МЕДИЈИ

ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ

Ирена Келечевић: ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ

– Изложба цртежа и инсталација – САЛОН 77 /27. јул-8. август/

Отварање изложбе у уторак 27. јула у 20 часова

… Различита времена, различити људи и догађаји. Центар збивања – Бали Бегова Џамија. Место сусрета, испуњених или неиспињених очекивања. Све пролазно, изгубљено или ипак негде записано. На први поглед само је облик ту. Унутар тврђаве. Важност места је одавно одредена. С времена на време преиспитивана. Помаже и понека писана реч. Да разумемо – где смо и шта даље. Библиотека. Једва видљива. Неразумљива у својој форми, али присутна. Негде измеду реалног и имагинарног. Без почетка и краја…  /реч аутора/

Уметнички пројекат Ирене Келечевић заснован је на наративима узетим из прошлости  који су у форми  отворене ситуације повезани са садашњим тренутком. У центру визуелних истраживања је значењски идентитет  нишке тврђаве и објеката у њој некад и сад који су у неколико сегмената приказани кроз цртеж, текст и инсталацију .

Уводећи више врста ликовног говора преиспитује, анализира прошлост и садашњост крећући се  са невероватном лакоћом,  по ходницима прошлости, маште и сновиђења, а потом се враћа у тренутке садашњости успостављајући чудновате, маштовите интеракције.

Односи већ постојеће форме и њене трансформације отварају тајновите  релације, преклапајући имагинарано и реално у нови ниво проецесуалности.Одабирући цртеж као примарни модус изражавања сублимира  сензације, емоције, прати ток мисли  заједно са писаном  речи /писаном директно  по зиду објекта/ и просторном инсталацијом  формирајући једну упечатљиву целину.

Доживљај времена и простора  настаје као продукт  сопствених опсервација  које се формирају  на лицу места  кроз отворен, динамичан процес. Идејни концепт је заснован на наменским интервенцијама у простору –имајућí у виду конкретно простор Бали- Бегове дзамије,  комбинујући  вешто аутентичну историографију и личну имагинацију као идеограм  за увек нова  и нова исчитавања.   Артикулишући комплексне  односе и асоцијације многозначним трансформацијама иковног говора  Ирена Келечевић креира особену поетику која  поседује изражени сензибилитет цртача, истраживача и аналитичара захтевајући дубља, сложенија тумачења.

*** Ирена Келечвић живи и ради у Београду. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003 редовно излаже, реализујући уметничке пројеке у галеријском и јавном простору у земљи и иностранству. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.

Самосталне излагала у Београду, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Инсбруку /Аустрија/ петнаест пута и по први пут сада у Нишу.


ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2021

Галерија савремене ликовне уметености Ниш организује 19. окупљање графичара у Графичкој радионици у Сићеву у периоду од 21. до 27. јуна 2021. године.

Због неповољних прилика у свету и код нас изазваних пандемијом Ковид 19, учесници овогодишње радионице биће уметници из Србије и Ниша:

проф. др. Франц Цурк, Марија Цурк, (Ниш), Никола Велицки ,(Београд), Ненад Зељић (Бања Лука), Весна Павловић Пажђерски (Опово) и Ирена Ранђел (Ниш).

Проф. др. Франц Цурк је рођен 1949. године у Љубљани. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Љубљани у класи професора Габријеле Ступице. Посдипломске студије на Одсеку за конзервацију и рестаурацију завршио је код професора Мирка Шубића 1974. године и 1992. стиче звање Музејског саветника – конзерватора и рестауратора. Члан је бројних удружења ликовних уметника и конзерватора у земљи и иностранству. До сада је имао 77 самосталних и 430 колективних изложби у земљи и иностранству, а за свој рад је добијао бројна признања и награде.

Марија Цурк је рођена 1995. године у Нишу. Дипломирала је на Депанданту за ликовну уметност Факултета уметности у Нишу у класи про. катарине Ђорђевић. Мастер студије завршила на сликарком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. Гордане Николић, као и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду Одсек за конзервацију и рестаурацију. Тренутно је на докторским студијама на Учитељском факултету у Београду на одсеку за Методику наставе ликовне културе. Од јуна 2020. године укључена је у рад Центра за научно – истраживачи рад у уметности – БАРТФ, Факултета уметности у Нишу. Имала је дванаест самосталних изложби и излагала је на 86 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је у раду неколико резиденционалних колонија у земљи и иностранству (Мађарска, Кина).Добитник је седам награда у Србији, Мађарској, Јапану.

Никола Велицки је рођен 1983. године у Нишу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Млађовића, а докторирао код професора Владимира Вељашевића на истом факултету. Члан је УЛУСа од 2009. године. Запослен је на Факултету ликовних уметности  у Београду као асистент на графичком одсеку. Приредио је 16 самосталних изложби и учествовао на преко 50 колективних у земњи и иностранству. Добитник је неколико награда од којих издвајамо „Велики печат“ Графичког колектива Београд.

