САРАДЊА
Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац
Уметничка галерија, Мајке Југовића 12, Крушевац
Приређивање изложбе дела насталих у оквиру рада два сазива Ликовне колоније Сићево, 2022. и 2023. године, у Уметничкој галерији у Крушевцу, пада у години у којој се бележи 60 година од обнављања рада ове најстарије ликовне колоније у Србији, и у којој се сустичу неколико јубилеја. Наиме, у тек протеклој години низом изложби и манифестација обележено је 150 година од рођења најзначајније српске уметнице Надежде Петровић, сликарке, фотографкиње, хуманисте, ратне болничарке, активисткиње за социјална, друштвена и женска права, чијим је залагањем на окупљању сликара вођених јужнословенском идејом, поред организације изложби и оснивања ликовних удружења, у селу Сићеву надомак Ниша 1905. године, утемељена прва ликовна колонија. Већ, наредна година, 2025. бележи, поред 110 година од смрти Надежде Петровић, и 120 година од оснивања Ликовне колоније Сићево, данас међународног карактера.
Шездесет одржаних годишњих сазива и изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“ разлог су сажетог подсећања на њено оснивање. Ово је друга изложба Колоније у досадашњој пракси установе којом се обједињују дела два сазива. Наиме, пандемијске околности 2020. и 2021. године навеле су на овај искорак, који је резултирао програмом који атрактивније и примереније одражава дисперзивност уметничког тренутка, нешто ширим увидом у разноликости мишљења дела. ...
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ПИТАЊА У САВРЕМЕНОЈ СКУЛПТОРСКОЈ ПРАКСИ
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША ‒ ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
Жеља и потреба за проучавањем дела ликовних уметница Ниша у фонду Галерије савремене ликовне уметности Ниш подстакнута је значајним јубилејом ‒ 150 година од рођења Надежде Петровић, чувене сликарке, ликовне педагошкиње, организаторке културних догађаја, ауторке ликовних критика, друштвено ангажоване жене која се бавила сакупљањем етнографских предмета и свој патриотизам исказала као ратна фотографкиња и болничарка у балканским ратовима и Великом рату. Била је родоначелница српске модерне, наша најзначајнија уметница на почетку прошлог века. Основала је Прву југословенску уметничку колонију у селу Сићеву надомак Ниша, претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Време у коме су она и њене савременице живеле и положај жена у друштву битно се разликују од данашњице. Почетак двадесетог века био је период захуктавања борбе за женску еманципацију у свим сегментима живота и друштва, а преко сто година касније, иако не у целом свету, жене имају право гласа, могу да се школују и раде, али је наше друштво као патријархално и даље на путу остваривања једнаких могућности за све.
У првим деценијама након ослобођења земље у Другом светском рату, сходно општој друштвеној клими, политичким и материјалним приликама, скромним условима школовања и усавршавања, тадашњем положају и васпитању, и поред већ освојених женских права, у граду је било тек неколико академски образованих ауторки. Развој културе, деловање Друштва ликовних уметника, оснивање Уметничке школе и, касније, установе специјализоване за савремено стваралаштво, определили су већи број жена ка професионалном бављењу ликовном уметношћу, а крај двадесетог века бележи појаву нових генерација сликарки и графичарки, које се укључују у актуелне токове, презентујући свој рад самостално или на колективним смотрама, као део резиденцијалних програма и пројеката.
Личност, стваралаштво и друштвени ангажман Надежде Петровић били су непосредна инспирација за бављење овом темом, уз намеру да се укаже на вредан допринос жена које су се бавиле уметношћу и биле активне учеснице ликовног и културног живота Ниша.
Оснивањем Галерије савремене ликовне уметности 1970. године, Ниш је добио установу која је од самих почетака, поред праћења, популарисања и презентације савременог националног и страног стваралаштва, била посвећена и прикупљању, чувању, проучавању и заштити уметничких дела. Галерија данас баштини у уметничком, естетском и историјском смислу вредан фонд од 1778 експоната сврстаних у пет збирки.
