АКТУЕЛНО
КОНКУРС ЗА ИЗЛОЖБУ „НИШКИ ЦРТЕЖ“
Поштовани,
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема традиционалну годишњу изложбу „Нишки цртеж“ која ће бити отворена 23. децембра у изложбеној сали у Официрском дому.
Тема овогодишње изложбе је РЕФЛЕКСИЈЕ.
Право учешћа имају академски уметници из целе земље. Свако од уметника може конкурисати са једним радом реализованим у техници по избору, у претходних пет година, димензија не већих од 1, 5 m.
Партиципација за учешће на изложби износи 1000,00 динара. Уплату извршити на жиро рачун ГалеријеСЛУ Ниш 840-556664-88 Управа за трезор. Партиципација покривају трошкове враћања радове и слања каталога.
Рад са попуњеним формуларом и потврдом о уплати доставити поштом или лично на адресу: Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Кеј Кола српских сестара 1/2, 18000 Ниш најкасније до 16. новембра 2025. године.
Трочлана селекциона комисија ће сачинити избор дела за изложбу. Резултати жирирања биће објављени за сајту ГалеријеСЛУ (gslunis.rs) најкасније до 25. новембра 2025.
Преузми Niski crtez 2025
diSTRUKTURA „Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“
„Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“ уметничког пара diSTRUKTURA.
Милица Милићевић и Милан Боснић (diSTRUKTURA) су дипломирали и магистрирали на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за сликарство. Од 2005. раде заједно као уметнички дуо diSTRUKTURA и под тим именом учествовали су на преко 30 самосталних и више од 70 групних изложби у Србији, Словенији, Македонији, Румунији, Француској, Италији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Луксембургу, Швајцарској, Јапану, Словачкој, Чешкој, Црној Гори, Хрватској, Мађарској, Финској и Египту. diSTRUKTURA је учествовала у artist-in-residence програмима и радионицама у Шпанији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Холандији, Словенији, Италији, Финској, Египту и Србији. Добитници су више награда и стипендија од којих и Pollock-Krasner grant за 2015. годину. Њихови радови се налазе у преко 15 јавних и приватних колекција.
diSTRUKTURA се котинуирано бави пејзажом, испитујући улогу овог жанра и његове формалне модалитете, почев од романтичарског сликарства, па све до дигиталне и вештачки генерисане слике. Бавећи се суштинском повезаности овог уметничког жанра и историјском условљеношћу идејама идентитета, припадности, моћи и хегемонији, они отварају низ питања која се тичу инивидуалне и колективне свести о биодиверзитету и универзалне важности његовог очувања, са једне стране и једностраног економског интереса, са друге стране. Кроз уметнички рад diSTRUKTURЕ посредују се занемарене разлике између природног места, пејзажа подређеног људским потребама и виртуелне природе, односно указује на историјску ускраћеност непосредног доживљаја природе.
Овај уметнички пар је континуирано присутан на интернациналној сцени савремене уметности, те су у њиховом раду присутни предели различитих меридијана и ведуте различитих градова у свету. Изложба „Неједнаке географије“ припада пројекту „Possibility of the Sublime“ (мogućnost uzvišenog) и њоме се на основу сцена са површинског копа рудника бакра у Мајданпеку, а којом сада руководи kineska kompanija Zijin Mining, проговара о гео-политичком аспекту неког простора и указује на забрињавајућу могућност препознавања нечега што би се можда звало слика колонијалног предела, а чега и има у економски неразвијеним подручјима.
Доминантан део изложбе у Нишу представљају слике, којима се категорија узвишеног третира двојако. Мањим бројем дела се кроз секвенционалност и филтрирање, налик на дигиталну манипулацију сликама, одређени предео даје као деликатнији или узбудљивији од самог почетног повода. Ипак, примарни принцип у већем броју радова је сукцесивно поништавање пејзажа до његовог потпуног укидања, чиме се „узвишеној деструкцији“ не прилази више као естетској категорији, већ као парадигми људског постојања.
