„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ

ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ

Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/

После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.

На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...

Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.

Различите уметничке праксе код једног дела уметника  доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду  на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.

Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима.  Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.


Нишки цртеж 2024, Записник селекционе комисије

Изложба Нишки цртеж 2024
СТРУКТУРЕ

З А П И С Н И К селекционе комисије

Комисија у саставу: дипломирани сликар , виши кустос Милан Ристић, историчар уметности, музејски саветник Радмила Костић и дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић је након детаљног прегледавања радова 94 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Структуре, за излагање изабрао радове следећих уметника:

Даниела Фулгоси, Доминика Морариу, Јелена Шалинић Терзић, Теодора Мицић, Бојан Оташевић, Милица Антонијевић, Јелена Аранђеловић, Никола Радосављевић, Ана Цвејић, Јасна Гулан Ружић, Јован Спасић, Дејан Ристић, Драгана Купрешанин, Невена Костић, Татјана Мартицки Цвејин, Јелена Трајковић Попивода, Радован Станојевић, Наташа Станојевић, Биљана Јевтић, Маја Петковић, Слободан Радојковић, Весна Зарев, Ђуро Радоњић, Јулија Дубовац, Анђела Мицић, Данило Пауновић, Милица Рајковић, Тамара Пешић, Теодора Николић, Стеван Китић, Јелена Китић, Марта Пејчић, Марко Стевановић, Никола Марковић, Јелена Маликов, Миљана Димитријевић, Јована Петровић, Ивана Савић, Софија Миловановић, Биљана Вуковић, Јована Ђорђевић, Братислав Башић, Борис Кандолф, Тијана Миљковић Александра Стојановић, Владица Ристић, Владан Ранђеловић, Никола Миланов, Анђела Мујчић, Аница Радошевић, Иван Перак.

У Нишу, 28.11.2024.

 

Комисија:

  • Милан Ристић
  • Радмила Костић
  • Соња Вукашиновић


Анђела Мујчић "Сагледавање"

Анђела Мујчић

Сагледавање

слике, цртежи, објекти

Павиљон у Тврђави

19. новембар у 19 сати

У уторак, 19 априла у 19 часова, у Павиљону у Тврђави биће отворена изложба слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић, под називом „Сагледавање“.

Петнаест година континуираног присуства на домаћој ликовној сцени и евидентне лексичке, тематске и програмске аналогије и дихотомије у уметничком раду разлози су приређивања мале ретроспективне изложбе слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић. Радознало, кроз тзв. мале теме и хумор, Анђела Мујчић је свој уметнички рад најпре водила путањом лагане носталгије, а с осећењем за љупко и симпатично, затим привела пољу друштвених односа и латентном активизму, да би својим уметничким сазревањем зашла у поље духовности и самоспознаје. Ову развојну линују пратимо кроз пет циклуса дела, чији избор чини актуелну изложбу „Сагледавање“. То су: „Вечита игра“ (2008- 2016), „Happy place“ (2016), „Женска посла“ (2017-2024), „Сан смешног човека“ (2021-2022) и „Мајка“(2024).

Aнђела Мујчић је рођена 1981. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, а дoктoрирала нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Доцент је на ликовном одсеку на Фaкултeту умeтнoсти у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини.

Реализовала је 25 самосталних и наступила на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на 28 ликовних колонија и арт кампова у земљи и иностранству. Провела је два месеца на резиденцијалном боравку у Паризу у Cite international des Arts, VIII-IX 2016. године.

Била је чланица Стручног савета за расписивање конкурса и одабир пројекта за наступ Републике Србије на XXIII Тријеналу у Милану 2022. године, под називом „Unknown Unknowns. An introduction to misteries“. Ауторка је бројних радионица за студенте, децу и младе и учесница више међународних пројеката и форума.

Добитница је више награда за уметнички рад на националним манифестацијама. Делима је заступљена у више јавних и приватних колеција уметности.

Члaницa је сликарске секције УЛУС-a oд 2010. и УЛУКиМ-а од 2012. године.

 

 


9. НИШКИ САЛОН 12/2

У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.

Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.

Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.

Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“

Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.

На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.

О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.

Изложба ће трајати до 14. децембра.

Биографије селектора

Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.

Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).

 

Записник

са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2

Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.

Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.

Образложење

Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје,  у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи. 

 


Нишки цртеж 2024 ''СТРУКТУРЕ''

Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу „НИШКИ ЦРТЕЖ“. Тема овогодишње изложбе је „СТРУКТУРЕ“.

