АКТУЕЛНО
ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2025.
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2025. ГОДИНЕ
У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
- Павиљон у Тврђави (220м2) за 6 термина током године
- Салон 77 у Тврђави (64м2) за 8 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима.
Пријава треба да садржи:
кратку биографију
опис пројекта односно изложбе
визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 23. јуна 2024. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs најкасније до 20. јула.
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ
МИЛОРАД БАТА МИХАИЛОВИЋ - ПРВА ПАРИСКА ДЕЦЕНИЈА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе дела сликара и академика Милорада Бате Михаиловића (1923-2011) у четвртак 30.маја у 20 сати - Павиљон у Тврђави. Изложбу под називом Прва париска деценија Милорада Бате Михаиловића, ауторке Софије Ж. Миленковић, Галерија СЛУ приређује у сарадњи са Галеријом Рима и Фондацијом Милорад Бата Михајиловић, а поводом великог јубилеја, стогодишњице рођења истакнутог уметника.
На изложби ће бити приказана нека од најзначајнијих дела Михаиловићеве прве париске деценије, међу којима и новооткривени радови, који ће први пут у Нишу бити представљени домаћој јавности.
Милорад Бата Михаиловић рођен је у Панчеву 1923.године. Студије на Академији ликовних уметности у Београду започео је 1946.године, да би их након боравка у Задру и рада у оквиру неформалне групе студената познате као Задарска група, напустио две године касније и наставио рад самостално. У сасвим раном периоду Михаиловићевим сликама превладава фигура, најчешће кроз жанр портрета, аутопортрета и групних портрета, као и урбани пејзажи, међу којима се посебно истичу београдске ведуте. Касније, боравећи на приморју, након напуштања Академије, под различитим утицајима уметник је развијао сопствени ликовни израз, усвојивши дводимензионалност и модернистички приступ слици.
Од 1951. био је члан и основач групе Једанаесторица. Исте године у Београду приредио је прву самосталну изложбу у Галерији УЛУС, која је наишла на одобравање ликовне критике, уз запажање да Михаиловић, иако очигледно талентован, још није пронашао свој аутентични ликовни израз.
Са супругом, сликарком Љубицом Јовановић отишао је у Париз 1952, где је уз повремене повратке у Београд, провео највећи део живота.
Ступивши на нову, развијену уметничку сцену, у самом средишту европских ликовних збивања, уметник се сусрео са многоврсним струјањима апстрактног сликарства која су му до тада била непозната. Сликајући најпре умерено геометризоване апстрактне форме , Михаиловићевом експресивном сликарском темпераменту је у Паризу више погодовао слободнији лирски израз. Прве самосталне изложбе организовао је већ 1953. у галерији Marseille и књижари Paul Morihien, а запажени наступи довели су га до познанства и сарадње са угледним галеристом Рудијем Аугустинчићем и галеријом Rive Gauche, где је први пут излагао са пољским уметником Марјаном 1957. године, а потом 1959. са холандским сликаром Брамом Богартом. Пресудна за Михаиловићево позиционирање на тамошњој уметничкој сцени била је сарадња са Жаном Полаком, власником престижне галерије Ariel, у којој Михаиловић самостално излаже од 1960. године.
У више наврата боравио је у Њујорку од 1962.године, до коначног повратка на уметничку сцену Југославије 1965.године. Прва ретроспективна изложба у Београду била је приређена 1981.године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић.
Милорад Бата Михаиловић био је члан Српске академије наука и уметности. Његова дела заступљена су у колекцијама реномираних музеја и установа, приватним зборкама, друштвеним институцијама у земљи и иностранству.
Публика у Нишу биће у прилици да посети изложбу у Павиљону у Тврђави до 30. јуна.
https://www.youtube.com/watch?v=MHZjSLB2B4A
Европска ноћ музеја
Обавештавамо вас да се у суботу 18. маја ове године одржава Европска ноћ музеја.
Европска ноћ музеја је својеврсни културни спектакл, јединствена манифестација која подразумева продужење рада музејских и галеријских простора до поноћи, без наплате улазница. Циљ манифестације је развој публике, поспешивање интересовања за музејско наслеђе и савремено стваралаштво, побољшање сарадње са публиком. Манифестација је у нашој земљи први пут одржана 2004. године.
