САЛОН 77

Зоран Насковски ''Мандала и крст''

Галерија савремене ликовне уметности Ниш Вас позива на отварање изложбе

Зорана Насковског

Мандала и крст / преко видљивог / 2015 – 2021

28.09 – 15.10.2021

Салон 77

 

Уметник Зоран Насковски у Салону 77 (Бали-бегова џамија) представља наставак свог вишегодишњег пројекта Мандала и Крст који је са различитим поднасловима до сада представљен у два дислоцирана простора. Прво јавно представљање, под насловом Мандала и крст / збогом оружије (2014) реферисало је на рат и културу сећања, и  друго Мандала и крст / замрачење, избеглице и економско коцкање (2015), у време ескалације избегличке кризе, било је на изложбama одржаним у Центру за културну деконтаминацију. Пројекат је у свом проширеном издању представљен под називом Мандала и крст / документи 2015 - 2018 у галерији Мењачница Goethe института у Београду (2018). Салон 77 у Нишу представља трећи дислоцирани простор у којем ће бити постављена инсталација која укључује документе, артефакте, видео, објекте и звук, као и перформанс Lenhart Tapes-а и Тијане Станковић на дан отварања.

Пројекат Мандала и крст, представља отворену платформу за преиспитивање политика слика у простору између видљивог и невидљивог, путем анализе новоуспостављених односа и релација у свету, кроз призму стварања нових линија разграничења између европског и неевропског поретка и контекста. Измештањем медијске пажње са ових догађаја, прикривена је и реалност додатног затварања граница у време пандемијске кризе узроковане појавом вируса Ковид-19. Овај проблем додатно је продубљен системским насиљем, увођењем нових ограничења, изградњом ограда и зидова као и јачањем деснице и популизма. У времену све веће фрагментације народа и култура, али и појачаног дигиталног надзора, непостојање глобалних програма за разумевање и решење проблема, сужава простор за деловање унутар рестриктивних система и усмерава угрожене појединце и групе за изналажење алтернатива у највећем делу света. Кроз чин нестајања (и појављивања), у просторима између старог и новог, дигиталног и аналогног, физичког и виртуелног они проналазе могућност опстанка у данашњем пост-дигиталном свету.

Изложбом Мандала и крст / преко видљивог / 2015 - 2021, Насковски указује на те околности и могућности преласка које се граде кроз низ фрагментираних делова инсталације у простору, као и у акустичком трагу у свом путу ка тачки нестајања. Изложба је конципирана као отворени процес, који охрабрује посетиоце да на слободан и личан начин покушају да успоставе везе између низа информација, артефаката, објеката и медијских садржаја, док ће током трајања изложбе бити постепено додаване дидактичке табле са објашњењима у вези појединачних сегмената инсталације.

Дугорочни циљ пројекта Мандала и крст је стварање архива и отворене платформе који нуде могућност за активно деловање, као и за боље сагледавање овог проблема који ће дуго бити актуелан у 21. веку.

Зоран Насковски је концептуални и медијски уметник. Његов рад и истраживања обухватају праксе авангардне и савремене уметности, критику манипулација слика и информација, политичко и економско насиље, институционалну критику. Ради у области визуелних уметности у широком распону медија који укључују сликарство, видео, инсталацију, перформанс, фотографију, звук, као и интернет пројекте. Радови Насковског излагани су на домаћој уметничкој сцени, као и на међународним изложбама у музејима и институцијама као што су Whitney музеј у Њујорку, Andy Warhol музеј у Питсбургу, Berkeley музеј у Берклију, Wexner Center у Охају, Tate музеј у Лондону, Center Georges Pompidou у Паризу, n.b.k у Берлину, Fridericianum музеј у Каселу, Kunsthalle Wien у Бечу, Ludwig музеј у Будимпешти итд. Учествовао је 2007. године на централној изложби 52. Бијенала у Венецији Think with the Senses - Feel with the Mind. Art in the present Tense. Добитник је више значајних награда, Меморијала Надежда Петровић у Чачку (1996), годишње изложбе Центра за савремену уметност Београд (1997), 44. Октобарског салона (2003) и 47. Октобарског салона (2006), као и Политикине награде за најбољу изложбу у 2020. години

Изложба Мандала и крст / преко видљивог / 2015 - 2021 биће отворена перформансом Lenhart Tapes-а и Тијане Станковић, 28. септембра у 19 часова.Кустос изложбе је историчар уметности Дејан Васић.

