МЕДИЈИ
МИРЈАНА МИРА МАОДУШ
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА МИРЈАНЕ МИРЕ МАОДУШ СВЕТЛОСТ МОНПАРНАСА НАД НИШАВОМ
Официрски дом, уторак 12. мај, 19 сати
Галерија СЛУ Ниш вас позива на свечано отварање ретроспективне изложбе Мирјане Мире Маодуш под називом Светлост Монпарнаса над Нишавом, које ће бити приређено у уторак 12.маја у 19 сати у Официрском дому.
Мирјана Мира Маодуш припада групи стваралаца који су свој сликарски пут отпочели стицањем првих академских знања и вештина ван граница наше земље, презентовали своја дела углавном у иностранству, да би након пет деценија рада потврђеног наградама и признањима, наставила да ствара у свом атељеу у Београду, у крају за који је везују успомене из детињства и ране младости. Богат опус ауторке део је бројних домаћих и међународних галеријских, музејских и колекција у приватном власништву. Ретроспективна изложба у Нишу у организацији Галерије СЛУ и Културне установе Галерија 73 Београд прилика је да се широј и стручној јавности овог поднебља представе дела сликарке настала од краја шездесетих година до данас.
Мира Маодуш је рођена током Другог светског рата у италијанском војном логору у српском месту Медак. Основну и средњу школу завршила је у Београду, а прва сликарска знања стекла на студијама у Школи за примењене уметности у Франкфурту. Упознавање са немачком сценом утицало је на поетику ауторке, која је контрастима јарких боја исказивала своје емоције, унутрашње немире и социјално ангажоване ставове. Усавршавање на Академији у Венецији (Accademia di belle arti) и додир са италијанском школом експресионизма, изнедрили су радове којима се представила на првој самосталној изложби у Верони 1973.године. Након магистратуре историје уметности у Милану, Мира Маодуш се у потрази за новим искуствима преселила у Париз, где је наставила студије сликарства на Академији (Ecole National Superieur des Beaux-arts), приближивши се фовистичком поимању уметности.
Развојном сликарском путу Мире Маодуш несумњиво је допринео космополитски дух и животне околности, које су је након школовања и рада у Италији и Француској одвеле у Москву, Њујорк и Токијо. Детаљи из природе, пејзажи, лица лишена индивидуалности и атмосфера на улицама били су мотиви који су, као и на самим почецима, заокупљали њену пажњу, да би пресудни утицај на даље стваралаштво имао боравак у Јапану, земљи која калиграфију негује као традиционални вид ликовног изражавања. Креирањем сопствене калиграфије, подстакнуте коренсподенцијом Ван Гога и Гогена, почела је да изражава своју природу, дух и емоције. Испрва је на платно преносила делове стихова Рембоа, Коктоа и других француских песника, и конципирајући слојевито бојено поље, на искуствима уметности летризма, градила апстрактне композиције богате ликовним и значењским садржајима, дајући слици рељефну структуру и пластични садржај.
Деведесетих година свет је почео другачије да гледа на њен народ. Вођена родољубивом потребом да исправи неправду, отпочела је борбу шаљући поруку кроз своју уметност и своја дела. Без жеље да свом раду да политички контекст, национални понос и љубав према земљи почела је да исказује исписујући платна речима и стиховима Јована Дучића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса , Пушкина и Јесењина. Временом, користећи црвену, плаву и жуту боју уз црну и белу, у своја дела уносила је слова која воде неком знаку, слогове који упућују на неки појам или идеју, речи српског или руског језика, називе који усмеравају на оно што је покреће и чему стреми. Тако је настао циклус Ћирилица, који уметница у сталној потрази за одговором на питање Ко сам ја и даље истражује и оплемењује, намерна да пратећи савремене тенденције и модерне утицаје искаже своју приврженост коренима и наслеђу.
Изложба у Официрском дому ће за публику бити отворена до 31. маја.
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ И ДОДЕЛА НАГРАДЕ
По десети пут се одржава Нишки салон: 12/2, годишња изложба која обухвата дела дванаесторо уметника по избору два селектора. Селектори овогодишње јубиларне изложбе су Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу. У селекцији Ивоне Фрегл своје радове излажу Драгослав Крнајски, Душан Стипић Dudwarszky, Сања Латиновић, Нина Тодоровић, Нина Марић и Дања Текић, док селекцију Слободана Радојковића чине дела Лидије Антанасијевић, Владимира Вељашевића, Елизабете Маторкић Бисенић, Владимира Милановића, Иване Милев и Мине Ракиџић Достанић. Изложбу традиционално прати додела награде за најуспешнији рад. О награди актуелног Нишког салона: 12/2 одлучивао је трочлани жири у саставу: Радмила Костић, историчар уметности и музејски саветник у Галерији СЛУ, Борис Кандолф, академски уметник и мр. Братислав Башић, професоф ФУ Ниш. Награда је припала уметнику Душану Стипићу Дудварском за рад: Метаболизам наратива.
