МЕДИЈИ
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ,
САЛОН 77, четвртак, 23. јул 2026. у 20 сати
Изложба је реализована у сарадњи са Интернационалним Нишвил џез фестивалом и на самом отварању биће изведен перформанс у сарадњи са нишким џез музичарима који ће свирати на скулптурама Николе Мацуре. Сама изложба је део излагачког програма Галерије савремене ликовне уметности Ниш и програма Нишвил џез фестивала (Nisville Jazz festival).
Никола Мацура је савремени српски вајар и мултимедијални уметник најпознатији по свом аутентичном, ангажованом и иновативном приступу скулптури и звуку. Својим радом успешно повезује, спаја уметност, рециклажу и мировни активизам.
Назив изложбе гласи „Од буке до звука“ или боље је рећи „од оружја до музичких инструмената“. Његов уметнички концепт засниван је на сакупљању расходованог војног оружја и опреме (шлемова, празних чаура, минобацача) и преобликовању у функционалне музичке објекте (дувачке, гудачке и ударачке). Кључна идеја је заправо трансформација симбола рата и деструкције у средство стварања и уметности - предмети креирани за уништење, производњу буке и страдања претвара у објекте који производе музику и хармонију. Дела су интерактивна и звучна, спојена су од форме визуелне уметности и акустике, материјализована кроз музичке перформансе на самом отварању. Никола Мацура звучне објекте (скулптуре) поставља у форму оркестра у галеријском простору и назива их „Зарђали оркестар“. Њега чине четири звучна објекта на којима четири професионална музичара музицира током отварања изложбе.
Бомбофон је један од најупечатљивијих инструмената из пројекта „Од буке до звука“. Он је настао преобликовањем расходованих војних компоненти- пре свега делова авио бомби, ракета и тешких чаура у мелодијски инструмент. На изложби су заступњени цртежи, видео радови и звучни објекти, уско су повезани и чине целину. Дакле, скулптура је у центру пажње, али кроз цртеж и видео рад она добија пуну наративу и друштвено уметничку снагу.
Цртеж је полазна идеја, ментална искра, по којој уметник војно оружје трансформише у функционални уметнички објекат. Скулптура је централно место материјализације и средство, реквизит предвиђен не само да стоји на постаменту већ за акцију, перформанс и додир са публиком или музичарем, док је видео рад документација перформанса и временска димензија.
Мировни активизам Николе Мацуре није тек споредна идеја или декларативна порука у пропратном тексту изложбе, већ сама срж његовог стваралаштва. Он је уметник, активиста који кроз форму скулптуре и звука спроводи радикалну трансформацију: он ратне реквизите успешно лишава њихове разорне моћи, претварајући оружје у универзални језик мира и креативности.
Никола Мацура (1978) je магистар вајарства и ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених студија активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године учествује у великом перформансу Лед арта „Кунстлагер“, а од 2003. до 2013. континуирано учествује у раду Мултимедијалног центра „Арт клиника“. Године 2002. реализује прву инсталацију постављену у јавном простору, а 2003. излаже први у низу интерактивних, процесуалних радова из серије „Интерактивна Скулптура“. До данас је реализовао велики број интервенција и инсталација, а последњи пројекат, који је и даље у процесу рада бави се преиспитивањем односа скулптуре и звука, односно процесом редизајнирања војних реквизита у звучне објекте.
Уметничка пракса Николе Мацуре повезује различите медије и подразумева инсталације и интервенције у простору, скулптуру и цртеж, пре свега у форми друштвено ангажоване уметности
Важан сегмент у његовом раду представљају и едукативни програми. Реализовао је низ радионица, предавања и курсева, а од 2014. године започео је едукативни пројекат који се бави радом на инсталацијама и интервенцијама у јавном простору.
Изложба је отворена за посетиоце од 23. јула до 16. августа 2026. године сваког дана осим понедељком у Галерији савремене ликовне уметности Ниш, Салон 77 у нишкој Тврђави.
Соња Вукашиновић
Галерија Савремене ликовне уметности Ниш
Изложба Ликовна колонија Сићево 2025 – избор дела из колекције ГСЛУ Ниш у Загорју об Сави
Изложба Ликовна колонија Сићево 2025 – избор дела из колекције ГСЛУ Ниш у Загорју об Сави
11. јул - 11. август 2026.
