МЕДИЈИ

Унутрашње чуло

У уторак 18. јуна у 20 сати, у Салону 77 у Тврђави биће отворена изложба фотографија „Унутрашње чуло“ Паулине Алексић и Саре Поповић.

Изложбу „Унутрашње чуло“ претежно чине интерпретације предела у техници црно-беле фотографије. Два битно различита ауторска рукописа Паулине Алексић и Саре Поповић понудиће публици две позиције мишљења медија и дела.

Уметнички сензибилно и мотивски радознало Паулина Алексић прецизно организује кадар. Специфични и призори свакодневице предмет су избалансираних закључака, слутњи и питања. Професор Миљан Недељковић примећује како се овим радовима залази у колективно сећање, што публика интуитивно препознаваје.

Највећи број фотографија Саре Поповић снимљен је из „из руке“ и у покрету. Првом линијом истраживања Сара манипулише маглинама, блуром и светлошћу, док је такође завидна група радова наглашеног графизма. Потпуним пренебрегавањем фактографског својства фотографског медија, уметница се приближава исказу својственом традиционалним ликовним врстама или и, са друге стране, естетици новоталасног филма.

Миљан Недељковић закључује да „Радови две младе ауторке сугеришу повратак идеји да је живот непрестано кретање и збир проживљеног, који као такви и умножени искуствима генерација, граде мозаик историје и будућности“.

 

Паулина Алексић (Зајечар, 1999) дипломирала је 2021. године на Факултету уметности у Нишу на департману за примењене уметности, одсек графички дизајн, а мастер студије завршила је 2022. на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку за фотографију. Учествовала је на бројним изложбама организованим од стране уметничке студентске групе „ПЕТА 128” и излагала своје радове у оквиру различитих фестивала и манифестација.

Сара Поповић (Ниш, 1997) завршила је основне и мастер студије 2022. године на Факултету уметности у Нишу, департман за примењене уметности, одсек графички дизајн. Током студија учествује на колективним изложбама из области графичког дизајна и фотографије у земљи и иностранству, као и на изложбама које организује са независном уметничком групом „ПЕТА 128”. Од 2019. године као фотограф активно волонтира на интернационалном џез фестивалу „Нишвил”. Огранак САНУ Ниш 2022. године објављује видео рад и мултимедију под називом „Сведочење о човечности” (П. Донков, М. Недељковић, С. Поповић).

Прва заједничка изложба Паулине Алексић и Саре Поповић „Унутрашње чуло” реализована је 2023. године у Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту, Радул-беговом конаку у Зајечару, Музеју Хајдук Вељка у Неготину и Галерији Народног музеја у Врању.

Изложбу „Унутрашње чуло“ публика може посетит до 9. јула.

 


МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ

МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ - ПРВА ПАРИСКА ДЕЦЕНИЈА

Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе дела сликара и академика Милорада Бате Михаиловића (1923-2011) у четвртак 30.маја у 20 сати -  Павиљон у Тврђави. Изложбу под називом Прва париска деценија Милорада Бате Михаиловића, ауторке Софије Ж. Миленковић, Галерија СЛУ приређује у сарадњи са Галеријом Рима и Фондацијом Милорад Бата Михајиловић, а поводом великог јубилеја, стогодишњице рођења истакнутог уметника.     

На изложби ће бити приказана нека од најзначајнијих дела Михаиловићеве прве париске деценије, међу којима и новооткривени радови, који ће први пут у Нишу бити представљени домаћој јавности. 

Милорад Бата Михаиловић рођен је у Панчеву 1923.године. Студије на Академији ликовних уметности у Београду започео је 1946.године, да би их након боравка у Задру и рада у оквиру неформалне групе студената познате као Задарска група, напустио две године касније и наставио рад самостално. У сасвим раном периоду Михаиловићевим сликама превладава фигура, најчешће кроз жанр портрета, аутопортрета и групних портрета, као и урбани пејзажи, међу којима се посебно истичу београдске ведуте.  Касније, боравећи на приморју, након напуштања Академије, под различитим утицајима уметник је развијао сопствени ликовни израз, усвојивши дводимензионалност и модернистички приступ слици.

