НИШКИ ЦРТЕЖ 2023 „НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ“
Обавештавамо Вас да Галерија савремене ликовне уметности Ниш припрема изложбу
„НИШКИ ЦРТЕЖ 2023“ која ће ове године бити посвећена обележавању значајног јубилеја
– 150 година од рођења наше познате сликарке Надежде Петровић (1873-1915), стога је
званични назив изложбе „НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ“.
Надежду је животни пут повремено доводио до Ниша где је заједно са сестром долазила
код породичних пријатеља, да би у селу Сићеву, 1905. године боравила заједно са
колегама из Словеније и Хрватске, реализујући тако своју идеју о Првој југословенској
уметничкој колонији, што је значајна културолошка тековина нашег краја. С друге стране,
Надеждин уметнички пут био је пут модерности, авангарде, прихватања и примене напредних
уметничких схватања, по чему је узор и инспирација бројним генерацијама уметника.
Позивамо вас да својим учешћем на изложби искажете посебан омаж уметници која је
родоначелник српске Модерне.
Изложба ће бити реализована у термину од 21. децембра 2023. до 21. јануара 2024. у
Официрском дому у Нишу, а радове можете донети лично или послати поштом,
најкасније до 30. новембра 2023. на адресу – Галерија савремене ликовне уметности, Кеј
Кола српских сестара бр. 1 спрат II, 18 000 Ниш.
Партиципација за учешће на изложби је 1000 динара. Уплату извршити на рачун
ГалеријаСЛУ Ниш 840-556668-76 Управа за трезор.
Обавеза Галерије је да уз примерак каталога врати радове аутору у року од 30 дана након
завршетка изложбе.
Пријавни формулар можете преузети овде:
Изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“
Павиљон у Тврђави, 2 - 25. новембар 2023
У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вредности које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за за ликовним програмима, резултирали су спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија „Сићево”. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложбе сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.
Од 2. новембра у Павиљону у Тврђави публици се на увид дају дела учесника 59. и 60 сазива Ликовне колоније „Сићево“, који су одржани 2022. и 2023. године. На изложби су заступљени радови Лидије Антанасијевић (SRB/GBR), Зорана Вељковића (SRB/GBR), Милорада Младеновића, Александара Павићевића, Страхила Петровског(MKD), Драга Симића, Цветке Хојник (SVN) и Љиљане Шуњеварић, учесника Ликовне колоније из 2022. године, затим Милана Видојковића, DИM TИM-а (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Ким Кјунџу (KOR), Весне Кнежевић, Радомира Кнежевића, Дејмона Коварског (AUS) и Мирољуба Филиповића, учесника овогодишњег сазива.
У духу манифестације која негује медијски плурализам изложбу чине слике, цртежи, фото-принтови и видео радови. Сходно индивидуалном уметничком опредељењу учесника Ликовне колоније, изложба пружа разноврсне одговоре на поводе које пружа сићевачко природно окружење, промишљања историјског богатства краја, његове социјалне и културне шеме, живе заоставштине, али и запажања о пролазности времена и забораву, те разматрања питања миграције становништва и транзиције друштва.
Изложбу Ликовне колоније „Сићево“ 2022-2023. публика ће моћи да посети до 25. новембра у Павиљону у Тврђави.
https://www.youtube.com/watch?v=HGdPigNcP_Q
„XX“ уметничка група Сениум
Изложбе под називом „XX“ уметничке групе Сениум коју чине Марта Пејчић, Миња Ђорђевић, Јана Јанић, Јована Милојевић и Сара Стојановић. Уметнице припадају истој генерацији (рођене 1999.године) и школовале су се на Детартману за примењене уметности Факултета уметности у Нишу.
Изложбу чине плакати великих димензија, реализовани у различитим медијима (акрилик, принт, дигитална графика, фотографија) који на метафоричан начин третирају питање положаја и улоге жена у савременом свету. Конкретне мисли уметнице претварају у говор ликовних елемената бавећи се различитим аспектима женског питања. Др Андријана Голац Чубрило у тексту предговора каталога истиче: Јована Милојевић третира жену са биолошког и социолошког аспекта, Јана Јањић алудира на различите фазе у животу жене, Сара Стојановић се бави принципа женске емотивности, Миња Ђорђевић апострофира снагу и издржљивост жене а Марта Пејић захтевност свакодневних обавеза. Изложбу ће отворити њихов некадашњи професор мр Перица Донков.