Право учешћа имају сви академски образовани уметници. Сваки уметник може конкурисати са једним радом, димензије и техника нису ограничени. Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу. Рад уметника не сме бити старији од 5 година.

Изложба ће бити реализована у термину од 17. децембра 2024. до 15. фебруара 2025. у Официрском дому у Нишу, а радове можете донети лично или послати поштом, најкасније до 25. новембра 2024. на адресу – Галерија савремене ликовне уметности, Кеј Кола српских сестара бр. 1 спрат II, 18 000 Ниш.

Партиципација за учешће на изложби је 1000 динара. Уплату извршити на рачун ГалеријаСЛУ Ниш 840-556664-88 Управа за трезор. Обавеза Галерије је да уз примерак каталога врати радове аутору у року од 30 дана након завршетка изложбе. Галерија ће бити у обавези да уз примерак каталога врати ауторима изложене радове до 15. марта 2025.
Унапред хвала на сарадњи.

Преузми формулар


ИЗЛОЖБА ЛИДИЈЕ УЗЕЛАЦ: „ТУ ГДЕ САМ ЈА“

ИЗЛОЖБА ЛИДИЈЕ УЗЕЛАЦ: „ТУ ГДЕ САМ ЈА“
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ 24. октобар - 10. новембар
Као радознали уметник који тежи увек новим, истраживачким процесима Лидија Узелац користи различите ликовне технике: слике, цртеже, штампу на платну, слојевито колажно уклапање, инсталације креирајући свеж, иновативни систем.

Проблематизујући различите начине ишчитавања кроз енигматичне структуре деловања у једном делу најновијег пројекта формира слободне, геометризиране форме наглашавајући снагу боје и линије које поседују широк спектар значења, док у другом делу бележи своја интимна стања кроз портрет ренесансне жене као персонификације мајке, жене или матрице алудирајући на извор и смисао постојања. Дефинишући струјање властитих мисли, сећања и емоција вештим комбиновањем материјала формира наративе који се односе на феномен и суштину битисања.
Различити значењски нивои позивају на дубље промишљање о односу слике и простора, стварности и илузије наглашавајући елементе властитости у актуелном тренутку.
Слажући веома пажљиво чисте, систематски обликоване геометризоване површине и линије кроз фокусиран, интимистички приступ формира комплексан ликовни језик који функционише у координатином систему личне симболике.
Посматрајући процес сликања као механизам за ишчитавање сложене људске природе испољава јасан лични став противећи се све присутнијем губитку идентитета појединца. У називу изложбе “ТУ ГДЕ САМ ЈА” уметница настоји да успостави контакт са посматрачем скрећући пажњу на парадоксе савременог друштвеног тренутка. Поред апстрактних слика и цртежа самосталну целину представља зидна инсталација под називом: „Алма матер“ исказујући фасцинираност портретима жене ренесансних мајсотора која је остала забележена у њеном сећању још од времена студија у Фиренци, као интригантан мотив који за њу представља упечатљив значењски ниво везан за природу, живот, љубав, истину, мудрост откривајући дубље истине људског постојања.
Испољавајући склоност ка сведеним формама, аналитичком, слојевитом поступку и промишљеном грађењу композиције Лидија Узелац формира властите позиције у комплексној перцепцији света и уметности.
Лидија Узелац (1961. Травник), дипломирала на Академији лепих уметности у Фиренци на одсеку за сликарство, а потом специјализирала на Академији уметности „Брера“ у Милану. Завршила магистарске судије у класи проф. Радомира Кнежевића на Факултету уметности у Бања Луци. Приредила 24 самосталних изложби у Панчеву, Пироту, Рашкој, Пловдиву, Смедревској Паланци, Нишу, Београду и преко 50 групних изложби у Србији и иностранству. Предаје на Факултету Уметности у Нишу у звању редовни професор на Департману за графички дизајн на предмету цртање и сликање.
Изложба ће трајати до 10.новембра.

Александар Девића - ретроспективна изложба

Ретроспективне изложбе слика и графика Александра Девића, којом уметник обележава 45 година стваралачког рада.

