МЕДИЈИ
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
9. ЈУН ДАН ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
Скоро читаву деценију сазревала је идеја о оснивању установе у Нишу, која би се бавила популарисањем, неговањем и проучавањем савременог стваралаштва, излагањем дела ликовне уметности, откупом ликовних остварења и стварањем богатог фонда, организовањем семинара и разних облика педагошког деловања, као и вођењем Сићевачке колоније. Потекла је од културних и јавних радника Ниша, који су се залагали за развој и унапређење културног живота у граду, у послератним годинама израслог у значајан друштвено-политички, економски и универзитетски центар.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш основана је 9.јуна 1970. Након стварања кадровских, материјалних и организационих услова, на иницијативу и уз подршку истакнутих културних радника и уметника са простора бивше Југославије, а на основу стручног елабората специјалне комисије Скупштине општине Ниш, на заједничкој седници Општинског већа и Већа друштвених делатности од 9.6.1970.донето је Решење о оснивању Галерије савремене уметности у Нишу. За првог вршиоца дужности директора именован је др Лазар Трифуновић.
По оснивању оформљен је Савет установе са председником Иваном Табаковићем (тада дописни члан САНУ) и члановима: Иван Вучковић, Весна Илић, Драган Костић, Војислав Девић, Љиљана Слијепчевић, Радош Игњатовић, Живојин Миљковић и Радмила Миладиновић.
Оснивањем ГСЛУ град је заузео значајно место на мапи културних центара, јер је то била једина самостална и специјализована установа тог типа у ужој, а трећа у целој Србији.
Пуно рада, труда и ентузијазма током 52 године постојања било је потребно да би се остварили амбициозни планови који су поред изложбеног, едукативног и музеолошког рада на високо стручном нивоу , организације сликарске колоније и сарадње са сродним установама у свим републикама бивше Југославије, предвиђали и формирање сталне поставке.
Данас, Галерија савремене ликовне уметости Ниш представља значајну установу културе музејског карактера, која у Официрском дому, Павиљону у Тврђави и Салону 77 приређује изложбе домаће и стране савремене уметности, као и реномираних стваралаца двадесетог века.
Организатор је јавне градске манифестације Ликовна колонија „Сићево“, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма. Захваљујући томе, као и откупима и поклонима уметника , установа поседује репрезентативну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа, нових медија, која се из године у годину увећава. Повременим приређивањем изложби у Нишу и другим срединама настоје да је презентују јавности , а дигитализацијом трајно заштите и учине доступном за проучавање.
Галерија је место учења. Иновативним приступима у раду и комуникацији са публиком , ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак , уз изложбе, едукативне програме, публикације кустоси упознају јавност, посебно најмлађе, са савременим стваралаштвом.
Установа негује сарадњу са установама, културним центрима и уметицима из иностранства и на тај начин популарише стваралаштво наших уметника ван граница земље и афирмише нишку и српску ликовну сцену у свету.
Тим Галерије данас чини 18-оро запослених, који стручним и савесним радом , несебичним залагањем и праћењем актуелне музејске праксе, настављају мисију оснивача и истовремено унапређују рад установе. Верују да су пред остварењем изузетно значајног циља, коме су тежили и њихови претходници, те да ће Ниш ускоро добити сталну поставку савремене уметности, а Галерија прилику да презентује јавности богатство које баштини.
ИЗЛОЖБА МОДЕРНО=СВЕЖЕ ; САВРЕМЕНА СЛОВЕНАЧКА ГРАФИКА
У среду 15. јуна у 20 сати у Официрском дому биће отворена изложба Модерно=свеже; савремена словеначка графика, аутора мр Бреде Шкрјанец , музејског саветника.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ову изложбу реализује са Међународним графичким центром из Љубљане. То је почетак сарадње две установе музејског карактера, које негују савремено ликовно стваралаштво.
Поставка ће обухватити радове десеторо савремених словеначких графичара, различитих генерација, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Весна Дрновшек, Оливер Пилић, Хелена Тахир, Миха Ерич, Чртомир Фрелих, Матјаж Гедер, Светлана Јакимовска Родич, Наташа Миртич, Зора Станчич и Соња Вулпес. Поменути уметници представиће се делима насталим у последњих шест година. Избор уметника и радова заснован је на тематским и концептуалним трендовима у савременој графици и уметности уопште.