Збирка дела ликовних уметника Ниша, оформљена захваљујући поклонима, откупима, Ликовној колонији Сићево, Графичкој радионици и другим видовима програма, даје увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја и предмет је бављења и проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско-мотивском односно стилско-медијском смислу.
Део Збирке чине радови уметница које живе, раде и стварају у граду на Нишави, или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. У фонду Галерије заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која представљају значајно културно наслеђе града и Нишлијке мапирају као плодне актерке културног живота своје средине и читаве земље.
Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад уметница различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству и биле активне у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.
Као што је случај у Збирци ликовних уметника Ниша и фонду у целини, тако и међу њиховим делима доминирају графике, слике и цртежи, драгоцени у смислу упознавања рада, праћења стваралаштва, индивидуалног развојног пута и увида у ликовну сцену града. Заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Колекција је овим експонатима обогаћена највећим делом захваљујући Ликовној колонији Сићево и Графичкој радионици, а известан број су индивидуални поклони или откупи са самосталних и колективних изложби.
У намери да се свеобухватно презентује стваралаштво нишких ауторки, за ову изложбу одабрано је педесет радова насталих у периоду од 1973. до 2021. године. Реч је о делима излаганим појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикованим у каталозима и монографијама, али никада презентованим као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру који обухвата период непосредно пре и од оснивања Галерије СЛУ, као матичне установе која прати активност стваралаца града, све до актуелног тренутка, ова дела осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве, савременa стремљења и модернe тенденцијe. Као таква, пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.
Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или зналачки комбинујући материјале, радовима нишких ауторки преовладава
мотив природе. Поред пејзажа у класичном сликарском смислу, у делима Јелице Ашанин, Неде Веселиновић, Лане Шуклетовић, Марије Стојиљковић и савременијег приказа Јелене Китић употребом дигиталног принта, као и представа предела и клисуре којом протиче Нишава у перспективи Весне Васовић и Марје Јанковић, уметнице су визуелне сензације и импресије окружења преносиле на платно и апстрахујући их вештим цртачким потезима уз неретку примену различитих материјала попут Славице Ердељановић Цурк или геометријском апстракцијом анализирајући појаве попут светлости, стена, планинских масива као Мирјана Анђелковић.
Мотив природе присутан је и у слици ауторке Зорице Костић, првој датираној у колекцији, која је током година остала доследна вештом колористичком приказу цвећа и вегетације. Цвеће је било иницијални импулс и за експресивну у изразу Соњу Вукашиновић, која мртву природу слика интензивним бојама, богатим пастозним наносима, као и за суптилну у изведби, применом технике литографије, Дивну Милошевић.
Доминација мотива природе не треба да чуди, већина дела настала је током боравка у Сићеву. Попут Надежде Петровић, нишким сликаркама несумњиво је пријала слобода стварања под
отвореним небом. Неограничене у мотивско-тематском смислу, у своје радове, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка околине и манастира, остварених познанстава и дружења са другим учесницима или гостољубивим житељима, попут Зорице Фуруновић и Марије Павловић.
Инспиративна за уметнице била је и карактеристична рурална архитектура. Своје место, након клисуре, стена и разноликог растиња, пронашла је, кроз приказ детаља сеоских кућа, у радовима графичарке софистициране ликовне лексике Иване Станковић, у апстрактним представама фактографије и рељефа зидова Наташе Дејановић и радовима Радмиле Матејевић, која комбиновањем различитих техника третира проблематику живота људи у предграђу, руралним
насељима, напуштеним градовима.
Вођена деликатном креативном енергијом, сталну потребу за новинама у раду и експериментисањем материјалима Лидија Узелац је, негујући препознатљиву ликовну поетику, преточила у крајње апстрактну композицију једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, док је на релацији између једне врсте неоенформела и геометријске апстракције Биљана Јовчић анализирала унутрашње светове и формирала ирационалне просторе.
Међу радовима издваја се сугестиван портрет Иване Савић, а индивидуални уметнички израз јединствен у мотивско-тематском и ликовно-визуелном смислу, комбинујући материјале, технике и медије неговале су Катарина Радојловић, Анђела Мујчић, Јана Илић, Јелена Станојевић и Александра Сенчански. Доследна у избору наратива, технике и стила била је Бранка Ђорђевић, сликарка експресионизма, која је наглашеним колоритом класично конципирала композиције.
