Простирања # ...
ИЗЛОЖБА ЈЕЛЕНЕ ЈОЦИЋ: „ПРОСТИРАЊА“
„САЛОН 77“ /16. јули - 7. август/
Рођена је у Београду 1970. године. Дипломирала на факултету ликовних уметности у Београду 1997. године на Одсеку графике, магистрирала 2000. године, докторирала и стекла звање доктора уметности на Факултету ликовних уметности у оквиру Универзитета уметности у Београду 2017. године. У току основних студија била је добитник стипендије Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије. У периоду од 1998 – 2002. године у оквиру пројекта за талентована лица радила је на Катедри за графику на Факултету ликовних уметности у Београду.
Од 2003. године ради као професор струковних студија на Академији струковних студија Политехника, на Одсеку за дизајн. До сада је имала више самосталних изложби, и преко двеста групних изложби у земљи и иностранству. Излагала је у Њујорку, Паризу, Луксенбургу, Лиежу, Квебеку, Солуну, Сао Паулу, Сеулу, Мадриду, Будимпешти, Истамбулу, Стокхолму, Скопљу и на многим међународним бијеналима и тријеналима графике. Добитница је неколико награда из области графичке уметности (Петар Лубарда, Ђорђе Андрејевић – Кун, 8. и 9. Бијенала Југословенске студентске графике).
Најзначајније награде из области графике су:
Награда Графичког колектива Мали печат 2010. године и Награда Велики печат 2021. године. Рад „Мостови“ налази се у колекцији Музеја града Београда. Њени радови су уврштени у Откупе уметничких дела Министарства културе и информисања Републике Србије (2005, 2014, 2015, 2016, 2018). У удружењу ликовних уметника Србије (УЛУС) је од 1998. године, у управном одбору УЛУС-а од 2022.-2023. године. Члан је Уметничког савета и управног одбора Галерије Графички колектив у Београду од 2011. године. За председницу управног одбора ГК изабрана на скупштини ГК одржаној 06.07.2023.године.
Јелена Јоцић наставља уметничка истраживања везујући се за затечене ентеријере великих индустријских центара пронашавши у њима идеју за дефинисање идеалног простора. Спајајући визуелно и опажајно у једну целину развија јединствен ликовни језик у чијем контексту се назиру визије идеалног простора Кроз сопствену фотографску опсервацију издваја доминантни мотив празних, опустошених индустријских комплекса приступајући процесу кадрирања којим наговештава пролазност, отуђење и усамљеност. Настављајући процес израде поред неговања и визуелних односа, сплета укрштених линија и колажних поп арт делова укључује и извесни број артефакта.
Кроз игре светлосних и геометријских површина као и монтажних поступака које примењују уметници конструктивизма истражује границе личног и приватног простора.
Архитектонска одређеност ентеријера која асоцира на металне конструкције послужила је као метафора за границу којом се издваја уметник од затеченог амбијента залазећи у нове ванвременске димензије.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА 2025.
На седници одржаној 8. јула, Уметнички савет од 52 захтева за излагање у изложбеним просторима Галерије савремене ликовне уметности Ниш у 2025. години, одобрио је следеће:
За Павиљон у Тврђави:
Милан Тепавац
Здравко Мирчета
Александар Цветковић, Ивана Бјелица, Ђорђе Ковачевић
Јошкин Шијан
Миљан Стевановић
Миа Арсенијевић
Резерва – Зоран Игњатовић
За Салон 77
Маја Ђуровић
Јелена Симић
Андреа Морачанин
Невенка Костић
Јелена Ковачевић
Мила Гвардиол
Ирена Вуковић
Ненад Недељков
резерва – Данило Пауновић
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела
Изложба Бошко Петровић: Скице за велика дела, Павиљон у Тврђави
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе Бошко Петровић: Скице за велика дела у четвртак 11. јула у 20 сати, Павиљон у Нишкој тврђави.
Обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик пред нишком публиком наћи ће се захваљујући сарадњи Галерије СЛУ и Музеја Војводине, који баштини велики број радова Бошка Петровића, а поводом важног јубилеја- стотину година рођења и четрдесет година од смрти знаменитог уметника.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији аутора која је средином прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Поред класичног сликарства бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, колажом, графиком и један је од ретких уметника који је допринео развоју таписерије и њеној афирмацији.
У намери да представи онај део радова који презентује сам стваралачки процес и начин рада, не стављајући акцент на саму тему, ауторка Драгана Гарић Јовичић изложбом Скице за велика дела представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура никада није реализована.
Публика ће имати прилику премијерно да види макету споменика и мапу графика за Споменик ропству, насталу током Другог светског рата, делимично као плод почетничких уметничких трагања али истовремено и једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Почетком педесетих година Бошко Петровић почео је интензивно да се бави мозаиком, пре свега портретима мањих формата у овој техници, а део поставке је једна од импресивнијих скица за монументални мозаик који се данас налази у Скупштини АП Војводине.
Посебну целину радова представљају скице на тему револуције, рађене за таписерије и мурале , настајале у периоду од 1965-75. године. Обиман циклус скица заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост и професионализам са којим је Бошко Петровић прилазио теми.
Према речима Драгане Гарић, овог уметника изузетно богатог опуса оригинални, смели и експресивни ликовни израз сврстао је у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Бошко Петровић био је учесник Ликовне колоније Сићево 1975. године, самосталну изложбу у Нишу приредио је 1976, а у фонду Галерије СЛУ налази се 16 његових дела.
Изложба у Павиљону у Тврђави биће отворена за јавност до 5. августа.
Унутрашње чуло
Изложба фотографија „Унутрашње чуло“ Паулине Алексић и Саре Поповић.
Изложбу „Унутрашње чуло“ претежно чине интерпретације предела у техници црно-беле фотографије. Два битно различита ауторска рукописа Паулине Алексић и Саре Поповић понудиће публици две позиције мишљења медија и дела.
Уметнички сензибилно и мотивски радознало Паулина Алексић прецизно организује кадар. Специфични и призори свакодневице предмет су избалансираних закључака, слутњи и питања. Професор Миљан Недељковић примећује како се овим радовима залази у колективно сећање, што публика интуитивно препознаваје.
Највећи број фотографија Саре Поповић снимљен је из „из руке“ и у покрету. Првом линијом истраживања Сара манипулише маглинама, блуром и светлошћу, док је такође завидна група радова наглашеног графизма. Потпуним пренебрегавањем фактографског својства фотографског медија, уметница се приближава исказу својственом традиционалним ликовним врстама или и, са друге стране, естетици новоталасног филма.
Миљан Недељковић закључује да „Радови две младе ауторке сугеришу повратак идеји да је живот непрестано кретање и збир проживљеног, који као такви и умножени искуствима генерација, граде мозаик историје и будућности“.
Паулина Алексић (Зајечар, 1999) дипломирала је 2021. године на Факултету уметности у Нишу на департману за примењене уметности, одсек графички дизајн, а мастер студије завршила је 2022. на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку за фотографију. Учествовала је на бројним изложбама организованим од стране уметничке студентске групе „ПЕТА 128” и излагала своје радове у оквиру различитих фестивала и манифестација.
Сара Поповић (Ниш, 1997) завршила је основне и мастер студије 2022. године на Факултету уметности у Нишу, департман за примењене уметности, одсек графички дизајн. Током студија учествује на колективним изложбама из области графичког дизајна и фотографије у земљи и иностранству, као и на изложбама које организује са независном уметничком групом „ПЕТА 128”. Од 2019. године као фотограф активно волонтира на интернационалном џез фестивалу „Нишвил”. Огранак САНУ Ниш 2022. године објављује видео рад и мултимедију под називом „Сведочење о човечности” (П. Донков, М. Недељковић, С. Поповић).
Прва заједничка изложба Паулине Алексић и Саре Поповић „Унутрашње чуло” реализована је 2023. године у Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту, Радул-беговом конаку у Зајечару, Музеју Хајдук Вељка у Неготину и Галерији Народног музеја у Врању.