Од 1951. био је члан и основач групе Једанаесторица. Исте године у Београду приредио је прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС, која је наишла на одобравање ликовне критике, уз запажање да Михаиловић, иако очигледно талентован, још није пронашао свој аутентични ликовни израз.

Са супругом, сликарком Љубицом Јовановић отишао је у Париз 1952, где је уз повремене повратке у Београд, провео највећи део живота.  

Ступивши на нову, развијену уметничку сцену, у самом средишту европских ликовних збивања, уметник се сусрео са многоврсним струјањима апстрактног сликарства која су му до тада била  непозната. Сликајући најпре умерено геометризоване апстрактне форме , Михаиловићевом експресивном сликарском темпераменту је у Паризу више погодовао слободнији лирски израз. Прве самосталне изложбе организовао је већ 1953. у галерији Marseille и књижари Paul Morihien, а запажени наступи довели су га до познанства и сарадње са угледним галеристом Рудијем Аугустинчићем и галеријом Rive Gauche, где је први пут излагао са пољским уметником Марјаном 1957. године, а потом 1959. са холандским сликаром Брамом Богартом. Пресудна за Михаиловићево позиционирање на тамошњој уметничкој сцени била је сарадња са Жаном Полаком, власником престижне галерије Ariel, у којој Михаиловић самостално излаже од 1960. године. 

У више наврата боравио је у Њујорку од 1962.године, до коначног повратка на уметничку сцену Југославије 1965.године. Прва ретроспективна изложба у Београду била је приређена 1981.године у  Уметничком павиљону Цвијета Зузорић.

Милорад Бата Михаиловић био је члан Српске академије наука и уметности. Његова дела заступљена су у колекцијама реномираних музеја и установа, приватним зборкама, друштвеним институцијама у земљи и иностранству. 

Публика у Нишу биће у прилици да посети изложбу у Павиљону у Тврђави до 30. јуна.  

 


Европска ноћ музеја

Обавештавамо вас да се у суботу 18. маја ове године одржава Европска ноћ музеја.

 

Европска ноћ музеја је својеврсни културни спектакл, јединствена манифестација која подразумева продужење рада музејских и галеријских простора до поноћи, без наплате улазница. Циљ манифестације је развој публике, поспешивање интересовања за музејско наслеђе и савремено стваралаштво, побољшање сарадње са публиком. Манифестација је у нашој земљи први пут одржана 2004. године.

Као и сваке године, Галерија савремене ликовне уметности Ниш учествује у овој манифестацији, стим што ће ове године изложбени простори радити до 22 сата.

 

Публика ће у Ноћи музеја моћи да види следеће поставке:

У Официрском дому – Ретроспективна изложба Драгана Момчиловића, уметника из Ниша. Изложба је приређена поводом обележавања 50 година уметничког ствалаштва аутора а чини је избор слика и цртежа из целине уметниковог опуса.

У Павиљону у Тврђави – изложба Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса Чекаоница , настале током последњих десетак година а реализоване у техници алграфије.

У Салону 77 – изложба Микрокосмос Теодоре Војиновић, уметнице млађе генерације из Чачка. Изложбу чине бојене скулптуре из циклуса Месеци и просторне инсталације Биљке и Киша.

 

Истовремено 18. маја је од стране ICOM-а (International Council of Museum) проглашен за Међународни дан музеја. Ова менифестација је установљен са намером да допринесе презентацији и промоцији музеја апострофирајући њихову улогу, функцију и значај.

 


Ауторско вођење

Позивамо вас да последњег дана изложбе Надежда Петровић: Модерност и нација, у петак 5. јануара 2024. године у 13 сати у Павиљону у Тврђави присуствујете ауторском вођењу проф.др Игора Борозана, редовног професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Изложбу је у част значајног националног јубилеја, стотину педесет година од рођења чувене сликарке, Галерија савремене ликовне уметности Ниш приредила у сарадњи са Народним музејом Србије.

Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресинистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.

Изложба аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, редовних професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у Нишу је приређена уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Репблике српске у Бањалуци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку.

