Резултати конкурса за 2027.
ЗАПИСНИК СА САСТАНКА УМЕТНИЧКОГ САВЕТА
ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
На седници одржаној 27. 7. 2026. Уметнички савет Галерије савремене ликовне уметности Ниш који је радио у саставу: председник Слободан Радојковић – проф. ФУ у Нишу, Радомир Кнежевић – проф. ФЛУ у Београду, Радмила Влатковић – музејски саветник, Соња Вукашиновић – музејски саветник и Милан Ристић – виши кустос, је након детаљног прегледавања 80 захтева приспелих по конкурсу за излагање у Нишу током 2027. године, прихватио следеће:
За Павиљон у Тврђави:
Божидар Плазинић
Весна Павловић
Елизабета Маторкић Бисенић
Јелена Шалинић Терзић
Марија Шавија
Милица Јеличић
Снежана Скоко
Статус резерве има Теодора Нешковић
За Салон 77
Ана Марковић
Вера Виријевић
Ксенија Поповић
Милана Косановић
Сања Солунац
Сара Лазаревић
Сара Масникоса
Стефан Бошковић
Статус резерве има Саво Рупић
За Официрски дом
Александра Кокотовић
Мирослав Масин (Скопље, Северна Македонија)
Павел Чањи (1953-2025) - ауторски пројекат Јасне Јованов
Музеј савремене уметности Војводине – Пешчана померања, избор из Збирке цртежа и графика МСУВ
Дом културе Грачаница – Приштинска школа сликарства
Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор – Један могући избор из колекције
За комплекс Ликовне колоније „Сићево“
Јулијен Барзин
У Нишу, 27.7.2026.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА ЗА ДОДЕЛУ СЛУЖБЕНОГ ПУТНИЧКОГ МОТОРНОГ ВОЗИЛА ПУТЕМ ДОНАЦИЈЕ
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
КЕЈ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА ½
ПИБ100337341
МБ07301715
На основу Одлуке Управног одбора број 291 од 17.07.2026.године о спровођењу поступка отуђења службеног путничког моторног возила путем донације и члана 31.Статута Галерије СЛУ Ниш објављује се:
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА ЗА ДОДЕЛУ СЛУЖБЕНОГ ПУТНИЧКОГ МОТОРНОГ ВОЗИЛА ПУТЕМ ДОНАЦИЈЕ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш упућује јавни позив удружењима грађана из области културе,здравства,науке,просвете,спорта,социјалне и дечије заштите,заштите животне средине,заштите од пожара , верским заједницама као и хуманитарним организацијама за подношење пријава за доделу једног моторног службеног путем донације у власништву Галерије савремене ликовне уметности Ниш, које више није неопходно за обављање делатности.
ПРЕДМЕТ ДОНАЦИЈЕ:
Регистарски број возила :NI-121AD
Марка: CHRYSLER Moдел VOYGER 2,5 L DIESEL
Боја: 5D Плава метализирана
Категорија: путничко возило
Погонско гориво :дизел
Број места за седење: 7
Година производње:1994
Датум прве регистрације:14.04.2014. године
Извештај о процени и стању возила достављамо на захтев електронским путем.
Возило се може погледати сваког радног дана на паркингу Уметничке колоније у Сићеву од 09-14 часова.
Возило се додељује у виђеном стању, без накнаде и права на рекламацију.
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР:
Приликом одлучивања узеће се у обзир:
- сврха коришћења возила;
- капацитет удружења за одржавање возила;
- досадашњи резултати рада удружења.
НАЧИН ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВА:
Пријава треба да садржи:
- основне податке о удружењу;
- образложење потребе за возилом;
- доказ о регистрацији (АПР извод);
- контакт податке.
Пријаве се достављају најкасније до 20.08.2026.године на адресу:
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Кеј кола српских сестара ½
Ниш или електронским путем на адресу: gslunis@gmail.com
са назнаком „Пријава за доделу путничког возила путем донације“
ИЗБОР КОРИСНИКА ДОНАЦИЈЕ
Одлуку о избору корисника донације доноси директор установе на предлог комисије.
Након одлуке закључиће се Уговор о донацији са изабраним корисником.
ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
За све додатне информације можете се обратити путем телефона 018/512640 и 064/3283532 или мејлом gslunis@gmail.com
С поштовањем,
Емилија Ћоћић Билић
Директор Галерије СЛУ Ниш
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ
ПОЗИВАМО ВАС НА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ,
САЛОН 77, четвртак, 23. јул 2026. у 20 сати
Изложба је реализована у сарадњи са Интернационалним Нишвил џез фестивалом и на самом отварању биће изведен перформанс у сарадњи са нишким џез музичарима који ће свирати на скулптурама Николе Мацуре. Сама изложба је део излагачког програма Галерије савремене ликовне уметности Ниш и програма Нишвил џез фестивала (Nisville Jazz festival).
Никола Мацура је савремени српски вајар и мултимедијални уметник најпознатији по свом аутентичном, ангажованом и иновативном приступу скулптури и звуку. Својим радом успешно повезује, спаја уметност, рециклажу и мировни активизам.
Назив изложбе гласи „Од буке до звука“ или боље је рећи „од оружја до музичких инструмената“. Његов уметнички концепт засниван је на сакупљању расходованог војног оружја и опреме (шлемова, празних чаура, минобацача) и преобликовању у функционалне музичке објекте (дувачке, гудачке и ударачке). Кључна идеја је заправо трансформација симбола рата и деструкције у средство стварања и уметности - предмети креирани за уништење, производњу буке и страдања претвара у објекте који производе музику и хармонију. Дела су интерактивна и звучна, спојена су од форме визуелне уметности и акустике, материјализована кроз музичке перформансе на самом отварању. Никола Мацура звучне објекте (скулптуре) поставља у форму оркестра у галеријском простору и назива их „Зарђали оркестар“. Њега чине четири звучна објекта на којима четири професионална музичара музицира током отварања изложбе.
Бомбофон је један од најупечатљивијих инструмената из пројекта „Од буке до звука“. Он је настао преобликовањем расходованих војних компоненти- пре свега делова авио бомби, ракета и тешких чаура у мелодијски инструмент. На изложби су заступњени цртежи, видео радови и звучни објекти, уско су повезани и чине целину. Дакле, скулптура је у центру пажње, али кроз цртеж и видео рад она добија пуну наративу и друштвено уметничку снагу.
Цртеж је полазна идеја, ментална искра, по којој уметник војно оружје трансформише у функционални уметнички објекат. Скулптура је централно место материјализације и средство, реквизит предвиђен не само да стоји на постаменту већ за акцију, перформанс и додир са публиком или музичарем, док је видео рад документација перформанса и временска димензија.
Мировни активизам Николе Мацуре није тек споредна идеја или декларативна порука у пропратном тексту изложбе, већ сама срж његовог стваралаштва. Он је уметник, активиста који кроз форму скулптуре и звука спроводи радикалну трансформацију: он ратне реквизите успешно лишава њихове разорне моћи, претварајући оружје у универзални језик мира и креативности.
Никола Мацура (1978) je магистар вајарства и ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених студија активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године учествује у великом перформансу Лед арта „Кунстлагер“, а од 2003. до 2013. континуирано учествује у раду Мултимедијалног центра „Арт клиника“. Године 2002. реализује прву инсталацију постављену у јавном простору, а 2003. излаже први у низу интерактивних, процесуалних радова из серије „Интерактивна Скулптура“. До данас је реализовао велики број интервенција и инсталација, а последњи пројекат, који је и даље у процесу рада бави се преиспитивањем односа скулптуре и звука, односно процесом редизајнирања војних реквизита у звучне објекте.
Уметничка пракса Николе Мацуре повезује различите медије и подразумева инсталације и интервенције у простору, скулптуру и цртеж, пре свега у форми друштвено ангажоване уметности
Важан сегмент у његовом раду представљају и едукативни програми. Реализовао је низ радионица, предавања и курсева, а од 2014. године започео је едукативни пројекат који се бави радом на инсталацијама и интервенцијама у јавном простору.
Изложба је отворена за посетиоце од 23. јула до 16. августа 2026. године сваког дана осим понедељком у Галерији савремене ликовне уметности Ниш, Салон 77 у нишкој Тврђави.