Изложбу „Унутрашње чуло“ публика може посетит до 9. јула.
Џеф Сипел и Небојша Лазић „Место сусрета“
Позивамо вас на отварање изложбе графика Џефа Сипела (Jeff Sippel) и Небојше Лазића под називом „Место сусрета“
уторак, 4. јуна 2024. године у 19 сати
Салон 77
Џеф Сипел и Небојша Лазић су дугогодишњи пријатељи и колеге који већ више од тридесет година негују пријатељство и уметничку сарадњу започету давних деведесетих година у Тамаринд Институту у Новом Мексику у Сједињеним Америчким Државама.Сарадња се свих протеклих година одржавала, дружењем, разменом идеја у области ликовне графике, заједничким радом два уметника са различитих континената. Овом изложбом под називом „Место сусретања“ настављена је у Србији, најпре у Малом ликовном салону у Новом Саду , затим доласком у Графичку радионицу Сићево и на крају овом изложбом у Салону 77.
Џефри Сипел (Jeff Sippel) је интернационални уметник и амерички графичар. Дипломирао је на Универзитету (University of Wiskonsin-Eau Claire) 1976. године и студирао на Тамаринд Институту од 1977. до 1979. године. По завршетку студија на Тамаринд институту добио је сертификат за мајстора штампара. Касније и МФА на Државном институту у Аризони. Сипел је предавао у Druchaus EA Kuensen, радио је и као главни штампар у Ocean Vorks LEL и предавао на државном Универзитету Охајо. Сипел тренутно предаје на Универзитету у Мисурију, Сент Луис. Специјализирао се за литографију без воде, његов рад је укључен у многе реномиране колекције, укључујући Симинсонијан институт. Осим тога, Сипелова многа излагања укључују предавања у Совјетком Савезу, Финској, Јужној Африци, Чилеу, Белгији, Пољској, Немачкој, Бугарској, Мексику, Канади и другим местима у Сједињеним Америчким Државама. Сипел је излагао своје радове на преко 200 изложби по читавој Америци и свету.
Он користи цветне мотиве, апстракујући их по облику и форми. Ради на папиру, милару или платну комбинујући много различитих слојева графичарских техника да би постигао жељене ефекте. Своја визуелна истраживања сматра суштинском инспирацијом у раду са студентима, сарадњи са колегама и у свом личном раду. Пре свега као штампар,користи апликације, клишее за штампање, комбинујући различите слојеве који често одступају од првобитне намере.Фундаментални елементи доприносе не само визуелном већ и аналитичком аспекту и емоционалном одговору.
Небојша Лазић је дипломирао (1992), магистрирао (1996) и докторирао (2015) на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. На двогодишњим специјалистичким студијама на Тамаринд институту за литографију у Новом Мексику, САД, стекао је звање сарадничког штампара за графику. Добитник је неколико награда, стипендија и признања за допринос у ликовној и графичкој уметности у земљи и иностранству. До сада је приредио двадесетри самосталне и девет ауторских изложби у земљи и иностранству. Редовни је члан УЛУСа од 1993.Током деценије боравка у Њујорку (1995-2006) Лазић је основао професионални литографски студио у коме је као сараднички штампар сарађивао са Rutgers Универзитетом у Њу Џерсију, уметничким студијом Доналд Бечлер, Стефан Дин, Ана Де ла Порте, Реј Смит, Сенклер Семин... У професионалном графичком студију Lower East Side је демонстрирао литографске технике. Од 2014. године ради на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник на предмету цртања, а од 2007. до 2014. радио је у истом звању на Факултету ликовних уметности у Београду. Тренутно има звање доцента на катедри за цртање на Факултету уметности у Новом Саду и на катедри за графику на Академији класичног сликарства при Универзитету ЕДУКОНС у Сремској Каменици. Лазић је оснивач Центра за графику у Новом Саду 2008. где је кроз низ пројеката у сарадњи са домаћим и страним уметницима организовао многе ауторске изложбе у Новом Саду, Пиму, Њујорку и Минхену. Учесник је бројних стручних симпозијума у земљи и иностранству. Када је реч о његовом стваралаштву, он је своја визуелна истраживања у области литографије пренео на сликарство. Апстрактну слику гради у слојевима, просипањем боје на платно, уз експресивне гестове. Свесно ствара ситуације хаоса где „слика саму себе слика“организујући постигнуту случајност у ликовну целину.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2024.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА У СИЋЕВУ 2024.