Богато културно-историјско наслеђе Сићевачког краја, живописни предели, нетакнутa природа и вековна виноградарска традиција изазов су и инспирација истраживачима, научницима, уметницима, авантуристима. Непосредно изнад клисуре којом Нишава протиче између северних огранака Суве и јужних падина Сврљишких планина, смештено је Сићево, село карактеристичне архитектуре, медитеранске климе, сусретљивих и дружељубивих домаћина. То је било место првог окупљања, боравка и рада ликовних стваралаца у природи на просторима Балкана. У Сићеву је, по угледу на Барбизон, чувена сликарка Надежда Петровић, вођена патриотизмом, идеалом културног јединства и заједништва Јужних Словена, са колегама из Словеније и Хрватске основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Идеја о поновном окупљању у селу на југу земље, просветитељског, васпитног и општег културног значаја и улоге, услед историјских околности, ратова и опште кризе није остварена. То је морало да сечека неко друго време. Ипак, као трајна национална вредност, настале у додиру са народом и природом, остају Надеждине слике предела и портрета, које су духу импресионизма, најављујући наступајући експресионизам, уводиле Србију у европске уметничке токове.
Ови догађаји са почетка века заузимају важно место у историји националне уметности, а Сићево мапирају као значајан ликовни центар. Касније, крајем шездесетих година, упоредо са привредним, друштвено-економским и културним развојем јавила потреба, донекле и обавеза, да се обнови тековина коју је Надежда Петровића завештала овом крају. Уметници, новинари, културни и јавни радници, окупљени у формалним телима, након почетне иницијативе о оснивању, сагласили су се да, по угледу на Прву југословенску и вредности које је заступала, нова колонија треба да задржи југословенску концепцију, да се поред двоје учесника из Ниша, позивају по двоје из сваке републике и по један из покрајине, да по карактеру буде ликовна, те да у њеном раду буду заступљени сликари, графичари, вајари. Ликовна колоније Сићево званично је основана 1964. и од тада се пуних шест деценија одржава у континуитету крајем лета сваке године.
Током првих шест сазива настало је 88 уметничких дела, која данас баштини Народни музеј Ниш. Изазови у погледу материјалних, смештајних и организационих проблема претили су да осујете ентузијазам и жељу нишких уметника да Сићево опстане, указивали су на неопходност постојања установе посвећене неговању савременог визуелног стваралаштва, реализовању колоније, формирању фонд, бризи о делима, њиховој презентацији и проучавању. Тако је, између осталог и захваљујући колонији, 9. јуна 1970. основана Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Од тада је у раду ове јавне градске манифестације међународног карактера о чијем раду одлучује Савет именован од стране Скупштине Града Ниша, учествовало 560 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења. Боравећи у аутентичном сеоском амбијенту, окруженом стенама, чаробним пределима и раскошним бојама, неограничени у тематско-мотивском смислу, они су колекцију установе обогатили са 950 слика, графика, нових медија и скулптура, које представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.
Учесници 62.сазива колоније одржаног 2025.године, чије сте радове у прилици да упознате су: Ана Слуга (Љубљана), Гордана Каљаловић Одановић, Ђорђе Одановић, Иван Петровић (Београд), Оливера Додић, Драган Момчиловић (Ниш), Јошкин Шиљан (Грделица), Ђорђе Симић (Лозница), Јована Симић (Краљево).
Емилија Ћоћић Билић, виши кустос
"55 година, 5 збирки, 2005 дела"
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас са задовољством позива да у уторак 9. јуна у 13 сати у Официрском дому присуствујете свечаном обележавању дана установе и промоцији монографије под називом ГСЛУ Ниш 1970 - 2025: 55 година, 5 збирки, 2005 дела, ауторке Емилије Ћоћић Билић. Хронолошким приказом историјата, културне климе и друштвених околности које су допринеле оснивању јединствене установе музеолошког карактера у овом делу Србије, монографија сагледава развој Галерије документован њеном излагачком, музеолошком, издавачко-информативном активношћу, едукативном улогом и манифестацијама које приређује. Значајан сегмент богато илустроване публикације је обиман каталог репродукованих дела, представљених по збиркама, чиме је тим ГСЛУ још једном желео да укаже на значај јавне промоције фонда који баштини, неопходност сталне поставке и адекватних услова чувања и заштите. Каталог је обогаћен фотографијама традиционалних колективних изложби реализованих последњих пет година, као и библиографским подацима. Публикација у целини репрезент је досадашњег рада и постигнућа ГСЛУ у области савременог стваралаштва, који Ниш мапира као значајан центар визуелне уметности.