Према речима мр Бреде Шкрјанец, поменути аутори стварају слике нашег времена које су флуидне и мултидисциплинарне како у приступу, тако и у језику и истраживању. Већина њих помера границе графичког медија, користећи широк спектар техничких, концептуалних и формалних пракси. Имају специфичан и интердисциплинарни приступ и комбинују традиционалне методе штампе са различитим медијима и стратегијама презентације. Радовима одговарају на глобалне политичке преокрете изражене у милитантности, успону ауторитарних режима, или, са посебним фокусом на пол и различитост, истражују како структуре моћи у друштву обликују идентитет. Друга важна тема односи се на пејзаж, екологију, и начин на који људи реагују на еколошке изазове. Такође, уметници користе штампу за стварање интроспективних дела која истражују теме попут памћења, перцепције, носталгије, психолошких стања....
Изложба у Официрском дому биће отворена до 10. јула.
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
ОД 14 – 20. МАЈА
Галерија савремене ликовне уметности и ове годинe придружила се манифестацији МУЗЕЈИ за 10, која се у 54 града и на 159 локација одржава од 14. до 20. маја.
Манифестација МУЗЕЈИ ЗА 10 је национална музејска иницијатива, највећа у Србији, јединствана у Европи, која се ове године одржава осми пут, са намером да се током 7 дана музејских и галеријских програма обележе три важна датума – Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја.
Овогодишњи слоган манифестације МОЋ МУЗЕЈА био је инспирација да тим ГСЛУ Ниш креира богат и разноврстан програм.
У суботу 14. маја изложбени простори Официрски дом, Павиљон у Тврђави и Салон 77 биће отворени за посетиоце од 18 - 24 сата.
У Павиљону у Тврђави 14. маја у 19 сати биће свечано отворена изложба Графичка радионица Сићево, на којој ће бити изложени радови једанаесторо уметника два сазива: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Ивана Станковић, Филип Мисита, Алберто Балети (сазив 2019), Марија Цурк, Франц Цурк, Ирена Ранђел, Никола Велицки, Ненад Зељић, Весна Павловић Пажђерски (сазив 2021). У 21 сат у Павиљону ће студенти Факултета уметности Универзитета у Нишу, класа проф. Марије Рајковић , Лазар Мутавџић, Тијана Филиповић , Тадија Мутавџића и Лука Илић уз сарадњу клавирског уметничког сарадника Сенке Симоновић приредити Вече виртуозних дела за соло виолину и клавир.
У Салону 77 публика ће од 18-24 сата моћи да посети изложбу скулптура Марка Вучковића, а у 18 сати планиран је наступ ученика Музичке школе Ниш: Ђорђе Филиповић, саксофон, Меланија Ракић, обоа, Лена Станковић и Лола Вељковић, клавир, Марица Станковић, виолина, Андреј Пауновић, гитара, Лука Савић и Богдан Младеновић, хармоника.
У Официрском дому љубитељи уметности ће током Европске ноћи музеја бити у прилици да виде ретроспективну изложбу слика Драгана Костића, а у 20 сати у оквиру музичког програма наступиће студенти гитаре Факултета уметности Универзитета у Нишу, у класи професора Милоша Јањића и професора Слободана Миливојевића: Меланија Станковић, Александар Крстић, Дамјан Станковић, Дамир Благојевић и Александра Аврамовић.
Током националне недеље музеја од 15 - 20. маја изложбени простори ГСЛУ биће отворени од 12 - 18 сати , а 18. маја, када се обележава Међународни дан музеја, у 19 сати свечано ће бити отворена изложба слика новосадског уметника Тадије Јаничића.
промоција монографије „Драган Костић“
У уторак, 10. маја 2022. године у Галерији Официрски Дом са почетком у 12 сати, биће одржана промоција монографије „Драган Костић“
О књизи ће поред аутора Соње Вукашиновић, говорити историчар уметности, Наташа Дрча и историчар уметности Милица Тодоровић.