Као и сваке године, Галерија савремене ликовне уметности Ниш учествује у овој манифестацији, стим што ће ове године изложбени простори радити до 22 сата.
Публика ће у Ноћи музеја моћи да види следеће поставке:
У Официрском дому – Ретроспективна изложба Драгана Момчиловића, уметника из Ниша. Изложба је приређена поводом обележавања 50 година уметничког ствалаштва аутора а чини је избор слика и цртежа из целине уметниковог опуса.
У Павиљону у Тврђави – изложба Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса Чекаоница , настале током последњих десетак година а реализоване у техници алграфије.
У Салону 77 – изложба Микрокосмос Теодоре Војиновић, уметнице млађе генерације из Чачка. Изложбу чине бојене скулптуре из циклуса Месеци и просторне инсталације Биљке и Киша.
Истовремено 18. маја је од стране ICOM-а (International Council of Museum) проглашен за Међународни дан музеја. Ова менифестација је установљен са намером да допринесе презентацији и промоцији музеја апострофирајући њихову улогу, функцију и значај.
Теодора Војиновић "Микрокосмос"
Теодора Војиновић
Микрокосмос
Скулптуре и инсталације
Салон 77, 14. мај – 2. јун 2024
Микрокосмос - свет у малом, један мали дао света који се донекле може посматрати као засебан свет, а од негде као умањена слика великог света или макрокосмоса, света увеликоме. Скулпторску лексику Теодоре Војиновић одликује свођење, с једне стране минимизирање сретстава и односа, а са друге стране монументална архитектоника у галеријском формату. Такође, њен микронаратив је до те мере ненаметљив да делима отворено подстиче индивидуални доживљај. Она се суптилно исказује и она суптилно побуђује загледаност и промишљање света. Изложбу „Микрокосмос“ у Салону 77 чине циклуски скултура „Месеци“ и инталација „Цвеће“, затим инсталације „Рефлексије” и „Киша”. Заједно узевши овим радовима се у формалном смислу парирају форме природног и вештачког окружења, а њихово сучељавање има за циљ изузетост појава из примарног контекста и његову ревалоризацију.
Теодора ВОЈИНОВИЋ (Чачак, 1993) је завршила мастер академске студије на Факултету примењених уметности у Београду, на смеру примењеног вајарства (2018). Добитница је Награде „Радета Станковић” за најбоље скулпторско остварење студената Факултета примењених уметности у Београду и Награде УЛУПУДС-а. Реализовала је четири самосталне и узела учешћа на 50 групних изложби.
Бојан Оташевић
У четвртак 9. маја, у Павиљону у Тврђави је отварна самостална изложба др Бојана Оташевића, редовног професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изложбу чине графике великог формата из циклуса „Чекаоница“, настале у последњих десетак година а реализоване у техници алграфије са више бојених пролаза.
Бојан Оташевић више од двадесет година развија аутентичан опус који је компактан у својој јединствености и доследности. Од самих почетака определио се за свет фигурације, односно за традиционалан жанровски репертоар који доминантно почива на портретима и људским фигурама. Међутим, мотиве који стоје у основи ликовног изражавања од праискона, Оташевић користи као средство говора о актуелном друштвеном тренутку. Његове усамљене фигуре спуштених рамена и скрајнутог погледа , најчешће актови, су симбиоза стања отуђења и збуњености савременог човека затеченог у лавиринту постојећих збивања, која су таква да неминовно узрокују егзистенцијалну и емотивну забринутост над властитом судбином. Уметник фигуре представља у гро плану, често у седећем ставу, без покрета, али се иза те физичке статичност крије еруптивна унутрашња енергија, ковитлац мисли и осећања, што Оташевић постиже вештом комбинаториком ликовних елемената базираних на силини геста, односу светло-тамно и контарсном а раскошном колористичком спектру. Називајући свој најновији циклус графика „Чекаоница“ од безимених појединачних портрета и фигура Оташевић ствара неку врсту групног портрета људи са друштвених маргина који ишчекују нека боља времена а потенцијални су носиоци нужних промена.
Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Приредио је педесет самосталних изложби у многим градовима Србије и у Канади, Литванији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Добитник је 23 награде међу којима су значајна национална признања за графику: награда Златна игла УЛУС-а (2002), Мали печат (2015) и Велики печат Графичког колектива (2018) као и награде на међународним манифестацијама: Бронзана игла на 12. Интернационалном бијеналу „Сува игла“ у Ужицу, Велика диплома на 12. Међународном бијеналу портрета у Тузли и Специјално признање за допринос графици у свету на Тријеналу графике у Битољу.
Изложба ће трајати до 26. маја
https://youtu.be/SI6fxkRunJ4?si=-F7f23aJOpgsCya7
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА - ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА
ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, 25.априла 2024. године приређује ретроспектину изложбу слика и цртежа нишлије Драгана Момчиловића. Овом изложбом одабраних радова из области ликовног стваралаштва уметник обележава 50 година свог уметничког рада. Изложбу ће званично отворити Горан Станковић српски писац поезије, прозе, есеја. Поред наведеног, бави се приређивачким радом, као дугогодишњи уредник у Градини, затим директор Нишког културног центра.Од 2002. године је главни уредник у истој установи. Добитник многих награда из области књижевности. Горан Станковић је пре свега, дугогодишњи пријатељ и сарадник Драгану Момчиловићу. На самом отварању имаћемо прилику да уживамо у извођењу неколико музичких нумера у изведби гудачког квартета из лесковачког Симфониског оркестра.
Момчиловић је рођен 1952. године у Црној Трави, одакле се породица сели у Ћичевац где завршава основну школу, а потом уписује петогодишњу Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. По препоруци професора Драгана Костића, након завршене уметничке школе, почиње да ради у тада младој и перспективној издавачкој кући „Градина“, где је успоставио знаковну и симболичку препознатљивост, ликовно је опремио преко 1000 наслова. Крајем седамдесетих година уписује Педагошку академију „Климент охридски“, постаје члан УЛУПУДСа и УЛУСа. Иако је радио на пословима опреме књиге, као технички уредник, заправо се тада развијало сликарско биће у њему, инспирисано поезијом, књижевним делима, пре свега песмама Бранка Миљковића. Занесен лиризмом и духовношћу, он ствара свој ликовни језик градећи га веома темељно и систематски. Његове слике постају епитафи посвећени преминулим писцима или дијалози са савременицима сликарског позива. Серије разноврсних радова су се низалe из године у годину у безбројним комбинацијама слика, цртежа, објеката. Настајали су читави циклуси темељно разрађених ликовних дела: Епитаф , Обзорја, Плава линија живота, Седам мртвих песника, О Бранку Миљковићу, Дијалог са Тодором (Стевановићем), кроз Слику и објекат... Момчиловић поред наведеног, деценијама непрестано истражује и природу и све оно што га окружује али пре свега по свом доживљају, сећању. Понесен личним филозофским размишљањем, настали су имагинарни предели испуњени симболима, апстрактним пастуозним површинама, бескајног отелотворења хоризонта, из ког се рађа и залази сунце као симбол живота и духа његовог.
Његова палета је препознатљива, особена, индивидуална, као и начин сликања и комбиновања апстрактног, симболичког и геометриског израза кроз бојени цртеж. Момчиловићева свестраност у ликовној и примењеној уметности протеклих пет деценија остаће трајно забележена, кроз велики број награда и признања са многих сајмова и самосталних и колективних изложби чланова УЛУСа и УЛУПУДСа. Посебно морамо истаћи његово лично ангажовање у креирању културе града, и велике заслуге за формирање Ликовне колоније „Classic“ Фабрике дувана Ниш,(Philip Morris), где је и радио од 1993. до 2005. године. Одласком у пензију потпуно се посвећује сликарсту и раду у атељеу истим интензитетом стварајући свакодневно окружен пријатељима и породицом. Овом ретроспективном изложбом обележава 50 година свог уметничког рада, делима пажљиво одабраним из свог богатог опуса ликовног стваралаштва. Упркос променама кроз које је пролазио ипак је остао доследан свом изабраном стваралачком опредељењу и ликовном изразу који је јасан и веома препознатљив. Сагледавајући све фазе његовог опуса почев од фигуративне, па до последње апстрактне остао је доследан енформелу и асоцијативној илузији на предметну форму са уочљивим траговима ликовне апстракције. Зрелост и искуство стечено свакодневним радом и ангажовањем сада је овде пред нама својим делима и доказао. Фрагментарност и слојевитост као и безгранична експресивна енергија уклапају се са уметниковим темпераментом који је истог интензитета као на почетку његовог стваралачког пута.Изложбу прати поред каталога и алманах са сликаревим ликовним манифестом. Драган Момчиловић још пуно тога жели рећи и на сликарско платно трајно забележити, а ми му на томе овом приком од срца захваљујемо и желимо да ствара што дуже.