У записнику жирија стоји следеће: „Уметничко дело Метаболизам наратива представља просторну инсталацију која на иновативан и осмишљен начин проблематизује позицију савременог човека у друштву. Градећи слојевито значењско поље, уметник уводи посматрача у просторно-временску комуникацију. Дакле, убедљивим метафорама које поседују снажну, сабијену енергију он преиспитује стварност, указујући на актуелне парадоксе времена. Кроз јасну концептуалну
артикулацију отвара питања идентитета, манипулације, односно, људске егзистенције, развијајући критичан дискурс. Поседујући доследност у раду, оригиналност у избору материјала и завидну дозу критичности, Душан Стипић Dudwarszky гради комплексан визуелни говор и аутентичан став у оквирима домаће уметничке сцене.“
Поред Душана Стипића Дудварског досадашњи добитници Награде Нишког салона: 12/2 су Аница Вучетић (2016), Чедомир Васић (2017), Вукашин Миловић (2018), Радош Антонијевић (2019), Никола Марковић (2020), Марија Драгојловић (2021), Никола Џафо (2022), Дуња Трутин (2023) и Биљана Ђурђевић (2024).
Ову изложбу Галерије савремене ликовне уметности Ниш публика може да посети до 17.
децембра у Официрском дому у Нишу.
ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
Између видљивог и наговештеног естетика равнотеже у Утопијским визијама
у четвртак, 13. новембра 2025. у 19 сати, Павиљон у Тврђави, Галерије савремене ликовне уметности Ниш
Миљан Стевановић је рођен 1991. године у Врању. Основне академске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића, магистрирао је на истом факултету у класи проф. Добрице Бисенића. Докторирао је 2021. године у класи професора др. Владимира Милановића. Запослен је на Универзитету Метрополитен у звању доцента.
Седам пута је самостално излагао у Београду, Нишу (2018), Новом Саду и Словачкој.
Миљан Стевановић своју инспирацију црпи из природе. Пејзаж је повод и основа његових слика. Ликовни однос као и композицију конструише по виђеном пејзажу, трансформишући га у велике бојене плохе пастелних боја, без много нарације. Боју таложи, апсорбује, прелама. Флора је сведена и местимично израња из свуматозног пејзаза у сновиђењу. Пејзаж се назире из бојених површина попут авети, као у сновима нејасних секвенци. Да ли нас уметник оваквим призором заводи, скрећући пажњу на материју која нас окружује и титра нам осећај пријатности и милине, док смо окружени прелепим крајоликом и божанским ливадама? Кроз његова дела осећамо и мирис озона, кисеоника, магле, али и разноврсног биља. Визуелни утисак он транспонује у емотивно стање. Наративност и пуко пресликавање природе је за њега занемарљиво управо из тог разлога, већ акценат ставља на утиску. Специфичним начином третирања боје, кроз линију и пастуозни потез четком он редефинише класичан медииј слике. Хармонијом бојених плоха, линија и структура уметник изграђује индивидуални ликовни стил на себи својствен начин.
Назив његове изложбе гласи, Између видљивог и наговештеног : естетика равнотеже у Утопијским визијама. Утопија није недостижност већ преображај кроз чин сликања. Лирски призвук је визуелна тишина не би ли уочили границу између видљивог и наговештеног.
Дакле, Стевановић гради композицију од апстрактних површина, аморфног облика у свуматозном ефекту, налик везу пастелним концем хоризонталних редова. Боја прати сенку и облик жељеног призора попут сна или фатаморгане. Све делује крхко и нежно стављајући акценат на духовни и емотивни доживљај који уметник у том тренутку има.
Изложба Миљана Стевановића трајаће од 13. до 30. новембра 2025. год.
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ СИМИЋ
„ЛИЧНИ СИМБОЛ – ДИСТОРЗИЈА КРУГА“, петак, 18. јули 2025. Салон 77 у 20 сати
Јелена Симић је рођена 1995. године у Блацу. Основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Братислава Башића. Добитница је награде „Диплома најбољем дипломираном студенту“, од стране Факултета уметности у Нишу за 2020-21 академску годину. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУСа и СУЛУВа. Учествовала је на око 40 колективних изложби, а приредила шест самосталних изложби у Нишу, Врању, Новом Саду, Београду, Врбасу и Опову.
Изложба „Лични симбол- дисторзија круга“ уско је повезана и инспирисана природом, из које уметница акумулира и црпи инспирацију. Дисторзија Круга, као симбол заступљен је на готово свим радовима, заузимајући централно место на композицији заједно са аптрактним формама. На њеним радовима кроз цртеж, графику, колаж и скулптуру, круг претворен у елипсу повезује читаву причу, попут невидљиве нити градећи слику сведене колористичке вредности. Боју користи селективно као акценат (црвена и плава). На великим површина које умирују целу композицију дело је парцијално подељено плохама аплицираних текстилних или папирнатих површина. Њиховом употребом ауторка потенцира рустичност и текстуру а сама ликовност је богатија. Уочавамо лакоћу у изразу снажних цртачких партија које прелазе у деструкцију материјала, ушивањем, убадањем, цепањем, шрафирањем, лепљењем, гребањем по површини слике или цртежа, Јелена на тај начин, индиректно сугерише, упозорава на уништавање природе од стране човека. Док насупрот томе, употребом природних несликарских материјала: памука, јуте, папируса она истражује њихове ликовне, концептуалне и комуникациске моћи. Симболизам целог пројекта или ти порука уметнице је заправо апел на прекомерност коришћења пластичног отпада уместо природних еколошких материјала. Елипса је симбол, мост између свесног и несвесног. Њена комуникација са природом је непрекидна, она је транспонује у цртеж, слику, скулптуру. Своју емпатију, доживљаје, осећања преноси на платно кроз линију, површину па чак и боју, на себи својствен начин, она смело осликава све оно што осећа, види и што је окружује.
