АКТУЕЛНО

Надежда Петровић: без боје

Изложба цртежа из колекције Народног музеја Србије под називом Надежда Петровић: без боје, ауторке Евгеније Блануше, музејског саветника. У жељи да упозна публику са цртачким опусом родоначелнице српске модерне уметности, Галерија поставком радова насталих у периоду од 1894. до 1912. године у Београду, на студијским путовањима по Србији и у Риму, наставља обележавање јубилеја 150 година рођења Надежде Петровић.
Изложена дела представљају значајно сведчанство о њеном цртачком умећу, сликарском напредовању, запажању и мотивима који су је интересовали. Према речима ауторке, не могу се извући из контекста целокупног стваралаштва, првенствено сликарства, по којем је Надежда то што јесте - један од најзначајнијих српских сликара не само времена у којем је радила, већ и читавог 20. века. Својим истраживањем Блануша је обухватила све цртеже који се чувају у Народном музеју Србије, групишући их у три целине. Прву чине скице и необавезне белешке, настајале без претходног планирања, спонтано, без трага експресивности својственог за њен сликарски потез. Другој групи припадају цртежи са студија, који показују да је, следећи педагошке захтеве својих професора достигла завидно умеће у академском начину цртања. Трећа група је  посебна целина, издвајаја се од остатка њеног цртачког опуса, и фигуративно може се рећи да су блиски графичком експресионизму.
Цртежи Надежде Петровић одликују се деликатношћу која открива тајанствени аспект стварности, где се према тумачењу ауторке „све и ништа сусрећу и прожимају, па су с једне стране потпуно испуњени графичким формама, а са друге су сведеног графичког репертоара“.  У односу на сликарска остварења, која одишу богатим колоритом и снажном енергијом, Надеждине цртеже одликују  нежни тонови и суптилност у изведби.
Изложба ће за публику бити отворена до 23. фебруара.

by Nebojsa

Нишки цртеж - Надеждиним путем

Изложба се приређује под симболичним називом Надеждиним путем и посвећена је обележавању значајног јубилеја – 150 година од рођења наше познате сликарке Надежде Петровић (1873-1915).
Изложбу чине радови 52 уметника широког генерацијског распона из многих градова Србије. Вођени уважавањем и емотивним линијама односа према Надежди Петровић, услед доброг познавања њеног живота и дела, аутори имају различите личне приступе које дефинишу разрађеном цртачком семантиком, поштујући властити уметнички интегритет и ликовни израз.
Поједини уметници спознају изражајне карактеристике  личности Надежде Петровић посредно их саопштавајући преко цитата њене чувене портретне фотографије из 1909. године. Други, у њима својствене пејзажне мотиве и амбијенталне призоре синтетишу силуетни приказ Надежде Петровић. Бројна је група уметника којима је опус чувене уметнице полазни креативни импулс. Они или на различите начине и у личном маниру парафразирају нека од њених чувених дела или негују жанровску блискост са њом евидентну у склоности ка пејзажу или портрету. Поједини уметници алудирају на Надеждина интересовања за културну и уметничку баштину, етно традицију и фолклорне мотиве док други на нивоу симбола и метафора говоре о њој. Дисперзивна су концепти, идејне опсервације и ликовне елаборације али је заједнички именитељ свих радова контекстуална блискост  са Надеждом Петровић, прожета осећањем поштовања њене улоге у нашој историји и цењења њеног доприноса српској модерној уметности.

Надежда Петровић је свој професионални и животни пут обележила бројним активностима. Била је пре свега сликарка али и наставница цртања, организаторка изложби, ликовни критичар. Учествовала је у хуманитарним акцијама, залагала се за еманципацију жена, за ослобођење и културно уједињење јужних словена. Била је прва жена ратни фотограф и добровољна болничарка у Балканским и Првом светском рату. Животне околности су је повремено доводиле до Ниша.  Добро је познавала овдашње прилике, аутентичне природне лепоте, ентолошке особености... што је резултирало одлуком да 1905. године у селу Сићеву реализује своју идеју о Југословенској уметничкој колонији. Био је то први пример на Балкану заједничког рада уметника у природи.  Надежда Петровић је тако граду Нишу оставила значајну тековину и дала додатни разлог да се са посебном пажњом негује сећање на њу.Изложба Надеждиним путем је својеврсни омаж савремених уметника према изузетној претходници. Неки од заступљених уметника су: Ђуро Радоњић, Александар Младеновић Лека, Братислав Башић, Јелена Шалинић, Љиљана Шуњеварић, Бојан Оташевић, Зоран Костић, Јелена Петровић Луковић, Елизабета Маторкић Бисенић...

