ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ

ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ

ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА

АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.

Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.

Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.

Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са  розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна  енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.

Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.


Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ

Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ иницирана је 2012. године од стране редовне професорке Биљане Вуковић са департмана за графику Факултета ликовних уметности у Београду и редовне професорке Анице Радошевић Бабић са катедре за графику Академије уметности у Новом Саду. Изложбе су се одвијале наизменично од 2012 до 2019. године, на Академији уметности у Новом Саду а затим следеће године у галерији Факултета ликовних уметности у Београду. Манифестацији су се 2019. године придружили и студенти Факултетa уметности из Ниша, на изложби која је реализована у галерији Свиларе – културне станце у Новом Саду.
Основни циљ и задатак ове изложбе је да представи актуелну студентску продукцију уметничких радова из уже уметничке области графика, да повеже и мотивише студенте за будућа постигнућа, који у току свог школовања похађају предмете Графикаи Цртање нa високошколским установама.
Прва изложба овог типа у Нишу, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, биће отворена у Павиљону у Тврђави, у четвртак 25. марта 2021. године од 13 часова.
Овогодишња изложба садржи дела више од 130 студената различитих година студија на поменутим факултетима. Селекцију радова извршили су њихови професори – ментори.
„Сада, 2021. потреба за излагањем студентских радова већа је него икад, што се да видети на основу броја студената који су представили своја графичка дела. Изложени радови рефлексија су новонасталог стања изазваног пандемијом, они нам преносе осећања, сналажења и несналажења, недоумице и уверења....“ – пише Аница Радошевић Бабић
Изложба ће трајати до 18. априла а радно време Павиљона је од 12 до 17 сати.

https://www.youtube.com/watch?v=VxuuEzI8dTA


„Савремена јапанска графика“

Павиљон у Тврђави од 9. 3 до 23.3. 2021. године

ЈАПАНСКА ГРАФИКА У НИШУ

Љубитељи уметности имаће прилику да од уторка, 9. марта 2021. године уживају у ексклузивној поставци најновијих радова савремене јапанске графике малог формата, реализованих у различитим техникама и ликовним изразима.

„Ради се о групи од 60 ликовних стваралаца, чланова Удружења јапанских графичара, уметничке формације која је основана још 1931. године, и од тада веома активно наступа на изложбама свуда по свету са циљем промоције јапанске уметничке графике на међународном нивоу, а статус јединог јапанског удружења професионалних графичара добило је 2013. године“, објаснила је ауторка пројекта др.ум Снежана Петровић са Академије уметности у Новом Саду, додавши да изложба има за циљ промоцију јапанске културе графичког листа. Пре Ниша изложба је била представљена и у Новом Саду у Галерији „ Ла Виста“.

На поставци су заступљене графике малог формата, реализоване у различитим техникама високе, дубоке, равне, пропусне и дигиталне штампе.
Сагледавајући изложбу у целини уочава се мноштво различитих поетика од фигуративног до апстрактног израза. „Крећући се између знаковних, симболичких, асоцијативних, геометријских, стилизованих или реалистичких призора, јапански графичари макар у минијатурном сегменту свог рада задржавају барем мрвицу традиционалног, најочигледнијег у хватању фрагмента, тренутка, кратког исечка из реалног или измаштаног универзума“, закључила је проф. др. Јасна Јованов историчар уметности.

Сарадњу са јапанским Удружењем успоставила је новосадска графичарка Снежане Петровић и ова поставка графике малог формата резултат је њеног ангажовања. Потсетимо се да је Снежана Петровић 2018. године била учесник сазива Графичке радионице у Сићеву, а да је 2019. године реализовала изложбу „Мали кабинет мистерије“ у Салону 77 у нишкој тврђави .