Уметнице су из Ниша, Алексинца, Крушевца и Владичиног Хана. Основне студије завршиле су 2022. године а мастер студије 2023 године на смеру графичког дизајна Детартмана за примењене уметности ФУ у Нишу, изузев Јане Јањић која је тренутно на завршној години основних студија. Јована Милојевић, Марта Пејчић и Сара Стојановић су добитнице Плакете ФУ у Нишу за допринос графичком дизајну.
Излагале су на по двадесетак колективних изложби. Учествовале су на међународним и националним конкурсима где добијају прве награде: Сара Стојановић за туристички плакат на конкурсу у Еквадору, Миња Ђорђевић на конкурсу „365 дана без дуванског дима“ који је расписао Институт „М. Ј. Батут“, Јована Милојевић на конкурсу за визуелни идентитет омбудсмана града Ниша и заједно са Мињом Ђорђевић на конкурсу за идејно решење просторног обележавања Природно-метематичког факултета у Нишу. Марта Пејчић ради као сарадник у настави на ФУ у Нишу и тренутно је на докторским студијама.
Сара Стојановић је школовање наставила у Милану, бави се и графиком, док се Јана Jањић бави и сликањем мурала, портрета и икона.
Изложба ће трајати до 29. октобра.
https://youtu.be/nFBeC7wqXDo
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Сићево 2020/21 Галерије СЛУ Ниш, отворена у уторак 10.октобра у Градској галерији Ужице поводом обележавања Дана будуће Српске престонице културе, почетак је међуинституционалне сарадње две установе музејског карактера. Представљене слике, графике, цртежи и видео рад шеснаесторо учесника 57. и 58.сазива манифестације, уметника из различитих средина и генерација дају увид у актуелни тренутак, савремене тенденције и кретања у визуелној уметности наше и земаља у окружењу.
Сазив 2020. одржан је услед пандемије у другачијим, неспецифичним околностима. Почетком године пуне професионалних планова, тим Галерије имао је бројне идеје и предлоге коме упутити позив за учешће, с којим уметницима треба остварити сарадњу и чија би дела било значајно уврстити у фонд. Март је донео бројне промене не само у раду већ и у животима свих нас на глобалном нивоу. Ситуација је како је пролазило време била променљива али не и оптимистична, изложбени простори су радили уз бројна ограничења, упитно је било како ће се реализовати колонија која је подразумевала заједнички боравак уметника у истом простору, рад, дружење. Графичка радионица тог пролећа није одржана. Упркос тешкој ситуацији која се стишавала па узимала маха, лошим вестима, великом броју оболелих, тај период показао је колико су културни садржаји битни и неоходни, колико је уметност за сваког појединца важна, како је уз савремену технологију ушла у бројне домове и како су друштвене мреже и виртуелни простори постали значајна спона, начин комуникације који је отворио врата многих музеја, галерија, концертних дворана, позоришта широм света. Сићево тог 1.септембра није дочекало ликовне ствараоце, колонија је одржана виртуено. Аутори Јармила Вешовић, Никола Џафо, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милован Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић одазвали су се позиву, сагласили са новим, крајње необичним начином рада из својих домова, атељеа и комуникацијом преко камера, видео позива, мрежа. Ускраћени за боравак у аутентичном амбијенту и дијалог са природом, импресивне пределе клисуре доживели су у другачијим околностима, што је представљало посебан изазов, коме је уметничка потреба за сталним истраживањем, промишљањем и креирањем одговорила делима која су огледало тренутка, личних емоција и наратива, унутрашњих светова и околине.
Наредне године Сићево је поново сликарима, графичарима, вајарима отворило врата. Уз посебне мере опреза и ношење маски приликом појединих активности, у педесет осмом сазиву учествовали су Јелица Ашанин, Миљан Недељковић, Јован Спасић, Ђорђе Соколовски, Тара Родић, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Милован Чикић и Драган Мијач Бриле. Поред инспиративне природе, разноврсног биљног и животињског света и брдовитих предела, несумњив је био утицај промена и правила које је пандемија унела у живот и свакодневицу, а које су уметници, на себи својствен начин, уткали у своја дела.