Књига је издата 2020. године, издавач је Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Књига је обима 167 страна и тако је конципирана да садржи 15 поглавља:
Живот и ангажовање (1933-2016),Сликарство, Рани период – Енформел (1958-1975), Средњи период – Лирска апстракција (1971-1989), Касни период- Постмодерна ((1989-2016), Портрети, Пејзажи, Мртва природа, Имагинарни предели, Уместо Закључка, Репродукције у боји, Песници о сликару, Каталог дела, Биографија, Поговор Зоран Костић. Графичко обликовање монографије потписује Магда Радојловић, дипломиради графички дизајнер. Рецензију за књигу писала Милица Тодоровић, музејски саветник.
Драган Костић (1933-2016) је од дипломирања 1960. године на Академији ликовних уметности у Београду па до своје смрти 2016. живео и стварао у Нишу оставивши дубок траг у историји града несебичним залагањем око оснивања Ликовне колоније Сићево, Галерије савремене ликовне уметности Ниш, проширења и вођења Уметничке школе као њен дугогодишњи директор као и оснивања Факултета уметности у Нишу.
За живота је организовао шест самосталних изложби у земљи и иностранству, учествовао на многим значајним колективним изложбама на простору бивше Југославије и иностранства, добитник је шест награда за допринос у сликарству и култури града.
Током свог уметничког пута претежно је био концентрисан на сликарство, дотицао се и цртежа као самосталне дисциплине, графике па чак и керамике. Немогуће је утврдити тачан број насталих радова. Трнутно евидентирана његова заоставштина броји преко 100 завршених слика и мањи број цртежа у атељеу покојног Костића, један одређени број је отуђен, а известан нестао након обијања његовог атељеа 2014. год. Такође, његова дела се налазе у установама културе у Нишу, Народном музеју, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, приватним и државним фирмама и колекцијама у земљи и иностранству. Годинама и деценијама је стварао из личног задовољства не придајући значај личној промоцији. Мали број ликовних критичара је писало о њему и та документација обично није сачувана. Текстови који су пронађени од 1960. до његове смрти потврђују наше запажање колико је био скроман у интерпретацији личног стваралаштва а потенцирана уметност и културна дешавања средине за коју се залагао.
DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу
Поштовани,
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље и Scero Print – издаваштво, имају част да Вас позову на представљање књиге DE PROFUNDIS: посвете Георгу Траклу, групе аутора: Тракл, Палански, Младеновић, Јевтић, Прошић, Коцић, Вајкселбаум, Мишић, у петак, 15. априла 2022. године, у 12:00 сати, у изложбеном простору Галерије савремене ликовне уметности Ниш Салон 77, у нишкој Тврђави.
Говоре: др Горан Максимовић, главни уредник; др Мирјана Бојанић Ћирковић, рецензент; Драган Огњановић, рецензент; др Љубиша Коцић, уметнички критичар; Звонимир Костић Палански, књижевник.
Модератор трибине: Јован Младеновић
„Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића
У уторак 12. априла у Павиљону у Тврђави, са почетком у 18 сати, је свечано отварање изложбе „Дејство сила“ Мирољуба Стаменковића. Изложба је ретроспективног карактера а чине је скулптуре, рељефи, вајарске мале форме и цртежи.
Мирољуб Стаменковић је рођен у Нишу 1950. године. Дипломирао је 1975. године на Факултету примењених уметности у Београду. Као вајар рестауратор радио је у Народном музеју у Београду до 1991. од тада до пензионисања (2015.) био је запослен на Факултету примењених уметности где је 2001. стекао звање редовног професора на предмету Примењено вајарство. Реализовао је 9 самосталних изложби. Излагао на више од 120 колективних изложби у многим градовима Србије, бивше Југославије и у иностранству (Будимпешта, Лисабон, Фиренца, Стохолм, Солун, Хаг, Халапа...). Дуже од четрдесет година Стаменковић развија индивидуални уметнички опус који подразумева више десетина предмета из области примењеног вајарста (медаље, грбови, ордење, плакете, јубиларни ковани новац...), монументална спомен обележја и скулптуре постављене у јавном простору у Србији, Словенији, Грчкој, Хрватској, Мексику, Републици Српској, бројне скулптуре галеријског формата и вајарске минијатуре.
За свој стваралачки рад Мирољуб Стаменковић је добио бројна званична признања и више од двадесет награда међу којима су и највишa струковнa признањa - Годишња награда УЛУПУДС-а и Златно длето УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Мирољуб Стаменковић је 1981. године самостално излагао у Нишу, свој први циклус скулптура. Ова изложба, четрдесет година касније, садржи избор дела из целине ликовног опуса а концепцијски је осмишљена тако да публици у родном граду открије нити, везе, развојни пут и релације између датумски и медијски различитих дела.