Изложба ће трајати до 25. маја 2024. године.
ГРАФИКА И ЦРТЕЖ
систематичан начин презентују активности студената, драгоцен су извор информација. Пред нама је избор радова који износи реално стање актуелне уметничке студентске продукције. Он указује на ентузијазам младих стваралаца, на њихову динамичност, богатство идеја и на суштинску условљеност графике и цртежа у приказаним делима.
Милан Кујунџић
Милан Кујунџић
објекти, инсталације и видео
Салон 77, 11. април – 1. мај 2024
Изражавајући се у различитим медијима (инсталација, објекат, видео, цртеж и звук), Милан Кујунџић се бави односом индивидуалног и колективог, односно пропитивањем позиције појединца унутар ужег и ширег, глобалног система. Њега занима питање податности човека за хабитовање у сложеној дрштвеној структури, са великим бројем предефинисаних правила живљења и деловања. Тражећи граничне тачке када исказ задобија тон протеста и позива на отпор поретку, Кујунџић својим рецентним радовима промишља потребу за либерализацијом друштвених догми и преиспитивањем новонасталих имератива. „Борби за спас хуманости“ уметник прилаже разноврсне огољене примедбе из глобалне збиље. Спроведена у духу бунтовне уметности прошлог века, а уз антиципирање актуелних феномена стварности, дела ове изложбе представљају Кујунџићев допринос јавној свести.
Милан Кујунџић рођен је 1997. године у Фочи, Босна и Херцеговина. Основне студије сликарства завршио је на Академији ликовних умјетности у Требињу 2019. године. Добитник је награде за сликарство, на истој академији и награђен је посебним признањем на Међународном студентском бијеналу у Осијеку 2021. године. Мастер студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду, модул Нови ликовни медији. Излагало је на више колективних изложби у Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској. Самостално је излагао у Фочи, Требињу, Сарајеву, Новом Саду, Београду и Ужицу. Учествовао је на бројним колонијама, фестивалима и уметничким радионицама у региону и иностранстну, а неке од важнијих су филмска радионица „ACTive “ у Скопљу и Улцињу и филмска радионица „Fighting stigma through film“ у Лондону. Финалиста је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ за младе визуелне уметнике у Србији 2022. године.
Учествовао је у вођењу кроз изложбу „EVROVIZION. CROSSING STORIES AND SPACE“ у Музеју савремене уметности Војводине. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине.
Изложбу објеката, инсталација и видео радова Милана Кујунџића публика може да посети до 12. маја у Салону 77.
https://www.youtube.com/watch?v=hThM22fSpbw
Изложба Милан Станојев: у протоку времена
Изложба Милан Станојев: у протоку времена,
У уторак 26.марта у 19 сати у Павиљону у Тврђави отворена је изложба слика и графика новосадског уметника Милана Станојева под називом Милан Станојев: у протоку времена.
Ове године навршава се шест деценија професионалног стваралаштва аутора, једног од најзаслужнијих за мапирање Новог Сада као престижног графичког центра у Југославији, професора Академије уметности, учесника многобројних изложби у земљи и иностранству, члана УЛУС-а и Графичког колектива, добитника бројних награда и признања, међу којима се истиче Велики печат Графичког колектива, додељен у мају 1976.године за графику Крушке на столу, израђеној у техници акватинте.