Изложба ће трајати до 20. фебруара.

by Nebojsa

СИЋЕВО 20/21, Галерија Методи Мета Петров

Галерија Методи Мета Петров
Изложба 59. и 60. сазива ликовне колоније ,,Сићево’’
У лето 1905. године у селу Сићево одржана је једина радна кампања Прве југословенске уметничке колоније. Нажалост, бурна историјска догађања прекинула су заједничко деловање ових уметника, али и значај њиховог окупљања и индивидуални уметнички ауторитет њених чланова учинили су да Сићево буде трајно обележено на мапи домаће културе. Југословенске вреднисти које су заступали уметници окупљени око Надежде Петровић, чињеница да се први на Балкану заједнички рад уметника у пленеру одиграо управо у Сићеву и појачана потреба за ликовним програмима, резултирали спремношћу да се 1964. године оснује Ликовна колонија ,,Сићево’’. Од тада се Колонија кроз годишње, десетодневне сазиве одржава у континуитету. Изложба сазива такође су одржаване једном годишње, а новина бијеналног излагања дела насталих у њеним оквирима уведена је 2021. године.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године носилац рада Колоније, кроз послове непосредне организације годишњих сазива, чувања, заштите, проучавања и презентације дела насталих у оквирима њених одржавања.
Шездесет одржаних годишњих сазива и изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније ,,Сићево’’ разлог су сажетог подсећања на њено оснивање. Ово је друга изложба Колоније у досадашњој пракси установе којом се обједињују дела два сазива. Наиме, пандемијске околности 2020. и 2021. године навеле су на овај искорак, који је резултирао програмом који атрактивније и примерније одржава дисперзивност уметничког тренутка. На тај начин је дошло до актуелизације излагачке политике организатора која је сада на снази.
Учесници сазива из 2022. године су Лидија Антанасијевић, Зоран Вељковић, Милорад Младеновић, Александар Павићевић, Страхил Петровски, Драго Симић, Цветка Хојник и
Љиљана Шуњеварић.
Учесници сазива из 2023. година су Милан Видојковић, ДИМ ТИМ (Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић), Кјунџу Ким,
Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић, Дејмон Коварски и Мирољуб Филиповић.
Галерија СЛУ, Ниш
Милан Ристић

by Nebojsa

Ауторско вођење

Позивамо вас да последњег дана изложбе Надежда Петровић: Модерност и нација, у петак 5. јануара 2024. године у 13 сати у Павиљону у Тврђави присуствујете ауторском вођењу проф.др Игора Борозана, редовног професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Изложбу је у част значајног националног јубилеја, стотину педесет година од рођења чувене сликарке, Галерија савремене ликовне уметности Ниш приредила у сарадњи са Народним музејом Србије.

Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресинистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.

Изложба аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, редовних професора Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у Нишу је приређена уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду, Музеју савремене умјетности Репблике српске у Бањалуци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку.

Током предстојећих празника дела Надежде Петровић у Павиљону у Тврђави публика ће моћи да види сваког дана осим 1. јануара од 10-18 сати, а у недељу 31. децембра од 10-14 сати.

Галерија СЛУ Ниш

by Nebojsa

Срећни празници!

by Nebojsa

Обавештење

Свечано отварање изложбе "Нишки цртеж" планирано за 21. децембар, због тренутне немогућности коришћења Официрског дома, биће ОДЛОЖЕНО.

