Ликовна колонија Сићево – Традиција која нас спаја / Нови град

by Nebojsa

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА / ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР

 МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО - ТРАДИЦИЈА КОЈА НАС СПАЈА

ГАЛЕРИЈА СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ ПРИЈЕДОР, 14. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР

На иницијативу Министарства културе Републике Србије, манифестација  Дани Србије у Републици Српској ове године повезаће два града и две установе културе -  Галерију савремене ликовне уметности Ниш и Галерију Сретен Стојановић  Приједор. Изложбом  Ликовна колонија Сићево, традиција која нас спаја – избор дела из фонда ГСЛУ Ниш, која ће свечано бити отворена у петак 14. новембра у 19 сати у Галерији Сретен Стојановић у Приједору, биће отпочета институционална сарадња и размена, која ће допринети јачању културних веза у региону.

У 2025. Галерија обележава 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније, претече данашње Ликовне колоније Сићево. Прво забележено на просторима Балкана окупљање уметника у селу надомак Ниша почетком прошлог века и рад у природи иницирала је наша чувена сликарка Надежда Петровић. Иако идеја о боравку и стварању у пленеру сваког лета услед историјских околности није остварена, родоначелница српске модерне, патриоткиња посвећена националним идеалима и њене колеге из минхенских дана школовања, поборници културног уједињења јужнословенских народа, доласком на југ Србије оставили су значајну тековину овом делу земље.

Тек шест деценија касније по угледу на Прву југословенску основана је Ликовна колонија Сићево и од тада се у континуитету одржава крајем лета сваке године. У њеном раду до сада је учествовало 545 аутора из земље и иностранства, који су колекцију установе обогатили са 912 дела, која представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.

Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај првог колонијалног окупљања на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. У складу са тим концепт поставке у Галерији Сретен Стојановић у Приједору одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република.

Изложба Ликовна колонија Сићево - традиција која нас спаја , аутора Емилије Билић, вишег кустоса, избором дела даје увид у део колекције Галерије СЛУ Ниш, вредан у уметничком, историјском и естетском смислу, формиран захваљујући Ликовној колонији Сићево до двехиљадитих година. Она указује на слојевита кретања у уметности друге половине двадесетог века и сведочи новим појавама, савременим стремљењима и модерним тендецијама. Хетерогена у визуелном изразу, истраживачким приступима и промишљањима, у контексту времена и амбијента у коме су настала, без ограничења у тематско-мотивском смислу, презентована дела осликавају индивидуалне уметничке стилове, наративне кодове, транспоноване ставове и интересовања. С обзиром на обим и континуирано увећавање, разнородност у смислу генерацијске припадности аутора, средина из којих долазе, медија које негују, идеја и тема који их заокупљају, збирка Сићева, у светлу актуелних дешавања у визуелној уметности, даје прилику за разне видове кустоских проучавања, анализа и поређења. Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединствене културне целине и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму.

Изложба ће за публику бити отворена до 12. децембра.

by Nebojsa

Изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције ГСЛУ Ниш / Галерија „Чедомир Крстић“ Пирот

У  Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена jeизложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. 

Представљањем  радова нишких ауторки у Пироту две установе културе настављају дугогодишњу плодну међуинституционалну сарадњу, пружајући овога пута публици пиротског краја прилику да се на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом и индивидуалним развојним путем уметница које су пореклом или радном биграфијом везане за ово поднебље.

Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у областивизуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у  фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима.У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен.

Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Изложба ће бити отворена до 27.новембра 2025. године.

by Nebojsa

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024. године.

У Галерији “Методи Мета Петров” у Димитровграду постављена је изложба графика насталих у Графичкој радионици у Сићеву од 2022. до 2024.