Српско-белгијски уметнички дијалог

Од суботе 21. новебра у 12 часова публика у Нишу ће у Павиљону Тврђави моћи да посети изложбу дела насталих у оквиру пројекта „Српско-белгијски уметнички дијалог“, који је под насловом „Пирода и савремено визуелно стваралаштво“ одржан у августу 2019. године, у згради „Ликовне колоније Сићево“.
У циљу доприноса мобилности и повезивању савремених стваралаца, размене искустава и идеја, као и интернационализацији програма, Галерија савремене ликовне уметности Ниш покренула је 2017. године манифестацију „Уметнички дијалози“, који подразумева резиденцијални боравак домаћих и уметника одређене од европских земаља у згради Ликовне колоније „Сићево“ и реализацију заједничке изложбе у обе средине. У оквиру другог циклуса одржавања, са темом „Природа и савремено визуелно стваралаштво“, радни боравак по четворо уметника из Белгије и Србије реализован је у периоду од 5. до 12. августа 2019.

Са високом уметничком одговорности и моралном свести, учесници су дали допринос мишљењу широког тематског круга који је пред њих постављен. Моћ и немоћ природе (Мишел Барзин / Мицхел Барзин), као и неопходност подршке њеној виталности (Слободан Радојковић), отпор који природа улаже у сопствени опстанак (Патриција Сонвил / Патрициа Сонвилле), те отсуство свести о деловању човека на животно окружење и императив конфора (Јованка Младеновић), као предуслов нарушавања закона космичке равнотеже (Милена Путник), и са друге стране, виртуелизовање предела и праћење промена њиховог онтолошког статуса (Немања Лађић), или смештање виђеног у котнекст шире слике света (Роман ван Винсен / Ромаин Ван Wиссен), или мапе сопствених путева и сензација (Софи Легрос / Сопхие Легрос ), изводи су из медијски разноврсних дела ове изложбе. Релевантност насталих радова у оквирима опуса уметника представља успех овог пројекта, али и важан фактор квалитетне попуне колекције нишке галерије.
Изложба српских и белгијских уметника у Павиљону у Тврђави трајаће до 10. децембра.


Изложбa слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић

Изложбу слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић од 3 - 18. новембра, Павиљон у Тврђави сваког дана осим понедељка од 12-17 сати. Кустос изложбе је Радмила Костић, музејски саветник.

Сања Маџаревић свој ликовни говор креира кроз свеж, иновативан концепт у коме на особен начин испољава критичан став према актуелном друштвеном тренутку.

Током стваралачког процеса превазилази уобичајени дискурс користећи мотиве животиња којима даје прикривене људске атрибуте (попут Џорџа Орвела), док флорални мотиви имају одређену значењску улогу, формирајући сложену, неочекивану сценографију залазећи у подручје преиспитивања нашег стварног окружења. Испод призора наизглед наивне и безазлене дечје игре крију се комплексне алегорије наше свакодневице, као критика савременог друштва. Симболика невиности игре у целини супроставља се са реалношћу и све присутнијом окрутности света који нас окружује. Мотиви бодљи алудирају на могуће проблеме са којима се човек сусреће током свог живота, указујући, пре свега, на политичке неправде у којима снага појединца и управљачка моћ излазе у први план. Успостављајући сатиричан начин комуникације апелује на тежак положај обичног човека и његовог окружења: његову излоацију, апатију, безнађе, инертност, док истовремено долази до процеса јачања разних друштвених механизма моћи. Развијајући комплексну причу Сања Маџаревић отвара тешка, драматична питања страха, патње и издржљивости не само у садашњем времену, већ и у прошлом и будућем, као својеврсну опомену човечанству. Настојањем да идентификује и критички преиспита позицију човека у данашњем свету, уметница различитим значењским нивоима упозорава на орвеловско друштво контроле и надзора постављајући универзална питања смисла свега постојећег. Сопствено разочарање друштвом и међуљудским односима артикулише кроз привидну конструкцију ведрог призора, са дозом скривеног сарказма и опорости крећући се на релацији између живота и уметности. Постижући хармонију и склад свих ликовних елемената: сигурним линијама, светлим, сочним бојама, уравнотеженом композицијом и наизглед бајковитом тематиком на искрен и убедљив начин упозорава на заблуде и контроверзе данашњег друштва наслућујући дистропијску визију будућности.

Сања Маџаревић је рођена 1991. године у Чачку. Завршила факултет ликовне уметности 2015. године у Београду у класи проф. Анђелке Бојовић. Члан је УЛУС-а од 2016. године. Била је стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“ 2014/15. године а потом стипендиста Фонда за изузетно надарене ученике и студенте. До сада је приредила 8 самосталних изложби у Младеновцу, Чачку, Београду, Пироту, Новом Саду и Смедеревској Паланци.