О новом датуму ћемо вас благовремено обавестити.

by Nebojsa

ЗАПИСНИК селекционе комисије

Изложба Нишки цртеж 2023
НАДЕЖДИНИМ ПУТЕМ

З А П И С Н И К селекционе комисије

Комисија у саставу: дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић, дипломирани сликар, кустос Милан Ристић и историчар уметности, музејски саветник Милица Тодоровић је након детаљног прегледавања радова 60 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Надеждиним путем, ценећи ликовну вредност дела и поштовање задате теме, за излагање изабрао радове следећих уметника:

Братислав Башић, Зоран Костић, Никола Марковић, Антеа Аризановић Мутаовић, Мирон Мутаовић, Александар Младеновић Лека, Елизабета Маторкић Бисенић, Ђуро Радоњић, Јелена Шалинић Терзић, Бојан Оташевић, Јована Ђорђевић, Стеван Китић, Јелена Китић, Миљана Раденковић, Марина Живковић, Александра Милутиновић,Урош Милинчић, Софија Миловановић, Александра Стојановић, Даница Максимовић, Владо Њаради, Теодора Мицић, Анђела Мицић, Исидора Јанчић, Вадица Ристић, Зоран Илић, Радован Станојевић, Наташа Станојевић Александра Павловић, Влада Ранђеловић, Сузана Милојевић, Милован Пенков, Живорад Јовановић, Славко Луковић, Јелена Петровић Луковић, Невена Мишковић Бошковић, Ана Цвејић, Срећко Здравковић, Милорад Степанов, Милица Антонијевић, Јован Спасић, Александар Спасић, Маја Сироватка, Миа Манић, Мишо Филиповац, Катарина Мијатовић, Теодора Николић, Драгана Младеновић, Катарина Недељковић, Маја Мрдаковић.

Због просторних органићења од већине уметника изабран је по један рад.

by Nebojsa

Надежда Петровић: Модерност и нација

Надежда Петровић: Модерност и нација је отворена у уторак 5. децембра у Павиљону у Тврђави. Изложбу  аутора проф. др Лидије Мереник и проф.др Игора Борозана, Галерија приређује у сарадњи са Народним музејом Србије у част значајног националног јубилеја стотину педесет година од рођења чувене сликарке.

Поставка у Уметничком павиљону обухвата репрезентативни избор педесет дела родоначелнице српске модерне уметности из колекција четири установе: Народног музеја Србије, Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, Спомен - збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду. На целовит и свеобухватан начин, осмишљена у складу са водећим темама и мотивима, кроз хронолошко-тематске целине, даје увид у развој и ликовно стваралаштво  Надежде Петровић од њених најранијих минхенских дана, слика земље и народа, импресионистичких епизода и националног наратива до париског и ратног периода.

Широј јавности позната и као једна од оснивача Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници, истакнута српска уметница бавила се ликовном критиком, педагошким радом и у историји оставила траг као друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, авангардним приступом, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а хуманост и патриотизам исказала као ратна болничарка у Балканским и Великом рату. Изложба Модерност и нација прилика је да публика сликарку упозна и као прву српску фотографкињу.

Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – шездесет одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905. у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонија, претеча данашње Сићевачке колоније, која се последњих шест деценија одржава у континуитету и значајна је за формирање и богаћење фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.

Током свог не тако дугог живота, једна од најзначајнијих актерки српске ликовне сцене с почетка прошлог века, стваралаштвом и друштвеним ангажманом повезала је више средина: родни Чачак, Минхен у коме је стицала и усавршавала сликарске вештине, Италију и Француску колевке уметности у културе, Ниш коме је завештала најстарију колонију на Балкану и Ваљево у коме је преминула. У Србију с почетка прошлог века донела је модеран приступ сликаству, модерним обележила националну уметност.

Изложба у у Нишу приређује се уз подршку Града Ниша и Министарства културе Републике Србије након представљања публици у Народном музеју Србије у Београду,  Музеју савремене умјетности Републике српске у Бања Луци, Галерији Божидар Јакац у Костањевици на Крки и Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку и биће отворена за јавност до 5. јануара 2024. године.

by Nebojsa

НИШКИ САЛОН 12/2

Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)

23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2

НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.

Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.

Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.

 

Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.

 

Жири у саставу: Наташа Дрча - историчар уметности, виши кустос, мр. Перица Донков – професор на ФУ у Нишу и Милица Тодоровић – историчар уметности, музејски саветник једногласно је донео одлуку да награду 8. Нишког салона додели Дуњи Трутин за просторну скулпторалну инсталацију под називом "Подскуп 2".
Образложење жирија:
Уметница на врло убедљив начин конкретне призоре прожете активним менталним и емотивним релацијама уздиже на ниво ванвременског. Савремени идејни концепт материјализује супериорно и изразито сугестивно применом класичног скулпторског поступка у нестандардном вајарском материјалу.

by Nebojsa

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела

Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.

Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.

У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.

Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.

Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.

https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg

by Nebojsa