Соња Вукашиновић
Галерија Савремене ликовне уметности Ниш
Изложба Ликовна колонија Сићево 2025 – избор дела из колекције ГСЛУ Ниш у Загорју об Сави
Изложба Ликовна колонија Сићево 2025 – избор дела из колекције ГСЛУ Ниш у Загорју об Сави
11. јул - 11. август 2026.
Богато културно-историјско наслеђе Сићевачког краја, живописни предели, нетакнутa природа и вековна виноградарска традиција изазов су и инспирација истраживачима, научницима, уметницима, авантуристима. Непосредно изнад клисуре којом Нишава протиче између северних огранака Суве и јужних падина Сврљишких планина, смештено је Сићево, село карактеристичне архитектуре, медитеранске климе, сусретљивих и дружељубивих домаћина. То је било место првог окупљања, боравка и рада ликовних стваралаца у природи на просторима Балкана. У Сићеву је, по угледу на Барбизон, чувена сликарка Надежда Петровић, вођена патриотизмом, идеалом културног јединства и заједништва Јужних Словена, са колегама из Словеније и Хрватске основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Идеја о поновном окупљању у селу на југу земље, просветитељског, васпитног и општег културног значаја и улоге, услед историјских околности, ратова и опште кризе није остварена. То је морало да сечека неко друго време. Ипак, као трајна национална вредност, настале у додиру са народом и природом, остају Надеждине слике предела и портрета, које су духу импресионизма, најављујући наступајући експресионизам, уводиле Србију у европске уметничке токове.
Ови догађаји са почетка века заузимају важно место у историји националне уметности, а Сићево мапирају као значајан ликовни центар. Касније, крајем шездесетих година, упоредо са привредним, друштвено-економским и културним развојем јавила потреба, донекле и обавеза, да се обнови тековина коју је Надежда Петровића завештала овом крају. Уметници, новинари, културни и јавни радници, окупљени у формалним телима, након почетне иницијативе о оснивању, сагласили су се да, по угледу на Прву југословенску и вредности које је заступала, нова колонија треба да задржи југословенску концепцију, да се поред двоје учесника из Ниша, позивају по двоје из сваке републике и по један из покрајине, да по карактеру буде ликовна, те да у њеном раду буду заступљени сликари, графичари, вајари. Ликовна колоније Сићево званично је основана 1964. и од тада се пуних шест деценија одржава у континуитету крајем лета сваке године.
Током првих шест сазива настало је 88 уметничких дела, која данас баштини Народни музеј Ниш. Изазови у погледу материјалних, смештајних и организационих проблема претили су да осујете ентузијазам и жељу нишких уметника да Сићево опстане, указивали су на неопходност постојања установе посвећене неговању савременог визуелног стваралаштва, реализовању колоније, формирању фонд, бризи о делима, њиховој презентацији и проучавању. Тако је, између осталог и захваљујући колонији, 9. јуна 1970. основана Галерија савремене ликовне уметности Ниш. Од тада је у раду ове јавне градске манифестације међународног карактера о чијем раду одлучује Савет именован од стране Скупштине Града Ниша, учествовало 560 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења. Боравећи у аутентичном сеоском амбијенту, окруженом стенама, чаробним пределима и раскошним бојама, неограничени у тематско-мотивском смислу, они су колекцију установе обогатили са 950 слика, графика, нових медија и скулптура, које представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.
Учесници 62.сазива колоније одржаног 2025.године, чије сте радове у прилици да упознате су: Ана Слуга (Љубљана), Гордана Каљаловић Одановић, Ђорђе Одановић, Иван Петровић (Београд), Оливера Додић, Драган Момчиловић (Ниш), Јошкин Шиљан (Грделица), Ђорђе Симић (Лозница), Јована Симић (Краљево).
Емилија Ћоћић Билић, виши кустос
УРОШ ТОШКОВИЋ
Изложба Линија која претходи времену истакнутог црногорског уметника Уроша Тошковића у Галерија Синагога у Нишу приређује се након што је била пред београдском публиком у Галерији РТС. И управо захваљујући колегама, кустосима и њиховој жељи да се са стваралаштвом овог аутора упозна публика широм Србије, госпођи Александри Јелисавац, она је је сада у нашем граду.
