ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ

„MIRROR Face to Face”

ИЗЛОЖБА ГРАФИКА „MIRROR Face to Face”
/Изложба Италијанских и српских уметника, 2021./
22. јул 2021. године,

Пројекат Миррор Фаце то Фаце покренут је иницијативом Valerije Bartesine, уметнице из Италије, кустоскиње и организаторке уметничких манифестација и ауторке међународних културних размена, која је кординирала уметнике из Италије у сарадњи са проф. Слободаном Радојковићем који је анимирао графичаре из Србије. Запажена културна сарадња између Италије и Србије током протеклих година у сфери ликовне уметности, обогаћена је идејом приређивања две идентичне изложбе графика у Вићенци и Нишу. Начињени избор учесника подразумева учешће по тридесет уметника из обе земље. Иако је организација пројекта првобитно планирана за 2020. годину, због глобалног застоја изазваног вирусом Corona, пројекат је померен за лето ове године. Изложба је најпре отворена у Вићенци у галерији Qu Bi и Club UNECKO 5. јуна 2021. и представља наставак ове врсте и сарадње Италије са уметницима других земаља /Италија – Македонија 216, Италија – Естонија 2017, Италија – Чиле 2018, Италија - Португалија 2019. и Италија – Бугарска 2020. Циљ оваквих комуникација двеју држава по речима проф. Валерије Бартесине је међусобно суочавање и дијалог лицем у лице, уочавања заједничких особина, али пре свега плодан контакт уметника, и неговање традиционалних техника гравуре и графичког листа. Ревијална изложба оваквог типа је и упознавање са новим достигнућима и експерименталним техникама и савременим достигнућима.

По речима селектора уметника из Србије Слободана Радојковића, избор учесника је тежња да се направи пресек актуелних дешавања на домаћој сцени: “Српску селекцију карактеришу разноликост поетичких опредељења, генерацијска и стилска различитост. Она настоји да пружи увид у особене стваралачке рукописе и промене у перцепирању и приступу медију графике. Неговање традиционалних техника или отвореност уметника за нове приступе као и њихова потреба за истраживањима у медију графике, све то чини континуирану активност уметника у Србији. Позитиван став културне јавности према променама и спремност стручних кругова да подрже нова стремљења, одредиће виталност графике у Србији. Професионална повезаност аутора, њихови сусрети на годишњим изложбама графике, учешће и сарадња у радионицама и размена искустава, дефинисали су лигу стваралаца чији је заједнички именитељ страст према графици.

Упркос деликатној епидемиолошкој ситуацији, ствараоци из Италије и Србије вођени су потребом да буду креативни и активни. Они су посвећени графици и комуникацији. И бројне институције културе у обе земље, иако суочене са препрекама за нормалан рад, исказали су завидну виталност и инвентивност. Qu.Bi Gallery и Club UNESCO у Вићенци као иницијатори и Галерија савремене ликовне уметости Ниш као партнер у организацији, својим ангажовањем трајно ће обележити један период, оставити траг у реализацији овог пројекта и допринети културној сарадњи Италије и Србије.”

Изложба ће бити отрворена од 22. јула до 9. августа 2021. године и моћи ће да се виде дела 52 еминентна графичара из Србије и Италије.

Излагачи: Милица Антонијевић, Sergio Bigolin, Silvano Bricola, Luca Bruno, Наташа Будимлија Крстић, Maria Rosanna Cafolla, Vico Calabrò, Caterina Codato, Carmela Corsitto, Dario Delpin, Rita Demattio, Данијела Димитријевић, Јована Ђорђевић, Roberto Gianinetti, Vittoria Giobbio, Andrea Guerra, Ивана Јанковић, Велизар Крстић, Pedro Lava, Liviana Leone, Александар Младеновић Лека, Милена Максимовић Ковачевић, Невена Марковић, Барбара Мартини, Alessandro Martufi, Erminia Mitrano, Владимир Милановић, Горица Милетић Омчикус, Carmine Maurizio Muolo, Ненад Зељић, Johny Hycinte Ngbwa, Бранко Николов, Бојан Оташевић, Тамара Пајковић, Димитрије Пецић, Toni Pecoraro, Giordano Perelli, Elisa Pietrelli, Angelo Pisano, Marco Poma, Слободан Радојковић, Аница Радошевић Бабић, Sabina Romanin, Joseph Rossi, Alessandro Severin, Јелена Средановић, Ettore Stegagnolo, Daria Tasca, Владимир Вељашевић, Биљана Вуковић, Бојан Живић, Мина Живић.