Александар Девић (1954, Београд) је дипломирао 1978. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Кратко време радио је као професор у Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу и на Факултету уметности учествујући у формирању Департмана за примењене уметности овог факултета. Од 2000. до 2004 године био је директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, где је радио и као виши сарадник Службе за интернет комуникације и издаваштво и био уредник галеријског интернет часописа IIČ. Самостално је излагао у многим градовима Србије и у Грчкој (Волос), Америци (Њујорк) и Мађарској (Будимпешта). Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Сликарске секције УЛУС-а од 1986. године као и Нишког графичког круга. Добитник је више награда међу којима су: Откупна награда СИЗ-а културе, Београд; Сребрна плакета УЛУПУДС-а и Специјално признање 45. Међународног фестивала документарног, краткометражног и анимираног филма, Београд.

Поред сликарства бави се и компјутерском графиком и веб дизајном. Његове слике и графике налазе се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Холандији, Данској, Америци, Француској.
Својим вишедеценијским опусом Александар Девић креира и усавршава властити свет призора и визија које су изван граница рационалистике и перцептивних искустава, а под окриљем маште и фантастике, што га чини значајним настављачем оне линије развоја у нашој уметности коју су започели Милена Павловић Барили и Радоица Ное Живановић а примењивали чланови Медијале.
Од самих почетака неговао је специфичног приступа фигурацији. На његовим најранијим радовима наслућујемо утицај мита, легенди, снова... а у ликовној елаборацији својеврстан спој архаизма и модернизма, рустичности и лиризма. Фигура није само носилац радње већ сведок и чиниоц амбијента који је необичан, измаштан, саздан од различито третираних сегмената и носи ореол загонетности и тајанствености. Тиме је Девић закорачио у сфере надреалног и метафизичког што је основна карактеристика целине његовог опуса иако су се током деција стварања промене дешавале у самом ликовном изразу, у иконографској садржајности и ликовној структури. Деведесете године су у Девићевом опусу обележене углавном графикaма чудесних колористичких хармонија, које одишу езотеријом и атмосфером илузивности са доминантним утиском софистициране ликовности.

Сликама рађеним у последњих двадесетак година Александар Девић је својој ликовној „легитимацији“ додао нове варијетете и приступе. Повремено је, примењујући принцип измештене цитатности, фрагменте из средњовековне или ренесансне уметности вешто комбиновао са мотивима различитог порекла, стварајући дихотомно кодиране имагинарне призоре. Његове најновије слике пуне су неке необичне динамике, бравурозних „архитектонских“ чудеса, фантазмагоричних машинеријума, метафизичке атмосфере која укључује компоненту живота али и компоненту његовог дијаболичног разарања. Форма је футуристички смела, роботизована, расклопљена и опет састављена од низа делова и детаља. Поседујући истанчани рафирман према семиотички сложеним симболима, урадио је једну серију слика истог мотив, што је преседан у његовој досадашњој уметничкој пракси. Вешто се и сврсисходно определивши за мотив коња /коњаника, који има вишеслојна значења, митолошке, теолошке, литератне и уметничке референце (Тројански коњ, Свети ратници, Дон Кихот, дрвени коњић дадаизма...), Девић на метафоричан начин освешћава различита питања хуманистичко - етичке природе јер време уздрмане духовности и растуће технократије захтева преиспитивања постојећих критеријума и вредности у свим сферама па и у области уметности.
Пробијајући границе уобичајног Александар Девић је створио опус који је обиман, аутентичан, значењски комплексан и енигматичан, а ликовно прецизно разрађен и рафиниран. Његова дела са средокраће рација и емоција, сна и јаве у себи носе неку латентну тајновитост, загонетност и метафоричну референтност и чине га једним од најоригиналнијих стваралаца свакако не само нишке већ и националне ликовне сцене.

Изложба ће трајати до 10. новембра.

https://youtu.be/VjD51G2J73o?si=iqO0YPpsVcmPh-MV


Селма Ђулизаревић – Карановић

ИЗЛОЖБA СЕЛМЕ ЂУЛИЗАРЕВИЋ

Селма Ђулезаревић – Карановић рођена у Сарајеву 1967. године. Студирала је на Одсеку за историју уметности на Филозофском  у Београду. Дипломирала је на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професорке Милице Стевановић. На истом факултету завршила је и последипломске студије 1997. Стекла је звање доктора уметности из области сликарства под менторством професорке Анђелке Бојовић, 2012.године.Члан је УЛУСа од 1995.године. Сада ради на Факултету примењених уметности у Београду у звању редовног професора. Самостално је излагала 34 пута у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Белгији. Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Њени радови се налазе у колекцији Музеја Града Београда, Галерији Надежде Петровић у Чачку, Савремене Галерије у Суботици и у Уметничкој Галерији Босне и Херцеговине у Сарајеву. 

