ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
Дистанцирање
Ранка Радовановић
Дистанцирање
Павиљон у Тврђави
23. април – 19. мај 2026
Слике претежно великог формата, које припадају актуелном циклусу Ранке Радовановић, одолевају покушају жанровског опредљења јер су оне обликоване на успешном, а зачудном комбиновању предела и ентеријера. Наиме, призори планинских пејзажа у измаглици, приморске ведуте или, једноставно, простирање облачог неба дати су кроз простране стаклене портале и дубине прочишћених, елегантних апртмана или тереса. Такође, ови визуали граниче традиције минуциозне сликарске студије са екранским или вештачки генерисним имиџом, у мешавину која одговара потребама актуелног тренутка, односно мешавину ововремног дизајна и, већ дуго запостављене, мануелне истанчаности.
Мотивска и методолошка концепција примењена у делима изложбе „Дистанцирање“ резултира утиском спутаности, односно, наглашеним каналисањем посматрања, те осећајима скучености, меланхолије, усамљености. Чак је и плаветнило неба и мора на хоризонту под контролом конструктивних елемената првог плана, дакле, чак ни у слици „Вода“ нема непосредног одношења. У серији радова „Апартмани“ ове примедбе су и наглашеније. Дакле, на овим радовима предпостављена је слика луксуза, налик рендерима за оглашавање комерцијалних садржаја, суштој етеричности природних места, што наводи на амбивалентна промишљања. У сваком случају, размишљамо о томе чијим очима гледамо. Да ли је у питању неко чије је занимање за вањски свет спутано сопственом потребом за удобношћу или је то неко заточен у себи или, напротив, у кули од слоноваче... Делима очишћеним непосредног присуства људи, Ранка Радовоновић провоцира питања о човеку, границама и дометима успеха, те субјективном осећању среће.
Ранка Радовановић (Смедеревска Паланка, 1977) је дипломирала (2003) и магистрирала (2007) на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду. Током студија је примила Награду Љубица Цуца Сокић за најбољу слику малог формата (2002) и награду из фонда Мр Миодраг Јањушевић за најуспелији рад из области сликарства завршне године студија (2003). Члан је Удружења ликовних уметника Србије (2004) са статусом самосталног уметника (2006). Током 2006/07 боравила је у Cite Internationale Des Arts у Паризу. Представљала је Србију (2008) на XIII Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (Puglia, Italy). Добитница је Специјалне похвале жирија на XI Међународном бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу (2012) као и друге награде XVIII Пролећног анала у Чачку (2014). Учествовала је на великом броју самосталних и групних изложби. Живи и ради у Београду.
Излажбу „Дистанцирање“ Ранке Радовановић можете посетити у Павиљону у Тврђави до 19. маја.
Кустос изложбе је Милан Ристић.
„Трагање за завичајем“ Здравка Мирчете
„Трагање за завичајем“ Здравка Мирчете. Изложбу чине слике из новијег опуса уметника.
Здравко Мирчета је рођен 1951. године у Миочићу, Далмација. Завршио је Школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Дипломирао 1978. године на смеру за графичко обликовање Академије умјетности у Загребу.
Осим ликовног стваралаштва веома запажене резултате остварио је и у области графичког дизајна, телевизијске и позоришне сценографије и хералдике. Графички је обликовао велики број плаката, новина, литерарних публикација и других штампаних издања. За свој рад је више пута награђиван.
Излагао је у многим градовима Југославије и Србије (Шибеник, Сплит, Бенковац, Загреб, Вараждин, Книн, Дубровник, Требиње, Бања Лука, Лакташи, Београд, Лазаревац, Крагујевац, Ниш, Пожаревац, Апатин, Рашка), као и у иностранству (Есен/ Немачка; Дижон /Француска; Штокхолм / Шведска...). Има статус самосталног уметника. Живи и ради у Београду и Стокхолму.
Изложбa у Нишу, будући да почива на најновијим сликама Здравка Мирчете, представља упечатљив пресек актуелне поетике уметника који је деценијама присутан на нашој ликовној сцени. Жанровски опредељена ка пејзажу, ова дела су у стилско-формалном погледу крећу око замишљене линије између асоцијативног и апстрактног, са већим или мањим приближавањем једном или другом изразу. Предео је сликарским средствима декодован на плохе међусобно повезаних органских облика или је сублимиран до нивоа надовезујућих хоризонталних поља. Сликана материја почива на садејству вишеслојно сликаних површина и слободно постављених „реских“ линија које читавом призору дају конструктивистичку структуру. Степен илузивности расте на рачун физичке уверљивости. Разнородност мотива узрокује изражајно - стваралачку амплитудинарност тако потез варира од енергичног и брзог до смиреног и контролисаног а остварена атмосфера од драматичне до лирски елегичне. Једном речју пејзаж је трансформисан у сложени емотивни, симболични и ликовни доживљај. Назив самог циклуса (Трагање за завичајем) и лична судбина уметника, који је услед распада некадашње земље, измештен из властитог завичаја (Далматинско залеђе и Книн), дозвољавају закључак да ова дела, на свом семантичком нивоу, подразумевају симболично разматрање питања завичајности као културолошког феномена и метафорично сведоче о судбини измештених који у свом интимном емотивном и мисаоном коду настоје да обједине два често супродставњена света, која их обележавају. Потезом четке Здравко Мирчета као да симболично бележи драматургију живота.