 

 

 

 

 


Радмила Лиздек - Међупростори 

6 - 20. јул 2021.

Радмила Лиздек своја уметничка истраживања последњих година усмерава у правцу видео радова, објеката и нових медија у која успешно преноси и надограђује искуства из сликарског опуса. Њени видео радови постају препознатљиви естетиком и значењем које носе у себи, они су интригантни и иновативни. Овом приликом на специфичан начин проговара о осећајности, традицији и духу новог доба. Радмила Лиздек црпи снагу и виталност исказа из окружења које јој је познато, из којег потиче. Kроз видео радове поставља питање о суштинском идентитету индивидуе. Прилагодљивост, пролазност, животни избори, све то смешта у безгласни видео рад који упућује на гласно промишљање. Пред нама су старице у рустичном окружењу које продорним погледом позивају на преиспитивање. Оне су мирне, мудре, а ми треба да се запитамо о животу.

„Ликовни призори кадрова одишу високим естетским квалитетом, изврсном композицијом где аутентичан, јак колорит на марами старице, детаљима скромног покућства доприноси упечатљивом визуелном доживљају. Приметно је да ништа није сувишно, а опет свега је довољно, чак и у изобиљу које се огледа у бројном стаду или листовима осушеног дувана. Кроз видео радове уметница нам преноси аутентичне призоре „сунца, светлости, камена и људи“ херцеговачког пејзажа са фокусом на жену.“ (Славица Обрадиновић, из текста каталога)

„Радмила Лиздек „Међупросторима“ формулише свет различито успостављених принципа. Елементи стварности, оне селектоване унутар узаног егзистенцијалног одсечка херцеговачке планинске висоравни, нису ескапистички и немају у себи уграђену потребу да буду промењени и накнадно развијени посебном матрицом естетизације. Озбиљно економишући структуралним претпоставкама галеријског простора, Лиздек је реконструисала упадљиве сензације споменуте регије. Њену емотивну снагу и оно што је чини својом и аутентичном. Не и конзервативном или органичким захтевима стегнутом. Теразије живота одавно су већ претегнуле у корист других, богатијих и у сваком смислу приступачнијих крајева.“ (Драган Чихорић,  из текста каталога)

***

Радмила Лиздек је рођена 1970. године у Невесињу (Босна и Херцеговина). Академију ликовних умјетности завршила је у Требињу, а мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Милана Сташевића. Тренутно је на трећој години докторских студија на Академији савремених уметности у Београду у класи проф. Слободана Трајковића. Члан је УЛУС-а. Учествовала je на бројним колективним изложбама. Реализовала je 27 самосталних изложби у БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, Немачкој. Добитница je првe награда за слику на конкурсу ЛОТ Требиње, 2013. године, наградe Академије лепих уметности за видео рад „Чекање“, Београд 2014. године и Златнe значe Културно-просветне заједнице Србије, 2018.

https://youtu.be/IrBynSwxqDk

 

 


ИЗЛОЖБA СЛИКА ТИЈАНЕ ФИШИЋ

Изложбу чине новији радови, а сам назив је метафоричког карактера „Нула је вечност и бескрај, нула је потенцијал промене, природа уметности се подудара са природом нуле“- каже уметница.

Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном плавом бојом

Биографија Тијана Фишић

Тијана Фишић, рођена у Београду 24.09.1966. Дипломирала је на београдском Факултету ликовних уметности  у класи професора Момчила Антоновића, где је и магистрирала је 1993.Исте године  постаје члан УЛУС-а,  Члан рестаураторско - конзерваторске екипе у Саборној цркви у Београду и Манастиру Студеница. Непостредно потом постаје придружени члан а од 2005. и редовни члан најстаријег српског уметничког удружења ЛАДА. Извођач и аутор многих мурала на јавним местима и фасадама у Београду и Земуну.Од 2005. године запослена на Факултету уметности Мегатренд универзитета, сада у звању редовног професора на предмету цртања и сликања као и ментор на докторским студијама из области ликовних уметности. У више наврата била је члан савета галерије Цвијета Зузорић, УЛУСа и Галерије 73 у Београду, као и члан УЛУС-ове комисије за доделу националне пензије.Око 40 пута самостално излагала у земљи и Француској, Аустрији и Црној Гори као и на многим колективним у земљи и иностранству (преко 200 пута).Њена дела налазе се по приватним колекцијама у земљи и иностранству као и у музејима и галеријама широм света. Уметничко дело „Представа: Пролеће у Србији 1999- Тон смрти“ налази се  на сталној поставци српског сликарства XX века- у Народном музеју у Београду.

Награде:

1989- Награда ФЛУ из Фонда  Ђорђа Бошана

1997- III награда на 6. бијеналу „У светлости Милене“ у Пожаревцу

2000- Награда за сликарсто на 4. Пролећном аналу у Чачку

-I награда ликовне колоније „Орашац“ на Јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, Београд

2002- Награда организатора на Пролећном аналу у Чачку

2003- Златна палета УЛУСа на пролећној изложби у Београду

-Награда „Милешевски анђео“ Уметничке колоније Милешевска светлост у Пријепољу

-2005-Гран –при на 10. бијеналу „У светлости Милене“ У Пожаревцу

 

https://youtu.be/ncaGYJl1cQw


ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ

ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА

АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.

Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.

Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.

Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са  розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна  енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.

Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.


Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ

Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ иницирана је 2012. године од стране редовне професорке Биљане Вуковић са департмана за графику Факултета ликовних уметности у Београду и редовне професорке Анице Радошевић Бабић са катедре за графику Академије уметности у Новом Саду. Изложбе су се одвијале наизменично од 2012 до 2019. године, на Академији уметности у Новом Саду а затим следеће године у галерији Факултета ликовних уметности у Београду. Манифестацији су се 2019. године придружили и студенти Факултетa уметности из Ниша, на изложби која је реализована у галерији Свиларе – културне станце у Новом Саду.
Основни циљ и задатак ове изложбе је да представи актуелну студентску продукцију уметничких радова из уже уметничке области графика, да повеже и мотивише студенте за будућа постигнућа, који у току свог школовања похађају предмете Графикаи Цртање нa високошколским установама.
Прва изложба овог типа у Нишу, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, биће отворена у Павиљону у Тврђави, у четвртак 25. марта 2021. године од 13 часова.
Овогодишња изложба садржи дела више од 130 студената различитих година студија на поменутим факултетима. Селекцију радова извршили су њихови професори – ментори.
„Сада, 2021. потреба за излагањем студентских радова већа је него икад, што се да видети на основу броја студената који су представили своја графичка дела. Изложени радови рефлексија су новонасталог стања изазваног пандемијом, они нам преносе осећања, сналажења и несналажења, недоумице и уверења....“ – пише Аница Радошевић Бабић
Изложба ће трајати до 18. априла а радно време Павиљона је од 12 до 17 сати.

https://www.youtube.com/watch?v=VxuuEzI8dTA


„Савремена јапанска графика“

Павиљон у Тврђави од 9. 3 до 23.3. 2021. године

ЈАПАНСКА ГРАФИКА У НИШУ

Љубитељи уметности имаће прилику да од уторка, 9. марта 2021. године уживају у ексклузивној поставци најновијих радова савремене јапанске графике малог формата, реализованих у различитим техникама и ликовним изразима.