 


Изложба цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ

Галерија савремене ликовне уметности Ниш Вас позива да посетите изложбу цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ од 14. октобра до 1. новембра 2020. Павиљон у Тврђави.

Изложба цртежа Ђурђе Сивачки из циклуса „Гениус лоци“ представља серију пастела са темом ентеријера и екстеријера. „Њихова огољеност и базичност онемогућавају нам прецизно позиционирање у времену, као и одређивање њихове тренутне намене.Градови данас представљају хаотично нагомилавање најразличитијих ентеријера у простору. Синтагмом Гениус лоци проблематизује се јединственост ових грађевина и, најзад, њихово постојање, као и проблем идентитета индивидуе у таквом окружењу. Налик Пекићевом јунаку који негира постојање архитектуре, већ тврди да је оно што егзистира само њен изглед: „никада пуки облик неће бити суштина архитектуре, архитектура ће увек бити сакривена у садржини тих облика“, ми се питамо постоји ли још увек гениус лоци у нашем времену.Ова тема инспирисала ме је да на цртачки начин промислим и представим град и његову архитектуру. Сива гама градског окружења представљала ми је колористички изазов, а њена геометрија подстакла да налазим занимљиве композиције унутар ње.Предлошци за настале цртеже су различити: незавршене грађевине обрасле маховином, призор Сарајева у магли, разрушена кућа у Израелу, поглед на панораму индустријског дела града кроз прозор напуштеног стана, рефлексија једне зграде на другој. Ту су и кадрови из филмова шведског редитеља Роја Андерсона, чија кинематографија представља приказ града сачињеног од кулиса- сивомаслинастих кутијастих грађевина. Самотност и непокретност ових призора нуде посматрачу медитативну атмосферу и простор запитаности над опстанком идентитета јединке у савременом свету.“ - Предговор из каталога Ђурђа Сивачки.

Ђурђа Сивачки је рођена 1983. године у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду, а потом основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Гордана Николића. Докторант на истом факултету. Ради као асистент на Факултету ликовних уметности од 2017. године. Члан УЛУСа. Самостално излагала у Београду, Лазаревцу, Крагујевцу и ово је њена 8 самостална изложба.


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА НИША

ОФИЦИРСКИ ДОМ И ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, 15. СЕПТЕМБАР – 6. ОКТОБАР

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 15.септембра у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке дела ликовних уметника Ниша. Аутор изложбе је музејски саветник Радмила Костић.

Формирање Збирке дела ликовних уметника Ниша треба везивати за бројне излагачке активности нишких уметника, како у самом Нишу, тако и изван њега. Збирка је конципирана као засебна целина у намери да представи разноврсне ликовне праксе уметника на једном месту, а циљ формирања је прикупљање, чување, проучавање, промовисање и праћење целокупног стваралаштво уметника нашег града од 1970. године до данас. Они се током година постепено укључују у савремене токове југословенске уметности, учествују на републичким, савезним и иностраним изложбама, где су добијали значајне награде. Захваљујући управо њиховој иницијативи обновљен је рад Ликовне колоније у Сићеву и основана Галерија савремене ликовне уметности .

Низ година уназад изложбе нишких уметника гостовале су у већим центрима у земљи (Загребу, Београду, Сарајеву) и иностранству ( Енглеска, Румунија, Швајцарска, Француска ..)

Током времена ликовни уметници Ниша, који су чланови Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) оснивају самоиницијативно подружницу у Нишу 7. јануара 1980.године. Удружење окупља сликаре, вајаре, графичаре, чланове Удружења ликовних уметника Србије који живе и раде у Нишу са циљем унапређења ликовног стваралаштва на територији општине.

Током седамдесетих и осамдесетих Збирка се попуњавала претежно откупима са текућих колективних и самосталних изложби. Ипак, већи део формиран је захваљујући Ликовној колонији у Сићеву, Ликовној колонији у Луцерну, поклонима аутора, откупима и откупним наградама.
Најбројнији су радови Миодрага Анђелковића (20), Мирослава Анђелковића (15), Радомира Антића (12), Миомира Цветковића (12), Александра Девића (11), Ђура Радоњића (11), Момчила Митића (11), Столета Стојковића (10), Мирољуба Алексића (9).