Изложба ће трајати до 21. априла.
https://www.youtube.com/watch?v=z-BMLC3ez-0
Вукашин Станковић „Испод површине“
Вукашин Станковић „Испод површине“
Вукашин Станковић je 1987. године рођен у Нишу, где је завршио и Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстћ“. Дипломирао је 2009. године на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Радомира Кнежевића. Мастер студије завршио је на истом факултету 2013. године. Самостално је излагао у Нишу, Београду и Пожаревцу. Учествовао на колективним изложбама у Србији и Босни и Херцеговини. Био је учесник Ликовне колоније „Сићево“ 2019. године. Има статус самосталног уметника.
Ликовни опус Вукашина Станковића темељи се на свету фигурације. Фигуре представљене појединачно или у посебно осмишљеним групама су доминантни носиоци не само ликовног већ и мисаоног и емотивног садржаја његових слика. За разлику од предходног циклуса којим је Станковић, третирао питање граница физичке и менталне издржљивости појединца користећи мотиве преузе из ватерпола (спорта којом се и сам активно бавио), циклусом слика насталих током протеклих десетак године, уметник се концентрише на питање односа индивидуе и друштва, сходно колективним и личним сазнањима и искуствима. У контексту ових дела препознајемо широку скалу стања и осећања од менталне узменирености, унутрашњих конфликата, социјалне растрзаности и наметнутог колективнизма до физичке угрожености. Фигуре нису портретно третиране, простор у коме се налазе је недовољно дефинисан, плитак, без перспективе, а мизансцен употпуњују животиње, дечије играчке, балони, јунаци цртаних филмова...Слике овог циклуса су измаштани призори којима уметник на метафоричан начин говори о савременом човеку затеченом у колоплету комплексних и оптерећујућих прилика.
Непосредан ликовни израз Вукашина Станковића је изразито експресиван заспован на силини геста, разарању форме, контрасту црне и спектра интензивних боја... Како у предговору каталога изложбе пише историчарка уметности Катарина Куч, која ће и отворити изложбу „ Физичко је разложено у масе, линије и боје а изразита тензија на платну резултат је континуираног процеса преласка фигуре у апстракцију и апстракције у фигурацију Ипак, експресивност Станковићевих слика не произилази само из динамике покрета приказаних тела, наглих гестова и оштрих скраћења већ и из самог сликарског потеза“.
Изложба ће трајати до 30. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=gyPxCV6o8i8
ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО 2024/25
Павиљон у Тврђави 4. децембар - 10. јануар
Више од 500 уметника различитих генерација из свих крајева некадашње Југославије, региона и других земаља учествовало је до сада у раду Колоније дајући значајан допринос развоју националне уметности. Уметници су у раду Ликовне колоније Сићево 2024/25. су током свог боравка у Сићеву реализовали различита уметничка истраживања и представили разноврсне уметничке праксе.
минхенских дана школовања, приређена је документарна изложба, аутора Милице Тодоровић, музејског саветника, коју уз пратеће текстове чиниле фотографије и разгледнице презентоване у виду принта, а које припадају збиркама Народног музеја Ниш, Народне библиотеке Стеван Сремац Ниш и приватним колекцијама. На свечаном отварању је емитован и АI генерисани видео исте тематике, који је креирао мр Александар Девић.
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ И РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИОДРАГА ДАЈЕ АНЂЕЛКОВИЋА
На промоцији су говорили Радмила Влатковић, музејски саветник, Звонимир Костић Палански, књижевник, Љубиша Брковић, уметник и Радмила Костић аутор монографије
МИОДРАГ ДАЈА АНЂЕЛКОВИЋ рођен је 6. априла 1945. године у Јелашници.
Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1970. године у класи професора Миодрага Рогића. Постдипломске студије завршава на истој Академији 1972. године у класи професора Бошка Карановића. Још као студент учествује у конзервацији цркава у Куршумлији, Тутину, Црној Ријеци, Призрену. Био је члан је УЛУС-а и Друштва српских уметника „ЛАДА“ и Групе А. Као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ боравио је на стручном усавршавању у Паризу (1980).