„Ради се о групи од 60 ликовних стваралаца, чланова Удружења јапанских графичара, уметничке формације која је основана још 1931. године, и од тада веома активно наступа на изложбама свуда по свету са циљем промоције јапанске уметничке графике на међународном нивоу, а статус јединог јапанског удружења професионалних графичара добило је 2013. године“, објаснила је ауторка пројекта др.ум Снежана Петровић са Академије уметности у Новом Саду, додавши да изложба има за циљ промоцију јапанске културе графичког листа. Пре Ниша изложба је била представљена и у Новом Саду у Галерији „ Ла Виста“.

На поставци су заступљене графике малог формата, реализоване у различитим техникама високе, дубоке, равне, пропусне и дигиталне штампе.
Сагледавајући изложбу у целини уочава се мноштво различитих поетика од фигуративног до апстрактног израза. „Крећући се између знаковних, симболичких, асоцијативних, геометријских, стилизованих или реалистичких призора, јапански графичари макар у минијатурном сегменту свог рада задржавају барем мрвицу традиционалног, најочигледнијег у хватању фрагмента, тренутка, кратког исечка из реалног или измаштаног универзума“, закључила је проф. др. Јасна Јованов историчар уметности.

Сарадњу са јапанским Удружењем успоставила је новосадска графичарка Снежане Петровић и ова поставка графике малог формата резултат је њеног ангажовања. Потсетимо се да је Снежана Петровић 2018. године била учесник сазива Графичке радионице у Сићеву, а да је 2019. године реализовала изложбу „Мали кабинет мистерије“ у Салону 77 у нишкој тврђави .


Српско-белгијски уметнички дијалог

Од суботе 21. новебра у 12 часова публика у Нишу ће у Павиљону Тврђави моћи да посети изложбу дела насталих у оквиру пројекта „Српско-белгијски уметнички дијалог“, који је под насловом „Пирода и савремено визуелно стваралаштво“ одржан у августу 2019. године, у згради „Ликовне колоније Сићево“.
У циљу доприноса мобилности и повезивању савремених стваралаца, размене искустава и идеја, као и интернационализацији програма, Галерија савремене ликовне уметности Ниш покренула је 2017. године манифестацију „Уметнички дијалози“, који подразумева резиденцијални боравак домаћих и уметника одређене од европских земаља у згради Ликовне колоније „Сићево“ и реализацију заједничке изложбе у обе средине. У оквиру другог циклуса одржавања, са темом „Природа и савремено визуелно стваралаштво“, радни боравак по четворо уметника из Белгије и Србије реализован је у периоду од 5. до 12. августа 2019.

Са високом уметничком одговорности и моралном свести, учесници су дали допринос мишљењу широког тематског круга који је пред њих постављен. Моћ и немоћ природе (Мишел Барзин / Мицхел Барзин), као и неопходност подршке њеној виталности (Слободан Радојковић), отпор који природа улаже у сопствени опстанак (Патриција Сонвил / Патрициа Сонвилле), те отсуство свести о деловању човека на животно окружење и императив конфора (Јованка Младеновић), као предуслов нарушавања закона космичке равнотеже (Милена Путник), и са друге стране, виртуелизовање предела и праћење промена њиховог онтолошког статуса (Немања Лађић), или смештање виђеног у котнекст шире слике света (Роман ван Винсен / Ромаин Ван Wиссен), или мапе сопствених путева и сензација (Софи Легрос / Сопхие Легрос ), изводи су из медијски разноврсних дела ове изложбе. Релевантност насталих радова у оквирима опуса уметника представља успех овог пројекта, али и важан фактор квалитетне попуне колекције нишке галерије.
Изложба српских и белгијских уметника у Павиљону у Тврђави трајаће до 10. децембра.


Изложбa слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић

Изложбу слика „НИТИ ИГРЕ“ - Сање Маџаревић од 3 - 18. новембра, Павиљон у Тврђави сваког дана осим понедељка од 12-17 сати. Кустос изложбе је Радмила Костић, музејски саветник.