Опус Мирољуба Стаменковића је пример аутохтоности и кохерентности, развијао се без драстичних преокрета, са неминовним и нужним променама, у дослуху са актуелним истраживањима које су пратиле онтолошку природу скултуре као медија. Централна тема којом се уметник бави је визуелизација различитих врста физичких сила, што сугерише и сам назив изложбе. Обликовни регистар његових најранијих дела усмерен је на предмете који су препознатљиви (пресе, стеге, машине за млевење...) и њихову функцију, односно физичку агресију и процес који производе, попут притискања, гњечења, цурења, развлачења. Необичног мотивског репертоара и тематског оквира ове скулптуре су метафоричног карактера и дозвољавају различита тумачења из позиција ликовне ангажованости а са доминантном алузијом на егзистенцијална питања живота човека затеченог у лавиринту сила и притисака различитих врста. Освешћивање савремене хуманистичко-етичке проблематике још је наглашеније и можда лакше читљивије на делима нарених циклуса ( Серија, Картотека, Пакет ) са доминантним мотивом људског мозга кога уметник представља у различитим стањима (пресован, пакован, залеђен, бројевима означен) и у различитим композиционим склоповима и ситуацијама ( на полицама, у фиокама, на производној траци) стварајући скулптуре-објекте у чијем контексту исчитавамо реакцију на колективно једноумље и манипулације.
Креативни потенцијал и лични етички кодекс Мирољуба Стаменквића нису дозволили да остане апатични пред разарањима, жртвама, урушеним идеалима услед дешавања на нашим просторима током деведесетих година, што је резултирало делом Тектонски покрет које је просторна инсталација са монументалним цртежом по коме су инкомпориране скулптуре ( фрагменти опеке или шупљих грађевинских цигли). Готово је опредмећена ситуација тла, земље по којој ходамо али после неке катаклизматичне непогоде у којој је разорено све што је предано грађено.
Његов последњи циклус (Рез) чине скулптуре, једноставних форми а слојевите градње, са грубом деструкцијом у виду оштрог реза односно механичке силе, чији је продукт дубоки процеп. Пластичне асоцијације и метафорични токови тумачења са упориштима у психологији личности али и у глобалним, планетарним променама, могу се и овде применити.
Са пуно личног сентимента и пажљивости Миодраг Стаменковић се посвећује и малој форми и цртежу. У тематско-идејном и формално-структуралном погледу ова дела су у дослуху са скулптуром. Откривају нам осетљив цртачки рафирман уметника и способност прецизне и сигурне реализације и у минијатурним формама
Доследан личном ауторском свету Стеменковић је развио оригиналан скулпорски израз. Он је стваралац широког спектра интересовања, са постигнутим изузетним резултатима у различитим скулпторским дисциплимана. Данас уз име Мирољуба Стаменковића стоји озбиљан кредибилитет и значајна позиција на нашој скулпторској сцени.
Изложба ће трајати до 8. маја.
Милица Тодоровић
https://youtu.be/Cd5jZlh27Y0
ПРЕПОЗНАВАЊЕ 5
У уторак, 15. марта са почетком у 18 сати у Уметничком павиљону у Нишу, биће отворена изложба петог циклуса међународног регионалног пројекта ПРЕПОЗНАВАЊЕ. Изложба обједињује радове 12 уметника по избору шест селектора из исто толико градова Србије, Црне Горе и Бугарске.
Кустоси/селектори (Биљана Грковић, Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић и Свилен Стефанов) определили су се за радове следећих уметника: Јелена Шалинић Терзић, Ненад Димитријевић (Краљево), Милена Максимовић Ковачевић, Милка Жуњанин (Крушевац), Теодора Војиновић, Марко Јозовић (Чачак), Никола Марковић, Миљан Недељковић (Ниш), Тијана Вујовић, Зоран Живковић (Црна Гора), Свилен Стефанов, Богдан Александров (Бугарска).