Поред учешћа на изложбама, активно учествује у ликовном животу града и стручним текстовима писаним за „Народне новине“.
Објавио је уџбеник „О графичким вештинама“ (1986), а знатно касније објавјављује књигу “Сећање као узгредна појава“ у издању НКЦ (2011).
Редовно је учествовао у раду у Ликовне колоније „Cllasic“ (1994 - 1995), Ликовне колоније „Сићево“ (1976, 1993 и 2014), и у Графичкој радионици Сићево (2007).
Од 2018. године био је члан редакције гласника „Архитект“ Друштва архитеката Ниша. Као стручни саветник у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу провео је цео радни век.
Поред сликања и цртања бавио се есејистиком и ликовном критиком.
Реализовао је 35 самосталне изложбе и више од 300 колективних.
За свој рад је награђиван 12 пута. У иностраству је излагао на колективним изложбама у Луцерну, Базелу, Арау, Рајнаху, Букурешту, Паризу, Варни, Кувајту и Јордану.
Преминуо је 15. септембра 2021. године у Нишу.
Кроз слојевити опус Миодрага Анђелковића упознајемо се са мноштвом стилова и техника пратећи његову жељу за експериментом, за новим, динамичнијим садржајима.
У потрази за новим изазовима кроз вечиту дилему између почетка и коначног облика, редукује свој ликовни језик узимајући од природе само оно што одговара његовом тренутном медитативном стању. Током самог процеса стварања одређује степен експресивности, комплексности, животности и аутентичности.
Основна идеја водиља током читавог стваралачког чина Миодрага Анђелковића је стварање аутентичног уметничког дела које у својим скривеним значењима носи истинитост и реалност доживљеног. Препознатљивим ликовним језиком ублажава границе између видљивог и невидљивог суочавајући се са имагинарним световима.
Истражујући нове ликовне путеве формира неистражене тајновите пролазе у властити универзум спајајући оргсанско и неорганско, конкретно и ирационално.
Мотиви његових графика, цртежа, акварела и слика су инспирисани маштом, сећањима, литературом или свакодневним догађајима дајући им димензије безвременог, вечног.
Током стваралачког процеса на оригиналан, домишљат начин формира сопствени имагинаријум као сложени визуелни исказ који подстиче различите асоцијације.
Доводећи мисаоно и емотивно у складну, мистичну равнотежу вешто се креће у широком дијапазону од фигуративног, преко асоцијативног, све до потуно апстрактног.
Постављајући високе професионалне стандарде увек се изнова враћа чистој, изворној ликовности у изразу.
Као врсан уметник и еуридита, поред рада у сликарским и графичким техникама, бавио се и сликарством, конзервацијом и рестаурацијом фресака, есејистиком и ликовном критиком.
Издвајајући се својим брижљиво изграђеним, зрелим, уметничким изразом стваралаштво Миодрага Анђелковића представља значајан сегмент у сaгледавању не само нишког, него и целокупног савременог српског сликарства.
Изложба ће трајати до 2. новембра 2025.
https://www.youtube.com/watch?v=v8V-E22JWWQ
In Between
Павиљону у Тврђави, изложба Мие Арсенијевић – уметнице из Крагујевца.
Изложбу под називом In Between чине акрилне слике и радови изведени у техници веза.
Миа Арсенијевић је рођена 1985. године у Крагујевцу. Основне и мастер студије сликарства завршила на Академији уметности у Новом Саду. Докторирала 2015. године на Универзитету уметности у Београду. Запослена је у звању ванредног професора на Факултету педагошких наука у Крагујевцу, на предметима из области ликовне уметности са методиком. Ангажована и на Факултету уметности у Нишу за предмет Методика ликовног образовања. Активно се бави уметничким, научним и педагошким радом. Самостално излагала 23 пута у многим градовима Србије. Учествовала на више од 50 колективних изложби. Добитница је 3 награде за свој уметнички рад. Ауторка је више од 20 научних радова из области теорије, историје уметности и ликовне педагогије као и уџбеника „Кратак преглед историје уметности“ намењеног студентима педагошких факултета.
Подстакнута сопственим емотивним и мисаоним проседеом, личном улогом мајке и педагога, Миа Арсенијевић развија јединствен ликовни опус, у коме су деца главни јунаци. Представљајући их у тренуцима игре или различитих акција (скијање, шетња, грудвање), уметница акцентује мисао да је игра за децу примарни извор стицања знања и искустава, успостављања односа према стварности, а не само безазлена доколица, како свет одраслих то обично доживљава и тумачи. Деца су генерално синоним за исконски животни смисао и трајне вредности, али су на сликама Мие Арсенијевић деца у окружењу које је тек назначено неким детаљем или на једноставној често монохромној позадини, односно у недефинисаном простору. Измештајући призор из конкретне реалности, уметница своја дела уздиже на метафоричну раван говора о антагонизму између узбудљиве садашњости и неизвесне будућности, у контексту личне али и колективне забринутости за судбину данашње младе генерације.