Изложбу публика може посетити до 3. августа 2025.
Маје Ђуровић „Следећи пут“
пијаниста: Сташа Стаменковић, стручни клавирски сарадник, Факултета уметности у Нишу
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2025.
Учесници овогодишњег сазива Графичке радионице 2025 су:
Susanna Doccioli / Италија/, Никола Радосављевић /Ужице/, Марија Анђелковић /Београд/, Јелена Милићевић /Београд/ и Александар Девић /Ниш/.
У години јубилеја када Галерија савремене ликовне уметности Ниш обележава 120 година од оснивања Прве југословенске колоније Сићево, Међународна Графичка радионица Сићево као новооснована колонија слави 20 година од свог постојања. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка графичких листова у Фонду галерије савремене ликовне уметности Ниш сада броји преко 200 графичких листова, различитих техника, и стилова насталих само захваљујући Графичкој радионици.
У периоду од 2. до 8. јуна 2025. године графичари ће боравити у Сићеву у згради Колоније. Осим рада у радионици, размене личних искустава из области графичких техника, дружења, уметници ће један дан провести у граду Нишу и обиласку културно -историјских знаменитости и упознати се са традицијом и културом наше средине.
Susanna Doccioli / Италија/, Сузана Дочоли је рођена и одрасла у Риму. Због усавршавања у области графике и графичке и визуелне комуникације на престижном И.СИ.А. институту за графички дизајн сели се у Урбино. Боравећи у Урбину она се прикључује Међународном центру за графичку уметност -КАУС. Касније наставља своје усавршавање у Берлину и Риму.2018. године основала је са другим графичарима Удружење Стампериа Рипа 69 чији је председник и сарађује са разним институцијама и радионицама у оквиру организовања изложби и радионица у подучавању технике дубореза и основних техника гравирања. Њени радови се налазе у многим приватним и јавним збиркама и колекцијама.Поред уметничког ангажовања бави се и педагошким радом, али и ради као илустратор и дизајнер за многобројне познате издавачке куће у Италији.
Никола Радосављевић /Ужице/. Рођен је у Ужицу 1991. године. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Докторирао је у области новомедијских графичких пракси на истом факултету 2020. године. Друге мастер студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, катедра за графику, 2022. године. Добитник је више награда и признања, међу којима су Награда тријенала графике, Урал, Русија, Награде Велики печат Галерије Графичког колектива и Златне игле УЛУСа, Велике награде Међународног тријенала графике у Кракову у Пољској. Учествовао је на великом броју колективних изложби у земљи и свету , као и на многим резидецијалним програмима. До сада је организовао 38 самосталних изложби.
Марија Анђелковић /Београд/, српска графичарка рођена 1988. године у Београду. Основне и мастер студије завршила у Београду на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Драгана Момирова. У оквиру размене студената један семестар је провела у Кракову. Члан је УЛУса од 2013. До сада је приредила осам самосталних изложби. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. За свој пут је више пута награђивана. Учествовала је на више домаћих и иностраних уметничких пројеката и графичких радионица. Од Међународног Центра за графику из Љубљане добила је позив да води мастер литографије током 2024.Од 2018. запослена је у Центру за графику и визуелна истраживања на Факултету ликовних уметности у Београду, као мајсторица штампе.
Јелена Милићевић /1992/ је визуелна уметница чији рад обухвата графику, илустрацију и неонске инсталације. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2016. године завршила мастер студије на одсеку графике. Након студија радила је као литограф у Центру за графику и визуелна истраживања „Академија“. Своја уметничка искуства и вештине развијала је кроз сарадњу са уметницима из региона, Европе, Јужне Америке, као и кроз учешће у многобројним радионицама и разменама. Излагала је на бројним колективним изложбама, а приредила је једанаест самосталних, од којих издвајамо изложбу у Лондону у сарадњи са Faww Gallery.Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијма у Србији и Великој Британији.Поред графике бави се и илустрацијом књиге новинских чланака. Живи и ради у Београду.
Алексаднар Девић /Београд/ рођен 1954. године . Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је завршио и последипломске студије на одсеку Графика. Члан је УЛУСа. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Задих година се интензивно бави компијутерском графиком. Кратко време је радио као професор компијутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу као и на Факултету уметности на предметима Графичка комуникација и Простгорна графика. Од 2000. до 2004. био је директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш. За свој рад је више пута награђиван. До сада је приредио преко десет самосталних изложби.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.