На промоцији ће говорити рецензент проф. др Јасна Јованов, музејски саветник, др уметности Слободан Радојковић, редовни професор Факултета уметности у Нишу и аутор Емилија Ћоћић Билић, виши кустос.
Милан Тепавац Тарин
Милан Тепавац Тарин
НАКОН УПРАВО САДА
Скупови
Отварање изложбе
4. јун у 20 сати
У четвртак 4. јуна у 20 сати биће отворена изложба Након управо сада, уметника Милана Тепавца Тарина.
Иако она то није у пуном смислу, изложба Након управо сада има ретроспективни карактер и обухвата уметничка дела и документе, којима се прати рад Милана Тепавца од раних осамдесетих година ХХ века до данас. Конципирана кроз мање целине (скупове), она приказује одлике опуса и креативне личности овог уметника.
Осамдесетих година се на пољу ликовне уметности јавља одређени број стваралаца који дела у оквирима фигурације, нове слике, односно на линијама постмодерних и трансавангардних плурализама. У домену сликарства Тепавац је свакако међу њима, али се и куша на пољима видеа, перформанса и амбијенталних поставки, односно синтезе различитих уметничких врста и медија. У овом периоду он ствара дела која јесу референтна за сагледавање уметничког тренутка, па и друштвене климе у Југославији, али превасходно њима је назначена физиономија његовог будућег опуса.
Као стипендиста француске и шпанске владе, Тепавац 1989. борави у Паризу, а 1990. године у Мадриду. Тиме почиње његово дословно упоредо партиципирање на уметничким сценама Београда и Париза. Актуелном изложбом унеколико је представљено сликарство деведесетих, али и вишемедијско деловање. Стиче се утисак да је ово период интензивног стваралачког зрења и кључних технолошких унапређења рада.
Тема историје, њене актуелне, односно будуће релевантности, те ерозије епохалних значења, јавља се средином деведесетих и постаје нарочито важна у уметничком раду Милана Тепавца од раних двехиљадитих до данас. Крупан корак у том смислу уметник чини својом магистарским пројектом, на новоотвореним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, које окончава 2003. године. Током двехиљадитих се у уметничком раду Милана Тепавца уврежује низ лајтмотива и симбола, те обликовно-наративних сретстава чије ће изражајне и семантичке потенцијале аутор изнова проширивати.
Актуелни Тепавчев континуум одликује синхронитет, фрактаност и сингуларност јер он упоредо ствара, развија и међусобно комбинује различите уметничке целине. Проницљиво, са линчним смислом за хумор и осећањем за детаљ, он приступа феноменима глобалне стварности, чију упутност анализира, а апсурдност неретко демонстрира на повесној матрици.
Милан Тепавац Тарин (Сомбор, 1957) је дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна (1985), а магистрирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду (2003). Као стипендиста француске владе похађао XXIII Летњи Универзитет, Marly le Роi у Паризу (1989), а као стипединста шпанске владе специјализирао сликарство и графику на Академији de Bellas Аrtеs у Мадриду (1990).
Реализовао је 25 самосталнних и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је књиге Руке на земљи (Публикум, 2008), као и две позоришне представе Доручак на трави Београд (СКЦ, 1983) и Чекајући визу (Дом Омладине Београд / Беч, 2009). Делима је заступљен у значајним музејским и приватним колекцијама (Музеј града Београда, Колекција Wiener Stadtische, Фонд за младе таленте Моша Пијаде, Cite Internationale des Arts, Париз, Галерија Хаос, Уметничка колекција Work in progress - Šumatovačka, колекција Ликовне јесени, Kirjazovsky Париз, колекција Benetton, колекција Медилс... )
Члан је УЛУС-а од 1985. Оснивач је уметничке групе Шума.
Изожбу Након управо сада публика може посетити до 20. јуна у Павиљону у Нишкој тврђави.
Кустос изложбе је Милан Ристић.