Радови два презентована сазива део су богатих збирки Галерије СЛУ Ниш, брижљиво формираних током више од пет деценија постојања установе. Указују на разноликост и богатство регионалне, некада јединствене сцене, на коју поред ликовно оформљених уметника средње генерације и афирмисаних аутора богатих каријера ступају млади талентовани ствараоци. Осликавају сталну потребу уметника да упркос тешким околностима истражују, стварају, постављају питања, провоцирају, подстичу промене.
Драгоцен су сегмент колекције Галерије СЛУ Ниш, не само због специфичног времена у коме су настала већ и са аспекта проучавања новије продукције и сагледавања развоја и промена у визуелној уметности једног ширег историјски и културолошки повезаног простора. Дају могућност поређења и преиспитивања значаја колонија и заједничког рада уметника.
Изложба ће бити отворена до 2. новембра.
Плуралне стратегије
75 година уметничке школе ниш
Традиционална изложба поводом дана Уметничке школе у Нишу отворена је у уторак, 3. октобра у Официрском дому. Посетоци ће наредних дана имати прилику да виде ретроспективе ученичких плаката, од којих је најстарији из 1983. године, али и радове професора ове школе, поводом 75 година постојања. Бивши и садашњи ученици школе истичу да је њихов највећи успех то што су постали озбиљни уметници.
Изложба ће трајати до 15. октобра 2023.
Љиља Павловић Диар
Љиља Павловић Диар
графике
Салон 77, 14-30. септембар 2023
Изложба графика Љиље Павловић Диар у Салону 77 у Нишу обухвата готово педесет година уметничког рада. Ипак, ова изложба нема очекивани карактер прегледа читавог опуса, већ се њоме прати континуитет једне вредне наративне линије у стваралаштву ове уметнице. „Имагинарни географски глобуси“, из 1972. године, овални пејзажи, из 1974. и „Прича о два града“, из 1977. рани су радови уметнице, који на известан начин приступају цилусу „Путовање Марка Пола на Путу свиле“, који ће Љиља Павловић кроз готово 80 радова развијати између 1993. и 2005. године. Истоимени филм представљао је Србију у Унеску 2017. године, а управо је овај филм, уз још пет графика циклуса, од централне важности на нишкој изложби. Графике у дубокој штампи, под називима континената (2004) и „Мапа пута свиле“, у дигиталној штами (2019), надахнуто је сагледала Лидија Харамбург: „Њене мапе повезују географски опис једног континента и нашу имагинарну перцепцију те географије. Као што се понекад дешава са
уметницима чија интуиција постаје визионарска, Љиља схвата шта је Шарл Нодије написао у свом делу „Сањарења“: Замишљена мапа света црта се само у сањарењу.“.
Љиља Павловић Диар (Топола, 1947) је дипломирала на Акадамији примењених уметности, проф. Александар Томашевић. Као стипендиста British Council-а постдипломске студије је завршила на Chelsea College of Art, Унивезитета у Лондону. Њен стваралачки рад одвијао се у познатим уметничким центрима: Лондону, Лос Анђелосy, Сан Франциску и Паризy, где и данас живи и ради. Током 50 година уметничког рада реализовала је 67 самосталних и преко 200 групних изложби широм света. Добитница је више престижних награда. Њена дела налазе се у приватним и јавним колекцијама у Европи, Америци и Кини.
https://youtu.be/doIjPzLIj90
ИЗЛОЖБА РАДОВА БИЉАНЕ КРСТИЋ И ИВАНЕ САВИЋ
Ниш је средином прошлог века изродио мноштво академских уметника, који су свакако, утицалии на сам развој уметничке сцене града. Њихова ангажованост на свим пољима уметности каколиковне, музичке тако и позоришне, уткане су у историју града, развијале се упоредо са сваким од њих. Сада већ имамо и уметничке породице које активно стварају.