Сања Маџаревић свој ликовни говор креира кроз свеж, иновативан концепт у коме на особен начин испољава критичан став према актуелном друштвеном тренутку.

Током стваралачког процеса превазилази уобичајени дискурс користећи мотиве животиња којима даје прикривене људске атрибуте (попут Џорџа Орвела), док флорални мотиви имају одређену значењску улогу, формирајући сложену, неочекивану сценографију залазећи у подручје преиспитивања нашег стварног окружења. Испод призора наизглед наивне и безазлене дечје игре крију се комплексне алегорије наше свакодневице, као критика савременог друштва. Симболика невиности игре у целини супроставља се са реалношћу и све присутнијом окрутности света који нас окружује. Мотиви бодљи алудирају на могуће проблеме са којима се човек сусреће током свог живота, указујући, пре свега, на политичке неправде у којима снага појединца и управљачка моћ излазе у први план. Успостављајући сатиричан начин комуникације апелује на тежак положај обичног човека и његовог окружења: његову излоацију, апатију, безнађе, инертност, док истовремено долази до процеса јачања разних друштвених механизма моћи. Развијајући комплексну причу Сања Маџаревић отвара тешка, драматична питања страха, патње и издржљивости не само у садашњем времену, већ и у прошлом и будућем, као својеврсну опомену човечанству. Настојањем да идентификује и критички преиспита позицију човека у данашњем свету, уметница различитим значењским нивоима упозорава на орвеловско друштво контроле и надзора постављајући универзална питања смисла свега постојећег. Сопствено разочарање друштвом и међуљудским односима артикулише кроз привидну конструкцију ведрог призора, са дозом скривеног сарказма и опорости крећући се на релацији између живота и уметности. Постижући хармонију и склад свих ликовних елемената: сигурним линијама, светлим, сочним бојама, уравнотеженом композицијом и наизглед бајковитом тематиком на искрен и убедљив начин упозорава на заблуде и контроверзе данашњег друштва наслућујући дистропијску визију будућности.

Сања Маџаревић је рођена 1991. године у Чачку. Завршила факултет ликовне уметности 2015. године у Београду у класи проф. Анђелке Бојовић. Члан је УЛУС-а од 2016. године. Била је стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“ 2014/15. године а потом стипендиста Фонда за изузетно надарене ученике и студенте. До сада је приредила 8 самосталних изложби у Младеновцу, Чачку, Београду, Пироту, Новом Саду и Смедеревској Паланци.

 


Изложба цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ

Галерија савремене ликовне уметности Ниш Вас позива да посетите изложбу цртежа ЂУРЂЕ СИВАЧКИ од 14. октобра до 1. новембра 2020. Павиљон у Тврђави.

Изложба цртежа Ђурђе Сивачки из циклуса „Гениус лоци“ представља серију пастела са темом ентеријера и екстеријера. „Њихова огољеност и базичност онемогућавају нам прецизно позиционирање у времену, као и одређивање њихове тренутне намене.Градови данас представљају хаотично нагомилавање најразличитијих ентеријера у простору. Синтагмом Гениус лоци проблематизује се јединственост ових грађевина и, најзад, њихово постојање, као и проблем идентитета индивидуе у таквом окружењу. Налик Пекићевом јунаку који негира постојање архитектуре, већ тврди да је оно што егзистира само њен изглед: „никада пуки облик неће бити суштина архитектуре, архитектура ће увек бити сакривена у садржини тих облика“, ми се питамо постоји ли још увек гениус лоци у нашем времену.Ова тема инспирисала ме је да на цртачки начин промислим и представим град и његову архитектуру. Сива гама градског окружења представљала ми је колористички изазов, а њена геометрија подстакла да налазим занимљиве композиције унутар ње.Предлошци за настале цртеже су различити: незавршене грађевине обрасле маховином, призор Сарајева у магли, разрушена кућа у Израелу, поглед на панораму индустријског дела града кроз прозор напуштеног стана, рефлексија једне зграде на другој. Ту су и кадрови из филмова шведског редитеља Роја Андерсона, чија кинематографија представља приказ града сачињеног од кулиса- сивомаслинастих кутијастих грађевина. Самотност и непокретност ових призора нуде посматрачу медитативну атмосферу и простор запитаности над опстанком идентитета јединке у савременом свету.“ - Предговор из каталога Ђурђа Сивачки.