Колекција Галерије је захваљујући откупу дела обогаћена новијом продукцијом радова Катарине Ђорђевић и Јадранке Мишић Пејовић. У комуникацији са културно-историјским наслеђем, односно ослањајући се на традиције нашег средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, ове уметнице су створиле особен ликовни израз који делује просторно и временски безгранично. Слична семантика присутна је и у делу Биљане Јанковић, а прошлост града и околине били су полазна тачка у стваралаштву Мирјане Мање Поповић, ауторке једине таписерије у збирци, посвећене дизајну текстила и изради таписерија.
Последњих година, након оснивања Графичке радионице, занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су обогатиле Данијела Димитријевић, Ана Бонџић, Ана Ванушић,
Јана Митровска, Марија Цурк, Ирена Ранђел и Мина Живић. О давнашњем интересовању за графичка истраживања говори и учешће Душице Прелевић на Симпозијуму литографије одржаном у Уметничкој школи у Нишу 1986. године.
Градећи свој професионални идентитет, уметнице су остале верне слици, цртежу и графици, спремне да се отисну у увођење новина у свој начин рада – у виду актуелних праваца,
комбиновања и експериментисања новим материјалима. Са друге стране, интересовање за скулптуру заокупило је само две ауторке ‒ Олгу Милић, вајарку модерног скулпторског израза и изузетног стваралачког сензибилитета, опредељену за концептуалну скулптуру, добитницу прве награде за вајарство на Октобарском салону 1983. године, и Весну Милојковић, која негује сложен, најчешће фигуративни приступ скулптури, и класичне анатомске форме гради специфичном обрадом и обликовањем материјала.
Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања. Конципирана у циљу сагледавања стваралаштва жена током последњих пет деценија, ова поставка заступљеним наративима, поетикама и приступима осликава разноликост и представља их као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумњив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, савремене токове и модерне тенденције. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.
Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, бити предмет нових промишљања и проучавања.
Емилија Ћоћић Билић
Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси
U Перјаничком дому МСУЦГ отворена је изложба “Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која представља избор из Збирке савремене скулптуре Галерије СЛУ Ниш.
На отварању су говориле Маја Дедић, кустоскиња МСУЦГ и Емилија Билић, директорица ГСЛУ Ниш.
Својом концепцијом изложба нуди један од могућих пресека развоја новије скулпторске праксе ликовне сцене Србије у протеклих 25 година.
Реализација изложбе је плод вишегодишње сарадње између двије установе, а за разлику од првог циклуса сарадње, када је у Подгорици представљена актуелна ликовна сцена Ниша (2018), овог пута Галерија презентује дио своје уметничке колекције, ауторском изложбом историчарке умјетности Милице Тодоровић „Егзистенцијална питања у савременој скулпторској пракси”, која почива на избору из збирке скулптура.
На изложби су приказана дела Златка Гламочака, Мрђана Бајића, Рајка Попиводе, Здравка Јоксимовића, Габриела Глида, Драгана Јеленковића, Радоша Антонијевића, Марка Црнобрње, Мирка Марића и Рада Мутаповића.
Изложба је отворена за јавност до 27. фебруара.
СИЋЕВО 20/21, Галерија Методи Мета Петров
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО" 57.и 58.сазив из збирке Галерије Савремене ликовне уметности Ниш / Галерија Чедомир Крстић, Пирот
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО 2020-2021. У ГАЛЕРИЈИ „ЧЕДОМИР КРСТИЋ“ У ПИРОТУ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш остварилаје ове године богату међугалеријску сарадњу широм целе Србије. У августу је у Димитровграду гостовала ретроспективна изложба скулптура Николе Антова, а почетком октобра изложба из Збирке сликарства Галерије СЛУ је гостовала у Новом Саду у Галерији Рајко Мамузић. (Тренутно је у Галерији Дома војске Србије).
После Лесковца, Трстеника, Прокупља, Димитровграда, Ужица у Галерији ЧЕДОМИР КРСТИЋ у Пироту је 8.новембра отворена изложба Ликовне колоније Сићево 2020/2021. Интересантан је податак да су ова два сазива настала у време Covid-a и непоредно после.
Када говоримо о Ликовној колонији Сићево треба да се подсетимо наше познате сликарке Надежде Петровић која је у лето 1905. године окупила своје колеге из минхенских дана школовања (словеначке и хрватске сликаре). Био је то први и једини заједнички рад уметника у Сићеву почетком XX века. Шездесетак година касније, на иницијативу Друштва уметника Ниша, обновљена је Надеждина идеја о окупљању уметника у Сићеву и установљена је 1964. године Ликовна колонија Сићево, која се сваке године одржава. Галерија савремене ликовне уметности Ниш од свог оснивања 1970. године до данас води све послове организовања Колоније у континуитету. Више од 500 уметника различитих генерација и сензибилитета из свих крајева некадашње Југославије и из многих земаља света учествовало је до сада у раду Колоније чинећи целокупан Фонд Галерије СЛУ разноврснијим и потпунијим.
Године 2020. на основу Одлуке кризног штаба града Ниша због погоршане епидемиолошке ситуације заразне болести Covid 19 одлучено је да се Колонија одржи путем on line платформе. Савет манифестације, на челу са председником Миодрагом Анђелковићем, магистром графике, донео је одлуку да у раду Ликовне колоније Сићево 2020. учествују следећи уметници: Никола Џафо из Новог Сада, Јармила Вешовић, Данијела Фулгоси и Ивана Ивковић из Београда, Милован Панић из Панчева, Наташа Дејановић и Владимир Станковић из Ниша.
Имајући у виду специфичне услове који дозвољавају искључиво on line интеракцију, уметници су у виртуелним турама кроз Сићево упознали део аутентичне атмосфере, живописне пределе и чувену клисуру. Захваљујући дигиталној платформи, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су кроз разговор разматрали низ значајних питања као што су утицај пандемије на уметност, ствараоце, друштво уопште, значај културе и њено место у виртуелном свету, положај и будућност колонија у актуелним условима и сл, а публика је била у прилици да све прати путем facebook странице установе. Иако је доживљај клисуре и амбијента директно у природи по први пут изостао, учесници Ликовне колоније Сићево 2020. су изразили високо професионалан став и намеру да Колонији оставе дела завидних вредносно-естетских домета.
Део уметника из овог сазива је наставила своја ранија ликовна истраживања која нису директно везана за сићевачки предео, тако да су ту и тамо провејавале опоре, понекад саркастичне или ироничне поруке и апатична осећања, док се други део у осами својих атељеа, у властитом имагинарном свету, препуштао машти и креативности као својеврсној врсти одговора на општу конфузну атмосферу страха и неизвесности.
Знатно повољнија ситуација била је следеће године, када су се уметници окупили у Сићеву жељни дружења и сликања у живописном амбијенту после више од годину дана изолације. Већ навикнути на општу епидемиолошку ситуацију на глобалном нивоу, уметници су потпуно ослобођено реаговали на сасвим индивидуалне начине одговарајући на изазове које им поставља свакодневно окружење. Разматрајући низ актуелних проблема и некe личне дилеме везане за природу, пандемију или виртуелни свет испољили су убедљиве изражајне могућности обогативши Фонд галерије рецентним уметничким делима.
58. сазив Колоније су сачињавали: Милован Чикић из Градишке, (Босна и Херцеговина), Драган Мијач Бриле из Петровца (Црна Гора),Ђорђе Соколовски, Милица Ружичић и Тара Родић из Београда, Јован Спасић из Власотинца, Иван Миленковић из Лесковца, Јелица Ашанин и Миљан Недељковић из Ниша.
Оно што представаља нејвећу вредност у раду ликовних колонија и што сачињава основу њихових постојања, јесте управо заједништво и дружење тих седам до десет дана када се размењују ставови, искуства, значајне професионалне информације и стичу пријатељства за цео живот. Тако су у Сићеву боравили уметници који су функционисали као једна јединствена групација пуна елана и позитивне енергије, која је успркос општој неизвесној атмосфери изазваној covid епидемијом показала важност уметничког стваралаштва и повећање видљивости рада сугеришући неуништиву људску способност да победи све недаће.
Радмила Костић
ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ - Велика галерија Дома Војске
ИЗЛОЖБА
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ”
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
3. новембар – 2. децембар 2023.
Велика галерија Дома Војске Србије „Београд”
УМЕТНОСТ, КОЛЕКЦИЈА, ДИЈАЛОГ
Више од пет деценија Галерија савремене ликовне уметности Ниш посвећена је неговању, презентацији, популаризацији и проучавању савременог визуелног стваралаштва, прикупљању, чувању и заштити уметничких дела. Приређивање изложби домаћих и страних аутора, издавачка делатност, едукативни програми, организовање Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма, значајан су сегмент рада установе, која баштини вредну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа и нових медија, драгоцено културно наслеђе, предмет сталних претрага, промишљања и проучавања у различитим контекстима.
Упознавање јавности са уметничким делима, која се штите и чувају у складу са принципима музеолошке струке, мисија је која је допринела успостављању међуинституционалне сарадње Галерије СЛУ Ниш и Медија центра „Одбранa”. У 2022. години у Павиљону у Нишкој тврђави приређена је изложба Лубарда, једна прича, на којој су уз вредна дела Петра Лубарде из фонда Музеја Југославије и Куће легата, били заступљени радови овог великана југословенског ликовног стваралаштва из уметничке збирке Дома Војске Србије и архивска фото-грађа. Истраживање збирке, изазов у раду сваког кустоса намерног да кроз различите теме и наративе пренесе поруку коју носи један експонат, поново је повезало две галерије и њихове стручњаке, кустосе, конзерваторе. Овога пута Галерија СЛУ Ниш има прилику и част да у Великој галерији Дома Војске Србије презентује део свог фонда.
Избором тридесет радова из Збирке савременог сликарства, насталих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Радмила Костић, музејски саветник, представила је значајан и динамичан период у развоју српске и југословенске ликовне сцене, обележен интензивним променама, прихватањем нових тенденција, утицајем и укључивањем стваралаца у међународне токове и дешавања, настанком нових поетика, стилова, филозофија. Индивидуални приступ и изражена посебност у промишљању и уметничком изразу, у контексту вишеслојних кретања у уметности, несумњиво су определили ауторку да увид у токове националне сцене друге половине двадесетог века пренесе изложбом симболично насловљеном Плуралне стратегије.
Ову изложбу чине дела која установа баштини највећим делом захваљујући Ликовној колонији „Сићево”. Вредна у естетском, уметничком, историјском, научном смислу, везују се за почетке рада Галерије основане 1970. године, за сарадњу са реномираним ауторима који су оставили неизбрисив траг у историји ликовне уметности, за отвореност и поверење које су учешћем у сазивима колоније и приређивањем изложби указали установи и стручном тиму, истовремено оплеменивши културни живот нашег града.
Избор из брижљиво формираног фонда свакако је могао бити и другачији, с обзиром на то да броји око три стотине радова из наведеног периода и да су поред Збирке савременог сликарства заступљене графике, цртежи, скулптуре, фотографије, видео-радови. То отвара могућност даљих истраживања, проучавања и креирања нових плуралних стратегија, које би третирале друге медије и временска раздобља.
Колекција у целини, захваљујући делима домаћих и страних аутора различитих генерација, приступа и ликовних опредељења, даје увид у појаве и дешавања на пољу визуелне уметности од седамдесетих година до данас, омогућава прављење паралела и сагледавање њених домета у контексту националне и међународне сцене. Истовремено, у циљу боље и квалитетније комуникације са посматрачем дозвољава савремен и иновативан приступ у тумачењу и презентацији.
Брига о фонду, чување, заштита, попуњавање приређивањем манифестација попут Ликовне колоније „Сићево”, Графичке радионице и откупима уметничких дела биће и у наредном периоду мисија коју Галерија као установа музејског карактера има. Стручни тим ће настојати да, уз неговање и популаризацију савременог стваралаштва, у што већој мери публици у својој и другим срединама, ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак, представи богатство које баштини. На том путу значајна ће и убудуће бити сарадња са Медија центром „Одбрана”, јер култура и уметност успостављају трајне везе, подстичу дијалог, размену мишљења и идеја, доприносе величанственим делима, вредним дивљења.
Емилија Билић
ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА
ГAЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
(Седма и осма деценија)
Почетком седамдесетих година, када је основана Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, на међународној уметничкој сцени долази до промене у карактеру и позицији уметничког дела. Паралелно су почеле да егзистирају потпуно засебне уметничке праксе и занимљиве, иновативне појаве. У једном динамичном, аналитичком процесу настали су разни облици ликовног говора: апстракција, минимална уметност, системско сликарство, антиформна уметност, процесуална уметност, сиромашна уметност, концептуална уметност, уметност земље, телесна уметност, потом све већа примена техничких медија, фотографије, филма видеа..., док сам уметник почиње да испољава, осим интелектуалних, теоријских потенцијала и властити јасан став о актуелној друштвено-политичкој стварности.
На нашим просторима, поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских поетика, уочава се више паралелних струја, са читавом лепезом хетерогеног деловања, од израде слике по класичним принципима, до отвореног критичког и аналитичког става који указује на актуелна питања и недоумице друштвене стварности.
Истовремено се уводи цео низ иновација и темељних промена у самом уметничком медију, што је последица тежње да се уметничко дело и рад уметника ослободе било каквих ограничења и условљености материје. Различити облици уметничког израза доводе до дематеријализације уметничког објекта, продирући у саму суштину уметничких дела у намери да промене улогу уметности у друштву. Нове културне и уметничке праксе све више се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Основна идеја која је одржала на окупу различите уметничке продукције заснивала се на чињеници дa више паралелних таласа домаће уметности седамдесетих и осамдесетих година на различите начине, пратећи визије свога времена, успостављају непосредну комуникацију са широм јавношћу, формирајући токове српске уметности друге половине 20. века.
Када је реч о граду Нишу половином XX века, долази до знатног побољшања квалитета културних садржаја. Ликовни живот града буди се доласком све већег броја школованих ликовних уметника који се укључују у актуелне токове српске и југословенске уметности. Број академски образованих ликовних уметника постепено се увећавао захваљујући пре свега оснивању Уметничкe школе (1948. године), а њихово ангажовање постаје све веће захваљујући учешћу на бројним изложбама у земљи и иностранству, где освајају бројне престижне награде. Удружење ликовних уметника Ниша, које је основано исте године, постепено заузима водећу улогу у ликовном животу града. Међутим, временом је граду Нишу све више недостајала установа која би на адекватан начин пратила нагли развој савремене ликовне продукције.
Поновно оснивање Ликовне колоније у Сићеву 1964. године (прва је одржана давне 1905, залагањем познате уметнице Надежде Петровић) отворило је нове видике и успоставило нову комуникацију међу уметницима широм света. Захваљујући Колонији у нашој средини боравили су еминентни уметници не само из бивше Југославије него и иностранства, што је указивало на потребу оснивања професионалне установе која би се бавила и целокупном организацијом рада Колоније, и прикупљањем, класификовањем, истраживањем, чувањем и популарисањем дела савремене уметности. Процес формирања галеријских збирки започео је одмах по оснивању Галерије савремене ликовне уметности 1970. године.
У периоду седамдесетих и осамдесетих Фонд је континуирано обогаћиван откупима ликовних дела, поклонима, откупним наградама нишког УЛУС-а и УЛУПУДС-а, или поклонима који су настајали као врста обавезе за учешће у Ликовној колонији у Луцерну, Ликовној колонији „Сићево”, а знатно касније и Графичкој радионици„Сићево”.
За потребе збирки откупе су седамдесетих и осамдесетих реализовали: СИЗ за културу, КПЗ, РЗК, а својевремено су учествовала и поједина нишка предузећа – ЕИ „Ниш”, „Hanivel”, „ДИН” и „Ђуро Салај”.
Деведесетих година фондови за откуп су укинути због опште друштвене ситуације (распад земље, ратови, економска криза...), тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима који су реализовани у договору кустоса са аутором.
Како је време одмицало, формиран је стручни тим Галерије СЛУ који се трудио да откупима и поклонима аутора обогати колекцију Галерије пратећи најновија кретања у савременој уметности.
Отвореност према свету осамдесетих година омогућила је да се наши уметници честим боравцима у иностранству, као и праћењем гостујућих изложби иностране уметности на нашим просторима, постепено упознају са актуелним светским ликовним збивањима, откривајући нове путеве и могућности интерпретације у области визуелних уметности. Комплексна сцена осамдесетих у нашој земљи истиче у први план личне кодове и поруке аутора откривајући властити, често саркастичан или ироничан однос према савременом друштву. Евидентни су распони у проблемском карактеру, новим, пластичним представама слике и уопште у начину креирања уметничког дела, почевши од традиционалног интимистичког сликарства Чедомира Крстића, па до аналитичких ликовних истраживања у радовима дубоко повезаним са питањима социјалне, политичке и друштвене стварности као код Зорана Павловића.
У периоду постмодерне на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима. Фигуративност је присутна од сликарства призора Бојана Бема, преко критичког одговора уметника на актуелна друштвено-политичка дешавања као код Миће Поповића, до снажне, експресивне и готово бруталне фигурације Момчила Антоновића и Петра Мазева. У збирци су присутни разноврсни облици наративне фигурације која проналази изворе у литератури, историји или митологији, као код Лазара Вујаклије, Косе Бокшан и Радомира Рељића.
Посебну групу у збирци сачињавају уметници који обнављају чисту геометријски апстрактну форму кроз рационални и аналитички приступ делу, као што то раде Иван Табаковић, Стојан Ћелић, Љубица Цуца Сокић, Никола Фидановски, Борко Лазески и Бора Иљовски. Сасвим по страни, остајући доследни свету маште, Оља Ивањицки и Синиша Вуковић у духу Медијале, дочаравају митолошки свет снова и фантазије, чинећи колекцију ГСЛУ богатијом и садржајнијом.
Паралелно са инсталацијама, објектима, амбијенталним поставкама, видео-радовима и сл. појављују се другачије представе слика које се отварају према новим садржајима, или се продубљују ранија истраживања духовне суштине уметности у правцу наглашеног сликарског геста и материје. Појава једне врсте новог енформела из периода осамдесетих заступљена је у делу Александра Рафајловића.
Поред тога, у збирци се налазе дела групе уметника која, по страни од иновативних појава, без обзира на актуелне нове праксе и медије, истиче пиктуралне вредности слике, као Милан Коњовић, Божа Илић, Стојан Трумић, Михајло Петров, или лирске вредности као код Грујице Лазаревића, Пеђе Милосављевића, Младена Србиновића, Здравка Мандића, или пак негује потпуно индивидуалне, самосвојне, ликовне рукописе остајући верни чистим сликарским постулатима, као Тодор Стевановић и Миодраг Рогић, заједно са новом врстом духовности која је присутна у делу Александра Цветковића.
За пола века постојања Галерије СЛУ формирана је импозантна колекција уметничких дела која тренутно броји 1.746 дела подељених по врстама материјала на пет збирки:
1. Збирка савременог сликарства (566)
2. Збирка цртежа, графика и радова на папиру (668)
3 Збирка савремене скулптуре (65)
4. Збирка нишких уметника (394)
5. Збирка нових медија (55).
Посматрајући садржај збирки у целини може се закључити да је он у директној вези са изложбеном политиком институције. Наиме, од оснивања до данас са текућих изложби су откупљивани или поклањани радови уметника који су у време настајања били показатељи актуелних, иновативних уметничких пракси. Одабрана уметничка дела из Збирке савременог сликарства не наговештавају повезаност са темама које истражују, али су као различити истраживачки процеси са различитим проблемским концепцијама уједно показатељи сарадње и колективног деловања у оквиру свог времена, пружајући значајан материјал за истраживање развоја ликовне уметности на нашим просторима. У збирци су присутни наши истакнути уметници разноврсних стилских опредељења, кроз чије радове можемо пратити део сложених кретања у сликарству ових простора седме и осме деценије, остављајући богат материјал за шира кустоска истраживања.
Радмила Костић
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Ликовна колонија Сићево 2020/2021 у Градској галерији Ужице
Изложба Сићево 2020/21 Галерије СЛУ Ниш, отворена у уторак 10.октобра у Градској галерији Ужице поводом обележавања Дана будуће Српске престонице културе, почетак је међуинституционалне сарадње две установе музејског карактера. Представљене слике, графике, цртежи и видео рад шеснаесторо учесника 57. и 58.сазива манифестације, уметника из различитих средина и генерација дају увид у актуелни тренутак, савремене тенденције и кретања у визуелној уметности наше и земаља у окружењу.
Сазив 2020. одржан је услед пандемије у другачијим, неспецифичним околностима. Почетком године пуне професионалних планова, тим Галерије имао је бројне идеје и предлоге коме упутити позив за учешће, с којим уметницима треба остварити сарадњу и чија би дела било значајно уврстити у фонд. Март је донео бројне промене не само у раду већ и у животима свих нас на глобалном нивоу. Ситуација је како је пролазило време била променљива али не и оптимистична, изложбени простори су радили уз бројна ограничења, упитно је било како ће се реализовати колонија која је подразумевала заједнички боравак уметника у истом простору, рад, дружење. Графичка радионица тог пролећа није одржана. Упркос тешкој ситуацији која се стишавала па узимала маха, лошим вестима, великом броју оболелих, тај период показао је колико су културни садржаји битни и неоходни, колико је уметност за сваког појединца важна, како је уз савремену технологију ушла у бројне домове и како су друштвене мреже и виртуелни простори постали значајна спона, начин комуникације који је отворио врата многих музеја, галерија, концертних дворана, позоришта широм света. Сићево тог 1.септембра није дочекало ликовне ствараоце, колонија је одржана виртуено. Аутори Јармила Вешовић, Никола Џафо, Данијела Фулгоси, Ивана Ивковић, Милован Панић, Наташа Дејановић и Владимир Станковић одазвали су се позиву, сагласили са новим, крајње необичним начином рада из својих домова, атељеа и комуникацијом преко камера, видео позива, мрежа. Ускраћени за боравак у аутентичном амбијенту и дијалог са природом, импресивне пределе клисуре доживели су у другачијим околностима, што је представљало посебан изазов, коме је уметничка потреба за сталним истраживањем, промишљањем и креирањем одговорила делима која су огледало тренутка, личних емоција и наратива, унутрашњих светова и околине.
Наредне године Сићево је поново сликарима, графичарима, вајарима отворило врата. Уз посебне мере опреза и ношење маски приликом појединих активности, у педесет осмом сазиву учествовали су Јелица Ашанин, Миљан Недељковић, Јован Спасић, Ђорђе Соколовски, Тара Родић, Милица Ружичић, Иван Миленковић, Милован Чикић и Драган Мијач Бриле. Поред инспиративне природе, разноврсног биљног и животињског света и брдовитих предела, несумњив је био утицај промена и правила које је пандемија унела у живот и свакодневицу, а које су уметници, на себи својствен начин, уткали у своја дела.
Радови два презентована сазива део су богатих збирки Галерије СЛУ Ниш, брижљиво формираних током више од пет деценија постојања установе. Указују на разноликост и богатство регионалне, некада јединствене сцене, на коју поред ликовно оформљених уметника средње генерације и афирмисаних аутора богатих каријера ступају млади талентовани ствараоци. Осликавају сталну потребу уметника да упркос тешким околностима истражују, стварају, постављају питања, провоцирају, подстичу промене.
Драгоцен су сегмент колекције Галерије СЛУ Ниш, не само због специфичног времена у коме су настала већ и са аспекта проучавања новије продукције и сагледавања развоја и промена у визуелној уметности једног ширег историјски и културолошки повезаног простора. Дају могућност поређења и преиспитивања значаја колонија и заједничког рада уметника.
Изложба ће бити отворена до 2. новембра.
Плуралне стратегије
изложбa Николе Антова у Димитровграду
НИКОЛА АНТОВ (1933-2019)
Ретроспективна изложба скулптура, Галерија Методи Мета Петров'' Димировград.