ИЗЛОЖБА ГРАФИЧКЕ ВИЗИЈЕ 8
ИЗЛОЖБА ГРАФИЧКЕ ВИЗИЈЕ 8, ауторски пројекат међународне културне сарадње мр Лепосаве Милошевић Сибиновић
Свечано отварање у уторак 2.јуна у 13 сати, Официрски дом
Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Амбасадом Мексика у Србији приређује изложбу Графичке визије 8, која ће свечано бити отворена у Официрском дому у уторак 2. јуна у 13 сати у оквиру програма обележавања славе Града Ниша Светог цара Константина и царице Јелене. Изложба представља ауторски пројекат међународне културне сарадње мр Лепосаве Милошевић Сибиновић, који траје 49 година и популарише актуелну мексичку графичку сцену .
Осми циклус Графичких визија обухвата радове шесторо мексичких аутора: Јулија Акмадева, Дијана Моралес Галисија, Роберта Гарсија Ортега, Едуардо Барера, Ернесто Алва Франко и Корал Ревуелтас Ваље. Њима је заједничко изразито неговање линије као изражајног елемента, који носи виталност и динамику обједињујући избор аутора и дела, пише у тексту каталога ауторка истичући да избор радова није математички збир личних поетика, већ је пулсирајући филтер времена, одговор на изазове и трауме савременог света. Било да су рефлексија сећања мапираних у времену, колористичка импресија или назначен изгубљени простор, карактерише их висока ликовна финоћа и изражени графизам. Сви уметници имају свој начин вођења пера или алатке која оставља линијски траг на плочи, касније репродукован на папиру. Присутна селекција није облик надметања, већ представља вредност савременог колективног наступа, истицање богатства инспирације и могућности графичког израза. Представљене графике чине хомогени дискурс, али имају идентитет, коинциденцију и културну емпатију, успешан дијалог линије и форме, наводи Лепосава Милошевић Сибиновић, напомињући да су оне уједно и показатељ да Мексико негује достојне савремене наследнике чувеног графичара Хосеа Гвадалупеа Посаде.
Изложба ће за публику бити отворен до 13. Јуна.
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ И ДОДЕЛА НАГРАДЕ
По десети пут се одржава Нишки салон: 12/2, годишња изложба која обухвата дела дванаесторо уметника по избору два селектора. Селектори овогодишње јубиларне изложбе су Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу. У селекцији Ивоне Фрегл своје радове излажу Драгослав Крнајски, Душан Стипић Dudwarszky, Сања Латиновић, Нина Тодоровић, Нина Марић и Дања Текић, док селекцију Слободана Радојковића чине дела Лидије Антанасијевић, Владимира Вељашевића, Елизабете Маторкић Бисенић, Владимира Милановића, Иване Милев и Мине Ракиџић Достанић. Изложбу традиционално прати додела награде за најуспешнији рад. О награди актуелног Нишког салона: 12/2 одлучивао је трочлани жири у саставу: Радмила Костић, историчар уметности и музејски саветник у Галерији СЛУ, Борис Кандолф, академски уметник и мр. Братислав Башић, професоф ФУ Ниш. Награда је припала уметнику Душану Стипићу Дудварском за рад: Метаболизам наратива.
У записнику жирија стоји следеће: „Уметничко дело Метаболизам наратива представља просторну инсталацију која на иновативан и осмишљен начин проблематизује позицију савременог човека у друштву. Градећи слојевито значењско поље, уметник уводи посматрача у просторно-временску комуникацију. Дакле, убедљивим метафорама које поседују снажну, сабијену енергију он преиспитује стварност, указујући на актуелне парадоксе времена. Кроз јасну концептуалну
артикулацију отвара питања идентитета, манипулације, односно, људске егзистенције, развијајући критичан дискурс. Поседујући доследност у раду, оригиналност у избору материјала и завидну дозу критичности, Душан Стипић Dudwarszky гради комплексан визуелни говор и аутентичан став у оквирима домаће уметничке сцене.“
Поред Душана Стипића Дудварског досадашњи добитници Награде Нишког салона: 12/2 су Аница Вучетић (2016), Чедомир Васић (2017), Вукашин Миловић (2018), Радош Антонијевић (2019), Никола Марковић (2020), Марија Драгојловић (2021), Никола Џафо (2022), Дуња Трутин (2023) и Биљана Ђурђевић (2024).
Ову изложбу Галерије савремене ликовне уметности Ниш публика може да посети до 17.
децембра у Официрском дому у Нишу.
ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
Између видљивог и наговештеног естетика равнотеже у Утопијским визијама
у четвртак, 13. новембра 2025. у 19 сати, Павиљон у Тврђави, Галерије савремене ликовне уметности Ниш
Миљан Стевановић је рођен 1991. године у Врању. Основне академске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића, магистрирао је на истом факултету у класи проф. Добрице Бисенића. Докторирао је 2021. године у класи професора др. Владимира Милановића. Запослен је на Универзитету Метрополитен у звању доцента.