28. октобар - 26 новембар 2025.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш је 2005. године обележавала век постојања Ликовне колоније Сићево, прве југословенске колоније чији је оснивач српска хероина и сликарка Надежда Петровић. Те исте године започете су припреме око оснивања Графичке радионице која би окупљала искључиво уметнике који су графичари по вокацији или у свом професионалном раду негују графику као посебну ликовну дисциплину. Први ствараоци окупили су се у пролеће 2006. године у прелепо селу надомак Ниша, на обронцима сићевачке клисуре. Живописна природа очарала је уметнике па су ову божанску природу уткали у графички лист. Само неколико година касније, тачније 2008. Графичка радионица добија међународни карактер. Преко деведесет уметника из Србије, Црне Горе, Македоније, Словеније, Бугарске, Пољске, Италије, Белгије, Данске, Канаде, Мекска, Америке, ставарало је у Сићеву. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка Графичке радионице сада броји

преко 200 графичких листова, различитих техника и стилова. Већи део уметника стварао је у духу свог већ оформљеног ликовног израза, па стога баштинимо дела разнородних графичких техника, стилова и опредељења. Дела настала у графичкој колонији излагана су поред Ниша у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду.

У периоду од 2022. године до 2024. одржана су три окупљања графичара из Србије, Италије Словеније, Белгије, Америке, Француске. Учесници ова три сазива су различите генерацијске доби, потичу из различитих средина и култура, свако од њих има већ изграђени ликовни стил и језик.Образовање из области

уметности стекли су на различитим Академијама, ипак, рад у радионици узприпрему матрица, ецовање плоча и сито

штампи размени искустава зближио је све њих у циљу стварања јединственог графичког листа. Многи од њих су по први пут боравили у Сићеву па је разгледање природних лепота у окружењу као и културно историјских знаменитости додатно инспирисало што се и уочава на реализованим радовима. Учешће словеначких графичара захваљујући свесрдној помоћи словеначке Амбасаде у Београду потврдио је вековну сарадњу

уметника са ових простора и нераскидиву везу словенских народа започету још давне 1905. Савремена графика превазилази традиционалне оквире па и дела настала на овој радионици потврђују да графика може проширити устаљене принципе и структуру самог графичког листа. Боравак и рад са савременим графичарима попут наших учесника наводи нас на закључак да свако од њих има себи својствен не само ликовни језик већ и читав процес израде, држећи се личне рецептуре

ради добијања специфичних ефеката. Тако да они експериментишу не само са техничким поступком већ и са идејним постулатима самог графичког медија. Сваки следећи сазив је изнова и изнова занимљив, број уметника који бораве

у Сићеву је све већи, добра искуства, пријатне успомене о боравку у нашој радионици све се даље и гласније чују, што нама као организаторима даје посебан подстрек да смо на правом путу и да је мисија звана Графика испуњена.

20 - 27. јун 2022.

Учесници овог сазива били су:

Оливер Пилић из Словеније, Хелена Тахир из Словеније, Александар Ботић из Новог Сада, Лидија Крњајић из Новог

Сада, Никола Миланов из Ниша.

5-11.2023.

Учесници овог сазива су:

Роман Кушар из Белгије, Митја Станек из

Словеније, Дуња Недељковић из Италије,

Лидија Среботњак Пришић из Новог

Сада, Данило Пауновић из Ниша.

by Nebojsa

EXHIBITION YUGOSLAV PERIOD OF THE ART COLONY SIĆEVO - SELECTION OF WORKS FROM THE GSLU NIS FUND

by Nebojsa

Exhibition of Fine Artists of Niš - selection of works from the collection of the Academy of Fine Arts of Niš

Exhibition of Fine Artists of Niš - a selection of works from the collection of the Gallery of Contemporary Fine Arts Niš

Herzegovina Museum in Trebinje, 4 - 24 June 2025

On Wednesday, 4 June, the Museum of Herzegovina in Trebinje opened the exhibition of Fine Artists of Niš - a selection of works from the collection of the Gallery of Contemporary Fine Arts Niš, authored by Emilija Bilić, senior curator. By presenting the works of Niš artists in Trebinje, the two cultural institutions are starting an inter-institutional cooperation, and it will also be an opportunity for the public of this region, based on the selected works, to get acquainted with the creativity, individual development path of the artists and gain insight into the art scene of the city.