Ово је једна од таквих породица, Биљана Крстић костимографкиња и ћерка Ивана Савић сликарка и сценографкиња.
Изложба Биљане Крстић и Иване Савић, носи назив „55+25“ и тако је конципирана да обухвата ретроспективу од 55 година професионалног рада Биљане Крстић, чије дело је у нераскидивој вези скоро пола века са репертоаром Народног позоришта у Нишу, и Иване Савић професорке у Уметничкој школи у Нишу, али и уметнице која ствара већ 25 година и сарађује са истим позориштем као и њена мајка. Кроз њихова достигнућа пратићемо и развој ове веома значајне нишке установе културе, једне од најстаријих позоришта на овим просторима.
Народно позориште у Нишу постоји још од давнина, развијало се два века уназад од путујућег позоришта Синђелић и Гудулић, преко Позоришта моравске бановине. Представе су се изводиле у гостионицама „Европа“, „Круна“, „Башти Маћедоније“, „Париз“, а од 1906. у сали „Руски цар“. Иницијатори за оснивање правог позоришта били су професори и учитељи прве нишке Гимназије: проф Стеван Сремац, учитељ Милорад Петровић, Стеван Никшић Лала и многи други угледни грађани Ниша. На предлог Драгише Цветковића тадашњег председника општине, 1922. године град купује земљиште на Синђелићевом тргу и почиње са зидањем позоришне зграде, тако да је Народно позориште од 1939. године на истој адреси. Прво велико оживљавање позоришта било је 1968. године када се у Ниш враћају многи школовани професори свих профила, уметници, глумци, музичари, међу њима и Биљана Крстић тек свршена костимографкиња са Академије примењених уметности у Београду. Даровитост, стечено знање и искуство у креирању костима запажено је још на првом ангажовању за позоришну представу симболичног назива „Живот у мојим рукама“. Још тада је њен ентузијазам и полетност указивао на животни ток и развој тада младе уметнице. Како се развијала она, тако се развијало и нишко Народно позориште. Кроз гостовања на многобројним позоришним сусретима, Народно позориште Ниш са својим ансамблом осваја многобројна признања и награде, за најбоље глумачко остварење, сценографију, позоришну представу, али и костимографију ... Биљана се потпуно посвећује свом раду. Режисери и глумци били су њени најближи сарадници. Маштовитост и бриљантност у креацији костима за преко 300 представа од којих ће мо издвојити: Марко Краљевић (1969), Пепељуга (1972), Зона Занфирова (1976), Виктор или деца на власти (1990), Серано Де Бержерак (1998), Едмунд Кинг(2005) и Ана Карењина (2021) остаће трајно забележени у аналима позоришног стваралаштва, као значајна дела Биљане Крстић. Пратећи авангардност редитеља одражавала би се на стил насталих креација, који је постао препознатљив љубитељима позоришта. Биљана је успела да пронађе карактеристичан језик и индивидуални приступ у стварању костима од историских ликова до савремених прича.Сјајна професионална сарадња са најзначајнијим људима из света позоришне и филмске уметности бивше Југославије изродила је сјане представе, документарне и ТВ серије, филмове али и пријатељства која негује до данашњих дана. Поред костимографије била је и управница позоришта у два мандата. Истим жаром ради и данас иако је у пензији, радо се одазива позиву, помаже свим срцем, јер уметност креирања је њена највећа љубав.
Своју љубав према позоришту пренела је на своју ћерку Ивану Савић, па се и она укључује у чаробан позоришни и филмски свет. Ивана као магистар позоришне и филмске сценографије сарађује и ствара на многим пројектима протеклих 25 година, њене сценографије су биле запажене и од стране стручне јавности и публике. Добитница је неколико награда . Сценографијом је овековечила многобројне представе не само у нишком Народном и луткарском позоришту већ и у окружењу. Кроз свет колажа на веома специфичан и себи својствен начин и као сликарка, представља позориште из другог угла, из угла уметнице указујући на нову реалност садашњег времена и позицији културе код нас.
