МЕДИЈИ
ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА / ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР
МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА
ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР, 14. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, манифестација Дани Србије у Републици Српској ове године повезаће два града и две установе културе - Галерију савремене ликовне уметности Ниш и Галерију Сретен Стојановић Приједор. Изложбом Ликовна колонија Сићево, традиција која нас спаја – избор дела из фонда ГСЛУ Ниш, која ће свечано бити отворена у петак 14. новембра у 19 сати у Галерији Сретен Стојановић у Приједору, биће отпочета институционална сарадња и размена, која ће допринети јачању културних веза у региону.
У 2025. Галерија обележава 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније, претече данашње Ликовне колоније Сићево. Прво забележено на просторима Балкана окупљање уметника у селу надомак Ниша почетком прошлог века и рад у природи иницирала је наша чувена сликарка Надежда Петровић. Иако идеја о боравку и стварању у пленеру сваког лета услед историјских околности није остварена, родоначелница српске модерне, патриоткиња посвећена националним идеалима и њене колеге из минхенских дана школовања, поборници културног уједињења јужнословенских народа, доласком на југ Србије оставили су значајну тековину овом делу земље.
Тек шест деценија касније по угледу на Прву југословенску основана је Ликовна колонија Сићево и од тада се у континуитету одржава крајем лета сваке године. У њеном раду до сада је учествовало 545 аутора из земље и иностранства, који су колекцију установе обогатили са 912 дела, која представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.
Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај првог колонијалног окупљања на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. У складу са тим концепт поставке у Галерији Сретен Стојановић у Приједору одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република.
Изложба Ликовна колонија Сићево - традиција која нас спаја , аутора Емилије Билић, вишег кустоса, избором дела даје увид у део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година. Она указује на слојевита кретања у уметности друге половине двадесетог века и сведочи новим појавама, савременим стремљењима и модерним тендецијама. Хетерогена у визуелном изразу, истраживачким приступима и промишљањима, у контексту времена и амбијента у коме су настала, без ограничења у тематско-мотивском смислу, презентована дела осликавају индивидуалне уметничке стилове, наративне кодове, транспоноване ставове и интересовања. С обзиром на обим и континуирано увећавање, разнородност у смислу генерацијске припадности аутора, средина из којих долазе, медија које негују, идеја и тема који их заокупљају, збирка Сићева, у светлу актуелних дешавања у визуелној уметности, даје прилику за разне видове кустоских проучавања, анализа и поређења. Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединствене културне целине и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму.
Изложба ће за публику бити отворена до 12. децембра.
ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЉАНА СТЕВАНОВИЋА
Између видљивог и наговештеног естетика равнотеже у Утопијским визијама
у четвртак, 13. новембра 2025. у 19 сати, Павиљон у Тврђави, Галерије савремене ликовне уметности Ниш
Миљан Стевановић је рођен 1991. године у Врању. Основне академске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Чедомира Васића, магистрирао је на истом факултету у класи проф. Добрице Бисенића. Докторирао је 2021. године у класи професора др. Владимира Милановића. Запослен је на Универзитету Метрополитен у звању доцента.
Седам пута је самостално излагао у Београду, Нишу (2018), Новом Саду и Словачкој.
Миљан Стевановић своју инспирацију црпи из природе. Пејзаж је повод и основа његових слика. Ликовни однос као и композицију конструише по виђеном пејзажу, трансформишући га у велике бојене плохе пастелних боја, без много нарације. Боју таложи, апсорбује, прелама. Флора је сведена и местимично израња из свуматозног пејзаза у сновиђењу. Пејзаж се назире из бојених површина попут авети, као у сновима нејасних секвенци. Да ли нас уметник оваквим призором заводи, скрећући пажњу на материју која нас окружује и титра нам осећај пријатности и милине, док смо окружени прелепим крајоликом и божанским ливадама? Кроз његова дела осећамо и мирис озона, кисеоника, магле, али и разноврсног биља. Визуелни утисак он транспонује у емотивно стање. Наративност и пуко пресликавање природе је за њега занемарљиво управо из тог разлога, већ акценат ставља на утиску. Специфичним начином третирања боје, кроз линију и пастуозни потез четком он редефинише класичан медииј слике. Хармонијом бојених плоха, линија и структура уметник изграђује индивидуални ликовни стил на себи својствен начин.