The focus on this topic was motivated by the intention to highlight the valuable contribution of women in the field of visual arts, but also by the personality, work and social engagement of Nadežda Petrović, a famous painter who 120 years ago founded the First Yugoslav Art Colony in the village of Sićevo, not far from Niš, the forerunner of today's Sićevo Art Colony. It is precisely thanks to the Sićevo Colony, the Graphic Workshop, purchases and gifts from solo and collective exhibitions that the GSLU fund represents one hundred works by forty authors of different generations, stylistic orientations and artistic practices, which are a significant cultural heritage of the city.

Building their professional identity, women artists have mostly remained faithful to the medium of painting, drawing and graphics, with only a few sculptures being represented, with a noticeable lack of interest in research in the field of new media and photography. Heterogeneous in visual expression, approaches and reflections, within a given chronological framework, the works testify to movements in the art of southeastern Serbia, the openness of the environment to new phenomena and contemporary aspirations, and provide the possibility of comparison in a local and broader context.

With the narratives and poetics represented, the exhibition depicts diversity and presents artists as active actors on the scene, who, stimulated by intense events and changes in fine arts, with the undoubted influence of heritage and tradition, while remaining consistent with their style and vocabulary, followed prevailing tendencies, gladly applied new knowledge, researched and experimented with techniques and materials. Compared to the number of male painters, graphic artists, and sculptors, there is a small number of academically educated female artists who have created in this environment, but taking into account the multiple roles of women in society and life in general, along with the need for self-realization, their contribution to the cultural sphere is valuable.

It is realistic to expect that female artists from Niš will soon, with the opportunities offered by modern technologies and scientific achievements in the field of art, along with communication and exchange with other cultural spaces, step into the world of new media, and that subsequent analyses and presentations will also include such types of research.

It is encouraging that interest in fine arts as a future calling is increasingly present, and that this environment every year gives birth to new generations of young female artists, whose works and engagement will one day, as part of the GSLU collection, encouraged by this, be the subject of new reflections and studies.

The exhibition will be open to the public until June 24th.

by Nebojsa

FEMALE ARTISTS OF NIS - A SELECTION OF WORKS FROM THE COLLECTION OF THE SLU GALLERY NIS

FINE ARTISTS OF NIS - A SELECTION OF WORKS FROM THE COLLECTION OF THE SLU GALLERY OF NIS

MMC Gallery Novi Pazar, April 4 - 18, 2025

Since its founding in 1970, the Gallery of Contemporary Fine Arts Niš has been dedicated to nurturing contemporary creativity, and thanks to the careful collection, preservation, protection, study and presentation of works of domestic and foreign art, the institution today has a valuable collection of around two thousand exhibits in the visual, aesthetic and historical sense, classified into five collections. A significant part of the fund are the works of fine artists from Niš, which provide insight into the trends and multi-layered changes in the visual scene of this region, and are the subject of study by curators, so far based mainly on analysis in the thematic - motif or stylistic - media sense. This Collection includes one hundred works by forty artists of different generations, styles and artistic practices, who live and create or are connected to this region by origin or work biography. The collection is enriched with these exhibits, the city's precious cultural heritage, gifts and purchases from solo or collective exhibitions and the participation of authors in residency programs, convocations of the Sićevo Art Colony and the Graphic Workshop.

Dealing with this topic was encouraged by the intention to point out the valuable contribution of Niš's female artists over the last five decades, but also by the personality, work and social engagement of Nadežda Petrović, the famous painter who 120 years ago founded the First Yugoslav Art Colony in the village of Sićevo, not far from Niš, the forerunner of today's Sićevo Art Colony.

From the very beginning, the gallery has strived to follow and support the work of artists of different ages, from the very young, through artistically formed representatives of the middle generation, to already established, prominent protagonists with rich careers, members of the Association of Fine Artists of Serbia (ULUS), winners of awards and significant recognitions for their work. Some of them studied or advanced abroad, achieved significant results in international settings, and a certain number of them are dedicated to pedagogical work at the Faculty of Arts, the Art School or in related educational institutions.