Према речима ауторке изложбе Јасне Кујунџић Јованов, историчарке уметности и ликовне критичарке, суд о стваралаштву Милана Станојева, који и даље свакодневно ствара, увек носи ризик пропуштеног, те је тешко сагледати обимно дело, које броји на хиљаде радова и чији визуелни кодови теку паралелно, препличу се, наговештавају један другог. Превасходни утисак о симболичко-метафоричким оквирима, током појединих периода, мења свој појавни облик: Милан Станојев континуирано води дијалог са самим собом, а комуникација повремено тече и у директној форми, приказујући слику тренутка, а далеко чешће у виду својеврсног визуелног знака којим изражава своја размишљања.
Изложба у Павиљону у Тврђави је друго представљање Милана Станојева у Нишу, након самосталне изложбе графика приређене у Салону 77 1983.године и прилика је да се шира и стручна јавност југоисточне Србије Као аутор графике, показао је различита интересовања: у раном периоду његова пажња је усмерена на теме асоцијативно-апстрактног садржаја актуелне у графици и у савременој слици, које карактерише обојеност и постепено увођење фигуративних акцената и записа, наводи ауторка. Од краја седме деценије његове графике карактеришу различити видови фигурације, реализоване у различитим техникама, од акватинте, преко литографије која му пружа услове за увођење боје, до комбинације акватинте и резерваша која омогућава префињене тонске прелазе у оквиру црно-белог дијапазона. Тематске ситуације у којима су присутни људска фигура и продукти човековог рада и бивствовања, карактеришу распричаност, иронија, гротеска, метафоричко-симболички тон, аполонијко-дионизијски сукоб. Од поп арт „реализма“ у раним годинама стваралаштва, Милан Станојев је стигао до гротеске и друштвене критике у завршној фази бављења графиком крајем прошлог века. Током година, експериментисао је с могућностима графичке плоче, технолошке бравуре изводио на темама „малих ствари“ (воће, свакодневни употребни предмети попут завесе, корпе за веш, јастучница и сличног), приказивао поетичке вредности предела, истраживао светлост и сенку у природи и на урбаним исечцима, да би у једном тренутку природу вратио у домен асоцијативног. Упоредо се исказао и као цртач изазивајући посматрача да се запита да ли је цртеж увек претходио графици, или је поступак обрнут.
Мада делује неспојиво, слично је и са сликарством које представља значајан сегмент, а од почетака овог века преовлађујућу технику у раду Милана Станојева, напомиње ауторка. Његове слике монументалног формата евоцирају различите етапе графичког рада, али паралелно живе потпуно нови и другачији живот, често залазећи у домен апстракције. Мада актуелан више од две деценије, овај део стваралаштва Милана Станојева још чека на право тумачење, које ће можда, истиче Јасна Јованов, бити иницирано управо овом изложбом у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, коју ће публика моћи да посети до 15. априла.
https://www.youtube.com/watch?v=jbVwj43CDC8
Ликовна колонија Сићево 2022. и 2023. / Уметничка галерија Крушевац
Уметничка галерија, Мајке Југовића 12, Крушевац
Приређивање изложбе дела насталих у оквиру рада два сазива Ликовне колоније Сићево, 2022. и 2023. године, у Уметничкој галерији у Крушевцу, пада у години у којој се бележи 60 година од обнављања рада ове најстарије ликовне колоније у Србији, и у којој се сустичу неколико јубилеја. Наиме, у тек протеклој години низом изложби и манифестација обележено је 150 година од рођења најзначајније српске уметнице Надежде Петровић, сликарке, фотографкиње, хуманисте, ратне болничарке, активисткиње за социјална, друштвена и женска права, чијим је залагањем на окупљању сликара вођених јужнословенском идејом, поред организације изложби и оснивања ликовних удружења, у селу Сићеву надомак Ниша 1905. године, утемељена прва ликовна колонија. Већ, наредна година, 2025. бележи, поред 110 година од смрти Надежде Петровић, и 120 година од оснивања Ликовне колоније Сићево, данас међународног карактера.
Шездесет одржаних годишњих сазива и изложба 59. и 60. сазива Ликовне колоније „Сићево“ разлог су сажетог подсећања на њено оснивање. Ово је друга изложба Колоније у досадашњој пракси установе којом се обједињују дела два сазива. Наиме, пандемијске околности 2020. и 2021. године навеле су на овај искорак, који је резултирао програмом који атрактивније и примереније одражава дисперзивност уметничког тренутка, нешто ширим увидом у разноликости мишљења дела. ...