Када је у питању графика, Збирка се попуњавала спорадично индивидуалним поклонима аутора, потом графикама са Симпозијума литографије одржаног у Уметничкој школи у Нишу (1986.) све до почетка рада Графичке радионице Сићево (2006.) у чијем раду учествују и нишки уметници. Вајари су заступљени у мањем броју, јер се мањи број уметника определио за ову захтевну ликовну дисциплину. Па ипак ,током осамдесетих они су запажени поред сликара на републичким смотрама освајајући престижне награде.

Медиј фотографије, као и нови медији у оквиру Збирке тренутно су у најмањем броју заступљени, али надамо се да ће захваљујући Факултету уметности у Нишу и доласку нових генерација повећати број уметника који негује ову врсту визуелног језика.

Од 15.септембра у Официрском дому ће бити изложено 47 слика и 11 скулптура, а у Павиљону у Тврђави укупно 30 дела : графика, цртежа и фотографија и нових медија-одабир из Збирке дела ликовних уметника Ниша.

Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 6.октобра.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре, Збирке нових медија и Збирке графика, цртежа и радова на папиру.


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ГРАФИКА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9.јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.

Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.

У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.

Када је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.

У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.

Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2.августа.

Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,

Галерија СЛУ Ниш

 


Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому и Павиљону у Тврђави, а у Салону 77 – Избор из збирке нових медија.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш ове године обележава 50 година постојања и рада. Значајан јубилеј Галерија ће искористити за презентацију сопствене колекције уметничких дела која тренутно има 1689 инвентарних јединица, подељених у пет збирки.

Од уторка 9. јуна 2020. за публику ће бити отворене изложбе: Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому (период 1970-2000) и Павиљону у Тврђави (период 2000 -2020), а у Салону 77 - Избор из збирке нових медија.

Од самог оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш 1970. године а у оквиру музеолошке делатности установе стваран је фонд уметничких дела на основу строгих критеријума и уз ажурно праћење актуелних кретања у савременој уметности. Данас је по свом обиму и садржају то изузето вредна колекција наше новије уметности. Фонд је формиран различитим врстама набавке: откупима са самосталних и колективних изложби одржаних у Нишу, поклонима аутора, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“ и Графичкој радионици.

Збирка савременог сликарства садржи 584 дела, врло је комплекста и разуђена, пружа увид у сложена и вишеслојна кретања у нашем сликарству од почетка седамдесетих година XX века, односно од стишавања енформела, преко нове фигурације, различитих „ретро“ стилова осамдесетих до постмодерних тенденција, ангажованог сликарства и актуелних преиспитивања статуса слике као медија условљено применом нових софистицираних технологија. Широк је генерацијски распон заступљених уметника од најстаријих (Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић, Иван Табаковић, Љубица Цуце Сокић, Милан Kоњовић, Божа Илић... ) и уметника који су током педесетих година ступила на нашу уметничку сцену ( Миодраг Мића Поповић, Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Петар Омчикус, Kоса Бокшан, Бата Михајловић, Зоран Павловић,Младен Србиновић...) преко низа потоњих генерација, до младих уметника. Изложба ће садржати избор од педесетак слика а поред поменутих уметника биће заступљена и дела Боре Иљовског, Тодора Стевановића, Радомира Дамњановића Дамњана, Радомира Рељића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Мишка Павловића,Михаела Милуновића и других.