Изложба је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

 

Foto: Vladimir Opsenica


Давуд Турковић

Сликарство Давуда Турковића има карактер интимне исповести романтичарског призвука. Фотографије из личног и породичног албума уметник користи као почетне предлошке за свој рад. Интерпретацијом постојеће стварности креира нову реалност, остварену уметничким средствима.

Применом миметичке и фигуративне лексике Турковић задржава субјективан однос према особама непосредног окружења, а свестан датости актуелног тренутка, не третира их са јасним портретним карактеристикама већ са блурираним  лицима, чиме истовремено даје могућност поливалентним  тумачењима. Посмартач у овој одлуци може препознати, с једне стране, жељу уметника да их остави у „заштићеној“ зони приватности а с друге стране, може наслутити и намеру да их промовише у неперсонализоване симболе сећања на једно време које треба спасити од заборава, време безбрижности и искрене радости.

Кохерентним ликовним рукописом, преферирајући примену  класичне сликарске технологије, Давуд Турковић детаљно промишља своја дела у естетичкој равни. Не задржавајући се на разради детаља, често у дефинисању делова ентеријера и екстеријера, форму своди на основну архитектонику облика. Колоритом који почива на оркестрацији углавном топлих боја са финим валерским ткањима често окера и умбре, остварује поетичну атмосфере  пуну сете и носталгичности

Слике Давуда Турковића не бљеште бојом или страшћу потеза, већ исконском осетљивошћу и осећајношћу. Свет његових слика је дубоко искрен и личан а опет близак свима нама, наводи нас на промишљања о суштинским егзистенцијалним питањима постојања, о лепоти живљења али и о неминовности промена и коначности трајања.

Давуд Турковић је основне студије завршио на Државном универзитету у Новом Пазару (2018) а мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тренутно је на другој години докторских уметничких студија на ФЛУ у Београду. Самостално излагао у Новом Саду, Београду и Новом Пазару.

Изложба у Нишу трајаће до 5. септембра.

Посетиоци су дужни да поштују прописане епидемиолошке мере.

 

https://youtu.be/Pw-D0lh6VE8


ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ

Ирена Келечевић: ПРИЧА БАЛИ БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ

– Изложба цртежа и инсталација – САЛОН 77

27. јул – 8. август

… Различита времена, различити људи и догађаји. Центар збивања – Бали Бегова Џамија. Место сусрета, испуњених или неиспињених очекивања. Све пролазно, изгубљено или ипак негде записано. На први поглед само је облик ту. Унутар тврђаве. Важност места је одавно одредена. С времена на време преиспитивана. Помаже и понека писана реч. Да разумемо – где смо и шта даље. Библиотека. Једва видљива. Неразумљива у својој форми, али присутна. Негде измеду реалног и имагинарног. Без почетка и краја…  /реч аутора/

Уметнички пројекат Ирене Келечевић заснован је на наративима узетим из прошлости  који су у форми  отворене ситуације повезани са садашњим тренутком. У центру визуелних истраживања је значењски идентитет  нишке тврђаве и објеката у њој некад и сад који су у неколико сегмената приказани кроз цртеж, текст и инсталацију .

Уводећи више врста ликовног говора преиспитује, анализира прошлост и садашњост крећући се  са невероватном лакоћом,  по ходницима прошлости, маште и сновиђења, а потом се враћа у тренутке садашњости успостављајући чудновате, маштовите интеракције.

Односи већ постојеће форме и њене трансформације отварају тајновите  релације, преклапајући имагинарано и реално у нови ниво проецесуалности.Одабирући цртеж као примарни модус изражавања сублимира  сензације, емоције, прати ток мисли  заједно са писаном  речи /писаном директно  по зиду објекта/ и просторном инсталацијом  формирајући једну упечатљиву целину.

Доживљај времена и простора  настаје као продукт  сопствених опсервација  које се формирају  на лицу места  кроз отворен, динамичан процес. Идејни концепт је заснован на наменским интервенцијама у простору –имајућí у виду конкретно простор Бали- Бегове дзамије,  комбинујући  вешто аутентичну историографију и личну имагинацију као идеограм  за увек нова  и нова исчитавања.   Артикулишући комплексне  односе и асоцијације многозначним трансформацијама иковног говора  Ирена Келечевић креира особену поетику која  поседује изражени сензибилитет цртача, истраживача и аналитичара захтевајући дубља, сложенија тумачења.

*** Ирена Келечвић живи и ради у Београду. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003 редовно излаже, реализујући уметничке пројеке у галеријском и јавном простору у земљи и иностранству. У свом раду истражује лични простор и његове везе са јавним простором, који се појављује као продукт друштвене праксе, будући да је коришћен, окупиран и трансформисан свакодневним активностима.