По речима Биљане Грковић, аутора и координатора пројекта“изложба разматра низ питања која се тичу уметника и уметничког дела у савременом свету оптерећеног пандемијом, потрошачком културом, и уметности између посвећености и аутономије и тржишта и естрадизације. У слојевитим радовима тематизују се различита егзистенцијална питања, друштвене и социјалне појаве, однос према природи, утицај технике и технологије на свакодневни живот...анализирају феномени садашњости између прошлости, кризе савремености и неизвесне будућности“
Пројекат Препознавање започет је 2004. године као национални пројекат сарадње кустоса и установа: Уметничка галерија-Народни музеј Крушевац /носилац пројекта/, Народни музеј Краљево, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак и Галерија савремене ликовне уметности, Ниш. Већ у другом циклусу, са прикључењем Центра савремене умјетности Црне Горе из Подгорице и Националне уметничка академија из Софије, пројекат добија међународни карактер.
Промовисањем и презентацијом локалних сцена пројекат доприноси њиховој валоризацији као и процесу децентрализације у култури, повећању видљивости актуелне регионалне уметничке сцене и поспешивању мобилности кустоса, уметника и уметничких идеја. По својој концепцији и дужини трајања пројекат Препознавање је јединствен у региону.
Министарство културе и информисања Републике Србије финансијски подржава пројекат.
Изложба „Препознавање 5“ трајаће у Нишу до 7. априла. Радно време Павиљона од 12 до 17 сати.
У другој половини године изложба ће бити реализована у Бугарској и Црној Гори.
ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ШЕСТОГ НИШКОГ САЛОНА 12/2 ЈЕ МАРИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ ЗА ИЗЛОЖЕНА ДЕЛА ИЗ ЦИКЛУСА „СЕДАМ МОРА“
Комисија у саставу Татјана Перевалов, дизајнер текстила и професор у Уметничкој школи у Нишу, Емилија Ћоћић Билић, кустос и директор Галерије СЛУ Ниш и др Никола Марковић, доцент на Факултету уметности у Нишу, донела је једногласну одлуку да награда Нишког салона ове године буде додељена Марији Драгојловић, у селекцији музејског саветника Јулке Маринковић. Уметница се награђује за изложена дела: Саргашко, Мраморно и Црно море из циклуса „Седам мора“.
Радови су настали током прошле и ове године, када је свет суочен са кризом, пандемијом, излолацијом, а Маријини хоризонти посматрачу нуде оазу мира, тишине, спокоја. Иако строго геометријски одређени , дају слободу и могућност промишљања о новој реалности.
По речима селекторке изложена дела одају утисак тишине, мировања, празнине и понитања у дубине смисла данашњег отуђеног света. „Испод наизглед мирне површине, атмосфера у њима делује напето и згуснуто“, истиче Јулка Маринковић.
Марија Драгојловић рођена је 1950.године у Југославији. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где живи и ради. Имала је више самосталних изложби , излагала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.
Добитница је више награда, међу којима су награде за сликарство Октобарског салона 1984. и Меморијала Надежде Петровић 1984, награда из Фонда „Иван Табаковић“ 2007, „Политикина“ награда из Фонда „Владислав Рибникар“ 2010. и награда „Сава Шумановић“ 2016.године.
Дела јој се налазе у Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју, Музеју града Београда и Музеју Цептер, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Музеју савремене уметности Републике Српске у Бања Луци, Народном музеју у Сомбору, Народном музеју у Крушевцу, Галерији савремене ликовне уметности у Нишу, Галерији савремене уметности у Зрењанину, Народном музеју у Врању, Савременој галерији у Аранђеловцу, Галерији „Надежда Петровић“ у Чачку, као и приватним колекцијама.
Изложбу Нишки салон 12/2 Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује шести пут и она представља дијалог и размену мишљења и двоје селектора кроз радове 12-оро уметника. У селекцији Јулке Маринковић, музејског саветника у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку нашли су се уметници : Марија Драгојловић, Љиљана Шуњеварић, Катарина Алемпијевић, Јован Чекић, Иван Шијак и Миљан Недељковић. Избор Ђура Радоњића, редовног професора Факултета уметности у Нишу су Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Јован Спасић, Милан Велиновић, Радмила Матејевић и Александар Милановић.
Изложба у Официрском дому биће отворена за посетиоце до 20.децембра, уз поштовање превентивних епидемиолошких мера.
Ликовна колонија "Сићево 2020/21"
Изложбе Ликовне колоније "Сићево 2020/21",
Павиљон у Тврђави, 2 - 20. новембар 2021.
