Изложба цртежа из колекције Народног музеја Србије под називом Надежда Петровић: без боје, ауторке Евгеније Блануше, музејског саветника. У жељи да упозна публику са цртачким опусом родоначелнице српске модерне уметности, Галерија поставком радова насталих у периоду од 1894. до 1912. године у Београду, на студијским путовањима по Србији и у Риму, наставља обележавање јубилеја 150 година рођења Надежде Петровић.
Изложена дела представљају значајно сведчанство о њеном цртачком умећу, сликарском напредовању, запажању и мотивима који су је интересовали. Према речима ауторке, не могу се извући из контекста целокупног стваралаштва, првенствено сликарства, по којем је Надежда то што јесте – један од најзначајнијих српских сликара не само времена у којем је радила, већ и читавог 20. века. Својим истраживањем Блануша је обухватила све цртеже који се чувају у Народном музеју Србије, групишући их у три целине. Прву чине скице и необавезне белешке, настајале без претходног планирања, спонтано, без трага експресивности својственог за њен сликарски потез. Другој групи припадају цртежи са студија, који показују да је, следећи педагошке захтеве својих професора достигла завидно умеће у академском начину цртања. Трећа група је посебна целина, издвајаја се од остатка њеног цртачког опуса, и фигуративно може се рећи да су блиски графичком експресионизму.
Цртежи Надежде Петровић одликују се деликатношћу која открива тајанствени аспект стварности, где се према тумачењу ауторке „све и ништа сусрећу и прожимају, па су с једне стране потпуно испуњени графичким формама, а са друге су сведеног графичког репертоара“. У односу на сликарска остварења, која одишу богатим колоритом и снажном енергијом, Надеждине цртеже одликују нежни тонови и суптилност у изведби.
Изложба ће за публику бити отворена до 23. фебруара.