Самосталне излагала у Београду, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Инсбруку /Аустрија/ петнаест пута и по први пут сада у Нишу.

https://youtu.be/4dRWuPKqEQY


Предраг Царановић

8 - 25. jula 2021.

Предраг Царановић (Кладово, 1955) је дипломирао 1980. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Изложбену активност  почео je током студија. Члан је УЛУС-а од 1974. Био је  хонорарни кустос у СКЦ-у, Галерији САНУ, Бибљиотеци града Београда и виши кустос у Музеју савремене уметности у Београду до 2000 године, након чега  поново излаже. Реализовао је једанаест самосталних изложби, учествовао на тридесетак  колективних изложби на свим континентима.

Члан је Интернационалног и Европског удружења уметника асамблажа и колажа.

Добитник је  награде Моше Пијаде (1980), награде УЛУС-а за проширене медије (2003), награде „Илија Милосављевић Коларац“ за најбољу изложбу у сезони 2013/14

Доминантно се бави скулптуром, негујући специфичан приступ овом медију кроз асамблаже и  редимеде ( ready made). Користи старе, нађене и сакупљани предмете  које међусобно колаажира и монтира  у новонастале вајарске творевине или их са минималним готово занатским интервенцијама „рециклира“ и излаже дајући им карактер уметничког дела. У контексту његових радова препознајемо алузију на различите теме свакодневице којима уметник приступа са дозом ироније и сарказма. На свом семантичком нивоу Царановићева дела потврђују трајно бављење питањем феноменологије уметничког дела и визуелне представе као историјског трага.

Изложба у Нишу је мотивски јединствена целина, готово збирка из уметникове личне колекције одбачених, игром случаја набављених предмета.Чине је металне кецеље са кожним ремењем које су некада користили месари у кланицама. „Постављене на зид галерије оне делују и својом пуком незначењском материјалношћу, као и свом индексичном природом, као места физичког уписа различитих контекста кроз које су прошле, те и као окидачи за активирање различитих симболичких садржаја и имагинарних пројекција“ – пише у предговору каталога изложбе ликовни критичар Стеван Вуковић.

Препознајући неискоришћене естетске попенцијале (тактилне вредности, богата структура, изразита материјалност) предмета који су имали пре свега утилитарну функцију, Царановић им дарује нови живот, трансформишући их у уметничка дела новог значења и додатних симболичних вредности.

Кустос изложбе Милица Тодоровић.

https://youtu.be/fhYTFQ76sH4

 


ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:  ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА

15. јун - 4. јул 2021.

Балша Рајчевић је уметник широког стваралачког распона: вајар, сликар, ликовни критичар и писац. Као уметник склон истраживањима Балша Рајчевић анализира, проучава, гради уравнотежене пластичне форме које се топе и разливају спајајући на особен начин геометријско и органско. Пратећи снажне пластичне инстинкте и властита рационална промишљања  транформише, сажима  елементе пластике, архитектуре и сликарства до саме суштине форме.

Савремена пластичка осетљивост  Балше Рајчевића, поред  наведеног долази до изражаја и у одабиру и комбиновању различитих  материјала као што су дрво, такозвана жбука сачињена од струготине и дуфикса, индустријски лакови и сл.

Зрео, однегова ликовни израз формирао се постепено као производ личне митологије, спонтане маштовитости и инвентивности.

Сведене, загонетне форме у процесу настанка попримају лирски карактер наговештавајући метафорична и алегоријска значења. Креирајући аутентичан уметнички говор Балша Рајчевић је уметник чије дело захтева вишеслојно уметничко и поетско ишчитавање дајући значајан допринос нашој и светској уметности.

Балша Рајчевић, академик (члан Европске Академије наука), академски вајар, сликар, историчар уметности (ликовни критичар) и песник, рођен је 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности (вајарски  одсек) 1965. у Београду  и  Историју уметности  на  Филозофском факултету, такође  у Београду , на ком је и магистрирао 1976. Објавио је преко 800 ликовних критика и 37 књига:  углавном поезије (24), више књига прича, један роман, једну књигу поетских огледа, као и шест књига из области историје уметности, углавном сабраних есеја и критика о ликовној уметности.

Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Добитник је бројних угледних награда за ликовну уметност (24), али и за књижевност (11). Ликовна дела му се налазе у колекцијама више музеја и модерних галерија. Такође, ликовним делима је предсатављен на бројним селекцијским, ауторским изложбама српских ликовних критичара и теоретичара уметности. До сада је излагао на преко шесдесет самосталних и око 500 групних изложби.