Селма Ђулезаревић Карановић je 2010. године учествoвала на Симпозијуму Међународне организације сценографа, архитеката и техничара (International Organisation of Scenographers, Theatre Architects and Technicians) у Истамбулу, под називом  Културна размена истока и запада: кафтан и његов утицај на моду (Cultural Exchange Between East and West: Kaftan and Its Influence in Fashion). Исте године постаје и члан ове организације. Тематски оквир овог симпозијума подстицајно је утицао на њен уметнички рад. Иако је сликарка по вокацији, започиње истраживање кафтана, традиционалне кошуље народа и народности са територије некадашње Југославије. Како и сама ауторка потиче са простора Босне и Херцеговине, тачније из Сарајева, акценат ставља на  градску ношњу, уочивши различите приказе и орнаменте на кошуљама жена јеврејске, муслиманске и хришћанске вероисповести. Једна ствар је свима била заједничка, а то је  лепота у извођењу различитих везова и ткања, као и доминантан флорални мотив (ружа, јасмин, лала, ђурђевак,..). Значај народних рукотворина, богатство ткања у памуку, конопљи и свили као и извежених декорација на одевним предметима, кошуљама, хаљинама, пешкирима сублимирани су у новом опусу Селме Ђулезаревић Карановић. Следећи основне  формалне принципе и узоре у оригиналном везу, уметница осликава и исцртава бојом за текстил цветне декорације, текстове песма и поруке. Посебну драж имају  колажи изведени комбинацијом различитих комада текстила. То сусретање старина са предметима савременог начина одевања ствара нове хоризонте не само естетског већ и мисаоног концепта личне природе. Уметница белу кошуљу из народне ношње користи као метафору трајног и непролазног, као симбол нераскидиве везе сваке жене са мајком, баком, прабаком, генерацијама уназад. Како и сама уметница каже, овим делима она чини посебан вид захвалности нашим преткињама од којих смо наследили осећај за лепо. Можемо слободно рећи да су од свакодневне нужности наше баке ручни рад претвориле у  индивидуално задовољство и средство изражавања. Жене у кућним условима, изопштене од било каквог друштвено-политичког утицаја и јавног живота тог времена, кроз овај вид деловања постају претече данашњих еманципованих жена. Кроз различите статусне или романтичне поруке („Лепота је у нама самима“,  „Домаћице мање збори да ти ручак не загори“, „По ливади роса пала ја сам драгом руку дала“...) Селма парира традиционалну и савремену позицију пословне слободоумне жене, изложене новим глобалним изазовима. Свадбене пешкире исписала је стиховима Вере Недић, кошуље носе назив „Ковид депресија“, корсети су исписани називима  антидепресива. Хаљине, колажи и други предмети, чине амбијенталну инсталацију под називом „Наслеђе-терет“  комплексном и вишеслојном. Пролазећи кроз сваки сегмент поменутих радова, уметница нам пружа могућност да прошлост и наслеђе доживимо кроз призму естететцког, филозофског,  материјалног и нематеријалног сегмента нашег индивидуалног и колективног наслеђа, пропитујући спремност прихватања његове тежине.

Соња Вукашиновић

https://www.youtube.com/watch?v=H_uPe1z9XnA

 


100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево

Друга поставка изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ биће доступна публици од четвртка 19. септембра, од 10 сати, у Официрском дому у Нишу. Поставка је интернационалног карактера и чине је дела настала у Колонији у периоду од 1994 до 2024. године.

 

Изложбу „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује поводом обележавања шездесетогодишњице редовног одржавања Колоније. Изложба је конципирана тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике ( југословенски и међународни карактер, учествовање уметника различитих вокација и стилских опредељења). Због великог обима изложба се реализује кроз две поставке. Прва поставка (од 29. 8 до 13.9.) је била југословенског карактера и подразумевала је дела настала током прве три деценије одржавања Колоније. Друга поставка је интернационалног карактера јер од почетка деведесетих година XX века у раду Колоније редовно учествују уметници из иностранства. Поставка почива на делима аутора из Србије и других земаља (Јапан, Канада, Шведска, Бугарска...), која су настала у периоду од 1994. до 2024. године. Изложба је истовремено мултимедијалног карактера јер су поред дела традиционалних медија (слике, графике, цртежи) заступљени објекти, видео радови и видео инсталације, будући да су последњих пар деценија учесници Колоније и уметници који се изражавају кроз такозване нове медије.