Седам пута је самостално излагао у Београду, Нишу (2018), Новом Саду и Словачкој.
Миљан Стевановић своју инспирацију црпи из природе. Пејзаж је повод и основа његових слика. Ликовни однос као и композицију конструише по виђеном пејзажу, трансформишући га у велике бојене плохе пастелних боја, без много нарације. Боју таложи, апсорбује, прелама. Флора је сведена и местимично израња из свуматозног пејзаза у сновиђењу. Пејзаж се назире из бојених површина попут авети, као у сновима нејасних секвенци. Да ли нас уметник оваквим призором заводи, скрећући пажњу на материју која нас окружује и титра нам осећај пријатности и милине, док смо окружени прелепим крајоликом и божанским ливадама? Кроз његова дела осећамо и мирис озона, кисеоника, магле, али и разноврсног биља. Визуелни утисак он транспонује у емотивно стање. Наративност и пуко пресликавање природе је за њега занемарљиво управо из тог разлога, већ акценат ставља на утиску. Специфичним начином третирања боје, кроз линију и пастуозни потез четком он редефинише класичан медииј слике. Хармонијом бојених плоха, линија и структура уметник изграђује индивидуални ликовни стил на себи својствен начин.
Назив његове изложбе гласи, Између видљивог и наговештеног : естетика равнотеже у Утопијским визијама. Утопија није недостижност већ преображај кроз чин сликања. Лирски призвук је визуелна тишина не би ли уочили границу између видљивог и наговештеног.
Дакле, Стевановић гради композицију од апстрактних површина, аморфног облика у свуматозном ефекту, налик везу пастелним концем хоризонталних редова. Боја прати сенку и облик жељеног призора попут сна или фатаморгане. Све делује крхко и нежно стављајући акценат на духовни и емотивни доживљај који уметник у том тренутку има.
Изложба Миљана Стевановића трајаће од 13. до 30. новембра 2025. год.
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ СИМИЋ
„ЛИЧНИ СИМБОЛ – ДИСТОРЗИЈА КРУГА“, петак, 18. јули 2025. Салон 77 у 20 сати
Јелена Симић је рођена 1995. године у Блацу. Основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Братислава Башића. Добитница је награде „Диплома најбољем дипломираном студенту“, од стране Факултета уметности у Нишу за 2020-21 академску годину. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУСа и СУЛУВа. Учествовала је на око 40 колективних изложби, а приредила шест самосталних изложби у Нишу, Врању, Новом Саду, Београду, Врбасу и Опову.
Изложба „Лични симбол- дисторзија круга“ уско је повезана и инспирисана природом, из које уметница акумулира и црпи инспирацију. Дисторзија Круга, као симбол заступљен је на готово свим радовима, заузимајући централно место на композицији заједно са аптрактним формама. На њеним радовима кроз цртеж, графику, колаж и скулптуру, круг претворен у елипсу повезује читаву причу, попут невидљиве нити градећи слику сведене колористичке вредности. Боју користи селективно као акценат (црвена и плава). На великим површина које умирују целу композицију дело је парцијално подељено плохама аплицираних текстилних или папирнатих површина. Њиховом употребом ауторка потенцира рустичност и текстуру а сама ликовност је богатија. Уочавамо лакоћу у изразу снажних цртачких партија које прелазе у деструкцију материјала, ушивањем, убадањем, цепањем, шрафирањем, лепљењем, гребањем по површини слике или цртежа, Јелена на тај начин, индиректно сугерише, упозорава на уништавање природе од стране човека. Док насупрот томе, употребом природних несликарских материјала: памука, јуте, папируса она истражује њихове ликовне, концептуалне и комуникациске моћи. Симболизам целог пројекта или ти порука уметнице је заправо апел на прекомерност коришћења пластичног отпада уместо природних еколошких материјала. Елипса је симбол, мост између свесног и несвесног. Њена комуникација са природом је непрекидна, она је транспонује у цртеж, слику, скулптуру. Своју емпатију, доживљаје, осећања преноси на платно кроз линију, површину па чак и боју, на себи својствен начин, она смело осликава све оно што осећа, види и што је окружује.
Изложбу публика може посетити до 3. августа 2025.