Ђурђа Сивачки је рођена 1983. године у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду, а потом основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Гордана Николића. Докторант на истом факултету. Ради као асистент на Факултету ликовних уметности од 2017. године. Члан УЛУСа. Самостално излагала у Београду, Лазаревцу, Крагујевцу и ово је њена 8 самостална изложба.


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА НИША

ОФИЦИРСКИ ДОМ И ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, 15. СЕПТЕМБАР – 6. ОКТОБАР

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 15.септембра у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке дела ликовних уметника Ниша. Аутор изложбе је музејски саветник Радмила Костић.

Формирање Збирке дела ликовних уметника Ниша треба везивати за бројне излагачке активности нишких уметника, како у самом Нишу, тако и изван њега. Збирка је конципирана као засебна целина у намери да представи разноврсне ликовне праксе уметника на једном месту, а циљ формирања је прикупљање, чување, проучавање, промовисање и праћење целокупног стваралаштво уметника нашег града од 1970. године до данас. Они се током година постепено укључују у савремене токове југословенске уметности, учествују на републичким, савезним и иностраним изложбама, где су добијали значајне награде. Захваљујући управо њиховој иницијативи обновљен је рад Ликовне колоније у Сићеву и основана Галерија савремене ликовне уметности .

Низ година уназад изложбе нишких уметника гостовале су у већим центрима у земљи (Загребу, Београду, Сарајеву) и иностранству ( Енглеска, Румунија, Швајцарска, Француска ..)

Током времена ликовни уметници Ниша, који су чланови Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) оснивају самоиницијативно подружницу у Нишу 7. јануара 1980.године. Удружење окупља сликаре, вајаре, графичаре, чланове Удружења ликовних уметника Србије који живе и раде у Нишу са циљем унапређења ликовног стваралаштва на територији општине.

Током седамдесетих и осамдесетих Збирка се попуњавала претежно откупима са текућих колективних и самосталних изложби. Ипак, већи део формиран је захваљујући Ликовној колонији у Сићеву, Ликовној колонији у Луцерну, поклонима аутора, откупима и откупним наградама.
Најбројнији су радови Миодрага Анђелковића (20), Мирослава Анђелковића (15), Радомира Антића (12), Миомира Цветковића (12), Александра Девића (11), Ђура Радоњића (11), Момчила Митића (11), Столета Стојковића (10), Мирољуба Алексића (9).

Када је у питању графика, Збирка се попуњавала спорадично индивидуалним поклонима аутора, потом графикама са Симпозијума литографије одржаног у Уметничкој школи у Нишу (1986.) све до почетка рада Графичке радионице Сићево (2006.) у чијем раду учествују и нишки уметници. Вајари су заступљени у мањем броју, јер се мањи број уметника определио за ову захтевну ликовну дисциплину. Па ипак ,током осамдесетих они су запажени поред сликара на републичким смотрама освајајући престижне награде.

Медиј фотографије, као и нови медији у оквиру Збирке тренутно су у најмањем броју заступљени, али надамо се да ће захваљујући Факултету уметности у Нишу и доласку нових генерација повећати број уметника који негује ову врсту визуелног језика.

Од 15.септембра у Официрском дому ће бити изложено 47 слика и 11 скулптура, а у Павиљону у Тврђави укупно 30 дела : графика, цртежа и фотографија и нових медија-одабир из Збирке дела ликовних уметника Ниша.

Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 6.октобра.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре, Збирке нових медија и Збирке графика, цртежа и радова на папиру.