The works of Niš female artists represented in the GSLU collection have so far been exhibited mostly individually, at solo or collective exhibitions, published in catalogs or monographs, but never presented as a whole. Heterogeneous in visual expression, approaches and reflections, within a given chronological framework, they depict movements in the art of southeastern Serbia, the openness of the environment to new phenomena and contemporary aspirations and as such provide the possibility of comparison in a local and wider context.

Whether they expressed their emotions, inner feelings and experiences of the world around them through the medium of graphics, painting or combining materials, the motif of nature prevails in their works, which can be attributed to the fact that most of them were created during their stay in the colony. The painters, like Nadežda Petrović, enjoyed the freedom of creation under the open sky, and, unrestricted in terms of themes and motifs, consistent with their own artistic vocabulary and poetics, they transferred their visual sensations and impressions of the environment to the canvas. In addition to the Sićevo landscape, the gorge through which the Nišava River flows, rocks, mountain ranges and rich vegetation, they have woven into their works the impressions of their stay, the atmosphere of working in the colony, visiting the monastery and its surroundings, the acquaintances they made and socializing with the hospitable inhabitants. The artists were also inspired by the characteristic architecture of Sićevo, the village houses, and the life of people in rural and sparsely populated areas. In recent years, the participants of the Graphic Workshop have enriched the collection with interesting observations and new, current content.

The authors also recognized the starting point for their artistic research in the dialogue with the past and the rich cultural and historical heritage of this region. Relying on the traditions of medieval painting and the spiritual heritage of Byzantium, reducing visual elements to symbols or signs, giving them sublime, spiritual meanings, they created a special visual expression that seems spatially and temporally boundless.

Some artists, inspired by delicate creative energy and a constant need for novelty in their work and experimentation with materials, transformed their recognizable poetics into highly abstract compositions of simple, clean, systematically shaped surfaces and minimalist lines, leaving the viewer with the opportunity for emotional identification, analysis of inner worlds and the formation of irrational spaces.

Building their professional identity, the authors remained faithful to the medium of painting, drawing and graphics, while interest in sculpture is noticeable in a very small number of artists, mostly up to the year 2000. In three-dimensional shaping, they cultivated a complex, figurative approach, built classical, anatomical forms with specific processing of materials and gradually, in accordance with the trends of the time, introduced modern expression into their artistic practice. Unfortunately, in the last two decades, the collection has not been enriched with new works by female sculptors.

Taking into account the current moment, the possibilities of modern technologies and the influence of scientific achievements in the field of artyou, and contact and exchange with other cultural spaces, it is realistic to expect that Niš female artists will soon step into the world of new media, and that subsequent analyses and presentations will also include such types of research.

The exhibition at the MMC Gallery is an opportunity for the audience in Novi Pazar, based on a selection of works, to get acquainted with the creativity, individual development path of Niš female artists and gain insight into the city's art scene. With the narratives, poetics and approaches represented, it depicts diversity and presents them as active actors, who are stimulated by intense events and changes in visual art, with the undoubted influence of heritage and tradition, while remaining consistent with their artistic style and vocabulary, and are open to new knowledge, the influence of contemporary trends and tendencies. Compared to the number of male painters, graphic artists, and sculptors, there is a small number of academically educated female artists who have created in this environment, but taking into account the multiple roles of women in society and life in general, along with the need for self-realization, we must emphasize that their contribution to the cultural sphere is valuable.

It is encouraging that interest in fine arts as a future calling is increasingly present, and that this environment every year gives birth to new generations of young female authors, whose works and engagement will one day, as part of the GSLU collection, encouraged by this, be the subject of new reflections and studies.

Emilija Ćoćić Bilić

by Nebojsa

Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац

by Nebojsa

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ

by Nebojsa

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША ‒ ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ

Жеља и потреба за проучавањем дела ликовних уметница Ниша у фонду Галерије савремене ликовне уметности Ниш подстакнута је значајним јубилејом ‒ 150 година од рођења Надежде Петровић, чувене сликарке, ликовне педагошкиње, организаторке културних догађаја, ауторке ликовних критика, друштвено ангажоване жене која се бавила сакупљањем етнографских предмета и свој патриотизам исказала као ратна фотографкиња и болничарка у балканским ратовима и Великом рату. Била је родоначелница српске модерне, наша најзначајнија уметница на почетку прошлог века. Основала је Прву југословенску уметничку колонију у селу Сићеву надомак Ниша, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.