Током предстојећих празника дела Надежде Петровић у Павиљону у Тврђави публика ће моћи да види сваког дана осим 1. јануара од 10-18 сати, а у недељу 31. децембра од 10-14 сати.

Галерија СЛУ Ниш


Изложба скулптура Душана Петровића

НИШ, ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ:
“САЛОН 77“
22. август - 12. септембар

ИЗЛОЖБА СКЛУПТУРА ДУШАНА ПЕТРОВИЋА

Душан Петровић (Београд 1962)

Дипломирао је 1987. године на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Миодрага Поповића. Код истог професора је завршио последипломске студије 1992. године. Асистент је на ФЛУ у Београду од 1989. године, 1997. године постао је доцент, док је у звању редовног професора од 2010. године.Члан је УЛУС-а од 1988. Године.

Самостално је излагао десет пута у Београду, Панчеву и Аранђеловцу. Учесник је бројних групних изложби и симпозијума. Излагао је у Србији, Италији, Хрватској , Јапану, Црној Гори, Грчкој, Француској, Аустрији, Словенији, Португалу.

Међу бројним наградама које је добио посебно се истиче награда „Иван Табаковић“, Српске академије наука и уметности, 2011. године.
Његова дела су део многобројних колекција значајних институција и приватних колекција.

Душан Петровић је скулптор који улази у сам срж материјала било да је у питању дрво, камен, или стакло и њему прилагођава целокупно обликовање. У току процеса израде трансформише идеју пратећи својства материјала док истовремено успоставља комуникацију са посматрачем. Спајајући геометризоване и органске форме на сугестиван начин улази у непрекидан процес преиспитивања, анализирања форми.

Испољавајући особен сензибилитет у креирању форми на инспиративан и аутентичан начин сугеришe природне појаве у кретању дајући значајан допринос развоју скулпторске мисли код нас.
Проф. др Јеша Денегри у тексту каталога између осталог наводи: „Душан Петровић је један од протагониста феномена у домаћој критици и историји уметности познатог под називом „нова београдска скулптура“…При томе, атрибут „нова“односи се на иновативне доприносе кој уноси у поимање дисциплине скулптуре у време и у средини њиховог деловања...обнова скулптуре не одвија се у смеру наставка примене класичних родова и мотива / фигуре, акта, портрета, апстрактне форме/,него пре ради се креирањима менталних концепта у статусу мануелно изведених уметничких објеката у различитим материјалима“...

 

https://youtu.be/In-xLQ7Zovw


Национална манифестација „Музеји за 10“

Национална манифестација „Музеји за 10“ кao „јединствена музејска иницијатива на европском културном простору, осмишљена са идејом ближе сарадње и заједничког наступа музеја у Србији“ одржаће се у периоду од 15. до 19. маја 2023.

 

Тема овогодишње манифестација, која се реализује у 40 градова Србије, је „Музеји одрживост и благостање“.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш као стални учесник манифестације, ове године публици ће презентовати следеће изложбе:

У Официрском дому - Аквизиције 2016-2022 / поклони. Изложено је седамдесетак дела од укупно 109 радова коју су током последњих година поклоњени колекцији нишке Галерије. Међу поклонима је 40 дела стране уметности.

Пратећи програм: 16. маја у 11 сати – Едукативна радионица ликовне секције Дечијег центра.
Радно време од 12 до 18 сати.

У Салону 77 изложба „Ватрена стеница“ Невене Поповић. Изложбу чине керамичке скулптуре, колажи и асамблажи.
Радно време од 12 до 18 сати.

У Павиљону у Тврђави ће током трајања манифестације тачније 18. маја у 19 сати на Међународни дан музеја, бити отворена ретроспективна изложба скулптура Николе Антова (Ниш,1933 - Ниш, 2019). Изложбу ће чинити избор од педесетак скулптура из исто толико година стварања уметника.

Због трагичних догађаја време трајања манифестације је скраћено а Европска ноћ музеја која је требало да се одржи 13. маја је отказана.


АКВИЗИЦИЈЕ - поклони 2016 - 2022

Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе

АКВИЗИЦИЈЕ У ГАЛЕРИЈИ СЛУ НИШ 2016 - 2022.