Изложба ће трајати до 11. септембра.
Јошкин Шиљан "Дупло голо"
Јошкин Шиљан
Дупло голо
слике и цртежи
Павиљон у Тврђави
Јошкин Шиљан од 19. јуна до 13. јула излаже у Галерији савремене ликовне уметности Ниш. Изложба његових слика и цртежа, под називом „Дупло голо“, биће свечано отворена у четвртак у 20 сати, у Павиљону у Тврђави.
Изложба у Нишу обухвата дела више различитих циклуса, а назив дугује најрецентнијем.
„Јошкин Шиљан кроз свој стваралачки опус креира нове светове, истовремено изражавајући филозофску природу својих мисли. Његово сликарство константно недри чисту уметност, која изражава слободу и спонтаност како кроз саму иконографију и аутентичан визуелни језик тако и кроз размишљања и уметниково схватање света који је као такав лаган и једноставан, неоптерећујуће свеж.“, примећује историчарка уметности Ана Кршљанин, кустоскиња гелерије ШТАБ. Она осетљиво закључује да уметник „плива у неограничености тема, покрета и бића која духовитим и дугачким називима посматрачу дају импулс који он треба да осети и пренесе, допуштајући му да он буде тај који слику и причу довршава.“.
Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић, 1953, Пирот) припада генерацији уметника, који се на уметничкој сцени формирају деведесетих година прошлог века. Један је од најпознатијих и најактивнијих аутора на регионалној уметничкој сцени, а излагање у светским музејима и галеријама, чини га међународно видљивим и признатим. Учесник је великог броја уметничких колонија и резиденцијалних програма у земљи и иностранству. Његови радови налазе се у значајним музејским, компанијским и приватним колекцијама широм света. Добитник је више значајних награда међу којима су: Златна палета УЛУС-а (2006), Велика награда на 14. Бијеналу наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016), и Златни ОСТЕН за цртеж (2018).
Живи и ради у Грделици.
Изложбу дела публика може посетити до 5. августа, у Павиљпну у Тврђави.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА ''СИЋЕВО 2022-2024''
ИЗЛОЖБA ГРАФИКА НАСТАЛИХ У ГРАФИЧКОЈ РАДИОНИЦИ У СИЋЕВУ 2022-2024 године, ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
27. мај - 22. јун 2025. године
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године Радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. само крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добија међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде, Италије.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућио рад и у другим графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор- атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Учесници последња три сазива су:
2022- Оливер Пилић (Словенија), Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић (Нови Сад), Лидија Крњајић (Нови Сад), Никола Миланов( Ниш).
2023-Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, Митја Станек из Словеније, Лидија Среботњак Пришић, из Новог Сада, Дуња Недељковић из Трста и Данило Пауновић из Ниша.
2024- Џефри Сипел (Jeff Sippel) из Сједињених Америчких Држава, Љиљана Павловић Дир (Liliya Pavlovic Dear) из Француске, Јелена Јоцић из Београда, Небојша Лазић из Новог Сада, Јасна Гулан Ружић из Новог Сада и Слободан Радојковић из Ниша.
Дружење и рад уметника из различитих земаља у Графичкој радионици у Сићеву протекле три године обогатио је нашу збирку графика за 35 дела различитих техника и ликовних израза. Изложба ће трајати од 27. маја до 16. јуна 2025. године у галерији Павиљон у Тврђави.
https://www.youtube.com/watch?v=HKzmFPltaUw
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023, 8 - 27. април - Павиљон у Тврђави.
Изложбу награђених радова на шеснаест до сада одржаних бијенала током протекле три деценије, Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује у сарадњи са Градском галеријом Ужице. Поставка у уметничком Павиљону приређује се након представљања у оквиру пројекта Ужице – национална престоница културе 2024.
Интернационално графичко бијенале Сува игла негује аутентичну графичку дисциплину , која спада у ред веома захтевних традиционалних ликовних техника, које од почетног концепта до завршне форме изискује од аутора умну и техничку посвећеност. Бијенале, као најважнији и најзахтевнији програм, сваке друге године окупи велики број аутора из земље и иностранства и захваљујући томе формирана је јединствена збирка од преко 750 уметничких дела у оквиру које се издвајају радови лауреати: Гран при (Дијамантска), Златна, Сребрна и Бронзана игла.
https://www.youtube.com/watch?v=i8fUKkuckdY