2004. је објављена монографија о скулптурама Балше Рајчевића, а 2014. књига Критике о књижевном делу Балше Рајчевића, у књизи су представљени текстови о Рајчевићу четрдесетак угледних књижевних критичара, теоретичара књижевности и песника. Године 2016. објављена је студијска књига: Слободан Блажов Ђуровић: Песник призван из непостојања (Одлике поетике Балше Рајчевића).

Објављене су и две књиге изабраних песама Балше Рајчевића: 2001.

Балша Рајчевић  је члан Удружења  ликовних уметника Србије, УЛУПУДС – а, Удружења књижевника Србије, као и Међународног  Удружења ликовних критичара. Поезија и проза превођене су му на енглески, француски и македонски језик.

кустос изложбе Радмила Костић

https://www.youtube.com/watch?v=81t_vZzeN8s

 


ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ

ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ

27. мај - 12. јун 2021. године

 

Марија Здравковић (Београд, 1980) је дипломирала сликарство (2010) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским уметничким студијама сликарства на ФЛУ у Београду. Самостално излагала око шест пута у Београду, Новом Саду, Руми.

Учесник је резиденциалног програма GloArt у месту Ланакен у Белгији, 2016. године. Била је сарадник и асистент норвешке уметнице Лив Кристин Холмберг на перформансима The Lost Humanity и Les Tenebre, који су у периоду од 2012 до 2018. извођени у Норвешкој. Као сарадник норвешког уредника Трулс Лие 2014. учествује на Међународном Фестивалу документарног филма Cinema Vérité u Техерану. Радила је и као асистент и сарадник на реализацији документарног филма Significance of freedom 2014.Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.

На изложби су заступљена дела из последњег циклуса на којима се препознаје цвеће као основни мотив, али које ауторка користи као симбол, метафору не би ли изразила своја осећања.То потврђује и текст Милана Ристића:

„Цвеће. Студије и пројекције његове орочене лепоте и бујања, тог тока коме уметница сведочи и који је инспирише на сањалачки поглед на живот. Поглед који јој је изборио време отклона, у коме поступно градећи слику промишља своју свакодневицу и у њој места која траже други поглед или трајни запис.

Слике цвећа Марије Здравковић отворене су за учитавања утиска и значења, али свакако носе индекс мануелног стварања, процесуалности и личног емотивног учешћа ауторке. Стога изложба у Салону 77 представља прилику за ројење погледа на цветање и свега што се с тим може довести у везу.

Метрика животног потенцијала, од пупења до сушења и распада, цикличност живе активности и хибернације, дана и ноћи, живота и смрти, опет, свеобухватност трајања природе у материјалном и духовном смислу, делегирали су мотив цвећа за дугорочну осу бављења сликарке Марије Здравковић. Претпоставка ових катагорија може условити суздржанији однос према стварности или, напротив, грч хтења у тренутку трајања. Извесност цветања и неизвесност опажања референце су глобалног тренутака.“

 

https://youtu.be/UoIvszWH9vI


Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„

Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„  од  7.маја  у нишком  САЛОНУ  77  представља наставак  визуелних истраживања  ауторке кроз инсталацију, видео рад и просторни колаж.

Изложба  представља аутобиографску персонификацију живота једног емигранта кроз  визуелизацију свежих,  креативних идеја прелазећи са невероватном лакоћом из једног медија у други.

Истанчаним сензибилитетом  Лидија Антанасијевић сугерише напетости  свакодневног живота  упуштајући се у вечито трагање  за идентитетом  формирајући асоцијативну, убедљиву поетику. Комбиновањем   различитих медија на индиректан, софистициран начин износи своја размишљања  о геополитичким променама  на нашим просторима, промени граница и миграцији становништва после 1991. године. Изражавајући властита емотивна стања  и дирљиву унутрашњу борбу  наговештава сву сложеност  двоструког живота, сусрет са двоструким  менталитетом, отуђеношћу и континуирану жељу  за припадањем.

... Целокупно њено стваралаштво носи прерогативе авангардног јер се суштински, тихо и постојано  односи бунтовно према устаљеним, увреженим поставкама идеолошког и друштвеног, али и уметничког и родног. Међутим, та оспоравања она не изриче гласно и манифестно, већ перманентно, тихо и интимно, кроз иноваторске подухвате унутар свога рада.....наводи у тексту за каталог Ирина Суботић.

Изложба је осмишљена  је специјално за простор  нишког Салона 77.