Међународна Графичка радионица у Сићеву званично започиње са радом у понедељак, 3. јуна 2024. у згради Ликовне колоније, а трајаће до 9. јуна 2024.
У Сићеву ће боравити и радити: Џеф Сипел (Jeff Sippel) Сједињене Америчке Државе, Љиљана Павловић Дир (Lilya Pavlovic Dear ) Француска Република, Јелена Јоцић, Београд, Небојша Лазић, Нови Сад, Јасна Гулан Ружић, Нови Сад и Слободан Радојковић, Ниш.
Ово је 22. по реду окупљање графичара у селу Сићеву у згради Ликовне колоније Сићево. До сада је око 90 уметника стварало у Графичкој радионици и била су то значајна имена српске графичке сцене али и Мексика, САД, Јапана, Данске, Пољске, Канаде, Белгије, Италије, Словеније, Бугарске, Македоније. Поред рада у радионици уметници ће имати прилику да уживају у природним лепотама Сићевачке клисуре као и да посете значајне културно историјске знаменитости Ниша и околине. Током трајања Графичке радионице у Галерији Салона 77 у нишкој тврђави, 4. јуна у 19 сати је и отварање изложбе „Место сусретања“ двојице учесника колоније, Џефа Сипела и Небојше Лазића. Овом изложбом обележиће се дугогодишња сарадња уметника из Америке и Србије као и сарадња две државе више од три деценије.
Изложба насталих радова биће предтављена нишкој публици следеће године у изложбеном Павиљону нишке Тврђаве.
Биографије учесника 22 сазива Графичке радионице Сићево 2024:
Џефри Сипел (Jeff Sippel) је интернационални уметник и амерички графичар. Дипломирао је на Универзитету (University of Wiskonsin-Eau Claire) 1976. године и студирао на Тамаринд Институту од 1977. до 1979. године. По завршетку студија на Тамаринд институту добио је сертификат за мајстора штампара. Касније и МФА на Државном институту у Аризони. Сипел је предавао у Druchaus EA Kuensen, радио је и као главни штампар у Ocean Vorks LEL и предавао на државном Универзитету Охајо. Сипел тренутно предаје на Универзитету у Мисурију, Сент Луис. Специјализирао се за литографију без воде, његов рад је укључен у многе реномиране колекције, укључујући Симинсонијан институт. Осим тога, Сипелова многа излагања укључују предавања у Совјетком Савезу, Финској, Јужној Африци, Чилеу, Белгији, Пољској, Немачкој, Бугарској, Мексику, Канади, и другим местима у Сједињеним Америчким Државама. Сипел је излагао своје радове на преко 200 изложби по читавој Америци и свету.
Љиљана Павловић Дир (Lilya Pavlovic Dear) је рођена у Тополи , Опленац. Дипломирала је на Академији примењених уметности у Београду. 1972 године као стипендиста Британског Kauncila, завршава посдипломске студије на Chelsea College of Art у Лондону где остаје да живи до 1973. године. Две године касније на позив Аустриског министарсва за културу учествује у сликарској недељи Neu Galerie Johanen museumum у Грацу. Од 1974. до 1977. године ради као професор на Универзитету у Лос Анђелесу и живи у Сан Франциску и Лос Анђелесу.Од 1978. године живи на релацији Париз - Београд. Њени радови се налаза у многим приватним и јавним колекцијама у Европи, Америци и Кини. Добитница је многих значајних награда у земљи, Француској, Италији и Кини за велики допринос у уметности. Учествовала је на преко 300 колективних изложби широм света, самостално излагала више од педесет пута у значајним галеријама света. Увршћена је у речнике уметности : Benezit, Pariz, Rečnik Akount, Drout Art Market котације у Француској.Нишка публика је имала прилику да се сусретне са њеним радовима на њеној самосталној изложби коју је приредила у Салону 77 прошле године.