Време у коме су она и њене савременице живеле и положај жена у друштву битно се разликују од данашњице. Почетак двадесетог века био је период захуктавања борбе за женску еманципацију у свим  сегментима живота и друштва, а преко сто година касније, иако не у целом свету, жене имају право гласа, могу да се школују и раде, али је наше друштво као патријархално и даље на путу остваривања једнаких могућности за све.

У првим деценијама након ослобођења земље у Другом светском рату, сходно општој друштвеној клими, политичким и материјалним приликама, скромним условима школовања и усавршавања, тадашњем положају и васпитању, и поред већ освојених женских права, у граду је било тек неколико академски образованих ауторки. Развој културе, деловање Друштва ликовних уметника, оснивање Уметничке школе и, касније, установе специјализоване за савремено стваралаштво, определили су већи број жена ка професионалном бављењу ликовном уметношћу, а крај двадесетог века бележи појаву нових генерација сликарки и графичарки, које се укључују у актуелне токове, презентујући свој рад самостално или на колективним смотрама, као део резиденцијалних програма и пројеката.

Личност, стваралаштво и друштвени ангажман Надежде Петровић били су непосредна инспирација за бављење овом темом, уз намеру да се укаже на вредан допринос жена које су се бавиле уметношћу и биле активне учеснице ликовног и културног живота Ниша.

Оснивањем Галерије савремене ликовне уметности 1970. године, Ниш је добио установу која је од самих почетака, поред праћења, популарисања и презентације савременог националног и страног стваралаштва, била посвећена и прикупљању, чувању, проучавању и заштити уметничких дела. Галерија данас баштини у уметничком, естетском и историјском смислу вредан фонд од 1778 експоната сврстаних у пет збирки.

Збирка дела ликовних уметника Ниша, оформљена захваљујући поклонима, откупима, Ликовној колонији Сићево, Графичкој радионици и другим видовима програма, даје увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја и предмет је бављења и проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско-мотивском односно стилско-медијском смислу.

Део Збирке чине радови уметница које живе, раде и стварају у граду на Нишави, или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. У фонду Галерије заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која представљају значајно културно наслеђе града и Нишлијке мапирају као плодне актерке културног живота своје средине и читаве земље.

Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад уметница различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству и биле активне у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.

Као што је случај у Збирци ликовних уметника Ниша и фонду у целини, тако и међу њиховим делима доминирају графике, слике и цртежи, драгоцени у смислу упознавања рада, праћења стваралаштва, индивидуалног развојног пута и увида у ликовну сцену града. Заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Колекција је овим експонатима обогаћена највећим делом захваљујући Ликовној колонији Сићево и Графичкој радионици, а известан број су индивидуални поклони или откупи са самосталних и колективних изложби.

У намери да се свеобухватно презентује стваралаштво нишких ауторки, за ову изложбу одабрано је педесет радова насталих у периоду од 1973. до 2021. године. Реч је о делима излаганим појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикованим у каталозима и монографијама, али никада презентованим као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру који обухвата период непосредно пре и од оснивања Галерије СЛУ, као матичне установе која прати активност стваралаца града, све до актуелног тренутка, ова дела осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве, савременa стремљења и модернe тенденцијe. Као таква, пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или зналачки комбинујући материјале, радовима нишких ауторки преовладава
мотив природе. Поред пејзажа у класичном сликарском смислу, у делима Јелице Ашанин, Неде Веселиновић, Лане Шуклетовић, Марије Стојиљковић и савременијег приказа Јелене Китић употребом дигиталног принта, као и представа предела и клисуре којом протиче Нишава у перспективи Весне Васовић и Марје Јанковић, уметнице су визуелне сензације и импресије окружења преносиле на платно и апстрахујући их вештим цртачким потезима уз неретку примену различитих материјала попут Славице Ердељановић Цурк или геометријском апстракцијом анализирајући појаве попут светлости, стена, планинских масива као Мирјана Анђелковић.