Назив његове изложбе гласи, Између видљивог и наговештеног : естетика равнотеже у Утопијским визијама. Утопија није недостижност већ преображај кроз чин сликања. Лирски призвук је визуелна тишина не би ли уочили границу између видљивог и наговештеног.
Дакле, Стевановић гради композицију од апстрактних површина, аморфног облика у свуматозном ефекту, налик везу пастелним концем хоризонталних редова. Боја прати сенку и облик жељеног призора попут сна или фатаморгане. Све делује крхко и нежно стављајући акценат на духовни и емотивни доживљај који уметник у том тренутку има.
Изложба Миљана Стевановића трајаће од 13. до 30. новембра 2025. год.
ИЗЛОЖБА РАДОВА ЈЕЛЕНЕ СИМИЋ
„ЛИЧНИ СИМБОЛ – ДИСТОРЗИЈА КРУГА“, петак, 18. јули 2025. Салон 77 у 20 сати
Јелена Симић је рођена 1995. године у Блацу. Основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Братислава Башића. Добитница је награде „Диплома најбољем дипломираном студенту“, од стране Факултета уметности у Нишу за 2020-21 академску годину. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду. Члан је УЛУСа и СУЛУВа. Учествовала је на око 40 колективних изложби, а приредила шест самосталних изложби у Нишу, Врању, Новом Саду, Београду, Врбасу и Опову.
Изложба „Лични симбол- дисторзија круга“ уско је повезана и инспирисана природом, из које уметница акумулира и црпи инспирацију. Дисторзија Круга, као симбол заступљен је на готово свим радовима, заузимајући централно место на композицији заједно са аптрактним формама. На њеним радовима кроз цртеж, графику, колаж и скулптуру, круг претворен у елипсу повезује читаву причу, попут невидљиве нити градећи слику сведене колористичке вредности. Боју користи селективно као акценат (црвена и плава). На великим површина које умирују целу композицију дело је парцијално подељено плохама аплицираних текстилних или папирнатих површина. Њиховом употребом ауторка потенцира рустичност и текстуру а сама ликовност је богатија. Уочавамо лакоћу у изразу снажних цртачких партија које прелазе у деструкцију материјала, ушивањем, убадањем, цепањем, шрафирањем, лепљењем, гребањем по површини слике или цртежа, Јелена на тај начин, индиректно сугерише, упозорава на уништавање природе од стране човека. Док насупрот томе, употребом природних несликарских материјала: памука, јуте, папируса она истражује њихове ликовне, концептуалне и комуникациске моћи. Симболизам целог пројекта или ти порука уметнице је заправо апел на прекомерност коришћења пластичног отпада уместо природних еколошких материјала. Елипса је симбол, мост између свесног и несвесног. Њена комуникација са природом је непрекидна, она је транспонује у цртеж, слику, скулптуру. Своју емпатију, доживљаје, осећања преноси на платно кроз линију, површину па чак и боју, на себи својствен начин, она смело осликава све оно што осећа, види и што је окружује.
Изложбу публика може посетити до 3. августа 2025.
Маје Ђуровић „Следећи пут“
пијаниста: Сташа Стаменковић, стручни клавирски сарадник, Факултета уметности у Нишу
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2025.
Учесници овогодишњег сазива Графичке радионице 2025 су:
Susanna Doccioli / Италија/, Никола Радосављевић /Ужице/, Марија Анђелковић /Београд/, Јелена Милићевић /Београд/ и Александар Девић /Ниш/.