По оцени ликовних критичара, Тошковић је био један од најбољих цртача друге половине двадесетог века, ликовни филозоф који је пркосио друштвеним конвенцијама, комерцијализацији уметности и непримереној експлоатацији човека. И сам мото овог уметника Слобода или дигне човека или га уништи. Ја сам само роб уметности сведочи његовим настојањима да специфичном, наизглед мрачном поетиком, хумано, без имало мржње, кроз емоције, унутрашње немире, бол и патњу својих ликова разоткрије стварност, прикаже је онаквом каква јесте и упозори на оно што би се могло догодити. Несумњиво, формирању ликовног израза Уроша Тошковића допринело је детињство обележено ужасима рата, трагичним сценама страдања и великом сиромаштву,те је у сасвим раној фази, δлиској естетици арт δрута, цртао мртве војнике и коње које је виђао у свом окружењу.
Ево и неколико биографских података- Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, у класи проф. Марка Челеδоновића, један је од оснивача друштва пријатеља Балтазар, које је касније прерасло у групу Медиала. Био је стипендиста француске Владе, а дугогодишњи боравак у Паризу, центру интензивних уметничких дешавања шездесетих и седамдесетих година прошлог века, касније у Америци, обликовали су уметничку личност Уроша Тошковића, који је последње деценије живота провео у Београду, касније у Црној Гори.
Добитник је Тринаестојулске награде Владе Репуδлике Црне Горе и специјалне награде за оригинални израз од светске галерије за уметност на папиру Остен у Скопљу. Статус истакнутог културног ствараоца Црне Горе стекао је 2010.
За живота је приредио око 50 самосталних и био учесник великог броја колективних презентација у земљи и иностранству. Називан мрачним самцем, особењаком и неким ко није са овог света , иза себе је оставио поштовања вредан богат опус; његови радови део су бројних музејских и приватних колекција широм света. На жалост, многа дела су изгуδљена услед δројних селидδи.
Самостално није излагао у Нишу, а сада захваљујући колекционару Ненаду Радовићу имамо прилику да се презентацијом педесет радова насталих током његовог боравка у Паризу, углавном цртежа угљеном, тушем, оловком, упознамо са значајним периодом стваралаштва Уроша Тошковића. и ова дела ће пред публиком, као значајно сведочанство једног уметничког пута пређеног током 87 година живота, бити до 1. августа.
https://www.youtube.com/watch?v=1VIJoN5Qb8k
МАГДАЛЕНА ПАВЛОВИЋ ОСТОЈИЋ
„Балкан као онтолошки простор трансформације“ уметнице из Београда, Магдалене Павловић Остојић.
Изложба је амбијентална поставка мултимедијалног карактера.
Магдалена Павловић Остојић је рођена 1989. године у Београду. Основне и мастер студије завршила је на Катедри за вајарство Факултета ликовних уметности у Београду, под менторством професора Душана Петровића. Докторирала је на истом факултету 2019. године. Од 2017. запослена је на Факултету уметности у Новом Саду, где је у звању ванредног професора од 2022 године. Реализовала је 13 самосталних изложби (Београд, Голубац, Ужице, Подгорица, Нови Сад). Учествовала је на бројним колективних изложбама у земљи и иностранству (Босна и Херцеговина, Словачка, Чешка, Словенија, Бугарска, Мађарска, Црна Гора). Добитница је награда Општине Савски Венац за скулптуре у металу (2012, 2013, 2014). У Нишу је претходно излагала на изложби „Млади“ Ниш арт фондације (2017).
Најновијим циклусом радова, бавећи се питањима вредности које нас исконски одређују, Магдалене Павловић Остојић сврсисходно полази од подручја Балкана коме не приступа у геополитичком, етнографском или историјком контексту, већ кога доживљава и тумачи као онтолошки простор сталне промене који опстаје захваљујући својој моћи трансформације, где се из наталожене меморије, позитивних и негативних искустава увек рађају нови облици живота. Вођена личним мисаоно-филозофским проседеом уметница ствара дела која су у суштини апстрактне скулпторске лексике, минималистичког типа али егзистенцијалног набоја. Магдалена Павловић Остојић свесно не посеже за препознатљивим и већ дефинисаним симболима већ креира властите форме које сугеришу покрет, теже вертикали, делују нам блиско иако су непознате нашој искуствној свести. Посматрајући их као да осећамо коезгистенцију између тренутног и вечног, између простора и времена, реалног и митског, материјалног и нематеријалног.
