ОФИЦИРСКИ ДОМ
ОТВАРАЊЕ РЕТРОСПЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ - ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
ПОЗИВАМО ВАС НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ РЕТРОСПЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА И ЦРТЕЖА
ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, 25.априла 2024. године приређује ретроспектину изложбу слика и цртежа нишлије Драгана Момчиловића. Овом изложбом одабраних радова из области ликовног стваралаштва уметник обележава 50 година свог уметничког рада. Изложбу ће званично отворити Горан Станковић српски писац поезије, прозе, есеја. Поред наведеног, бави се приређивачким радом, као дугогодишњи уредник у Градини, затим директор Нишког културног центра.Од 2002. године је главни уредник у истој установи. Добитник многих награда из области књижевности. Горан Станковић је пре свега, дугогодишњи пријатељ и сарадник Драгану Момчиловићу. На самом отварању имаћемо прилику да уживамо у извођењу неколико музичких нумера у изведби гудачког квартета из лесковачког Симфониског оркестра.
Момчиловић је рођен 1952. године у Црној Трави, одакле се породица сели у Ћичевац где завршава основну школу, а потом уписује петогодишњу Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. По препоруци професора Драгана Костића, након завршене уметничке школе, почиње да ради у тада младој и перспективној издавачкој кући „Градина“, где је успоставио знаковну и симболичку препознатљивост, ликовно је опремио преко 1000 наслова. Крајем седамдесетих година уписује Педагошку академију „Климент охридски“, постаје члан УЛУПУДСа и УЛУСа. Иако је радио на пословима опреме књиге, као технички уредник, заправо се тада развијало сликарско биће у њему, инспирисано поезијом, књижевним делима, пре свега песмама Бранка Миљковића. Занесен лиризмом и духовношћу, он ствара свој ликовни језик градећи га веома темељно и систематски. Његове слике постају епитафи посвећени преминулим писцима или дијалози са савременицима сликарског позива. Серије разноврсних радова су се низалe из године у годину у безбројним комбинацијама слика, цртежа, објеката. Настајали су читави циклуси темељно разрађених ликовних дела: Епитаф , Обзорја, Плава линија живота, Седам мртвих песника, О Бранку Миљковићу, Дијалог са Тодором (Стевановићем), кроз Слику и објекат... Момчиловић поред наведеног, деценијама непрестано истражује и природу и све оно што га окружује али пре свега по свом доживљају, сећању. Понесен личним филозофским размишљањем, настали су имагинарни предели испуњени симболима, апстрактним пастуозним површинама, бескајног отелотворења хоризонта, из ког се рађа и залази сунце као симбол живота и духа његовог.
Његова палета је препознатљива, особена, индивидуална, као и начин сликања и комбиновања апстрактног, симболичког и геометриског израза кроз бојени цртеж. Момчиловићева свестраност у ликовној и примењеној уметности протеклих пет деценија остаће трајно забележена, кроз велики број награда и признања са многих сајмова и самосталних и колективних изложби чланова УЛУСа и УЛУПУДСа. Посебно морамо истаћи његово лично ангажовање у креирању културе града, и велике заслуге за формирање Ликовне колоније „Classic“ Фабрике дувана Ниш,(Philip Morris), где је и радио од 1993. до 2005. године. Одласком у пензију потпуно се посвећује сликарсту и раду у атељеу истим интензитетом стварајући свакодневно окружен пријатељима и породицом. Овом ретроспективном изложбом обележава 50 година свог уметничког рада, делима пажљиво одабраним из свог богатог опуса ликовног стваралаштва. Упркос променама кроз које је пролазио ипак је остао доследан свом изабраном стваралачком опредељењу и ликовном изразу који је јасан и веома препознатљив. Сагледавајући све фазе његовог опуса почев од фигуративне, па до последње апстрактне остао је доследан енформелу и асоцијативној илузији на предметну форму са уочљивим траговима ликовне апстракције. Зрелост и искуство стечено свакодневним радом и ангажовањем сада је овде пред нама својим делима и доказао. Фрагментарност и слојевитост као и безгранична експресивна енергија уклапају се са уметниковим темпераментом који је истог интензитета као на почетку његовог стваралачког пута.Изложбу прати поред каталога и алманах са сликаревим ликовним манифестом. Драган Момчиловић још пуно тога жели рећи и на сликарско платно трајно забележити, а ми му на томе овом приком од срца захваљујемо и желимо да ствара што дуже.
Изложба ће трајати до 25. маја 2024. године.