Мотив природе присутан је и у слици ауторке Зорице Костић, првој датираној у колекцији, која је током година остала доследна вештом колористичком приказу цвећа и вегетације. Цвеће је било иницијални импулс и за експресивну у изразу Соњу Вукашиновић, која мртву природу слика интензивним бојама, богатим пастозним наносима, као и за суптилну у изведби, применом технике литографије, Дивну Милошевић.

Доминација мотива природе не треба да чуди, већина дела настала је током боравка у Сићеву. Попут Надежде Петровић, нишким сликаркама несумњиво је пријала слобода стварања под
отвореним небом. Неограничене у мотивско-тематском смислу, у своје радове, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка околине и манастира, остварених познанстава и дружења са другим учесницима или гостољубивим житељима, попут Зорице Фуруновић и Марије Павловић.

Инспиративна за уметнице била је и карактеристична рурална архитектура. Своје место, након клисуре, стена и разноликог растиња, пронашла је, кроз приказ детаља сеоских кућа, у радовима графичарке софистициране ликовне лексике Иване Станковић, у апстрактним представама фактографије и рељефа зидова Наташе Дејановић и радовима Радмиле Матејевић, која комбиновањем различитих техника третира проблематику живота људи у предграђу, руралним
насељима, напуштеним градовима.

Вођена деликатном креативном енергијом, сталну потребу за новинама у раду и експериментисањем материјалима Лидија Узелац је, негујући препознатљиву ликовну поетику, преточила у крајње апстрактну композицију једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, док је на релацији између једне врсте неоенформела и геометријске апстракције Биљана Јовчић анализирала унутрашње светове и формирала ирационалне просторе.

Међу радовима издваја се сугестиван портрет Иване Савић, а индивидуални уметнички израз јединствен у мотивско-тематском и ликовно-визуелном смислу, комбинујући материјале, технике и медије неговале су Катарина Радојловић, Анђела Мујчић, Јана Илић, Јелена Станојевић и Александра Сенчански. Доследна у избору наратива, технике и стила била је Бранка Ђорђевић, сликарка експресионизма, која је наглашеним колоритом класично конципирала композиције.

Колекција Галерије је захваљујући откупу дела обогаћена новијом продукцијом радова Катарине Ђорђевић и Јадранке Мишић Пејовић. У комуникацији са културно-историјским наслеђем, односно ослањајући се на традиције нашег средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, ове уметнице су створиле особен ликовни израз који делује просторно и временски безгранично. Слична семантика присутна је и у делу Биљане Јанковић, а прошлост града и околине били су полазна тачка у стваралаштву Мирјане Мање Поповић, ауторке једине таписерије у збирци, посвећене дизајну текстила и изради таписерија.

Последњих година, након оснивања Графичке радионице, занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су обогатиле Данијела Димитријевић, Ана Бонџић, Ана Ванушић,
Јана Митровска, Марија Цурк, Ирена Ранђел и Мина Живић. О давнашњем интересовању за графичка истраживања говори и учешће Душице Прелевић на Симпозијуму литографије одржаном у Уметничкој школи у Нишу 1986. године.

Градећи свој професионални идентитет, уметнице су остале верне слици, цртежу и графици, спремне да се отисну у увођење новина у свој начин рада – у виду актуелних праваца,
комбиновања и експериментисања новим материјалима. Са друге стране, интересовање за скулптуру заокупило је само две ауторке ‒ Олгу Милић, вајарку модерног скулпторског израза и изузетног стваралачког сензибилитета, опредељену за концептуалну скулптуру, добитницу прве награде за вајарство на Октобарском салону 1983. године, и Весну Милојковић, која негује сложен, најчешће фигуративни приступ скулптури, и класичне анатомске форме гради специфичном обрадом и обликовањем материјала.

Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања. Конципирана у циљу сагледавања стваралаштва жена током последњих пет деценија, ова поставка заступљеним наративима, поетикама и приступима осликава разноликост и представља их као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумњив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, савремене токове и модерне тенденције. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.

Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, бити предмет нових промишљања и проучавања.

Емилија Ћоћић Билић

by Nebojsa