Ненад Зељић је рођен 1964. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности на одсеку графике у класи проф. Емира Драгуља. Од 2001. године запошљен на Академији умјетности у Бања Луци, а у звање редовног професора изабран 2015. Самостално излагао око 20 пута у земљи и иностранству, добитник је више награда и признања из области графике у Србији, Румунији, Америци, Шпанији.

Весна Павловић Пажђерски је рођена у Нишу 1971. године. Дипломске и магистарске студије завршила у Новом Саду. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 1997. УЛУСа. 1997/98. године је на специјалистичким студијама на Академији лепих уметности у Познању (Пољска), где је радила као демонстратор до 1999. године , а од 2006. ради на Универзитету Метрополитен у Београду сада у звању ванредног професора. Имала је до сада 22 самосталне изложбе у у Србији, Пољској, Бугарској, као и преко 250 колективних у земљи и иностранству. Добитница је седам награда из области графике.

Ирена Ранђел је рођена 1969. године у Нишу. Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини на одсеку ликовне графике. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 2017. и њен председник. Самостално излагала у Београду, Врању и Нишу а колективни уметнички дух испољава учешћем на више колонија као и на многим колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда за графику (Наградаз графику на ФУ у Приштини и „Мали печат“ Нишког графичког круга). Ради као наставник ликовног у Нишу.

Учесници Графичке радионице Сићево 2021 је због глобалног проблема условљен да окупи само уметнике из Србије и Републике Српске, и омогућава нам да ову годину посветимо мало више простора уметницима који су рођени или живе у Нишу, а који до сада нису учествовали у раду наше радионице.

Дакле, кроз програм рада, свих ових година, Графичка радионица је фокусирана пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света.Прве три године радионица  се одржавала 2 пута годишње (пролеће -јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава само крајем пролећа.

Графичка  Радионица Сићево  је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за Фонд Галерије савремене ликовне уметности  83 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије,  Данске, САД, Мексика, Канаде. Атеље је опремљен свим потребним средствима за штампање свих врста графика дубоке штампе, а 2019. године набављена је и преса за сито штампу што омогућава уметницима  да стварају и у тој графичкој дисциплини. Контакти са тренутно веома ангажованим графичарима из целог света створила је добру репутацију Графичкој радионици Сићево, као и стварање нове традиције на пољу графичког листа. Њихов долазак, рад у атељеу, искуства која су презентована и размењивана у стручним разговорима и демонстрацијама индивидуалних техника од великог су значаја као и контакти и сарадња са сличним институцијама које имају исту мисију популарисања графике као најзаступљеније ликовне гране у свету. Свакако треба поменути и едукацију млађих ликовних уметника током трајања радионице и добре сарадње са нишким Факултетом уметности и средњом Уметничком школом, који ће своју креативност и енергију сазревања везивати за графичку радионицу.

Поред рада у самој радионици, један дан биће резервисан за обилазак Ниша и културних знаменитости како би гости са стране стекли утисак средине у којој бораве.

https://www.youtube.com/watch?v=-nzSCfRZxzs


стручно вођење кроз изложбу

Поводом завршетка изложбе ТРАНСФОРМАТОРИУМ, Лидије Антанасијевић у Салону 77 у уторак 25. маја, у 13 часова стручно вођење кроз изложбу. Кроз изложбу води музејски саветник Радмила Костић.


„Музеји за 10“

Од 12 до 18. маја одржава се национална манифестација „Музеји за 10“. Тема овогодишње манифестације, седме по реду, је „Будућност музеја: нове идеје нове праксе“. У оквиру манифестације биће обележена и  17.Европска ноћ музеја, у суботу 15. маја. У манифестацији учествује више од шездесет музејских и галеријских установа из многих градова Србије.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је стални учесник манифестације.

 

Нишка Галерија ове године учествује са три изложбе у три галеријска простора.

У Официрском дому 13.маја биће отворена  изложба Радоша Антонијевића под називом О користи и штети историје за живот.

Изложбу чине три целине: шатор у облику Видовданског храма (никад изграђени објекат чији је идејни творац Иван Мештровић,1908), „Шатор Дечани“  (према нашем манастиру на Косову из XIV века) и „На своме месту стајати“ (три шатора  по аутентичним облицима врхова Олимпа,Синаја и Арарата). Спајајући митове и историју, националне и наднационалне идентитете Антонијевић историји приступа као хетероглосији наратива од чије интерпретације значајно зависи живот појединца али и заједнице и њихова будућност.

У Павиљону у Тврђави -  изложба слика Тијане Фишић „0“.

Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном  плавом бојом. Њене слике су метафизичке конотације, у њиховом контексту исчитавамо веру у духовно

У Салону 77  - мултимедијална изложба Лидије Антанасијевић „ Трансформаторијум“.