Јелена Јоцић је рођена у Београду. Дипломирала на Факултету ликовних уметности Одсек графике 1997., а магистрирала 2000. године и стекла звање доктора уметности на Факултету ликовних уметности у оквиру Универзитета у Београду 2017. године. Током основних студија била је добитник стипендије Републичке фондације за научни и уметнички развој подмлатка Србије. У периоду од 1998 – 2002. године радила је на Катедри за графику на Факултету ликовних уметности у Београду у оквиру пројекта за талентована лица. Од 2003. ради као професор струковних студија на Академији техничких струковних студија- Београд, Одсек дизајн. До сада је приредила више самосталних и учествовала на преко стопедесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда из области графичке уметности. Њена дела су уврштена у Откупе уметничких дела Министарства културе и информисања Републике Србије (2005, 2014, 2015, 2016,2017). Члан је уметничког савета и председник управног одбора Графичког колектива у Београду од 2011. године као и УЛУСа од 1998.чији је члан управног одбора била од 2022-2023.
Небојша Лазић је дипломирао (1992), магистрирао (1996) и докторирао (2015) на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. На двогодишњим специјалистичким студијама на Тамаринд институту за литографију у Новом Мексику, САД, стекао је звање сарадничког штампара за графику. Добитник је неколико награда, стипендија и признања за допринос у ликовној и графичкој уметности у земљи и иностранству. До сада је приредио двадесетри самосталне и девет ауторских изложби у земљи и иностранству. Редовни је члан УЛУСа од 1993.Током деценије боравка у Њујорку (1995-2006) Лазић је основао професионални литографски студио у коме је као сараднички штампар сарађивао са Rutgers Универзитетом у Њу Џерсију, уметничким студијом Доналд Бечлер, Стефан Дин, Ана Де ла Порте, Реј Смит, сенклер Семин... У професионалном графичком студију Lower East Side је демонстрирао литографске технике. Од 2014. године ради на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник на предмету цртања, а од 2007. до 2014. радио је у истом звању на Факултету ликовних уметности у Београду. Тренутно има звање доцента на катедри за цртање на Факултету уметности у Новом Саду и на катедри за графику на Академији класичног сликарства при Универзитету ЕДУКОНС у Сремској Каменици. Лазић је оснивач Центра за графику у Новом Саду 2008. где је кроз низ пројеката у сарадњи са домаћим и страним уметницима организовао многе ауторске изложбе у Новом Саду, Пиму, Њујорку и Минхену. Учесник је бројних стручних симпозијума у земљи и иностранству.
Јасна Гулан Ружић је дипломирала 2002. године и магистрирала 2007. године у класи проф. Слободана Кнежевића на Ликовном департману Академије уметности у Новом Саду, на Катедри за графику. Докторске студије из области ликовних уметности завршила је 2022. на истој Академији, у класи проф. Вишње Петровић. Од 2019. запослена је на Катедри за цртање у звању доцента. Њена поља истраживања су цртеж, графика, психоанализа уметности, конзервација и рестаурација. Активно излаже од 1999. и до сада је излагала на 22 самосталне и 76 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је више награда за свој рад из области цртежа и графике. Члан је СУЛУВа, УЛУСа, Графичког колектива Београд, Друштва конзерватора Србије, Међународног савета за споменике и споменичке целине –ICOMOS и Филозофског центра за психоанализу- CERIP. Од 2004. до 2019. била је запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као сликар – конзерватор, радећи на пројектима за истраживање, конзервацију и рестаурацију покретног и непокретнеог културног наслеђа у Србији, Хрватској, Румунији и Мађарској. Од 2020. је стручни сарадник Института за филозофију и интердисциплинарне студије, Нови Сад, где води курс Психоанализа уметности.