Ликовна колонија Сићево наставља традицију Прве југословенске уметничке колоније чији је оснивач наша позната сликарка Надежда Петровић (1873-1916). Она је у лето 1905. године у селу Сићеву надомак Ниша окупила своје колеге из минхенских дана школовања (словеначке и хрватске сликаре), претварајући тако Сићево у својеврсни балкански Барбизон. Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, обновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се сваке године одржава.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш од свог оснивања 1970. године до данас води све послове организовања Колоније као и чувања, заштите, проучавања и презентовања дела насталих у њој. Више од 500 уметника различитих генерација и сензибилитета из свих крајева некадашње Југославије и из многих земаља света учествовало је до сада у раду Колоније чинећи целокупан Фонд Галерије СЛУ разноврснијим и потпунијим.
Године 2020. на основу Одлуке кризног штаба града Ниша због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Covid 19 одлучено је да се Колонија одржи путем on line платформе.
Савет манифестације, на челу са председником Миодрагом Анђелковићем, магистром графике, донео је одлуку да у раду Ликовне колоније Сићево 2020. учествују следећи уметници: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша.
Имајући у виду специфичне услове који дозвољавају искључиво on line интеракцију, уметници су у виртуелним турама кроз Сићево упознали део аутентичне атмосфере, живописне пределе и чувену клисуру. Захваљујући дигиталној платформи, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су кроз разговор разматрали низ значајних питања као што су утицај пандемије на уметност, ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима и сл, а публика је била у прилици да све прати путем facebook странице установе. Иако је доживљај клисуре и амбијента директно у природи по први пут изостао, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су изразили високо професионалан став и намеру да Колонији оставе дела завидних вредносно-естетских домета.
Део уметника из овог сазива је наставио своја ранија ликовна истраживања која нису директно везана за сићевачки предео, тако да су ту и тамо провејавале опоре, понекад саркастичне или ироничне поруке и апатична осећања, док се други део у осами својих атељеа, у властитом имагинарном свету, препуштао машти и креативности као својеврсној врсти одговора на општу конфузну атмосферу страха и неизвесности.
Знатно повољнија ситуација била је ове године, када су се уметници окупили у Сићеву жељни дружења и сликања у живописном амбијенту после више од годину дана изолације. Већ навикнути на општу епидемиолошку ситуацију на глобалном нивоу, уметници су потпуно ослобођено реаговали на сасвим индивидуалне начине одговарајући на изазове које им поставља свакодневно окружење. Разматрајући низ актуелних проблема и некe личне дилеме везане за природу, пандемију или виртуелни свет испољили су убедљиве изражајне могућности обогативши Фонд галерије рецентним уметничким делима.
Током трајања Колоније осим стваралачког рада, уметници су по већ устаљеној традицији посетили културно-историјске споменике Ниша и оближње манастире, потом присуствовали пријему у Скупштини града, одржали јавни час за ученике Уметничке школе и присуствовали промоцији монографије Породица Надежде Петровић кроз XIX век аутора Драгане Божовић.
Овогодишњи 58. сазив Колоније су сачињавали: Милован Чикић из Градишке, (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле из Петровца (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић и Тара Родић из Београда, Јован Спасић из Власотинца, Иван Миленковић из Лесковца, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић из Ниша.
Оно што представаља највећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава значајан сегмент њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до десет дана када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот. Тако су у Сићеву 2021. године боравили уметници који су од самог почетка рада Колоније функционисали као јединствена групација пуна елана и позитивне енергије, која је успркос општој неизвесној атмосфери изазваној Covid епидемијом показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада сугеришући неуништиву људску способност да победи све тешкоће.
МИОДРАГ МИЋА ПОПОВИЋ и ВЕРА БОЖИЧКОВИЋ ПОПОВИЋ
Изложбу чине дела из Сталне поставке слика у оквиру Центра за кулутру „Вук Караџић“ у Лозници.
Миодраг Мића Поповић (1923, Лозница – 1996, Београд) припада најужем кругу наших истакнутих уметника, оставио је изузетан траг у српској уметности друге половине XX века. Са животним путем који га је водио од бунтовника и дисидента до редовног члана САНУ, уважаван од стране колега, високо оцењиван од стране критике, прихваћен и вољен од стране јавног мњења, проглашаван је од стране многих за најзначајнијег српског сликара.