Дела Магдалене Павловић Остојић посебно кореспондирају са местом излагања (Салон 77 у Нишу, који је некадашња џамија) чиме се контекстуализује однос између конкретног простора слојевите историје и субјективног мисаоно-обликовног процеса. Како сама уметница каже: „Кроз синтезу нишког поднебља као историјског раскршћа, архитектуре као доказа трајности и метала као медија сведочења, ове скулптуре у датом амбијенту постају гласници. Оне не припадају прошлости, нити имитирају традицију; оне нуде савремени огољен поглед на поднебље које је носилац различитих манифестација транзиције.“
Метал је основни скулпторски материјал Магаделе Павловић Остојић. Његове особине као што су чврстина, несаломилост, отпорност, уметница преиспитује у константном експериментисању и истраживању формалних и значењских могућности, мануфактурним процесима рада (варење, сечење, ковање...) као екстензији примординарног бивствовања. У тексту предговора каталогу историчарка уметности Јелена Симић пише: „Циклус „Балкан – место трансформације“ представља значајан допринос савременој српској скулптури управо зато што материју не третира као пасивну основу уметничког дела, већ као актвини принцип мишљења и обликовања. У редукованим, али снажно присутним формама др Магдалене Павловић Остојић, метал постаје носилац трага, отпора и времена; његова апстракција није удаљавање од стварности , већ начин да се стварност сагледа у њеној дубљој структури“.
Изложба ће трајати до 20. јула.
https://www.youtube.com/watch?v=BpqbrsN232w
ИЗЛОЖБА СЛИКА ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА
ИЗЛОЖБА СЛИКА ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА
Ђорђе Станојевић је један од најистакнутијих савремених српских визуелних уметника и професора, препознатљив по свом специфичном и радикалном приступу сликарству који директно повезује уметност и екологију. Након успешне каријере арт директора у свету адвертајзинга Станојевић је направио потпуни преокрет, напустивши градски темпо и потпуно се посветио креирању унутар и уз помоћ саме природе.
Филозофија као и методологија његовог рада гласи „Сликати као природа“.
Он сматра да не треба сликати мотиве из природе, већ стварати на исти начин на који природа ствара. Његова дела настала су под отвореним небом, напољу без обзира на временске прилике. Платно поставља хоризонтално на саму земљу и започиње процес наносећи природне пигменте, а затим допушта природи да доврши слику. Киша испира боју, сунце је суши, ветар наноси честице. Слика прераста у дијалог уметника и природе. Поред пигмената он користи и несликарске материјале попут блата, сламе, пиљевине, пепела, балеге. Ти материјали у себи носе енергетски код простора на коме настају.
Нови циклус радова Ђорђа Станојевића „Фрактали“ представља природан, али и фасцинантан естетски корак напред за овог истакнутог српског уметника. Познат по свом дубоком дијалогу са природом, Станојевић у овом циклусу иде корак даље – од посматрања природе прелази у мапирање њених фундаменталних закона. Оно што је за овај циклус најупечатљивије је брисање граница између микро и макро света. Текстура је изузетно наглашена. Укратко Станојевић и серија слика Фрактали представља моћну визуелну медитацију о скривеном реду у привидном хаосу природе. Она представља уметност која не имитира живот, већ користи животне процесе како би сведочила о нераскидивој вези између човека, земље и космоса.
Станојевић је оснивач и директор међународне платформе Natur and Art која се бави управо спајањем природних и уметничких процеса кроз резиденције и разне пројекте. Главно седиште и простор за рад често су лоцирани у аутентичним природним срединама у Србији али најчешће у пределима око Осечине близу Ваљева, одакле уметник вуче корене.