Лидија Антанасијевић ( 1961. Београд ) дипломирала 1988. године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графике, у класи проф. Бошка Карановића. На истом факултету 1991. године магистрирала у класи проф. Марка Крсмановића. Члан је УЛУС-а. од 1991. Живи и ради у Лондону.

Самостално је излагала у Београду, Љубљани, Глазгову,(Шкотска), Лондону,(Енглеска), Алкмару,(Холандија), СиАн , (Кина), и  Нишу.

Учествовала је на  више од осамдесет колективних изложби у земљи и ностранству.

Добитник је више значајних награда од којих су значајније: Златна игла за графику, Пролећна изложба УЛУС-а, Београд  /2019/; Мали печат Графичког колектива, Београд /2014/; Три најбоља рада, 1. Међународни бијенале мале графике, Џакарта, Индонезија /2014/; Друга награда, 6. Еx-Yu  конкурс за графику, Београд /2012 /; Награда Центра за графику и визуелна истраживања, 5. Међународни бијенале графике, Београд / 1998 /; Сребрна медаља, 1. Међународна изложба минијатуре жена уметница, Стокхолм /1997/; John Purcell Paper Prize, Отворена изложба Лондонске графичке радионице, Лондон /1997/; Почасна награда, 1. Међународна изложба мале графике, Стокхолм/ 1996/ Почасна награда, 13. Међународни бијенале графике, Ибица, Шпанија /1994/; Велики печат Графичког колектива, Београд /1994/; Изложба месеца, Избор ликовних критичара Студија Б, Београд /1991/

Лидија Антанасијевић је одржала многа уметничка гостовања и предавања по позиву у  Србији, Кини, Америци,Норвешкој, Великој Британији, Холандији...

Кустос изложбе Радмила Костић.

Изложба ће уз поштовање епидемиолошких мера трајати до 26. маја.

 

https://youtu.be/ZdanYGYVHkU

 

 

 

 


Горан Делић „Лествице“

Амбијентана поставка „Лестивице“

Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA.  Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.

Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности представља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.

Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа.

Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, ова поставка носи снажан еколошки ангажман. Такође, овом изложбом уметник гради позицију новог сагледавања властите интиме. Упути његове личне стварности текућим глобалним проблемима односе се на ревизију процедура које су у примени. Ова мисао је најпрезентнија у сегменту Делићеве поставке под називом Прање, где је сарадник на видеу уметник Ивица Стошић. Осим тога, овај сегмент директно реферише на историју задања галерије, чиме се питања јавне својине и интереса подижу до планетарног нивоа.

Делићеву поставку чине кошмарни и усхићујући симболи стварности, који публици постављају питања: да ли је рођење смрти и смрт рођења, јесмо ли спремни за светлост краја или живота и имамо ли воље да се ослободимо баласта и трајању приуштимо различите боје.

Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.

Изложба ће трајати до 3. маја.


Данијела Димитријевић - изложба графика

Галерија савремене ликовне уметности представља уметницу из Ниша Данијелу Димитријевић изложбом графика у техникама колаграфије и линореза у Салону 77 у нишкој тврђави.
Данијела Димитријевић је рођена у Нишу 1989. године. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Нишу, а потом и магистрирала на истом Факултету. Самостално је излагала у Новом Саду и Нишу, а групно је излагала на више од 40 изложби у земљи и иностранству.
Данијела Димитријевић свој идејни концепт заснива на анализи односа облика и материје, времена и простора, наглашавјући сложену динамику процеса духовно-физичких промена у свету који нас окружује. Кроз доживљај природе, односно анализу микро света који користи као симбол пролазности материје, уметница проналази сопствене наративе у којима се органско и апстрактно преклапају/трансформишу, алудирајући на феномене настајања и нестајања. Сведеним, асоцијативим облицима, богатом текстуром и свежим акцентима боја, као делом сопствене ликовне иконографије, Данијела Димитријевић интерпретира органски свет промена. У фокусу интересовања су фрагменти стења или фосилни остаци прекривени патином времена, којима на сугестиван начин бележи сетна, меланхолична осећања пролазности.
Уносећи у целокупну ликовну креацију део сетних размишљања и носталгичних расположења, на себи својствен начин дефинише процесе промене материје кроз које провејава сенка прошлих времена.
Изградивши властити пут у нашој савременој ликовној пракси наставља да трага, анализира, експериментише са графичким техникама и чистим, сликарским законитостима, формирајући занимљивa ликовнa остварења.
Изложба ће трајати до 13 априла. Радно време Салона 77 је од 12 до 17 часова, свим данима осим понедељка.