П О К Л О Н И

Официрски дом, четвртак 27. април у 19 сати.

Настанак збирки ГСЛУ изискивао је значајну музеолошку активност, засновану  на прикупљању, адекватном чувању, стручној обради уметничких дела и вођењу музеолошке документације. Збирке Галерије СЛУ у целини садрже грађу која показује значајан део актуелних ликовних пракси на овим просторима у периоду 1970. године до данас пружајући широке могућности за различите начине музеолошких исчитавања. Фонд Галерије СЛУ  броји 1871 инвентарне јединице које се деле на 5 збирки: 1.) Збирку савременог сликарства 566 , 2.) Збирку графика, цртежа и радова на папиру 668, 3.) Збирку савремене скулптуре 65, 4.) фотографије и нових медија 55, 5.) Збирку ликовних уметника Ниша 394.

Током деведестих су фондови за откуп укинути, због опште друштвено политичке ситуације у нашој земљи тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима аутора који су у почетку реализовани  у договору кустоса са аутором. Нешто касније формирано је стручно тело Галерије СЛУ које доноси одлуку о томе да ли неко уметничко дело својим естетским, историјским, културолошким вредностима и аутентичношћу испуњава услове да постане део колекције Галерије. Постепено су се дефинисали јасни критеријуми музејске селекције у оквиру рада стручног тела Галерије СЛУ истичући јасан професионални концепт.

Када су у питању значајнији поклони за Фонд у периоду 2016-2022. године треба  поменути ангажовањe наше познате вајарке Лапосве Милошевић Сибиновић захваљујући коме је у Фундус је ушло14 графика мексичких аутора као поклон Галерији СЛУ, затим 12 радова од укупно18 дела познатог новосадског уметника Бошка Петровића која су ушла у Фонд као поклон његове ћерке Вишње Петровић, поклон од 6 графика аутора Мехмеда Слезовића после одржане самосталне изложбе 2017. године, потом целокупна изложба 46 графика домаћих и италијанских уметника са изложбе „MIRROR -FACE TO FACE“, (Павиљон у Тврђави, 22. јули - 9. август 2021.) која је поклоњена  у целости Галерији СЛУ.

Колекција Галерије СЛУ у целини  пружа могућност за ширу анализу и промишљања развоја модерне уметности  на овим просторима  представљајући значајан део актуелних ликовних идеја и пракси у периоду од 1970. године до данас од које су поклони аутора значајни као један од начина набавке за употпуњавање садржаја збирки.

У наведеном периоду Галерији  СЛУ је поклоњено укупно 109 дела од 85 аутора  од чега је највећи број употпунио Збирку графика, цртежа и радова на папиру.

27. април - 23. мај

Радмила Костић, кустос изложбе

https://youtu.be/-GOo0rw1FY4

 

https://youtu.be/wybjkO86WPA


АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, КУЋА ЛЕГАТА И
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПОЗИВАЈУ ВАС НА АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ

ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА

ЧЕТВРТАК, 23.  МАРТ  2023, У 18 ЧАСОВА
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, НИШ

Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo

Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која је у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш приређена у Павиљону у тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.

Публици су овом путујућом изложбом представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић представљено је делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.

Током трајања изложбе приказани су документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.

Изложба, у оквиру које је представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.

Овим поводом, у четвртак, 23. марта, у 18 часова, један од аутора изложбе – Дејан Вучетић, виши кустос Куће легата, одржаће стручно вођење кроз поставку.

Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије  1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године.
Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.

Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и  Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.

Изложба ће бити отворена до 1. априла.

 


ИЗЛОЖБА ДЕЛА ЛАЗАРА ВУЈАКЛИЈЕ / УМЕТНОСТ ТРАЈАЊА

Свечано отварање 8. септембра у 20 сати, Официрски дом

Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Галеријом ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића из Новог Сада приређује изложбу дела Лазара Вујаклије. Поставка ће обухватити слике, графике, таписеријe настале у периоду од педесетих до осамдесетих година двадесетог века из колекција четири установе - Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића Нови Сад, Галерија Mатице српске Нови Сад, Савремене галерије Уметничке колоније Ечка, Зрењанин и Галерије СЛУ Ниш. Аутор изложбе је Јованка Столић, музејски саветник.