Збирка савремене скулптуре данас има 60 дела. Најстарије скулптуре у збирци су из 1965 године (Скулптура 23 - Ота Лога и Агресивна форма - Зорана Петровића која је редак пример енформел скулптуре у нашој уметности). У приличној мери збирка рефлектује паралелно егзистирајуће често и дијаметрално супротне правце у развоју скулпторске мисли код нас од класичног фигуративног приступа ( Радмила Граовац, Никола Kока Јанковић,Никола Вукосављевић), фигуралне стилизације различитих типова (Светомир Арсић Басара, Ђорђије Црнчевић, Анте Мариновић, Бранко Ружић) преко биоморфних и органских облика (Милија Глишић, Јован Kратохвил, Делија Правачки, Драган Дробњак,Мира Јуришић), геометријске стилизације (Александар Зарин, Момчило Kрковић) до скулптура ангажованог контекста које садрже фитбек актуелне стварности (Мрђан Бајић, Габијел Глид, Рајко Попивода, Здравко Јоксимовић) или потврђују промене у онтолошком статусу скулптуре, односно њену трансформацију у просторна и објектна уметничка дела приближавајући је другим медијима (Kоста Богдановић, Гордана Kаљановић Одановић, Никола Пешић, Марко Црнобрња). На изложби ће бити заступљено 27 скулптура поменутих аутора.

Збирка фотографије и нових медија је најмлађа самим тим и најмалобројнија збирка у колекцији ГСЛУ Ниш, чине је 47 дела превасходно домаћих аутора. Kако су од средине деведесетих година, код нас, промене у уметности биле праћене и интензивнијим истраживањима на пољу медијске презентације, стицали су се услови за рапиднију попуну ове збирке, која се одвијала током двехиљадитих. Нагласак на развоју ове збирке у највећој мери, односи се на откуп референтних дела. Изложбу чини избор од 12 радова међу којима су дела Душана Оташевића, Чедомира Васића, Анице Вучетић, Зорана Насковског, Слободанке Ступар, Ђорђа Одановића и др.

Аутори изложби су кустоси ГСЛУ Ниш: Радмила Kостић, Милица Тодоровић и Милан Ристић.

Изложбе ће трајати до 5. јула. Прво вођење кроз изложбу биће у петак, 12 јуна.

Током наредних месеци посебним изложбама биће представљене и остале збирке: Збирка графика,цртежа и радова на папиру (садржи 607 дела) као и Збирка дела ликовних уметника Ниша (372 дела).


ИЗЛОЖБА ДУШАНА МАРКОВИЋА

ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПРИРЕЂУЈЕ ИЗЛОЖБУ ДУШАНА МАРКОВИЋА ИЗ БЕОГРАДА У „ПАВИЉОНУ“ НИШКЕ ТВРЂАВЕ ОД 14. МАЈА ДО 4. ЈУНА 2020. ГОДИНЕ

Нови радови представљају уметничке одговоре на догађаје који су обележили претходне године и који су, сходно томе, преобразили нашу стварност: масовни егзодуси, измењена геополитичка мапа Европе, Блиског истока, а и шире. Одсуство истинског дијалога у свакодневном и политичком дискурсу у којем једна страна не може и не жели да чује другу, подизање граница од бодљикавих жица које прете да прерасту у зидове због поновне потребе да се успоставе чврсте поделе и разлике, ширење лажних вести у настојању да кризно стање никада не престане и да се потреба за истином у потпуност затре, као и честа употреба сузавца због које се, на тренутке, чини да Европа не престаје да плаче. То су само неки од догађаја који су нашу садашњицу учинили довољно „занимљивом“ да би захтевала да буде уметнички пренета у радове с насловима: „Изгнанство“, „Да ли ме чујеш?“, „Тврде и тамне сенке“, „Бодљикаве вести“ и „Дајте Европи мало времена“.

Изложбу чине радови у којима је уобличена наша друштвена и политичка свакодневница - попут снапсхот-а они су исечци упечатљивих и памћења вредних призора из света који нас окружује, попут селфy-а они су уобличени уметником који их доживљава и ствара, а пре свега су уметничка опомена да је свет у коме живимо могуће променити па макар само и својим погледом на њега.

Душан Марковић је рођен 1948. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду где је и магистрирао 1977. године. Као стипендиста владе Белгије боравио је на Натионал Хогер Институт-у у Антверпену. До сада је самостално излагао више од 30 пута у земљи и иностранству. Ово је његово треће самостално представљање нишкој публици. Добитник је више награда и признања из области скулптуре и мале пластике попут „Златно длето“ УЛУСа и многих других.

Радно време Павиљона је од 12 до 17 сати сваког дана осим понедељка.

адреса електронске поште: dusanmarkovic@gmail.com инстаграм: dusanmarkovic facebook: Душан Марковић