Кроз пажљиво одабран веома разноврстан материјал, на овој специфичној поставци у Павиљону нишке тврђаве, можемо уживати у сликама, колажима, позоришним костимима изведеним у материјалу али и у скицама и нацртима које прате сваки реализовани позоришни костим. Фотографије су саставни део поставке које хронолошки прате развој уметнице. Времеплов испреплетан стваралаштом мајке и ћерке потврђује богатство које овај град има. Овом изложбом, указујемо пре свега на велико поштовање али и захвалност Биљани Крстић за све што је својим несебичним радом подарила нашем граду али и сваком од нас који је лично познајемо или смо је упознавали кроз небројано ликова из српске и сведске књижевности које је бриљантном креацијом костима оживљавала за све нас.Такође, Ивани Савић која је доследни наследник своје мајке, са изграђеним личним и аутентичним стилом упловила у свет позоришта и придружила се маштовитом свету сада као учесник, јер како и не би, па она је одрасла и сазревала у позоришту које јој је било други дом.
Соња Вукашиновић
https://youtu.be/72aIoEgjSjo?si=57jjbh-EgcU42GOg
Ликовна колонија Сићево 2023
Ликовна колонија Сићево наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године. Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка уметничких дела која је по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Колонија се одржава сваке године у периоду од 1. до 10. септембра у селу Сићеву, удаљеном 20 км од Ниша. Поред боравка и рада уметника, Програм рада о коме одлучује Савет манифестације традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја. Учесници су у прилици да током десетодневног боравка обиђу Сићевачку клисуру, манастире у околини и културно-историјске споменике нашег града: Тврђаву, Медијану и Ћеле-кулу.
Уметничка дела настала током манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави током новембра.
Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који се остављају на чување, музеолошку обраду, заштиту и стручну презентацију у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2023 су: Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић, Данијела Мршуља Васић, Миленко Васић (Београд), Мирољуб Филиповић (Трстеник), Дeмон Коварски (Аустралија), Хјун Ју Ким (Јужна Кореја) и Милан Видојковић (Ниш).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе Републике Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=O5avbQwA3_o
Изложба скулптура Душана Петровића
НИШ, ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ:
“САЛОН 77“
22. август - 12. септембар
ИЗЛОЖБА СКЛУПТУРА ДУШАНА ПЕТРОВИЋА
Душан Петровић (Београд 1962)
Дипломирао је 1987. године на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Миодрага Поповића. Код истог професора је завршио последипломске студије 1992. године. Асистент је на ФЛУ у Београду од 1989. године, 1997. године постао је доцент, док је у звању редовног професора од 2010. године.Члан је УЛУС-а од 1988. Године.
Самостално је излагао десет пута у Београду, Панчеву и Аранђеловцу. Учесник је бројних групних изложби и симпозијума. Излагао је у Србији, Италији, Хрватској , Јапану, Црној Гори, Грчкој, Француској, Аустрији, Словенији, Португалу.
Међу бројним наградама које је добио посебно се истиче награда „Иван Табаковић“, Српске академије наука и уметности, 2011. године.
Његова дела су део многобројних колекција значајних институција и приватних колекција.
Душан Петровић је скулптор који улази у сам срж материјала било да је у питању дрво, камен, или стакло и њему прилагођава целокупно обликовање. У току процеса израде трансформише идеју пратећи својства материјала док истовремено успоставља комуникацију са посматрачем. Спајајући геометризоване и органске форме на сугестиван начин улази у непрекидан процес преиспитивања, анализирања форми.
Испољавајући особен сензибилитет у креирању форми на инспиративан и аутентичан начин сугеришe природне појаве у кретању дајући значајан допринос развоју скулпторске мисли код нас.
Проф. др Јеша Денегри у тексту каталога између осталог наводи: „Душан Петровић је један од протагониста феномена у домаћој критици и историји уметности познатог под називом „нова београдска скулптура“…При томе, атрибут „нова“односи се на иновативне доприносе кој уноси у поимање дисциплине скулптуре у време и у средини њиховог деловања...обнова скулптуре не одвија се у смеру наставка примене класичних родова и мотива / фигуре, акта, портрета, апстрактне форме/,него пре ради се креирањима менталних концепта у статусу мануелно изведених уметничких објеката у различитим материјалима“...
https://youtu.be/In-xLQ7Zovw