Слободан Радојковић је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Скопљу 1992. године. Последипломске студије графике завршио 1996. а докторске уметничке студије 2016. године на Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду. Ради на Факултету уметности Универзитета у Нишу у звању редовног професора за предмете Графика и Графика са технологијом.Члан је УЛУСа од 1993. године. Активно излаже од 1993. године и учествовао је на преко триса педесет колективних изложби у земљи и иностранству, док је самостално излагао преко тридесет пута у Србији, САДу, Канади, Италији, Бугарској, Швајцерској. Свих ових година активно учествује у организовању многих значајних манифестација, попут дијалога српско- италијанских, српско-белгиских уметника, један је од оснивача нишког Графичког круга и Графичке радионице у Сићеву. Учествовао је у раду великог броја ликовних колонија у земљи као и графичких радионица у иностранству од којих ће мо издвојити: Орхус, Данска, Графички симпозијум „Књига - Bogen“, Åarhus Kunstakademi, Хјустон, САД, University of Houston Clear Lake (са проф. Биљаном Вуковић), Albuquerque, USA, Summer Workshop of Aluminum plates Lithography, Tamarind Institute, University of New Mexico , Vercelli, Carnago, Italy, Residency and Workshop project “Low Budget Orchestra”, Rome, Italy, About the Lithography on Aluminum, Stamperia Ripa69. Добитник је неколико награда за ликовну и графичку уметност.
ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2025.
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2025. ГОДИНЕ
У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
- Павиљон у Тврђави (220м2) за 6 термина током године
- Салон 77 у Тврђави (64м2) за 8 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима.
Пријава треба да садржи:
кратку биографију
опис пројекта односно изложбе
визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 23. јуна 2024. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs најкасније до 20. јула.
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ - ПРВА ПАРИСКА ДЕЦЕНИЈА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе дела сликара и академика Милорада Бате Михаиловића (1923-2011) у четвртак 30.маја у 20 сати - Павиљон у Тврђави. Изложбу под називом Прва париска деценија Милорада Бате Михаиловића, ауторке Софије Ж. Миленковић, Галерија СЛУ приређује у сарадњи са Галеријом Рима и Фондацијом Милорад Бата Михајиловић, а поводом великог јубилеја, стогодишњице рођења истакнутог уметника.
На изложби ће бити приказана нека од најзначајнијих дела Михаиловићеве прве париске деценије, међу којима и новооткривени радови, који ће први пут у Нишу бити представљени домаћој јавности.
Милорад Бата Михаиловић рођен је у Панчеву 1923.године. Студије на Академији ликовних уметности у Београду започео је 1946.године, да би их након боравка у Задру и рада у оквиру неформалне групе студената познате као Задарска група, напустио две године касније и наставио рад самостално. У сасвим раном периоду Михаиловићевим сликама превладава фигура, најчешће кроз жанр портрета, аутопортрета и групних портрета, као и урбани пејзажи, међу којима се посебно истичу београдске ведуте. Касније, боравећи на приморју, након напуштања Академије, под различитим утицајима уметник је развијао сопствени ликовни израз, усвојивши дводимензионалност и модернистички приступ слици.
Од 1951. био је члан и основач групе Једанаесторица. Исте године у Београду приредио је прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС, која је наишла на одобравање ликовне критике, уз запажање да Михаиловић, иако очигледно талентован, још није пронашао свој аутентични ликовни израз.
Са супругом, сликарком Љубицом Јовановић отишао је у Париз 1952, где је уз повремене повратке у Београд, провео највећи део живота.
Ступивши на нову, развијену уметничку сцену, у самом средишту европских ликовних збивања, уметник се сусрео са многоврсним струјањима апстрактног сликарства која су му до тада била непозната. Сликајући најпре умерено геометризоване апстрактне форме , Михаиловићевом експресивном сликарском темпераменту је у Паризу више погодовао слободнији лирски израз. Прве самосталне изложбе организовао је већ 1953. у галерији Marseille и књижари Paul Morihien, а запажени наступи довели су га до познанства и сарадње са угледним галеристом Рудијем Аугустинчићем и галеријом Rive Gauche, где је први пут излагао са пољским уметником Марјаном 1957. године, а потом 1959. са холандским сликаром Брамом Богартом. Пресудна за Михаиловићево позиционирање на тамошњој уметничкој сцени била је сарадња са Жаном Полаком, власником престижне галерије Ariel, у којој Михаиловић самостално излаже од 1960. године.