Лазар Вујаклија рођен је у Бечу 1914.године. Завршио је Графичку индустријску школу у Београду, радио као графички радник, био наставник на књиговезачком смеру. Прва знања о сликарству стекао је похађајући курс Петра Добровића, а усавршавао их на студијским путовањима у Француској, Италији, Швајцарској.
На ликовној сцени појавио се педесетих година и наишао на добар пријем публике и ликовне критике упркос неформалном уметничком образовању.
Највећи део опуса Лазара Вујаклије настао је у области графике и уљаног сликарства, али је уметник истраживао и у другим медијима: скулптури, таписерији, зидном сликарству, а бавио се и илустрацијом књига и сценографијом.

Окарактерисан као сликар екпспресионизма и симболизма, надахнуће је испрва налазио у нашем уметничком и народном наслеђу. Кроз представе портрета, мртве природе и пејзажа скренуо је на себе пажњу као уметника који ствара слободно, без притиска, који и поред техничких несавршености улази у емотивни свет посматрача. Прву од двадесет самосталних изложби приредио је у Галерији Графичког колектива у Београду 1952.године.

Нову страницу своје уметности, засноване на синтези модерног и културно-историјског наслеђа отворио је инспирисан радом богумилских уметника, што га је касније према речима ауторке изложбе упутило директно ка византијској икони и фресци, представама и композицијама по угледу на средњовековну уметност. Утицај на његов уметнички рад имале су и посете духовним центрима.

Стекавши пуну стваралачку зрелост успоставио је систем сопствених симбола, знакова и значења. Експресивност облика временом је уступила место већој геометризацији - једноставни облици дефинисани црном контуром, једноставна композиција и палета основних боја у најкраћем дефинисали су стил Лазара Вујаклије.
Последњу самосталну изложбу приредио је у Галерији УЛУС-а 1985.године. Последњих десет година живота Лазар Вујаклија је излагао са групом Самостални, учествовао у раду Децембарске групе. Представљао је Југославију на Венецијанском бијеналу, био је учесник Октобарског салона, Меморијала Надежда Петровић.
Био је члан УЛУС-а и Графичког колектива.

Добитник је награда листа Политика, Октобарског салона, Октобарске награде града Београда , УЛУС-ове награде на Јесењој изложби.
Слике, цртежи, графике Лазара Вујаклије чувају се и излажу у бројним музејима и галеријама у земљи и иностранству и приватним колекцијама.

Изложба Уметност трајања у Официрском дому биће отворена до 4.октобра.


ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО 2022

Ликовна колонија "Сићево" наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. године, када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године.
Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка уметничких дела која је по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија збирка наше уметности друге половине  века на подручју уже Србије.

Ликовна колонија "Сићево"  одржава се сваке године у периоду од 1. до 10. септембра у згради Колоније у селу Сићеву, удаљеном  20 км од Ниша.

Поред боравка и рада уметника у Сићеву, Програм рада Колоније традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја (посета манастирима у околини), обилазак  културних споменика града Ниша : Тврђаве, Медијане и Ћеле-Куле.
Уметничка дела настала током манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави.

Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који  се остављају на чување, музеолошку обраду и заштиту и стручну презентацију  у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.

Учесници Ликовне колоније Сићево 2022. су: Љиљана Шуњеварић (Ужице, СРБ), Милорад Младеновић ( Београд, СРБ ), Лидија Антанасијевић (Београд-Лондон, СРБ—GBR), Зоран Вељковић (Београд-Лондон,GBR), Страхил Петровски ( Куманово,МКД), Драго Симић (Лозница, СРБ), Цветка Хојник (Мурска Собота, СВН), Александар Павићевић (Ниш, СРБ).

Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

ЛИДИЈА АНТАНАСИЈЕВИЋ - 1961. Београд,( Србија), Лондон (GB)

Дипломирала и 1988. и магистрирала 1991. године графику на Факултету ликовних уметости у Београду. Члан је Royal West of England Academy од 2021. године.

