ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ

ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ,

 САЛОН 77, четвртак, 23. јул 2026. у 20 сати

Изложба је реализована у сарадњи са Интернационалним Нишвил џез фестивалом и на самом отварању биће изведен перформанс у сарадњи са нишким џез музичарима који ће свирати на скулптурама Николе Мацуре. Сама изложба је део излагачког програма Галерије савремене ликовне уметности Ниш и  програма Нишвил џез фестивала  (Nisville Jazz festival).

Никола Мацура је савремени српски вајар и мултимедијални уметник најпознатији по свом аутентичном, ангажованом и иновативном приступу скулптури и звуку. Својим радом успешно повезује, спаја уметност, рециклажу и мировни активизам.

Назив изложбе гласи „Од буке до звука“ или боље је рећи „од оружја до музичких инструмената“. Његов уметнички концепт засниван је  на сакупљању расходованог војног оружја и опреме (шлемова, празних чаура, минобацача)  и преобликовању у функционалне музичке објекте (дувачке, гудачке и ударачке). Кључна идеја је заправо трансформација симбола рата и деструкције у средство стварања и уметности - предмети креирани за уништење, производњу буке и страдања претвара у објекте који производе музику и хармонију.  Дела су интерактивна и звучна, спојена су од  форме визуелне уметности и акустике, материјализована кроз музичке перформансе на самом отварању. Никола Мацура звучне објекте (скулптуре) поставља у форму оркестра у галеријском простору и  назива их „Зарђали оркестар“. Њега чине четири звучна објекта на којима четири професионална музичара музицира током отварања изложбе.

Бомбофон је један од најупечатљивијих инструмената из пројекта „Од буке до звука“. Он је  настао преобликовањем расходованих војних компоненти- пре свега делова авио бомби, ракета и тешких чаура у мелодијски инструмент.  На изложби су заступњени цртежи, видео радови и звучни објекти, уско су повезани и чине целину. Дакле, скулптура је у центру пажње, али кроз цртеж и видео рад она добија пуну наративу и друштвено уметничку снагу.

Цртеж је полазна идеја, ментална искра, по којој уметник војно оружје трансформише у функционални уметнички објекат. Скулптура је централно место материјализације и средство, реквизит предвиђен не само да стоји на постаменту већ за акцију, перформанс и додир са публиком или музичарем, док је видео рад документација перформанса и временска димензија.

Мировни активизам Николе Мацуре није тек споредна идеја или декларативна порука у пропратном тексту изложбе, већ сама срж његовог стваралаштва. Он је уметник, активиста који кроз форму скулптуре и звука спроводи радикалну трансформацију: он ратне реквизите успешно лишава њихове разорне моћи, претварајући оружје у универзални језик мира и креативности.

Никола Мацура (1978) je магистар вајарства и ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених студија активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године учествује у великом перформансу Лед арта „Кунстлагер“, а од 2003. до 2013. континуирано учествује у раду Мултимедијалног центра „Арт клиника“. Године 2002.  реализује прву инсталацију постављену у јавном простору, а 2003. излаже први у низу интерактивних, процесуалних радова из серије „Интерактивна Скулптура“. До данас је реализовао велики број интервенција и инсталација, а последњи пројекат, који је и даље у процесу рада бави се преиспитивањем односа скулптуре и звука, односно процесом редизајнирања војних реквизита у звучне објекте.

Уметничка пракса Николе Мацуре повезује различите медије и подразумева инсталације и интервенције у простору, скулптуру и цртеж, пре свега у форми друштвено ангажоване уметности

Важан сегмент у његовом раду представљају и едукативни програми. Реализовао је низ радионица, предавања и курсева, а од 2014. године започео је едукативни пројекат који се бави радом на инсталацијама и интервенцијама у јавном простору.

Изложба је отворена за посетиоце од 23. јула до 16. августа 2026. године сваког дана осим понедељком у Галерији савремене ликовне уметности Ниш,  Салон 77 у нишкој Тврђави.