Маје Ђуровић „Следећи пут“
пијаниста: Сташа Стаменковић, стручни клавирски сарадник, Факултета уметности у Нишу
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2025.
Учесници овогодишњег сазива Графичке радионице 2025 су:
Susanna Doccioli / Италија/, Никола Радосављевић /Ужице/, Марија Анђелковић /Београд/, Јелена Милићевић /Београд/ и Александар Девић /Ниш/.
У години јубилеја када Галерија савремене ликовне уметности Ниш обележава 120 година од оснивања Прве југословенске колоније Сићево, Међународна Графичка радионица Сићево као новооснована колонија слави 20 година од свог постојања. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка графичких листова у Фонду галерије савремене ликовне уметности Ниш сада броји преко 200 графичких листова, различитих техника, и стилова насталих само захваљујући Графичкој радионици.
У периоду од 2. до 8. јуна 2025. године графичари ће боравити у Сићеву у згради Колоније. Осим рада у радионици, размене личних искустава из области графичких техника, дружења, уметници ће један дан провести у граду Нишу и обиласку културно -историјских знаменитости и упознати се са традицијом и културом наше средине.
Susanna Doccioli / Италија/, Сузана Дочоли је рођена и одрасла у Риму. Због усавршавања у области графике и графичке и визуелне комуникације на престижном И.СИ.А. институту за графички дизајн сели се у Урбино. Боравећи у Урбину она се прикључује Међународном центру за графичку уметност -КАУС. Касније наставља своје усавршавање у Берлину и Риму.2018. године основала је са другим графичарима Удружење Стампериа Рипа 69 чији је председник и сарађује са разним институцијама и радионицама у оквиру организовања изложби и радионица у подучавању технике дубореза и основних техника гравирања. Њени радови се налазе у многим приватним и јавним збиркама и колекцијама.Поред уметничког ангажовања бави се и педагошким радом, али и ради као илустратор и дизајнер за многобројне познате издавачке куће у Италији.
Никола Радосављевић /Ужице/. Рођен је у Ужицу 1991. године. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Докторирао је у области новомедијских графичких пракси на истом факултету 2020. године. Друге мастер студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, катедра за графику, 2022. године. Добитник је више награда и признања, међу којима су Награда тријенала графике, Урал, Русија, Награде Велики печат Галерије Графичког колектива и Златне игле УЛУСа, Велике награде Међународног тријенала графике у Кракову у Пољској. Учествовао је на великом броју колективних изложби у земљи и свету , као и на многим резидецијалним програмима. До сада је организовао 38 самосталних изложби.
Марија Анђелковић /Београд/, српска графичарка рођена 1988. године у Београду. Основне и мастер студије завршила у Београду на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Драгана Момирова. У оквиру размене студената један семестар је провела у Кракову. Члан је УЛУса од 2013. До сада је приредила осам самосталних изложби. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. За свој пут је више пута награђивана. Учествовала је на више домаћих и иностраних уметничких пројеката и графичких радионица. Од Међународног Центра за графику из Љубљане добила је позив да води мастер литографије током 2024.Од 2018. запослена је у Центру за графику и визуелна истраживања на Факултету ликовних уметности у Београду, као мајсторица штампе.
Јелена Милићевић /1992/ је визуелна уметница чији рад обухвата графику, илустрацију и неонске инсталације. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2016. године завршила мастер студије на одсеку графике. Након студија радила је као литограф у Центру за графику и визуелна истраживања „Академија“. Своја уметничка искуства и вештине развијала је кроз сарадњу са уметницима из региона, Европе, Јужне Америке, као и кроз учешће у многобројним радионицама и разменама. Излагала је на бројним колективним изложбама, а приредила је једанаест самосталних, од којих издвајамо изложбу у Лондону у сарадњи са Faww Gallery.Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијма у Србији и Великој Британији.Поред графике бави се и илустрацијом књиге новинских чланака. Живи и ради у Београду.
Алексаднар Девић /Београд/ рођен 1954. године . Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је завршио и последипломске студије на одсеку Графика. Члан је УЛУСа. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Задих година се интензивно бави компијутерском графиком. Кратко време је радио као професор компијутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу као и на Факултету уметности на предметима Графичка комуникација и Простгорна графика. Од 2000. до 2004. био је директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш. За свој рад је више пута награђиван. До сада је приредио преко десет самосталних изложби.