Члан је УЛУС-а од 1989.године. Реализовала је десет самосталних у Београду, Нишу, Љубљани, Глазгову,  Лондону и учествовала на око деведесет колективних изложби у земљи и иностранству.  

 Добитник је Великог печата и Малог печата Графичког колектива, Златне игле УЛУС-а, Flourish Award за изузетност у графици у Великој Британији као и бројних награда на међународним изложбама у Шпанији, Индонезији, Шведској. Док је графика њено доминантно поље истраживања, вревременом излази из оквира стандардне форме графике и преиспитује различите медије од штампања, мултипликације  самог процеса до презентовања истих  тако да полако прелази у мултимедијалну уметност уз примену видеа, скулптуралних форми, радова на папиру и просторне инсталације. Њени радови се налазе у музејским колекцијама у Великој Британији, Шпанији, Француској, Кини, Тајвану, Србији и многобројним приватним колекцијама у свету.

Живи и ради у Лондону од 1991. године.

 

ЗОРАН ВЕЉКОВИЋ - 1957. Београд, (Србија), Лондон (GB)

Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку филмске и тв  камере. Ради на продукцији различитих врста филмова (кратки, документарни, видео филмови, спотови...) Од 1985. ради као директор фотографије филмова југословенске продукције. Члан је САС (Српске асоцијације сниматеља). Његови играни филмови су освојили номинацијерза BAFTA и EMI као престижне фестивалске награде широм света. Добитник је бројних награда за најбољи сниматељски рад . Са лакоћом се креће између света филмова, драма, музичких спотова, реклама и тв серија користећи савремене технологије. До сада потписује 11 кратких и 13 дугометражних филмова.Члан је Британске академије и професор на Филмској школи фестивала Reidence у Лондону који је највећи фестивал  независног филма у Британији.

Живи и ради у Лондону од 1991. године.

 

МИЛОРАД МЛАДЕНОВИЋ - 1966. Београд (Србија)

Студирао је сликарство у класи проф. Марије Драгојловић на Факултету ликовних уметности у Београду, а потом је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду. Магистрирао је  и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. За време и након студија архитектуре сарађује у изради више пројеката и конкурсних елабората. Аутор је више конкурсних радова, пројеката и реализованих архитектонских објеката, махом ентеријера. Такође, Младеновић је аутор једног броја остварења из области примењених уметности, сценографије и дизајна. Ради у оквиру неформалног ауторског тима ре//ал из Београда. Jедан је од оснивача Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС). Један је од оснивача „Трећег Београда“. Добитник је бројних награда од којих се издвајају: Награда Октобарског салона 2000/03, Београд;  Награда меморијала „Надежда Петровић“ 2000, Чачак;  Награда КЦ Београда 2014.

 Ради на Архитектонском факултету Универзитета у Београду као ванредни професор и члан  је Савета Факултета од 2009. 

 

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋЕВИЋ - 1950. Ниш (Србија)

Дипломиреао на Академији примењених уметности у Београду. Радио на конзерватор мозаика на локалитету „Медијана“ код Ниша и у манастиру Св.Ђорђе у Темској код Пирота. Од 1977.године постаје члан УЛУПУДС-а  и  добија статус слободног уметника 

Радио је као професор у Школи за примењену уметност у Нишу на одсеку за текстилни дизајн, а потом као модни креатор у тексилним фабрикама у Параћину ; Прокупљу  и  у Лесковцу. Био је запослен као професор у Школи за текстил и дизајн у Лесковцу. Радио је као дизајнер текстила у фабрици NITEX у Нишу. Осим тескстлног и модног дизајна бави се и графичким дизајном и ликовним стваралаштвом. За свој рад добијао је многе награде од којих су значајније Међународна награда „Златна кошута“, Награда СИЗ-а културе Ниш за изузетна достигнућа у дизајну текстила , Награда УЛУПУДС-а  Београд.