Пејзажи јединствене Сићевачке клисуре су доминантна инспирација и константни уметнички изазов за бројне ауторе. Свако од њих кретао се одабраним стазама властите ликовне поетике у уметничком постварењу свог доживљаја клисуре, користећи као почетни импулс генералну импресију, панорамски поглед или само фрагмент из природе (Коста Брадић, Милена Јевтић Ничева Костић, Рада Селаковић, Зоран Вуковић, Мирослав Анђелковић, Елизабет Матје, Кенџи Нагаи, Бранко Николов, Соња Вукашиновић, Рајко Попивода, Јелена Шалинић, Дуе Мартин, Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Мирослав Лазовић, Славица Цурк, Љиљана Шуњеварић, група ДимТим...). Један број уметника је кроз симболе историјског наслеђа овог краја дефинисао своје импресије о боравку у Колонији ( Чедомир Васић, Бранимир Карановић, Зоран Гребенаровић, Јелена Трајковић, Весна Кнежевић) код су други и делима насталим у Сићеву указивали на антагонизме актуелне геополитике, друштвене стварности, здравствене ситуације или бихевиоралне психологије (Златко Гламочак, Нина Ковачева и Стефан Валентин, Зоран Вељковић, Ивана Ивковић, Милица Ружић, Јован Спасић, Иван Миленковић).

Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.

Изложба ће трајати до 10. октобра.

За шездесет година редовног одржавања Ликовне колоније Сићево формиран је импозантан фонд ументичких дела који тренутно има тачно 1000 инвентарних јединица од којих се 88 чува у Народном музеју а 912 у фонду Галерије савремене ликовне уметности. У колекцији Сићевачке колоније најбројније су слике (644), затим следе графике, цртежи и радови на папиру (291), скулптуре (33), фотографије и дела нових медија (22).

https://youtu.be/jNuIHqy-Mfs

 

 


Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"

Ђорђе Ђорђевић "Целовитост"

19. септембар – 14. октобар 2024

 

Након дужег времена публици у Нишу ће се самостално представити уметник Ђорђе Ђорђевић изложбом слика, под називом „Целовитост“. Изложбу чине радови његове актуелне уметничке продукције, међу којима је и одређени број овогодишњих слика. Изложба ће бити отворена у четвртак 19. септембра у 19 часова у Павиљону у Тврђави.

Почев од средине осамдесетих година двадесетог века опус апстрактног сликарства Ђорђа Ђорђевића развија се конзистентно, бележећи суптилна померања у смислу свођења палете и репертора графичких симбола. Наглашајући менталне и емотивно-експресивне квалитете Ђорђевићеве стваралачке личности, историчар уметности Јован Деспотовић примећује његову способност пренебрегавања правила: „Она му омогућава да без обзира на ризичан поступак укрштања међусобно искључујућих принципа геометризма и гестуалности у истом сликовном пољу ипак пиктурални призор одржи у конзистентном стању у оправданом композиционом поретку...“.

Својим рецентним сликарством Ђорђевић пружа отпор заглушујућој ужурбаности свакодневице. Основни чинилац и јединица ових композиција је четвороугаоник, који оличава стабилност и склад, али и неутралност и подређеност већој целини. Гестуално третиране површине у односу поређења са ситнијим монохромним пољима одражавају ликовно начело о јединству елемената и доминанти, а то је уједно и теза коју аутор пропитује на семантичком нивоу. Дакле, пренето на област друштвених односа то је начело колективних интереса, које подразумева дискретну корекцију индивидуалних хтења учесника, свесно уступање дела личног дигнитета ради интегритета заједнице. У свом аутопоетском тексту Ђорђе Ђорђевић наглашава да је саборност акутна друштвена потреба времена у коме живимо.

Ђорђе Ђорђевић је рођен 1949. године у Београду. Дипломирао је на Accademia di Belle Arti di Brera у Милану у Италији 1972. године. У периоду од 1974 до 1976. године бави се дизајном текстила за кожарско-текстилни комбинат „Витекс“ у Високом, код Сарајева. Реалозовао је двадесет и пет самосталних изложби у Србији, Италији, Хрватској, Француској, Црној Гори и Аусрији и узео учешћа на великом броју колективних изложби. Делима је заступљен у више јавних и приватних колекција уметнисти. Члан је УЛУС-а од 1981. године, а 1982. добија статус самосталног уметника. Живи и ради у Београду.

https://www.youtube.com/watch?v=zNAAxyzg2mc