У години јубилеја када Галерија савремене ликовне уметности Ниш обележава 120 година од оснивања Прве југословенске колоније Сићево, Међународна Графичка радионица Сићево као новооснована колонија слави 20 година од свог постојања. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка графичких листова у Фонду галерије савремене ликовне уметности Ниш сада броји преко 200 графичких листова, различитих техника, и стилова насталих само захваљујући Графичкој радионици.
У периоду од 2. до 8. јуна 2025. године графичари ће боравити у Сићеву у згради Колоније. Осим рада у радионици, размене личних искустава из области графичких техника, дружења, уметници ће један дан провести у граду Нишу и обиласку културно -историјских знаменитости и упознати се са традицијом и културом наше средине.
Susanna Doccioli / Италија/, Сузана Дочоли је рођена и одрасла у Риму. Због усавршавања у области графике и графичке и визуелне комуникације на престижном И.СИ.А. институту за графички дизајн сели се у Урбино. Боравећи у Урбину она се прикључује Међународном центру за графичку уметност -КАУС. Касније наставља своје усавршавање у Берлину и Риму.2018. године основала је са другим графичарима Удружење Стампериа Рипа 69 чији је председник и сарађује са разним институцијама и радионицама у оквиру организовања изложби и радионица у подучавању технике дубореза и основних техника гравирања. Њени радови се налазе у многим приватним и јавним збиркама и колекцијама.Поред уметничког ангажовања бави се и педагошким радом, али и ради као илустратор и дизајнер за многобројне познате издавачке куће у Италији.
Никола Радосављевић /Ужице/. Рођен је у Ужицу 1991. године. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Докторирао је у области новомедијских графичких пракси на истом факултету 2020. године. Друге мастер студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, катедра за графику, 2022. године. Добитник је више награда и признања, међу којима су Награда тријенала графике, Урал, Русија, Награде Велики печат Галерије Графичког колектива и Златне игле УЛУСа, Велике награде Међународног тријенала графике у Кракову у Пољској. Учествовао је на великом броју колективних изложби у земљи и свету , као и на многим резидецијалним програмима. До сада је организовао 38 самосталних изложби.
Марија Анђелковић /Београд/, српска графичарка рођена 1988. године у Београду. Основне и мастер студије завршила у Београду на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Драгана Момирова. У оквиру размене студената један семестар је провела у Кракову. Члан је УЛУса од 2013. До сада је приредила осам самосталних изложби. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. За свој пут је више пута награђивана. Учествовала је на више домаћих и иностраних уметничких пројеката и графичких радионица. Од Међународног Центра за графику из Љубљане добила је позив да води мастер литографије током 2024.Од 2018. запослена је у Центру за графику и визуелна истраживања на Факултету ликовних уметности у Београду, као мајсторица штампе.
Јелена Милићевић /1992/ је визуелна уметница чији рад обухвата графику, илустрацију и неонске инсталације. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2016. године завршила мастер студије на одсеку графике. Након студија радила је као литограф у Центру за графику и визуелна истраживања „Академија“. Своја уметничка искуства и вештине развијала је кроз сарадњу са уметницима из региона, Европе, Јужне Америке, као и кроз учешће у многобројним радионицама и разменама. Излагала је на бројним колективним изложбама, а приредила је једанаест самосталних, од којих издвајамо изложбу у Лондону у сарадњи са Faww Gallery.Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијма у Србији и Великој Британији.Поред графике бави се и илустрацијом књиге новинских чланака. Живи и ради у Београду.
Алексаднар Девић /Београд/ рођен 1954. године . Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је завршио и последипломске студије на одсеку Графика. Члан је УЛУСа. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Задих година се интензивно бави компијутерском графиком. Кратко време је радио као професор компијутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу као и на Факултету уметности на предметима Графичка комуникација и Простгорна графика. Од 2000. до 2004. био је директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш. За свој рад је више пута награђиван. До сада је приредио преко десет самосталних изложби.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN