САЛОН 77
Aмбијентална изложба видео инсталација Револуцију сањам Анице Вучетић
Од уторка 18. августа за публику је отворена амбијентална изложба видео инсталација Револуцију сањам Анице Вучетић.
Аница Вучетић (Београд, 1962) је дипломирала и магистрирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Дуже од двадесет година ствара у домену видео арта и амбијента. Реализовала је 35 самосталних изложби у земљи и иностранству (Сао Паоло, Ахен, Хавана, Марибор, Бања Лука, Подгорица), учествовала на 130 колективних изложби. Добитница је више награда међу којима су: Награда Меморијала Надежде Петровић (2005), Политикина награде из фонда „Јарослав Рибникар“ (2008), Награда Нишког салона 20/2 (2016). Била је учесник Ликовне колоније „Сићево“ (2011). Ово је њена прва самостална изложба у Нишу.
Аница Вучетић припада кругу наших најзначајних аутора видео уметности. Њени радови подржавају естетику филма сензибилног и поетичног дискурса, психолошке основе. Стања сна, подсвесног и несвесног често су средства уметничиног метафоричног говора или мимиркија визуелизације сложених односа, супротстављених а опет нужно повезаних дуалитета свесног и подсвесног, рационалног и емотивног, интимног и колективног. Док је вода као праелемент, станиште рађања и умирања, имала улогу обједињујућег елемента неколико предходних дела (Сањам, Сажимање, Стварање...), код најновијим радовима заступљеним на изложби у Нишу, ту улогу преузима ватра односно ужерена маса. Свесна комплексности значења овог мотива уметница посебно користи његову амбивалентну симболику - ватра је и опасност, претња, разарајући елемент, деструкција (видео амбијент Између светова), али ватра као ужарено узглавље спавача у видео инсталацији Револуцију сањам је и симбол енергије, потреба за буђењем из летаргије, позив на промене. Динамика унутрашње ватре може да преобрази личност појединца упућујући га на нови пут. Свакако да наративи ових радова Анице Вучетић имају упориште у актуелним друштвеним приликама посрнуле цивилизације, која се одрекла хуманистичким начела, а један од могућих излаза је настојање сваког појединца да личним преиспитивањем да допринос колективном духовном и умном преображају.
Изложба ће трајати до 1. септембра. Радно време Салона 77 од 9-14 и 17-20 сати, понедељком затворено. Посетиоци су дужни да поштују епидемиолошке превентивне мере.
За ГСЛУ Ниш
Милица Тодоровић
Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому и Павиљону у Тврђави, а у Салону 77 – Избор из збирке нових медија.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ове године обележава 50 година постојања и рада. Значајан јубилеј Галерија ће искористити за презентацију сопствене колекције уметничких дела која тренутно има 1689 инвентарних јединица, подељених у пет збирки.
Од уторка 9. јуна 2020. за публику ће бити отворене изложбе: Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому (период 1970-2000) и Павиљону у Тврђави (период 2000 -2020), а у Салону 77 - Избор из збирке нових медија.
Од самог оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш 1970. године а у оквиру музеолошке делатности установе стваран је фонд уметничких дела на основу строгих критеријума и уз ажурно праћење актуелних кретања у савременој уметности. Данас је по свом обиму и садржају то изузето вредна колекција наше новије уметности. Фонд је формиран различитим врстама набавке: откупима са самосталних и колективних изложби одржаних у Нишу, поклонима аутора, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“ и Графичкој радионици.
Збирка савременог сликарства садржи 584 дела, врло је комплекста и разуђена, пружа увид у сложена и вишеслојна кретања у нашем сликарству од почетка седамдесетих година XX века, односно од стишавања енформела, преко нове фигурације, различитих „ретро“ стилова осамдесетих до постмодерних тенденција, ангажованог сликарства и актуелних преиспитивања статуса слике као медија условљено применом нових софистицираних технологија. Широк је генерацијски распон заступљених уметника од најстаријих (Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић, Иван Табаковић, Љубица Цуце Сокић, Милан Kоњовић, Божа Илић... ) и уметника који су током педесетих година ступила на нашу уметничку сцену ( Миодраг Мића Поповић, Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Петар Омчикус, Kоса Бокшан, Бата Михајловић, Зоран Павловић,Младен Србиновић...) преко низа потоњих генерација, до младих уметника. Изложба ће садржати избор од педесетак слика а поред поменутих уметника биће заступљена и дела Боре Иљовског, Тодора Стевановића, Радомира Дамњановића Дамњана, Радомира Рељића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Мишка Павловића,Михаела Милуновића и других.
Збирка савремене скулптуре данас има 60 дела. Најстарије скулптуре у збирци су из 1965 године (Скулптура 23 - Ота Лога и Агресивна форма - Зорана Петровића која је редак пример енформел скулптуре у нашој уметности). У приличној мери збирка рефлектује паралелно егзистирајуће често и дијаметрално супротне правце у развоју скулпторске мисли код нас од класичног фигуративног приступа ( Радмила Граовац, Никола Kока Јанковић,Никола Вукосављевић), фигуралне стилизације различитих типова (Светомир Арсић Басара, Ђорђије Црнчевић, Анте Мариновић, Бранко Ружић) преко биоморфних и органских облика (Милија Глишић, Јован Kратохвил, Делија Правачки, Драган Дробњак,Мира Јуришић), геометријске стилизације (Александар Зарин, Момчило Kрковић) до скулптура ангажованог контекста које садрже фитбек актуелне стварности (Мрђан Бајић, Габијел Глид, Рајко Попивода, Здравко Јоксимовић) или потврђују промене у онтолошком статусу скулптуре, односно њену трансформацију у просторна и објектна уметничка дела приближавајући је другим медијима (Kоста Богдановић, Гордана Kаљановић Одановић, Никола Пешић, Марко Црнобрња). На изложби ће бити заступљено 27 скулптура поменутих аутора.
Збирка фотографије и нових медија је најмлађа самим тим и најмалобројнија збирка у колекцији ГСЛУ Ниш, чине је 47 дела превасходно домаћих аутора. Kако су од средине деведесетих година, код нас, промене у уметности биле праћене и интензивнијим истраживањима на пољу медијске презентације, стицали су се услови за рапиднију попуну ове збирке, која се одвијала током двехиљадитих. Нагласак на развоју ове збирке у највећој мери, односи се на откуп референтних дела. Изложбу чини избор од 12 радова међу којима су дела Душана Оташевића, Чедомира Васића, Анице Вучетић, Зорана Насковског, Слободанке Ступар, Ђорђа Одановића и др.
Аутори изложби су кустоси ГСЛУ Ниш: Радмила Kостић, Милица Тодоровић и Милан Ристић.
Изложбе ће трајати до 5. јула. Прво вођење кроз изложбу биће у петак, 12 јуна.
Током наредних месеци посебним изложбама биће представљене и остале збирке: Збирка графика,цртежа и радова на папиру (садржи 607 дела) као и Збирка дела ликовних уметника Ниша (372 дела).
