ОФИЦИРСКИ ДОМ
НИШКИ САЛОН 12/2
Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)
23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.
Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.
Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.
Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела
Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.
У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.
Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.
https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg
75 година уметничке школе ниш
Традиционална изложба поводом дана Уметничке школе у Нишу отворена је у уторак, 3. октобра у Официрском дому. Посетоци ће наредних дана имати прилику да виде ретроспективе ученичких плаката, од којих је најстарији из 1983. године, али и радове професора ове школе, поводом 75 година постојања. Бивши и садашњи ученици школе истичу да је њихов највећи успех то што су постали озбиљни уметници.
Изложба ће трајати до 15. октобра 2023.
Павле Поповић и Ђорће Симић
На изложби су заступљена дела два доајена српског сликарства из Краљева Павла Поповића и Ђорђа Симића која су протеклих шест деценија поред активног уметничког, педагошког рада били једни од оснивача ликовне сцене тог поднебља.
Павле Поповић рођен је 1938. у Бузовику. Средњу школу примењених уметности у Пећи завршио 1958. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Мила Милуновића 1966. године. У току студирања, као члан екипе Републичког завода за заштиту споменика културе, учествовао је у конзервацији и рестаурацији многих наших средњовековних манастира. По завршетку студија ради као професор ликовне културе у Гимназији у Краљеву. Примљен је за члана Удружења ликовних уметника Србије 1967. године, а од 1974. постаје члан секције УЛУС -а Западног Поморавља. Као корисник стипендије Комисије за културне везе са иностранством борави у Паризу ради стручног усавршавања на Академији Des Beaux Arts. На Филозофском факултету у Београду завршио је последипломске студије на групи за историју уметности.
Од 1976. ради као просветни саветник у Међопштинском заводу за унапређивање васпитања и образовања у Краљеву. Од 1991. постаје стручни сарадник Министарства просвете (одељење у Краљеву) за Рашки, Моравички, Расински, Колубарски и Шумадијски регион. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља, од којих издвајамо Новембарска награда града Краљева (у категорији појединца) поводом Дана Републике и ослобођења града за значајне резултате остварене у стваралачком и организационом раду у култури и сребрне плакете са ликом Његоша као и Вукове награде за 2022. годину. Живи и ради у Краљеву. Цитирамо неколико реченица и предговора Александре Поповић: „Поповић је формирао своју сликарску физиономију у оквирима апстрактног појмовног речника, дефинишући притом материју и оптику личног доживљаја света, усклађену са властитим доживљајем стварности. Одвојивши се од појавне представе света и наративне камуфлаже, у својим делима се искључиво користи непредметном приказивачком апаратуром. Иако уметник не гради своју сликарску визију ослањајући се на сагледљиве облике постојања, реалност која га окружује се ипак на посредан начин инкорпорирала у његов рад. Асоцијативни називи његових слика то и потврђују. Сликарев пут ка апстракцији не значи отуђеност од природе, већ продирање у проширене просторе нових области посматрања.“
Ђорђе Симић рођен 1942. године у Београду. Вишу педагошку школу завршио у Београду 1962. године, у класи професора Анте Абрамовића. Сликарство, нарочито акварел, учио код професора Светолика Лукића: Члан УЛУС-а од 1971. године, члан азијско-европског удружења „Асропа", сa седиштем у Кунсану, Јужна Кореја. Дугогодишњи стали члан и учесник бројних ликовних колонија, као и оснивач многих (Тиска академија акварелa. Бешка, Горажде, Матарушка Бања и др). Провео четрдесет година у служби као наставник ликовне уметности у ОШ „Светозар Марковић", ОШ Браћа Вилотијевић" и Гимназији у Краљеву. Поред уметничког и педагошког рада бави се и књижевним радом и до сада је објавио 5 књига. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља. Носилац више друштвених признања за допринос у уметности и култури, од којих издвајамо Новембарску награду - Културно просветне заједнице и диплому Заслужног грађанина Општине Краљево за вишедеценијски рад у уметности и култури. За акварел награђиван више пута на изложбама у Земуну, Шапцу и Краљеву, Босанском Броду. Током 60 година уметничке каријере излага на ваше од 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално излагао око шездесетак пута.
Ево неколико речи о његовом опусу, цитирамо Сузану Новчић: „У току шест деценија изузетно плодног рада Ђорђе Симић створио је један особен свет уметности, чији је пиктурални израз заснован на акварелу као техници и доминантном изразу његовог стваралаштва. Ову технику он препознаје као свој медији, кроз који на најбољи начин може да забележи и искаже своје емоције, рефлексије и сећања. Отуда и није чудо што га стручна и шира јавност скоро судбински везује за акварел, и то онај убедљив, сочан и експресиван. Зато у контексту ове изложбе, стоји прича о акварелу као есенцијалном правцу његовог стваралаштва, али се неминовно мора проговорити и о његовом великом ангажовању у свету уметности уопште. Извесно је зато да о Ђорђу Симићу можемо говорити као аутентичном уметнику, али и културном посленику, чији стваралачки опус настаје из широког друштвеног интересовања и активизма.Свестрано образован, радозналог духа, талентован и вредан, своју делатност и креативност испољава у више видова: сликар, педагог, писац и ликовни критичар, музичар, иницијатор и организатор многих ликовних и културних манифестација, колонија, изложби и сл. Својом свеукупном активношћу до данашњих дана дао је велики допринос развоју ликовног живота у Краљеву, највише у деценијама познатим као оптимистичко доба обнове, када се реактивирају стари и успостављају нови простори уметничког изражавања и деловања“.
Изложба ће бити отворена сваког дана осим недељом од 12 до 17 сати у галерији Официрски дом, до 17. јуна 2023. године.
https://youtu.be/ZcpM5atraEU
Ликовни уметници Ниша 2023
Ликовни уметници Ниша једна је од традиционалних изложби, Галерија је приређује од свог оснивања са намером да представи ликовну сцену и актуелно стваралаштво аутора нашег града.
Први пут приређена је 9. јануара 1973. године у Уметничком павиљону као ревијална изложба која је презентовала текуће стваралаштво уметника нашег града. Била је резултат заједничке тежње Галерије да афирмише локалну ликовну сцену, подстакне излагачку активност и временом оформи Збирку дела нишких аутора и Друштва ликовних уметника Ниша, које је окупљало сликаре, графичаре, вајаре, значајне актере тадашњег културног живота града.
Током прве три деценије, установљена као једна од традиционалних, организована је сваке године уз повремене промене назива - Мајска изложба, јер се одржавала током маја, затим Видовданска изложба, сходно општој друштвеној клими, касније као Пролећна изложба ликовних уметника Ниша. Седамдесетих и осамдесетих година додељиване су награде и дела са изложбе су откупљивана, што је уз поклоне аутора и манифестације у организацији ГСЛУ попут Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице допринело формирању и богаћењу Збирке дела ликовних уметника Ниша, која данас броји око четири стотине радова.
Почетком двехиљадитих изложба је добила бијенални карактер, а последњих година реализује се тријенално уз селекцију радова. Уз приметно повећање броја излагача током деценија, отворена је за учешће и омогућава активним ликовним ствараоцима, различитих генерација, медијских, стилских и опредељења у ликовном исказу, слободних у избору тема и мотива, да конкуришу новијом продукцијом радова и буду уврштени у поставку.
Изложба Ликовни уметници Ниша 2023 обухвата радове 56-оро аутора различитих генерација, од сасвим младих који тек ступају на сцену, ликовно оформљених уметника средње генерације до већ афирмисаних стваралаца богатих каријера. Поред дела из области сликарства, вајарства, графике, дигиталне штампе, колажа, цртежа, акварела, на поставци су заступљена и дела других не класичних приказа уметничког третирања. Посебном и различитом од досадашњих ову изложбу управо чини разноврсност техника и материјала којима су уметници експериментисали и истраживали, изражавајући сопствене наративе, тренутна промишљања и приступ у ликовном изразу.
Вишедеценијски континуитет у представљању и праћењу рада стваралаца овог поднебља, значајан за сагледавање индивидуалног развоја и кретања сцене у целини, дозвољава констатацију да је изложба Ликовни уметници Ниша 2023 потврда богатства и разноликости сцене нашег града, који захваљујући Факултету уметности, Уметничкој школи и Галерији СЛУ, која настоји да подстакне излагачку активност, сваке године изнедри значајан број младих стваралаца.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког радног дана од 12-18, суботом од 10-15 сати.
https://youtu.be/DwtGFfoqWEo
Ликовна колонија Власина – избор из фонда Лесковачког културног центра
Ликовна колонија „Власина“ ове године обележава педесет година трајања. Првих десетак година одржавала се под називом „Копашница“ у истоименом селу надомак Лесковца а под покровитељствном Фонда за младе таленте дневног листа „Борба“ и Културно просветне заједнице Лесковца. Од средине осамдесетих година XX века колонија се одржава на Власинском језеру а бригу о њеној организацији преузима Дом културе односно данас Лесковачки културни центар. Захваљујући Колонији ова установа има фонд уметничких дела који броји више од 700 инвентарних јединица и значајни је део лесковачке ликовне баштине.
Колонија је од оснивања посебно била привржена уметницима млађе генерације са простора бивше Југославије. Касније поред младих позивају се и афирмисани уметници из Лесковца, Београда и многих места јужне Србије и са Косова и Метохије ( из Ниша, Врања, Прокупља, Приштине, Косовске Митровице...). Последњих година селектор колоније је др уметности Нина Тодоровић.
Сам природни амбијент са планинским венцима, језером и бројним изворима био је инспиративан за већину уметника који су то манифестовали директно сликама пејзажа или индиректно кроз колорит, потез или појединачан мотив на својим делима. Будући да колонија траје пет деценија кроз дела из њеног фонда могу се пратити вишеслојна кретања у нашем сликарству са низом стилова и израза који се глобално темеље на експресивној фигурацији, различитим видовима асоцијативне или геометријске апстракције до новог концепта слике.
Поред уметника различитих генерација из Лесковца ( Јован Поповић, Гмитар Обрадовић, Драгољуб Станковић Чиви, Ђорђе Васић, Зоран Круљ, Петар Спасић, Иван Миленковић ...) на изложби су заступљена и дела Велизара Крстића, Миодрага Нагорног, Здравка Мандића, Зорана Фуруновића, Ђура Радоњића, Зорана Јовановића Добротина, Зорана Петрушијевића, Нине Тодоровић и других.
Изложба ће трајати до 19. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=ztgs-b2aMpk
НИШКИ ЦРТЕЖ
НИШКИ ЦРТЕЖ је као ревијални тип изложбе од 1991. године организован на иницијативу уметника из Ниша чинећи скроман пресек стваралаштва у медију цртежа локалне заједнице тако да се у првој излагачкој деценији укупан број учесника се сводио на нешто више од стотину учесника.
Међутим, током времена дошло је до организационих промена тако да НИШКИ ЦРТЕЖ постепено прераста у традиционалну манифестацију конкурсног типа у којој учествују ликовни ствараоци не само из Ниша и околине, него из ширег окружења изазваши велико интересовање уметника.
Поред тога, организатор изложбе (Галеија СЛУ) од 2000. године након трогодишње паузе утврђује концепцијске одреднице засноване на постављању одређеног проблема у намери да уметнике подстакне да одреагују разноврсним ликовним исказима чинећи изложбу садржајнијом и узбудљивијом.
Поред нишких уметника који су учествовали сваке године на изложби већ више од две деценије евидентно је све веће интересовање уметника из целе наше земље и региона тако да је до сада на изложбама НИШКОГ ЦРТЕЖА учествовало преко хиљаду учесника. Ове године интересовање уметника је било на завидном нивоу тако да је од пристиглих 138 радова Жири одабрао 112 радова.
Негујући цртеж као основну, самосталну ликовну дисциплину Галерија СЛУ не само да обогаћује свој годишњи програм, него пружа на увид ликовној и широј јавности целу скалу промена у поимању цртежа као медија током протеклог времена све до актуелних уметничких пракси укључујући се у токове савремених визуелних тенденција.
Овогодишњи уметнички пројекат НИШКОГ ЦРТЕЖА се бави појмом изолације или неких НОВИХ ПРОСТОРА у теоријском и емпиријском контексту настојећи да мапира мноштво потенцијалних значења.
Целокупан концепт је заснован на редефинисању уобичајених, познатих простора и креирању нових, тајновитих места у којима се преплићу фантастика и стварност. Фокусирајући се на места изван понуђених истина и лицемерја нашег доба уметник најпре позиционира низ проблема савременог друштва на глобалном нивоу, а потом сугерише нове идеје отварајући иновативне путеве за разумевање нове стварности. Кроз могућности сагледавања другачијег, слободнијег, стварног или имагинарног места отварају се нове могућности ослобађања визуелне перцепције.
Укрштањем, прожимањем познатог и непознатог, у процесу откривања нових простора уметник достиже аутентичне, ванвременске садржаје. Односи између простора и времена се доводе у контакт формирајући вишедимензионалани универзум.
У савременој уметничкој пракси се формирање нових простора најчешће разуме као производ или нови облик комуникације у процесу стварања отвореног уметничког дела.
У истом контексту је важан, теоријски рад једног од најпознатијих мислиоца XX века Мишела Фукоа, посебно текст “Друго место”, као расправа о хетерогеним просторима наше свести, где се хетеротопије појављују као простор:„Простор у коме живимо, који нас извлачи из нас самих, у којем долази до ерозије наших живота, нашег времена и наше историје, простор који нас мучи и троши, такође је, сам по себи, хетероген простор” (Foucault 1967: 16.3).
https://youtu.be/kntxjiKFzyg
НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложбу чине радови дванаесторо уметника по избору два селектора Јасне Јованов из Новог Сада и Перице Донкова из Ниша.
Изложба НИШКИ САЛОН је као годишња изложбена манифестација уврштена у програм рада Галерије савремене ликвне уметности Ниш 2016. године са намером да поспеши креативну сарадњу, мобилност и комуникацију између уметника, критичара и установе. Овогодишњи салон је седми по реду.
По пропозицијама изложбе сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта тако да изложба такође пружа могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
Селектори овогодишњег сазива су:
проф. др. Јасна Кујунџић Јованов која је своја истраживачка интересовања усмерила на феномене, теорију и појаве у историји визуелних уметности, са посебним освртом на мултидисциплинарност и преломне тренутке у појединим периодима: попут суочавања српске визуелне традиције и савремен европске уметности од XVIII века надеље, различите облике модернизма, авангардне уметничке праксе. Објавила је већи број књига и студија, између осталог о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Надежди Петровић, Контантину Бранкушију, дадаизму, српској ликовној критици, као и монографију Милана Коњовића у издању Fibonaci Accademic Press из Сан Франциска. Реализовала је изложбе у Галерији Матице српске, Спомен – збирци Павла Бељанског, Уметничком павиљону и Народном музеју модерне уметности у Загребу, Модерној галерији у Подгорици, Галерији удружења ликовних уметника у Будимпешти, Музеја подунавских Шваба у Минхену и многим другим изложбеним просторима у иностранству и Србији. Добитник је неколико признања Националног комитета ИКОМа (за кустоса године, пројекат године, међународну сарадњу, издавачки подухват), награде УЛУСа, „Павле Васић“ и награде Музејског друштва Србије „Михајло Валтровић“ за истакнутог појединца и многа друга. Поред музејског и истраживачког ангажмана, радила је и као универзитетски професор, а бави се и ликовном критиком, преводилачким и сценаристичким радом. Њен последњи ауторски рад био је „ Из женског угла“у оквиру манифестације „Нови Сад-ЕПК 2022“ а у припреми је и пројекат „Ylla“ о фотографискињи Или Кофлер у сарадњи са Музејем примењене уметности у Београду .
Јасна Кујунџић Јованов је први селектор овогодишњег седмог салона.Тема њеног пројекта гласи „Неподношљива лакоћа изражавања“. Трагајући за појмом „истине у сликарству“ она се опредељује за уметнике који живе и стварају на северу Србије, тачније Војодини. Кроз различитост ликовних израза, технике и врсте материјала започиње анализу актуелног ликовног пресека кроз радове: Небојше Лазића са модернистичком аптрактном сликом, преко активистичко- критичког опредељења Николе Џафе, кроз фантастику Снежане Петровић, Јасне Гулан Ружић и визуелизације несвесног, Милана Нешића и нарушене празнине уз неисцрпно комбиновање материјала, текстуре и боје, до Јоване Поповић Бенишек где колорит добија звучност.
„Укус је најбољи судија, што дефинитивно даје право критичару на лични став, који подразумева и селекцију овогодишњег Салона“ , речи су Јасне Јованов.
Перица Донков, сликар, представник нео-енформела, универзитетски професор. Дипломирао и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан УЛУСа у статусу истакнутог уметника, члан савета САНУ, огранка у Нишу. Добитник је 15 националних награда за сликарство почев од студентске ФЛУ (1980), и Универзитета уметности преко награде „Надежде Петровић“ , Ђорђе Крстић“, Златне палете УЛУСа, „Бели анђео“, „Милан Коњовић“, Политикине награде „Владислав Рибникар“ па до највећег друштвеног признања Ниша, награде „11. јануар“. Самостално излагао 35 пута у земљи и иностранству, учествовао на више од 200 колективних као и на свим најзначајнијим ликовним манифестацијама у Југославији и Србији. Његова дела налазе се у најзначајнијим јавним збиркама у земљи, приватним збиркама (Вујић, Поповић, Трајковић, Ерић, РИМА, Марјановић, Winer Stadische, Теленор, Philip Morris).
- године објављена је монографија Перица Донков „Слика као склониште“ Милете Продановића у издању „Вујић колекције“ из Београда.
„Морални избор пред лицем апсурда“ је тема пројекта Перице Донкова и он каже: „Избор уметника, за овогодишњи нишки салон, одговара мом схватању чулности, у исто време , императивима савести а на другој страни контроверзама креативног процеса који ми је био основа премиса селектовања за овогодишњу изложбу“.
Па су тако на изложби заступљена дела: Немање Николића, започињући причу са покретним секвенцама апстрактног израза, Милице Лазаревић која враћа човека природи насупрот друштвеној стварности, преко Мирона Мутаовића који потенцира изолованост човека у савременом луксузном окружењу опседнутог жељом за личном егзистенцијом, Душана Станојевића који кроз реплику истих симбола тежи ка недокучивом, Невене Милосављевић која користећи дуализам материје и емотивни набој досеже нове феномене савремене скулптуре, и коначно радови Лене Јовановић са којом подвлачи и повезује све контрадикторности уметничког мишљења чинећи тако свој избор уметника и њихових радова јединствен.
Награда 7. Нишког салона: 12/2
Никола Џафо
Нет Тарнер црнац који је први одсекао главу свом газди, 2022
https://youtu.be/PFK41x84IhE
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Плави сати
Марија Вукотић и Милан Кацевски
Официрски дом, 1 - 20. новембар
Марија Вукотић
Ликовна истраживања Марије Вукотић у центар пажње постављају места пресека, преламања воде, реалности и маште, видљивог и невидљивог света. Углавном се ради о пажљиво одабраном концепту везаном за фото предложак са призорима набујалих водених токова који не само да успостављају везу између природе и човека, него алудирају на неке дубље филозофске релације.
Ако знамо да вода код свих религија заузима високо место у религијским обредима и представља битан сегмент у ритуалима многих цивилизација као персонификација живота и пролазности, онда је јасна намера уметника да анализира недокучиву проблематику, тајанствен свет имагинације, сна и реалности. Поред тога, мотив воде као синоним за неограниченост, вечност, почетак и крај свега представља занимљив идеограм за тумачење живота.
Заједно са цртежима и ручно рађеним књигама у којима преовладавају мотиви различитих митова, легенди и фантазија, Марија Вукотић заокружује једну визуелну целину као јединствен наратив остављајући простор за мноштво комплексних одговора.
Милан Кацевски заснива свој ликовни концепт ослањајући се на фото предлошке кроз реалистичне пејзаже које посматра не само као идилична места него као уточишта, својеврстан азил или синоним за слободу. Незадовољан датим окружењем и целокупном друштвено-политичком ситуацијом, проналази духовни мир и хармонију далеко од суморне свакодневице у свету у коме је могућ неми дијалог са прошлим временима.
Отварањем нових могућности стваралачке перцепције света, изградио је сликарски израз кроз мотиве нетакнуте природе од које се човек све више удаљава, апелујући на еколошку будност.
Његова скровита места налазе се далеко од буке цивилизације, у миру и тишини природе где проналази своје тајновито место за медитацију и опуштање.
Кроз константан креативни процес рада, зрелим ликовним језиком гради сопствене визуелне метафоре, ослањајући се на традицију романтизма, сликајући мотиве густих шума монументалних димензија које у својој грандиозности делује неосетно на посматрача, уводећи га у другачији свет тишине и медитације.
„...Идеја еколошке угрожености је утолико више актуелна када се зна у коликој мери су шуме, воде и сама природа, пре свега у Србији у перманентном проблему, па се заправо пројекат двоје младих уметника може посматрати на више нивоа : као повратак неким традиционалним вредностима у сликарству (традиционални медиј, лепота материје, прегалаштво у грађењу форме), као дијалог са прошлим временима (саврмена уметност у односу са иницијалним идејама романтизма и импресионизма), али и као еколошка пробуђеност која уметничким чином јасно ставља до знања какве изузетне вредности пропуштамо да сачувамо.“
проф.др Мишко Павловић, октобар 2022
Милан Кацевски
(1982, Београд )
Факултет ликовних уметности уписује 2016. године, одсек – сликарство, у класи Миливоја Павловића, а од треће године студија наставља у класи професора Бранка Раковића. 2020. године завршава основне и мастер академске студије код истог ментора. 2021. постаје члан УЛУС-а и уписује докторске студије на Факултету ликовних уметности.
Од 2016. године учествовао је на 15 изложби у земљи и иностранству.
Награде:
-2021.Велика награда “Риста и Бета Вукановић” за сликарство, Факултета ликовних уметности Београд
Марија Вукотић
(1997, Београд)
Завршила је Факултет ликовних уметности на одсеку за сликарство, у класи др Миливоја Павловића. На основним академским студијама дипломирала је 2020. године, у класи професора др Радомира Кнежевића. Године 2021. завршава мастер академске студије на Факултету ликовних уметности, под менторством редовног професора др Радомира Кнежевића, на студијском програму за сликарство.
До сада је излагала на три самосталне и преко двадесет колективних изложби код нас и у иностранству.
Учествовала је на међународном пројекту за израду сторy борда за филм
“Стефан”(2016); Онлајн радионица у сарадњи са тимом „Греен Гуериллаз“као део трогодишњег пројекта „ Натуре ис мy хомеланд“,Краков, Пољска.(2010).
Награде/Похвале:
-2016. Најуспешнији ученик на одсеку Ликовни техничар “Школа за дизајн” Београд
-2018. Награда за најбољу студију на ИИ години Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Похвала за изузетан рад “ВИИ Бијенале акварела малог формата”, галерија СКЦ
Нови Београд
-2021. Награда за сликарство “Риста и Бета Вукановић, сликари” Факултет ликовних уметности, Београд
-2021. Награда “Врт добре наде” за најбољи рад из области сликарства, вајарства и мозаика, на тему животиње. Факултет ликовних уметности, Београд
ИЗЛОЖБА САВРЕМЕНА ЦРНОГОРСКА ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ 2
Официрски дом, од 5 – 27. октобра
У периоду од 5 - 27. октобра публика ће у Официрском дому у Нишу бити у прилици да се упозна са савременим црногорским стваралаштвом. Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Центром савремене умјетности Црне Горе приређује изложбу под називом Савремена црногорска ликовна умјетност 2, која представља наставак истоименог пројекта реализованог 2018. године, када су две установе културе започеле сарадњу, а у оквиру које је у Подгорици представљена актуелна нишка ликовна сцена.
Изложба Савремена црногорска ликовна уметност 2, према речима ауторке Маје Дедић, кустоса, прича о вишедимензионалним сферама живота данашњице кроз интимне и субјективне ставове уметника, који путем различитих медија промовишу личну поетику и перцепцију стварности. Сведоци смо огромних глобалних промена на које ствараоци регују на различите начине - осећајем неприлагођености и повлачењем у сопствени свет или сагледавањем социјалних и естетских захтева времена, преиспитивањем својих радова и анализом позиције појединца у друштву као и феноменима који прате глобализацију. Циљ је, како ауторка наводи, да се укаже на то како уметност пружа одговоре на друштвене и личне дилеме, која питања поставља и који су нови правци кретања црногорске ликовне сцене.
Поставка обухвата најновију продукцију 18-оро аутора средње и млађе генерације, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Гордана Куч, Здравко Делибашић Бели, Драшко Драгаш, Петар Делијевић, Абаз Диздаревић, Душица Иветић, Милена Јовићевић, Александар Ђуравчевић, Роман Ђурановић, Соња Ђурановић,Лука Секулић, Марко Марковић, Јована Вујовић, Јелена Павићевић, Ана Матић, Томо Павићевић, Ивана Станић и Катарина Злајић.
Разнородним медијима - сликом, цртежом, дигиталном графиком, скулптуром, објектом, инсталацијом у духу нове фигурације, поп-арта, експресионизма или минимализма, са стваралачком радозналошћу, они истражују актуелне теме које се тичу сваког појединца. Слобода изражавања, индивидуалан и оригиналан приступ, креативност и снажан мисаони потенцијал у давању одговора на личне и универзалне проблеме савременог друштва послужили су ауторки да упркос медијским, тематским, генерацијским, стилским и поетским разликама, уметнике и њихова дела повеже у целину и пружи увид у токове савремене црногорске ликовне сцене.
Изложба у Официрском дому биће отворена за публику до 27. октобра, сваког радног дана и суботом од 12-18 сати.