, која мртву природу слика интензивним бојама, богатим пастозним наносима, као и за суптилну у изведби, применом технике литографије, Дивну Милошевић.

Доминација мотива природе не треба да чуди, већина дела настала је током боравка у Сићеву. Попут Надежде Петровић, нишким сликаркама несумњиво је пријала слобода стварања под
отвореним небом. Неограничене у мотивско-тематском смислу, у своје радове, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка околине и манастира, остварених познанстава и дружења са другим учесницима или гостољубивим житељима, попут Зорице Фуруновић и Марије Павловић.

Инспиративна за уметнице била је и карактеристична рурална архитектура. Своје место, након клисуре, стена и разноликог растиња, пронашла је, кроз приказ детаља сеоских кућа, у радовима графичарке софистициране ликовне лексике Иване Станковић, у апстрактним представама фактографије и рељефа зидова Наташе Дејановић и радовима Радмиле Матејевић, која комбиновањем различитих техника третира проблематику живота људи у предграђу, руралним
насељима, напуштеним градовима.

Вођена деликатном креативном енергијом, сталну потребу за новинама у раду и експериментисањем материјалима Лидија Узелац је, негујући препознатљиву ликовну поетику, преточила у крајње апстрактну композицију једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, док је на релацији између једне врсте неоенформела и геометријске апстракције Биљана Јовчић анализирала унутрашње светове и формирала ирационалне просторе.

Међу радовима издваја се сугестиван портрет Иване Савић, а индивидуални уметнички израз јединствен у мотивско-тематском и ликовно-визуелном смислу, комбинујући материјале, технике и медије неговале су Катарина Радојловић, Анђела Мујчић, Јана Илић, Јелена Станојевић и Александра Сенчански. Доследна у избору наратива, технике и стила била је Бранка Ђорђевић, сликарка експресионизма, која је наглашеним колоритом класично конципирала композиције.

Колекција Галерије је захваљујући откупу дела обогаћена новијом продукцијом радова Катарине Ђорђевић и Јадранке Мишић Пејовић. У комуникацији са културно-историјским наслеђем, односно ослањајући се на традиције нашег средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, ове уметнице су створиле особен ликовни израз који делује просторно и временски безгранично. Слична семантика присутна је и у делу Биљане Јанковић, а прошлост града и околине били су полазна тачка у стваралаштву Мирјане Мање Поповић, ауторке једине таписерије у збирци, посвећене дизајну текстила и изради таписерија.

Последњих година, након оснивања Графичке радионице, занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су обогатиле Данијела Димитријевић, Ана Бонџић, Ана Ванушић,
Јана Митровска, Марија Цурк, Ирена Ранђел и Мина Живић. О давнашњем интересовању за графичка истраживања говори и учешће Душице Прелевић на Симпозијуму литографије одржаном у Уметничкој школи у Нишу 1986. године.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су остале верне слици, цртежу и графици, спремне да се отисну у увођење новина у свој начин рада – у виду актуелних праваца,
комбиновања и експериментисања новим материјалима. Са друге стране, интересовање за скулптуру заокупило је само две ауторке ‒ Олгу Милић, вајарку модерног скулпторског израза и изузетног стваралачког сензибилитета, опредељену за концептуалну скулптуру, добитницу прве награде за вајарство на Октобарском салону 1983. године, и Весну Милојковић, која негује сложен, најчешће фигуративни приступ скулптури, и класичне анатомске форме гради специфичном обрадом и обликовањем материјала.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања. Конципирана у циљу сагледавања стваралаштва жена током последњих пет деценија, ова поставка заступљеним наративима, поетикама и приступима осликава разноликост и представља их као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумњив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, савремене токове и модерне тенденције. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић


Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси

U Перјаничком дому МСУЦГ отворена је изложба “Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која представља избор из Збирке савремене скулптуре Галерије СЛУ Ниш.