У више наврата боравио је у Њујорку од 1962.године, до коначног повратка на уметничку сцену Југославије 1965.године. Прва ретроспективна изложба у Београду била је приређена 1981.године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић.
Милорад Бата Михаиловић био је члан Српске академије наука и уметности. Његова дела заступљена су у колекцијама реномираних музеја и установа, приватним зборкама, друштвеним институцијама у земљи и иностранству.
Публика у Нишу биће у прилици да посети изложбу у Павиљону у Тврђави до 30. јуна.
https://www.youtube.com/watch?v=MHZjSLB2B4A
Европска ноћ музеја
Обавештавамо вас да се у суботу 18. маја ове године одржава Европска ноћ музеја.
Европска ноћ музеја је својеврсни културни спектакл, јединствена манифестација која подразумева продужење рада музејских и галеријских простора до поноћи, без наплате улазница. Циљ манифестације је развој публике, поспешивање интересовања за музејско наслеђе и савремено стваралаштво, побољшање сарадње са публиком. Манифестација је у нашој земљи први пут одржана 2004. године.
Као и сваке године, Галерија савремене ликовне уметности Ниш учествује у овој манифестацији, стим што ће ове године изложбени простори радити до 22 сата.
Публика ће у Ноћи музеја моћи да види следеће поставке:
У Официрском дому – Ретроспективна изложба Драгана Момчиловића, уметника из Ниша. Изложба је приређена поводом обележавања 50 година уметничког ствалаштва аутора а чини је избор слика и цртежа из целине уметниковог опуса.
У Павиљону у Тврђави – изложба Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса Чекаоница , настале током последњих десетак година а реализоване у техници алграфије.
У Салону 77 – изложба Микрокосмос Теодоре Војиновић, уметнице млађе генерације из Чачка. Изложбу чине бојене скулптуре из циклуса Месеци и просторне инсталације Биљке и Киша.
Истовремено 18. маја је од стране ICOM-а (International Council of Museum) проглашен за Међународни дан музеја. Ова менифестација је установљен са намером да допринесе презентацији и промоцији музеја апострофирајући њихову улогу, функцију и значај.
Теодора Војиновић "Микрокосмос"
Теодора Војиновић
Микрокосмос
Скулптуре и инсталације
Салон 77, 14. мај – 2. јун 2024
Микрокосмос - свет у малом, један мали дао света који се донекле може посматрати као засебан свет, а од негде као умањена слика великог света или макрокосмоса, света увеликоме. Скулпторску лексику Теодоре Војиновић одликује свођење, с једне стране минимизирање сретстава и односа, а са друге стране монументална архитектоника у галеријском формату. Такође, њен микронаратив је до те мере ненаметљив да делима отворено подстиче индивидуални доживљај. Она се суптилно исказује и она суптилно побуђује загледаност и промишљање света. Изложбу „Микрокосмос“ у Салону 77 чине циклуски скултура „Месеци“ и инталација „Цвеће“, затим инсталације „Рефлексије” и „Киша”. Заједно узевши овим радовима се у формалном смислу парирају форме природног и вештачког окружења, а њихово сучељавање има за циљ изузетост појава из примарног контекста и његову ревалоризацију.
Теодора ВОЈИНОВИЋ (Чачак, 1993) је завршила мастер академске студије на Факултету примењених уметности у Београду, на смеру примењеног вајарства (2018). Добитница је Награде „Радета Станковић” за најбоље скулпторско остварење студената Факултета примењених уметности у Београду и Награде УЛУПУДС-а. Реализовала је четири самосталне и узела учешћа на 50 групних изложби.