Мића Поповић је свом родном граду – Лозници поклонио 20 слика, 18 графика и 2 цртежа за Сталну поставку, која је свечано отворена октобра 1989. године. Широк је временски оквир заступљених дела – од најстарије слике из 1936. (Чукундедина кућа у Лозници) коју је насликао као тринаестогодишњи дечак, до тада последње слике (Велика мртва природа). Сам уметник је пажљиво сачинио избор дела, тако да она сведоче о свим фазама развоја његовог индивидуалног опуса од почетних слика рађених у духу поетског реализма а интимистичког карактера везаних за породицу (Отац, Мајка), грађански сталеж (Грађани) и народну традицију (Сељачки ковчег) преко асоцијативног сликарства (Барка) и енформела (Слика) до сликарство призора - најдуже и најзначајније фазе са делима која су ликовна сведочанства о социјалном тренутку (Гвозденов графикон), економској миграцији (Мали гастарбајтер, II класа) безнађу и личној запитаности (Ја сам пао, У част Рембранту).
Уверење да апстрактна уметност има ограничене могућности за трајније присуство у духовном животу људи, дало му је подстрек да крајем шездесетих година XX века, напусти сликарство енформела и врати се реалном свету, фигурацији и свакодневици која је на његовим сликама сурова, ненашминкана, опора, тешка... то је свакодневица радника, сељака, особа набораних лица, људи са друштвених маргина... истина коју је уметник оголио, свестан да прокламована начела хуманистичког живљења до њих не допиру. Мића Поповић је био сликар увек будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена. Истицао је да је сликарство за њега пре свега „морални чин, пре него што постане естетском чињеницом“.
Миодраг Мића Поповић је од своје четврте године живео у Београду. Први пут је излагао као ученик VII разреда гимназије, 1940 године на XIII изложби београдских уметника. Академију ликовних уметности уписао 1946. године, али због неслагања са начином рада, већ наредне године заједно са колегама из класе професора Ивана Табаковића (Вера Божићковић, Петар Окчикус, Коса Бокшан, Бата Михајловић, Љубинка Јовановић...) напушта студије и одлази у Задар. Придружили су им се Борислав Михајловић Михиз и Коста Андрејевић и оформили су Задарску групу – прву послератну уметничку групу у Југославији. Није му било дозвљено да настави студије.
Прву самосталну изложбу имао је 1950. у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Током педесетих године у више наврата је боравио у Паризу, где је реализовао три самосталне изложбе. У периоду 1980 – 82. живео је у Њујорку и предавао сликање на Њујоршком државном универзитету у Олбанију. Приредио 75 самосталних изложби и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Бавио се филмом, позориштем, ликовном есеистиком, литературом, сценографијом. Режирао је 5 филмова од којих су два била цензурисана и забрањена. Добитник је 14 награда. За дописног члана САНУ изабран 1978. а за редовног 1985. године.
Вера Божичковић Поповић (1920, Брчко – 2002, Београд) је у Београду завршила гимназију и 1946. уписала Академију ликовних уметности, коју у пролеће 1947. напушта и одлази у Задар. Након шест месеци наставља студије, које завршава 1949. године у класи Марка Челебоновића. Заједно са Мићом Поповићем, с којим је у браку од 1949. године, боравила у Паризу. Излагала у земљи и иностранству. Добитница је две награде. Поред сликарства бавила се и таписеријом, позоришним и филмским костимом.
Вера Божичковић Поповић је истакнути представних нашег енформел сликарства. До краја је неговала апстрактни ликовни израз стим што је почетни доминантни сиво црни тоналитет постепено обогађивала бојом стварајући дела изузетних тактилних и колористичких вредности и унутражњег динамизма. Галерији у Лозници поклонила је шест својих репрезентативних слика из шездесетих и седамдесетих година.
Као животни сапутници и уметнички саговорници „Мића и Вера стоје раме уз раме, подржавајући се, разумевајући се, али свако са својим изразом, својом истином, што је права и посебна врста лепоте“, каже у предговору каталога Марина Цветановић, која ће у петак 22. септембра водити посетиоце кроз изложбу.
Изложба Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић трајаће у Нишу до 20. новембра.
https://youtu.be/rh73VQevkoE