На отварању су говориле Маја Дедић, кустоскиња МСУЦГ и Емилија Билић, директорица ГСЛУ Ниш.

Својом концепцијом изложба нуди један од могућих пресека развоја новије скулпторске праксе ликовне сцене Србије у протеклих 25 година.

Реализација изложбе је плод вишегодишње сарадње између двије установе, а за разлику од првог циклуса сарадње, када је у Подгорици представљена актуелна ликовна сцена Ниша (2018), овог пута Галерија презентује дио своје уметничке колекције, ауторском изложбом историчарке умјетности Милице Тодоровић „Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која почива на избору из збирке скулптура.

На изложби су приказана дела Златка Гламочака, Мрђана Бајића, Рајка Попиводе, Здравка Јоксимовића, Габриела Глида, Драгана Јеленковића, Радоша Антонијевића, Марка Црнобрње, Мирка Марића и Рада Мутаповића.

Изложба је отворена за јавност до 27. фебруара.


Надежда Петровић: без боје

Изложба цртежа из колекције Народног музеја Србије под називом Надежда Петровић: без боје, ауторке Евгеније Блануше, музејског саветника. У жељи да упозна публику са цртачким опусом родоначелнице српске модерне уметности, Галерија поставком радова насталих у периоду од 1894. до 1912. године у Београду, на студијским путовањима по Србији и у Риму, наставља обележавање јубилеја 150 година рођења Надежде Петровић.
Изложена дела представљају значајно сведчанство о њеном цртачком умећу, сликарском напредовању, запажању и мотивима који су је интересовали. Према речима ауторке, не могу се извући из контекста целокупног стваралаштва, првенствено сликарства, по којем је Надежда то што јесте - један од најзначајнијих српских сликара не само времена у којем је радила, већ и читавог 20. века. Својим истраживањем Блануша је обухватила све цртеже који се чувају у Народном музеју Србије, групишући их у три целине. Прву чине скице и необавезне белешке, настајале без претходног планирања, спонтано, без трага експресивности својственог за њен сликарски потез. Другој групи припадају цртежи са студија, који показују да је, следећи педагошке захтеве својих професора достигла завидно умеће у академском начину цртања. Трећа група је  посебна целина, издвајаја се од остатка њеног цртачког опуса, и фигуративно може се рећи да су блиски графичком експресионизму.
Цртежи Надежде Петровић одликују се деликатношћу која открива тајанствени аспект стварности, где се према тумачењу ауторке „све и ништа сусрећу и прожимају, па су с једне стране потпуно испуњени графичким формама, а са друге су сведеног графичког репертоара“.  У односу на сликарска остварења, која одишу богатим колоритом и снажном енергијом, Надеждине цртеже одликују  нежни тонови и суптилност у изведби.
Изложба ће за публику бити отворена до 23. фебруара.

Нишки цртеж - Надеждиним путем

Изложба се приређује под симболичним називом Надеждиним путем и посвећена је обележавању значајног јубилеја – 150 година од рођења наше познате сликарке Надежде Петровић (1873-1915).
Изложбу чине радови 52 уметника широког генерацијског распона из многих градова Србије. Вођени уважавањем и емотивним линијама односа према Надежди Петровић, услед доброг познавања њеног живота и дела, аутори имају различите личне приступе које дефинишу разрађеном цртачком семантиком, поштујући властити уметнички интегритет и ликовни израз.
Поједини уметници спознају изражајне карактеристике  личности Надежде Петровић посредно их саопштавајући преко цитата њене чувене портретне фотографије из 1909. године. Други, у њима својствене пејзажне мотиве и амбијенталне призоре синтетишу силуетни приказ Надежде Петровић. Бројна је група уметника којима је опус чувене уметнице полазни креативни импулс. Они или на различите начине и у личном маниру парафразирају нека од њених чувених дела или негују жанровску блискост са њом евидентну у склоности ка пејзажу или портрету. Поједини уметници алудирају на Надеждина интересовања за културну и уметничку баштину, етно традицију и фолклорне мотиве док други на нивоу симбола и метафора говоре о њој. Дисперзивна су концепти, идејне опсервације и ликовне елаборације али је заједнички именитељ свих радова контекстуална блискост  са Надеждом Петровић, прожета осећањем поштовања њене улоге у нашој историји и цењења њеног доприноса српској модерној уметности.