Изложба у Официрском дому садржаће уметничке радове из области сликарства и цртежа, фотографије и видеа. Ово је прва самостална изложба diSTRUKTURЕ у Нишу. Били су учесници ликовне колоније „Сићево“ 2011. године, а њихови радови били су излагани у оквиру бројних изложби из Збирке савременог сликарства Галерије СЛУ, као и у оквиру 5. Нишког салола: 12/2. Изложбу у Нишу организује Галерија савремене ликовне уметности, после чега ће бити уприличена и у Крушевцу и Чачку. У коиздаваштву Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак, Уметничке галерије Крушевац, Галерије СЛУ Ниш и невладине организације ProArtOrg из Београда крајем ове године ће биће публикован богати обједињени каталог. На отварању изложбе „Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“ ће се осим diSTRUKTURЕ обратити и историчарка уметности Сања Којић Младенов, кустоскиња изложбе и ауторка текста који прати ову изложбу. У име Галерије СЛУ кустос је Милан Ристић.
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
На промоцији су говорили Радмила Влатковић, музејски саветник, Звонимир Костић Палански, књижевник, Љубиша Брковић, уметник и Радмила Костић аутор монографије
МИОДРАГ ДАЈА АНЂЕЛКОВИЋ рођен је 6. априла 1945. године у Јелашници.
Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1970. године у класи професора Миодрага Рогића. Постдипломске студије завршава на истој Академији 1972. године у класи професора Бошка Карановића. Још као студент учествује у конзервацији цркава у Куршумлији, Тутину, Црној Ријеци, Призрену. Био је члан је УЛУС-а и Друштва српских уметника „ЛАДА“ и Групе А. Као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ боравио је на стручном усавршавању у Паризу (1980).
Поред учешћа на изложбама, активно учествује у ликовном животу града и стручним текстовима писаним за „Народне новине“.
Објавио је уџбеник „О графичким вештинама“ (1986), а знатно касније објавјављује књигу “Сећање као узгредна појава“ у издању НКЦ (2011).
Редовно је учествовао у раду у Ликовне колоније „Cllasic“ (1994 - 1995), Ликовне колоније „Сићево“ (1976, 1993 и 2014), и у Графичкој радионици Сићево (2007).
Од 2018. године био је члан редакције гласника „Архитект“ Друштва архитеката Ниша. Као стручни саветник у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу провео је цео радни век.
Поред сликања и цртања бавио се есејистиком и ликовном критиком.
Реализовао је 35 самосталне изложбе и више од 300 колективних.
За свој рад је награђиван 12 пута. У иностраству је излагао на колективним изложбама у Луцерну, Базелу, Арау, Рајнаху, Букурешту, Паризу, Варни, Кувајту и Јордану.
Преминуо је 15. септембра 2021. године у Нишу.
Кроз слојевити опус Миодрага Анђелковића упознајемо се са мноштвом стилова и техника пратећи његову жељу за експериментом, за новим, динамичнијим садржајима.
У потрази за новим изазовима кроз вечиту дилему између почетка и коначног облика, редукује свој ликовни језик узимајући од природе само оно што одговара његовом тренутном медитативном стању. Током самог процеса стварања одређује степен експресивности, комплексности, животности и аутентичности.
Основна идеја водиља током читавог стваралачког чина Миодрага Анђелковића је стварање аутентичног уметничког дела које у својим скривеним значењима носи истинитост и реалност доживљеног. Препознатљивим ликовним језиком ублажава границе између видљивог и невидљивог суочавајући се са имагинарним световима.
Истражујући нове ликовне путеве формира неистражене тајновите пролазе у властити универзум спајајући оргсанско и неорганско, конкретно и ирационално.
Мотиви његових графика, цртежа, акварела и слика су инспирисани маштом, сећањима, литературом или свакодневним догађајима дајући им димензије безвременог, вечног.
Током стваралачког процеса на оригиналан, домишљат начин формира сопствени имагинаријум као сложени визуелни исказ који подстиче различите асоцијације.
Доводећи мисаоно и емотивно у складну, мистичну равнотежу вешто се креће у широком дијапазону од фигуративног, преко асоцијативног, све до потуно апстрактног.
Постављајући високе професионалне стандарде увек се изнова враћа чистој, изворној ликовности у изразу.
Као врсан уметник и еуридита, поред рада у сликарским и графичким техникама, бавио се и сликарством, конзервацијом и рестаурацијом фресака, есејистиком и ликовном критиком.
Издвајајући се својим брижљиво изграђеним, зрелим, уметничким изразом стваралаштво Миодрага Анђелковића представља значајан сегмент у сaгледавању не само нишког, него и целокупног савременог српског сликарства.
Изложба ће трајати до 2. новембра 2025.
https://www.youtube.com/watch?v=v8V-E22JWWQ
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ КОВАЧЕВИЋ ВОРГУЧИН
Арабеска: фрустрације и веселе форме изгубљеног времена, како гласи назив њене изложбе преиспитује статус мајке, односа мајке са дететом кроз проживљени емоционални пут и лично искуство.
Први рад- Њени први цртежи, је заправо фотографија сопственог тела непосредно након рађања првог детета, представљајући физичке промене мајке након рађања.
Други рад- видео слајдови од 150 фотографија Јеленине деце у различитим свкодневним ситуацијама које се смењују стављајући акценат на пролазност времена проживљеног тренутка, неповратних секвенца одрастања које свака мајка складишти у свом памћењу.
Четврти рад је симболично назван арабеска, фото колаж реплицираних истих фотографија прљавог веша са подова дечије собе, ликовно организованог у розете, уметница успешно хаос и фрустације сваке мајке претаче у ликовно дело дајући му потпуно нови живот и значење.
Занимљиво лично искуство и виђење периода веома одговорног родитељства кроз слику и композицију, уметница је поделила са нама не би ли заувек меморисала, документовала сваки сегмент њиховог живота представљен кроз слику и фотографију. Подизање и васпитавање младог човека је својеврсна одговорност али и уметност како нам Јелена Ковачевић Воргучин поручује овом јединственом концепцијом под називом АРАБЕСКА: фрустрације и веселе форме изгубљеног времена и поруком да паметно искористимо сваки тренутак са децом јер је време пролазно, неповратно али и непроцењиво.
Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023
Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023, која се приређује у сарадњи са Медија центром Одбрана Управе за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије.
Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома Војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса, који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва. Након београдске премијере, изложба је 2024. године гостовала и у Народном музеју Кикинда.
У Галерији савремене ликовне уметности Ниш, у простору Официрског дома, биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак (керамика) и Вање Жанко (таписерија).
Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије Београд. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра Одбрана, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.
Изложба ће за публику бити отворена до 5. октобра 2025. године.
https://www.youtube.com/watch?v=0grvoGC9ErA
Ликовнa колонијa Сићево 2025
У објекту колоније у селу Сићеву 1. септембра отпочела је са радом Ликовна колонија ''Сићево2025''
Ове године навршава се 120 година од Прве југословенске уметничке колоније, претече Ликовне колоније Сићево. Поводом обележавања овог значајног јубилеја из наше културне историје, у намери да реконструишемо изглед Ниша и Сићева у време првог боравка Надежде Петровић и њених колега из минхенских дана школовања, приредили смо документарну изложбу, аутора Милице Тодоровић, музејског саветника, коју уз пратеће текстове чине фотографије и разгледнице презентоване у виду принта, а које припадају збиркама Народног музеја Ниш, Народне библиотеке Стеван Сремац Ниш и приватним колекцијама. На свечаном отварању је емитован и АI генерисани видео исте тематике, који је креирао мр Александар Девић.
Учесници 62. сазива манифестације, која се одржава до 10. септембра су: Горадана Каљаловић, Ђорђе Одановић, Иван Петровић (Београд), Ђорђе Симић, Јована Ђорђевић (Лозница), Јошкин Шиљан (Грделица), Драган Момчиловић, Оливера Додић (Ниш) и Ана Слуга (Љубљана, Словенија). Поред боравка и рада, они ће бити у прилици да током трајања колоније обиђу Сићевачку клисуру, манастире у околини и културно-историјске споменике нашег града.
Уметничка дела настала током овогодишње манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави новембра 2025. године.
https://youtu.be/jcn68-jQW9w?si=HS47GZ_grOPDJGQr
Невена Костић "Друго лице тишине"
Невена Костић
Друго лице тишине
Салон 77, 26. август - 21. септембар 2025.
Извод од десетак цртежа из циклуса пејзажа уметнице Невене Костић чини нову поставку у Салону 77. Доминантно користећи технику угљен на папиру, коју меша са акварелом, пастелом, мастилом и колажом, уметница системе експресивних линија претпоставља ситним бојеним акцентима, бојеним или лазурираним пасажима, али најчешће инверзним цртањем гумом за брисање. Напетост призора у појединим радовома манифестује, данас помало скрајнуту, естетичку категорију узвишености, док у другим, низање планова по дубини посматрача наводи на медитативна размишљања. Стиче се утисак да су посебно успешни радови у којима се ова два третмана сусрећу јер као да поткрепљују тезу да се изван тензичних ситуација протеже свет мира, потпуно имун у својој необавештености.
Невена Костић (Крагујевац, 1988) је основне и мастер студије зидног сликарства завршила на одсеку за примењену уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, у класи професора Зорана Ивановића. Узела је учешћа у раду многобројних домаћих и међународних ликовних колонија. Излагала је великом броју колективних, а реализовала је седам самосталних изложби. Добитница је четири награде за цртеж и мозаик. Члан је УЛУС-а од 2015. године.
Изложбу „Друго лице тишине“ публика може да посети до 21. септембра у Салону 77.
In Between
Павиљону у Тврђави, изложба Мие Арсенијевић – уметнице из Крагујевца.
Изложбу под називом In Between чине акрилне слике и радови изведени у техници веза.
Миа Арсенијевић је рођена 1985. године у Крагујевцу. Основне и мастер студије сликарства завршила на Академији уметности у Новом Саду. Докторирала 2015. године на Универзитету уметности у Београду. Запослена је у звању ванредног професора на Факултету педагошких наука у Крагујевцу, на предметима из области ликовне уметности са методиком. Ангажована и на Факултету уметности у Нишу за предмет Методика ликовног образовања. Активно се бави уметничким, научним и педагошким радом. Самостално излагала 23 пута у многим градовима Србије. Учествовала на више од 50 колективних изложби. Добитница је 3 награде за свој уметнички рад. Ауторка је више од 20 научних радова из области теорије, историје уметности и ликовне педагогије као и уџбеника „Кратак преглед историје уметности“ намењеног студентима педагошких факултета.
Подстакнута сопственим емотивним и мисаоним проседеом, личном улогом мајке и педагога, Миа Арсенијевић развија јединствен ликовни опус, у коме су деца главни јунаци. Представљајући их у тренуцима игре или различитих акција (скијање, шетња, грудвање), уметница акцентује мисао да је игра за децу примарни извор стицања знања и искустава, успостављања односа према стварности, а не само безазлена доколица, како свет одраслих то обично доживљава и тумачи. Деца су генерално синоним за исконски животни смисао и трајне вредности, али су на сликама Мие Арсенијевић деца у окружењу које је тек назначено неким детаљем или на једноставној често монохромној позадини, односно у недефинисаном простору. Измештајући призор из конкретне реалности, уметница своја дела уздиже на метафоричну раван говора о антагонизму између узбудљиве садашњости и неизвесне будућности, у контексту личне али и колективне забринутости за судбину данашње младе генерације.
Изложба ће трајати до 11. септембра.
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ СИМИЋ
„ЛИЧНИ СИМБОЛ – ДИСТОРЗИЈА КРУГА“, петак, 18. јули 2025. Салон 77 у 20 сати
Јелена Симић је рођена 1995. године у Блацу. Основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Братислава Башића. Добитница је награде „Диплома најбољем дипломираном студенту“, од стране Факултета уметности у Нишу за 2020-21 академску годину. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУСа и СУЛУВа. Учествовала је на око 40 колективних изложби, а приредила шест самосталних изложби у Нишу, Врању, Новом Саду, Београду, Врбасу и Опову.
Изложба „Лични симбол- дисторзија круга“ уско је повезана и инспирисана природом, из које уметница акумулира и црпи инспирацију. Дисторзија Круга, као симбол заступљен је на готово свим радовима, заузимајући централно место на композицији заједно са аптрактним формама. На њеним радовима кроз цртеж, графику, колаж и скулптуру, круг претворен у елипсу повезује читаву причу, попут невидљиве нити градећи слику сведене колористичке вредности. Боју користи селективно као акценат (црвена и плава). На великим површина које умирују целу композицију дело је парцијално подељено плохама аплицираних текстилних или папирнатих површина. Њиховом употребом ауторка потенцира рустичност и текстуру а сама ликовност је богатија. Уочавамо лакоћу у изразу снажних цртачких партија које прелазе у деструкцију материјала, ушивањем, убадањем, цепањем, шрафирањем, лепљењем, гребањем по површини слике или цртежа, Јелена на тај начин, индиректно сугерише, упозорава на уништавање природе од стране човека. Док насупрот томе, употребом природних несликарских материјала: памука, јуте, папируса она истражује њихове ликовне, концептуалне и комуникациске моћи. Симболизам целог пројекта или ти порука уметнице је заправо апел на прекомерност коришћења пластичног отпада уместо природних еколошких материјала. Елипса је симбол, мост између свесног и несвесног. Њена комуникација са природом је непрекидна, она је транспонује у цртеж, слику, скулптуру. Своју емпатију, доживљаје, осећања преноси на платно кроз линију, површину па чак и боју, на себи својствен начин, она смело осликава све оно што осећа, види и што је окружује.
Изложбу публика може посетити до 3. августа 2025.
Резултати конкурса за 2026.
Дана 2. јула 2025. у канцеларијама ГСЛУ Ниш одржан је састанак Уметничког савета ради одлучивања о приспелим захтевима по конкурсу, за излагање у наредној години у Нишу у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш. Састанку су присуствовали Мишко Павловић – председник Савета и чланови Братислав Башић, Милица Тодоровић и Радмила Костић. Пети члан Савета – Стеван Којић није био у могућности да учествује у раду Савета.
ГалеријаСЛУ Ниш је расписала конкурс 31. маја 2025. за 15 термина за реализацију изложби током 2026. године, од тога 7 термина у Павиљону у Тврђави и 8 у Салону 77. Конкурс је био отворен до 22. јуна 2025. године.
Приспела је 61 молба по конкурсу.Чланови Савета су детаљно прегледали све захтеве. После дискусије о свакој молби усаглашена су мишљења и одлучено је да се прихвате захтеви следећих уметника.
За Павиљон у Тврђави:
Борис Кандолф
Ђорђе Станојевић
Зоран Граовац
Ранка Радовановић
Миодраг Самарџић
Вукашин Станковић
Група Чај одличан
Статус резерве има Јелена Аранђеловић
За Салон 77:
Невенка Стојсављевић
Никола Мацура
Селман Тртовац и Зорица Милисављевић
Магдалена Павловић Остојић
Страхил Петровски
Лена Јовановић
Марта Пејчић
Никола Миланов
Стасус резерве има Милица Ракочевић
Уметнички савет је предложио да изложбе из колекције Арте галерије Београд и Бијенала графике Чачак због обимности буду реализоване у Официрском дому.
У Нишу, 2. 7. 2025. Чланови Уметничког савета:
Др Миливој Мишко Павловић, редовни професор на ФЛУ у Београду
Братислав Башић, Редовни професор на ФУ у Нишу
Радмила Костић, музејски саветник, историчар уметности
Милица Тодоровић, музејски саветник, историчар уметности