Његова дела се налазе у важним јавним и приватним колекцијама широм света: Музеј Цептер Београд, Национални уметнички музеј Кине у Пекингу, као и колекције у Француској, САД, Немачкој и Италији, и Галерија савремене ликовне уметности Ниш баштини његово дело после учествовања у Ликовној колонији Сићево. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Факултету ликовних уметности у Београду. До сада је имао преко 45 самосталних изложби. Поред уметничког бави се и педагошким радом као редовни професор на Факултету савремене уметности у Београду.
https://www.youtube.com/watch?v=GnenerNlMhI
ENERGY VERTICALS
ENERGY VERTICALS
Archive of Line Correlations
Zorica Milisavljevic and Selman Trtovac
Salon 77
In 1981, in a conversation with Klaus Rinke at the Stuttgart Kunsthalle, Joseph Beuys expressed the idea that there is an element of drawing in every person’s life, regardless of profession, experience or artistic education. At the heart of the work of the authors of this exhibition, Zorica Milisavljevic and Selman Trtovac, is the view that the art of drawing transcends the framework of craft skills and classical visual performance. Following and deepening the thought of Joseph Beuys, they follow the idea that the act of drawing a line is a universal, human action, a fundamental impulse that belongs to everyone.
Starting from this premise, the authors consciously reject virtuosity, technique and learned control. Instead, they turn to traces that emerge from a shared, collective consciousness, that segment of human nature that, through basic gestures and movements, runs through the entire history of culture. In this sense, they include other people in the universal, shared process of drawing, thus overcoming the exclusivity of personal expression.
As part of the exhibition at the Gallery of Contemporary Art in Niš, the drawing process takes place performatively and ritualistically. Through a fifteen-minute action of concentrated drawing of vertical lines, together with participants of different generations, professions, genders and physical constitutions, the authors discover an ancient element of human consciousness that has been materialized into culture and civilization throughout history.
Participants are invited to immerse themselves in a state of meditative presence for fifteen minutes. During this time, they perform a series of continuous, simple strokes that function as energetic verticals: imaginary channels that connect up and down, sky and earth, conscious and unconscious. Each line becomes a short-term record of life force, a moment when the thought process passes into physical vibration. The resulting drawing is not a representation but a trace of the very essence of life.
There is no failed outcome in this approach. Each resulting drawing is a visual consequence of a short-term drawing process, and together they form an Archive of linear correlations through a long-term process of collective drawing.
At the opening of the exhibition, the artists placed large-format papers, approximately the dimensions of the human body, on the gallery wall, creating an anthropological framework for the act of drawing. At the bottom of the gallery, two screens are installed on which the previously started process continues, a kind of visual instruction, but also an open invitation to visitors to access their own inner rhythm and join in drawing together.
Zorica Milisavljević
Born in 1967 in Sremska Mitrovica, SFR Yugoslavia.
She studied at the Kunsthochschule Weissensee in Berlin (1987-1989), and graduated from the Faculty of Applied Arts in Belgrade (1992). She was the conceptual creator, mentor and one of the founders of the self-organized artistic and activist youth collective, Gradska Gerila (2010-2017), as well as the artistic collective Društvo udružene odgovornosti (d.u.o.), founded in 2020. She has exhibited in the country and abroad. She lives and works in Belgrade.
Selman Trtovac
Born in 1970 in Zadar, SFR Yugoslavia.
From 1990 to 1993 he studied painting at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. In 1993 he transferred to Klaus Rinke's sculpture class at the Düsseldorf Academy of Arts, where he was declared a master student in 1997. He became a member of the International Art Guild in 2003. Creator and co-founder of the Independent Art Association Third Belgrade and the Research Station for Contemporary Art Perpetuum Mobile. He received his doctorate in 2012 from the Department of Sculpture at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. He lives and works in Belgrade.
The exhibition ENERGY VERTICALS at Salon 77 is open to the public until June 30.
"55 years, 5 collections, 2005 works"
The Gallery of Contemporary Fine Arts Niš is pleased to invite you to attend the ceremonial celebration of the institution's day and the promotion of the monograph titled GSLU Niš 1970 - 2025: 55 years, 5 collections, 2005 works, by Emilija Ćoćić Bilić, on Tuesday, June 9 at 1 p.m. at the Officers' House. With a chronological presentation of the history, cultural climate and social circumstances that contributed to the establishment of a unique institution of museological character in this part of Serbia, the monograph examines the development of the Gallery documented by its exhibition, museological, publishing and informational activities, educational role and events it organizes. A significant segment of the richly illustrated publication is an extensive catalog of reproduced works, presented by collections, with which the GSLU team once again wanted to point out the importance of public promotion of the heritage fund, the necessity of a permanent display and adequate conditions for preservation and protection. The catalog is enriched with photographs of traditional collective exhibitions realized in the last five years, as well as bibliographic data. The publication as a whole is representative of the work and achievements of the GSLU in the field of contemporary creativity, which Niš maps as a significant center of visual arts.