 

СТРАХИЛ ПЕТРОВСКИ  - 1974. Куманово, (Република Северна Македонија)

Дипломирао сликарство 1997. године на Универзитету „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу, Факултет ликовних уметности. 2000. године завршава постдипломске студије на истом факултету. Самостално излагао 15 пута у Скопљу, Куманову, Охриду, Тетову, Бечу, Паризу, Београду, Њуорку и колективно 75 пута у земљи и иностранству.

Добитник је бројних награда од којих су значајније: Откупна награда НУБ „Св. Климент Охридски“, ДЛУМ - Цртеж ’98 и 2022. Зимски салон , Скопље; 11 „ Новембарска награда града Куманова из области на савремене ликовне Уметности, Куманово, 2018;  Награда 75 год. OSTEN BIENALE за цртеж Скопље (посебно признание од жирија) 2020; 2021 Награда “Вангел Коџоман”, Ликовно стваралаштво Малог формата 2021, Културно-информативни центар, Скопље.

Радио је као сарадник демонстратор за предмет Сликарска технологија и сликарске технике, на Факултету  ликовних уметности у Скопљу, а од 2002 до 2010. године хонорарно је ангажован на НУ (Националном конзерваторском центру) у Скопљу као сарадник-конзерватор у лабораторији за конзервацију и рестаурацију икона. Члан је ДЛУМ , ИКОМОС и ИКОМ. 

Запослен је као саветник конзерватор-рестауратор у НУ Националном конзерваторском центру - Скопље и као Доцент за предмете фотографија и мултимедија на Факултету за арт и дизајн при Европском Универзитету, Скопље.

 

ДРАГО СИМИЋ - 1963. Пелагићево (БиХ ), Лозница (Србија)

Завршио Академију ликовних умјетности у Сарајеву, смер сликарство, у класи проф. Ратка Лалића. Постдипломске студије завршава 1990. године код проф Миливоја Унковића.

Члан удружења ликовних умјетника БиХ постао је од 1989. године, а члан УЛУС-а 1992. године. Излагао је на 30 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Оснивач је и уметнички руководилац Међународне мултимедијалне студентске ликовне колоније у Тршићу. Уметнички селектор је и организатор Ликовне колоније у Бањи Ковиљачи, колонија у Гамзиграду, као и колонија у Републици Српској (Угљевик, Пелагићево). Добитник је бројних награда од којих су значајније : Златна значка Културно просветне заједнице Србије за допринос култури 1995; Награда за сликарство на тему „Видим Вука“, Вукова задужбина, 1996; Златна палета на Ликовној колонији „Сава 2008.“, Брчко дистрикт, БиХ. Слике су му заступљене у многим колекцијама и збиркама уземљи и иностранству.

 Запослен је у Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници на пословима организације ликовних програма.

 

ЦВЕТКА ХОЈНИК - Мурска Собота, (Република Словенија)

Дипломирала је на Природно-техничком факултету Свеучилишта у Љубљани, на одсеку за текстил, студијски програм Дизајн текстила и одјеће, а потом је студирала на Академији за ликовну уметност (савремене сликарске технике).

За свој рад добила је неколико награда и признања, трострука је добитница признања ДЛУМ-а (Удружења ликовних умјетника Марибор) 2006/14, Велика откупна награда  на „Ex Tempore” у Пирану 2009, добитник је и Grand Prix на међународној изложби „Женске сликарке” у Мајданпеку 2019, и посебну награду стручног жирија на 3. Међународном бијеналу радова 2020. у Приједору (Босна и Херцеговина)

Живи и ради у Лендави у Словенији.

 

ЉИЉАНА ШУЊЕВАРИЋ - 1979. Ужице (Србија)

Дипломирала је и докторирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству од 2000. године. Награђивана је из области цртежа. Радови су јој изложени у уметничким збиркама МСУ Београд, КЦ Пожега, КЦ Чачак, Галерији савремене уметности у Зрењанину, колекцији Града Београда, колекцији Народног музеја у Краљеву, колекцији Народног музеја у Аранђеловцу и у више приватних колекција. Самостално је излагала у Ужицу,  Београду, Краљеву, Пожеги, Чачку и радила интервенцију на јавној скулптури Лаза Лазаревић у Шабцу.

Запослена је на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у звању ванредни професор за предмет сликање.