Изложбу чине колажи, видео и просторна инсталација. Кроз различите медије а на доминантно заснованој примени ћириличних слова уметница ствара дела која су аутобиографска персонификација живота мигранта, обележеног свакодневном напетошћу двојности језика, култура и менталитета са континуираном потребом  прирадања.

Током трајања Манифестације биће реализована акција „Фотка из Галерије“ – позивају се посетиоци да на свом инстаграм налогу са  #fotkaizgalerije, запрате и означе наш налог @galerijaslunis  и објаве фотографије са изложби. Ауторима кајкретивнијих фотографија биће уручене награде које додењује ГСЛУ Ниш.

Изложбени простори ће радити од 12 до 18 сати  а у  Ноћи музеја  до 22 сата. Такође током Ноћи музеја биће организована и вођења кроз изложбе и то у Салону 77 у 17 сати, у Павиљону у 18 сати а у Официрском дому у 19 сати.


ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ

ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА

АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.

Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.

Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.

Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са  розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна  енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.

Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.


Горан Делић - Амбијентана поставка „Лествице“

Горан Делић

Амбијентана поставка „Лествице“

Салон 77, 15. април – 3. мај 2021

Од четвртка 15. априла у 13 сати публика ће Салону 77 у нишкој тврђави могу да посете амбиленталну поставку Лествице, последњи део изложбене трилогије TRANSEGZI(S)T уметника Горана Делића.

Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA.  Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.

Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. „Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности претставља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.“, бележи кустос ГСЛУ Милан Ристић. Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. „Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа“, наводи Ристић. Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, поставка Лествице носи снажан еколошки ангажман.

Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.

Изложба ће трајати до 3. маја.


5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому

Изложба 5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому. Селектори овогодишње изложбену су: Данијела Пурешевић - историчар уметности и ликовни критичар из Београда и мр. Миодраг Анђелковић- академски графичар из Ниша.

Учесници изложбе су: Здравко Јоксимовић, група ди СТРУКТУРА, Бојан Радојчић, Никола Марковић, Јелена Шалинић Терзић и Иван Петровић ( у селекцији Данијеле Пурешевић) као и Здравко Вајагић, Александар Цветковић, Милан Туцовић, Станко Зечевић, Братислав Башић и Милица Лилић ( по избору Миодрага Анђелковића).

Због епидемиолошких мера одступило се од досадашње праксе да се на отварању изложбе додели награда Нишког салона тако да је Комисија за доделу награде заседала дана 3. децембра у 11 сати.

Комисија је одлучила да награду 5. Нишког салона 12/2 додели Николи Марковићу -уметнику из Ниша, за мултимедијални рад Сви ће људи браћа бити из циклуса „Логика тарабе 16/9“.

Награда ће уметнику бити уручена у уторак у 13 сати у изложбеном простору.
Записник Комисије преслеђујемо у целости.

ЗАПИСНИК КОМИСИЈЕ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ НА 5. НИШКИ САЛОН 12/2

Комисија за доделу награде на 5. Нишком салону именована је у саставу: Биљана Грковић,историчар уметности-музејски саветник (председник), др Дејан Тубић, историчар уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар-музејски саветник (чланови). У условима пандемије и поштовања заштитних мера, Комисија је радила у току трајања изложбе, на поставци Нишког салона, у галеријском простору Официрски дом (Биљана Грковић и Соња Вукашиновић, док је трећи члан комисије Дејан Тубић, учествовао онлине) дана 3.12.2020. године.
Комисија, пре свега, изражава задовољство да је Галерија савремене ликовне уметности ове године, у отежаним условима рада и живота, организовала и реализовала 5. Нишки салон.
Поштујући селекторске приступе на 5. Нишком салону 12/2 и јасно постављене тезе и концепт изложбе који окупљају радове и изабране уметнике, Комисија је донела следећу

ОДЛУКУ
Да се награда 5. Нишког салона додели уметнику Николи Марковићу за рад „Сви ће људи браћа бити“ из циклуса „Логика тарабе 16/9“, из 2020. године. Рад је осмишљен и реализован за Нишки салон као мултимедијална инсталација коју чине цртежи, део металне ограде и звучна анимација, пажљивим и промишљеним приступом и извођењем. Наизглед једноставним средствима уметник пропитује садашњост која се одвија између ограничења која се постављају или која сами постављамо у околностима у којима се одвија свакодневни живот, пропитивања граница, забрана и слобода, аналогног и дигиталног света, у условима опште поларизације.

Уједно обавештавамо јавност да је изложбени простор Официрски дом отворен за публику од 12 до 17 сати, а Павиљон у Тврђави од 12 до 16 сати, сходно новим епидемиолошким мерама. Изложбени простори раде од уторка до недеље а посетиоци су дужни да поштују све прописане епидемиолошке мере.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш


ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ГРАФИКА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ

Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9.јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.

Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.

У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.

Када је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.

У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.

Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2.августа.

Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,

Галерија СЛУ Ниш