The reviewer Prof. Dr. Jasna Jovanov, museum advisor, Dr. of Arts Slobodan Radojković, full professor at the Faculty of Arts in Niš, and author Emilija Ćoćić Bilić, senior curator, will speak at the promotion.
Milan Tepavac Tarin
Милан Тепавац Тарин
НАКОН УПРАВО САДА
Скупови
Отварање изложбе
4. јун у 20 сати
У четвртак 4. јуна у 20 сати биће отворена изложба Након управо сада, уметника Милана Тепавца Тарина.
Иако она то није у пуном смислу, изложба Након управо сада има ретроспективни карактер и обухвата уметничка дела и документе, којима се прати рад Милана Тепавца од раних осамдесетих година ХХ века до данас. Конципирана кроз мање целине (скупове), она приказује одлике опуса и креативне личности овог уметника.
Осамдесетих година се на пољу ликовне уметности јавља одређени број стваралаца који дела у оквирима фигурације, нове слике, односно на линијама постмодерних и трансавангардних плурализама. У домену сликарства Тепавац је свакако међу њима, али се и куша на пољима видеа, перформанса и амбијенталних поставки, односно синтезе различитих уметничких врста и медија. У овом периоду он ствара дела која јесу референтна за сагледавање уметничког тренутка, па и друштвене климе у Југославији, али превасходно њима је назначена физиономија његовог будућег опуса.
Као стипендиста француске и шпанске владе, Тепавац 1989. борави у Паризу, а 1990. године у Мадриду. Тиме почиње његово дословно упоредо партиципирање на уметничким сценама Београда и Париза. Актуелном изложбом унеколико је представљено сликарство деведесетих, али и вишемедијско деловање. Стиче се утисак да је ово период интензивног стваралачког зрења и кључних технолошких унапређења рада.
Тема историје, њене актуелне, односно будуће релевантности, те ерозије епохалних значења, јавља се средином деведесетих и постаје нарочито важна у уметничком раду Милана Тепавца од раних двехиљадитих до данас. Крупан корак у том смислу уметник чини својом магистарским пројектом, на новоотвореним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, које окончава 2003. године. Током двехиљадитих се у уметничком раду Милана Тепавца уврежује низ лајтмотива и симбола, те обликовно-наративних сретстава чије ће изражајне и семантичке потенцијале аутор изнова проширивати.
Актуелни Тепавчев континуум одликује синхронитет, фрактаност и сингуларност јер он упоредо ствара, развија и међусобно комбинује различите уметничке целине. Проницљиво, са линчним смислом за хумор и осећањем за детаљ, он приступа феноменима глобалне стварности, чију упутност анализира, а апсурдност неретко демонстрира на повесној матрици.
Милан Тепавац Тарин (Сомбор, 1957) је дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна (1985), а магистрирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду (2003). Као стипендиста француске владе похађао XXIII Летњи Универзитет, Marly le Роi у Паризу (1989), а као стипединста шпанске владе специјализирао сликарство и графику на Академији de Bellas Аrtеs у Мадриду (1990).
Реализовао је 25 самосталнних и учествовао на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је књиге Руке на земљи (Публикум, 2008), као и две позоришне представе Доручак на трави Београд (СКЦ, 1983) и Чекајући визу (Дом Омладине Београд / Беч, 2009). Делима је заступљен у значајним музејским и приватним колекцијама (Музеј града Београда, Колекција Wiener Stadtische, Фонд за младе таленте Моша Пијаде, Cite Internationale des Arts, Париз, Галерија Хаос, Уметничка колекција Work in progress - Šumatovačka, колекција Ликовне јесени, Kirjazovsky Париз, колекција Benetton, колекција Медилс... )
Члан је УЛУС-а од 1985. Оснивач је уметничке групе Шума.
Изожбу Након управо сада публика може посетити до 20. јуна у Павиљону у Нишкој тврђави.
Кустос изложбе је Милан Ристић.