Соња Вукашиновић

Галерија Савремене ликовне уметности Ниш

by Nebojsa

"55 years, 5 collections, 2005 works"

The Gallery of Contemporary Fine Arts Niš is pleased to invite you to attend the ceremonial celebration of the institution's day and the promotion of the monograph titled GSLU Niš 1970 - 2025: 55 years, 5 collections, 2005 works, by Emilija Ćoćić Bilić, on Tuesday, June 9 at 1 p.m. at the Officers' House. With a chronological presentation of the history, cultural climate and social circumstances that contributed to the establishment of a unique institution of museological character in this part of Serbia, the monograph examines the development of the Gallery documented by its exhibition, museological, publishing and informational activities, educational role and events it organizes. A significant segment of the richly illustrated publication is an extensive catalog of reproduced works, presented by collections, with which the GSLU team once again wanted to point out the importance of public promotion of the heritage fund, the necessity of a permanent display and adequate conditions for preservation and protection. The catalog is enriched with photographs of traditional collective exhibitions realized in the last five years, as well as bibliographic data. The publication as a whole is representative of the work and achievements of the GSLU in the field of contemporary creativity, which Niš maps as a significant center of visual arts.

The reviewer Prof. Dr. Jasna Jovanov, museum advisor, Dr. of Arts Slobodan Radojković, full professor at the Faculty of Arts in Niš, and author Emilija Ćoćić Bilić, senior curator, will speak at the promotion.

by Nebojsa

Milan Tepavac Tarin

Милан Тепавац Тарин

НАКОН УПРАВО САДА

Скупови

Отварање изложбе

4. јун у 20 сати

У четвртак 4. јуна у 20 сати биће отворена изложба Након управо сада, уметника Милана Тепавца Тарина.

Иако она то није у пуном смислу, изложба Након управо сада има ретроспективни карактер и обухвата уметничка дела и документе, којима се прати рад Милана Тепавца од раних осамдесетих година ХХ века до данас. Конципирана кроз мање целине (скупове), она приказује одлике опуса и креативне личности овог уметника.

Осамдесетих година се на пољу ликовне уметности јавља одређени број стваралаца који дела у оквирима фигурације, нове слике, односно на линијама постмодерних и трансавангардних плурализама. У домену сликарства Тепавац је свакако међу њима, али се и куша на пољима видеа, перформанса и амбијенталних поставки, односно синтезе различитих уметничких врста и медија. У овом периоду он ствара дела која јесу референтна за сагледавање уметничког тренутка, па и друштвене климе у Југославији, али превасходно њима је назначена физиономија његовог будућег опуса.

Као стипендиста француске и шпанске владе, Тепавац 1989. борави у Паризу, а 1990. године у Мадриду. Тиме почиње његово дословно упоредо партиципирање на уметничким сценама Београда и Париза. Актуелном изложбом унеколико је представљено сликарство деведесетих, али и вишемедијско деловање. Стиче се утисак да је ово период интензивног стваралачког зрења и кључних технолошких унапређења рада.

Тема историје, њене актуелне, односно будуће релевантности, те ерозије епохалних значења, јавља се средином деведесетих и постаје нарочито важна у уметничком раду Милана Тепавца од раних двехиљадитих до данас. Крупан корак у том смислу уметник чини својом магистарским пројектом, на новоотвореним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, које окончава 2003. године. Током двехиљадитих се у уметничком раду Милана Тепавца уврежује низ лајтмотива и симбола, те обликовно-наративних сретстава чије ће изражајне и семантичке потенцијале аутор изнова проширивати.

Актуелни Тепавчев континуум одликује синхронитет, фрактаност и сингуларност јер он упоредо ствара, развија и међусобно комбинује различите уметничке целине. Проницљиво, са линчним смислом за хумор и осећањем за детаљ, он приступа феноменима глобалне стварности, чију упутност анализира, а апсурдност неретко демонстрира на повесној матрици.

Милан Тепавац Тарин (Сомбор, 1957) је дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна (1985), а магистрирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду (2003). Као стипендиста француске владе похађао XXIII Летњи Универзитет, Marly le Роi у Паризу (1989), а као стипединста шпанске владе специјализирао сликарство и графику на Академији de Bellas Аrtеs у Мадриду (1990).

Реализовао је 25 самосталнних и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је књиге Руке на земљи (Публикум, 2008), као и две позоришне представе Доручак на трави Београд (СКЦ, 1983) и Чекајући визу (Дом Омладине Београд / Беч, 2009).  Делима је заступљен у значајним музејским и приватним колекцијама (Музеј града Београда, Колекција Wiener Stadtische, Фонд за младе таленте Моша Пијаде, Cite Internationale des Arts, Париз, Галерија Хаос, Уметничка колекција Work in progress - Šumatovačka, колекција Ликовне јесени, Kirjazovsky Париз, колекција Benetton, колекција Медилс... )

Члан је УЛУС-а од 1985. Оснивач је уметничке групе Шума.

Изожбу Након управо сада публика може посетити до 20. јуна у Павиљону у Нишкој тврђави.

Кустос изложбе је Милан Ристић.

by Nebojsa