Надежда Петровић је свој професионални и животни пут обележила бројним активностима. Била је пре свега сликарка али и наставница цртања, организаторка изложби, ликовни критичар. Учествовала је у хуманитарним акцијама, залагала се за еманципацију жена, за ослобођење и културно уједињење јужних словена. Била је прва жена ратни фотограф и добровољна болничарка у Балканским и Првом светском рату. Животне околности су је повремено доводиле до Ниша.  Добро је познавала овдашње прилике, аутентичне природне лепоте, ентолошке особености... што је резултирало одлуком да 1905. године у селу Сићеву реализује своју идеју о Југословенској уметничкој колонији. Био је то први пример на Балкану заједничког рада уметника у природи.  Надежда Петровић је тако граду Нишу оставила значајну тековину и дала додатни разлог да се са посебном пажњом негује сећање на њу.Изложба Надеждиним путем је својеврсни омаж савремених уметника према изузетној претходници. Неки од заступљених уметника су: Ђуро Радоњић, Александар Младеновић Лека, Братислав Башић, Јелена Шалинић, Љиљана Шуњеварић, Бојан Оташевић, Зоран Костић, Јелена Петровић Луковић, Елизабета Маторкић Бисенић...

Изложба ће трајати до 20. фебруара.

СИЋЕВО 20/21, Галерија Методи Мета Петров

Галерија Методи Мета Петров
Изложба 59. и 60. сазива ликовне колоније ,,Сићево’’
У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али и значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вреднисти које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за ликовним програмима, резултирали спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија ,,Сићево’’. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложба сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године носилац рада Колоније, кроз послове непосредне организације годишњих сазива, чувања, заштите, проучавања и презентације дела насталих у оквирима њених одржавања.
Шездесет одржаних годишњих сазива и изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније ,,Сићево’’ разлог су сажетог подсећања на њено оснивање. Ово је друга изложба Колоније у досадашњој пракси установе којом се обједињују дела два сазива. Наиме, пандемијске околности 2020. и 2021. године навеле су на овај искорак, који је резултирао програмом који атрактивније и примерније одржава дисперзивност уметничког тренутка. На тај начин је дошло до актуелизације излагачке политике организатора која је сада на снази.
Учесници сазива из 2022. године су Лидија Антанасијевић, Зоран Вељковић, Милорад Младеновић, Александар Павићевић, Страхил Петровски, Драго Симић, Цветка Хојник и
Љиљана Шуњеварић.
Учесници сазива из 2023. година су Милан Видојковић, ДИМ ТИМ (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Кјунџу Ким,
Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић, Дејмон Коварски и Мирољуб Филиповић.
Галерија СЛУ, Ниш
Милан Ристић

Ауторско вођење

Позивамо вас да последњег дана изложбе Надежда Петровић: Модерност и нација, у петак 5. јануара 2024. године у 13 сати у Павиљону у Тврђави присуствујете ауторском вођењу проф.др Игора Борозана, редовног професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Изложбу је у част значајног националног јубилеја, стотину педесет година од рођења чувене сликарке, Галерија савремене ликовне уметности Ниш приредила у сарадњи са Народним музејом Србије.

Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресинистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.

Изложба аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, редовних професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у Нишу је приређена уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Репблике српске у Бањалуци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку.

Током предстојећих празника дела Надежде Петровић у Павиљону у Тврђави публика ће моћи да види сваког дана осим 1. јануара од 10-18 сати, а у недељу 31. децембра од 10-14 сати.

Галерија СЛУ Ниш