Бијеналe плаката пекиншке опере
Официрски дом, 5 - 30. 3. 2024.
Бијенале плаката пекиншке опере је основано 2022. године, са циљем да кроз дизајн плаката представи и промовише пекиншку оперу, која је као традиционална уметничка форма веома важан чинилац кинеске културне баштине. Кроз бројне изложбе широм света (Кина, Јапан, Сингапур, Пољска, Мексико, Канада) Бијенале такође афирмише међународну размену у области дизајна и уметности, те подстиче интернационални стваралачки дијалог.
Пекиншка опера је јединствена уметничка форма, која претставља симбиозу музике, вокалног извођења, мимике, плеса и борилачких вештина, те сажима готово све фолклорне елемената Кине. Боје, звуци, сваки корак, поглед и орнамент носе дубоко значење. Сценографија је минималистичка, а време и радњу одређују музика и симболи. Бич у руци постаје коњ, весло прелази реку, а барјаци на леђима евоцирају војсковођу. Костими говоре о друштвеној улози и положају ликова, док маске откривају њихову суштину. Црвена маска симболизује поштење, бела лаж, жута храброст, а златна божанство.
На конкурс овог бијенала пристигло је 1196 радова из 35 земаља. Међународни жири, на челу са др Ли Шуом, предавачем и кустосом из Пекинга, одабрао је 50 плаката за ову изложбу. Учесници су признати уметници на пољу плаката из Кине, Индонезије, Пољске, Немачке, Србије, Словеније, Словачке, Шпаније и Колумбије.
У својству коорганизатора изложбе у Нишу на свечаном отварању изложбе публици ће се обратиће графички дизајнер Иван Мишић, а својим присустваом догађај ће увеличати и др Ли Шу, председник селекционе комисије Бијенала.
Упознавање са светом алегорија и симбола пекиншке опере и висок ниво савременог графичког обликовања разлози су због којих Гарлија СЛУ позива публику да неизоставно посети ову изложбу у Официрском дому до 30. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=66irnpV8Dig
Нишки цртеж - Надеждиним путем
Надежда Петровић је свој професионални и животни пут обележила бројним активностима. Била је пре свега сликарка али и наставница цртања, организаторка изложби, ликовни критичар. Учествовала је у хуманитарним акцијама, залагала се за еманципацију жена, за ослобођење и културно уједињење јужних словена. Била је прва жена ратни фотограф и добровољна болничарка у Балканским и Првом светском рату. Животне околности су је повремено доводиле до Ниша. Добро је познавала овдашње прилике, аутентичне природне лепоте, ентолошке особености... што је резултирало одлуком да 1905. године у селу Сићеву реализује своју идеју о Југословенској уметничкој колонији. Био је то први пример на Балкану заједничког рада уметника у природи. Надежда Петровић је тако граду Нишу оставила значајну тековину и дала додатни разлог да се са посебном пажњом негује сећање на њу.Изложба Надеждиним путем је својеврсни омаж савремених уметника према изузетној претходници. Неки од заступљених уметника су: Ђуро Радоњић, Александар Младеновић Лека, Братислав Башић, Јелена Шалинић, Љиљана Шуњеварић, Бојан Оташевић, Зоран Костић, Јелена Петровић Луковић, Елизабета Маторкић Бисенић...
НИШКИ САЛОН 12/2
Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)
23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.
Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.
Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.
Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела
Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.
У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.
Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.
https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg
75 година уметничке школе ниш
Традиционална изложба поводом дана Уметничке школе у Нишу отворена је у уторак, 3. октобра у Официрском дому. Посетоци ће наредних дана имати прилику да виде ретроспективе ученичких плаката, од којих је најстарији из 1983. године, али и радове професора ове школе, поводом 75 година постојања. Бивши и садашњи ученици школе истичу да је њихов највећи успех то што су постали озбиљни уметници.
Изложба ће трајати до 15. октобра 2023.
Павле Поповић и Ђорће Симић
На изложби су заступљена дела два доајена српског сликарства из Краљева Павла Поповића и Ђорђа Симића која су протеклих шест деценија поред активног уметничког, педагошког рада били једни од оснивача ликовне сцене тог поднебља.
Павле Поповић рођен је 1938. у Бузовику. Средњу школу примењених уметности у Пећи завршио 1958. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Мила Милуновића 1966. године. У току студирања, као члан екипе Републичког завода за заштиту споменика културе, учествовао је у конзервацији и рестаурацији многих наших средњовековних манастира. По завршетку студија ради као професор ликовне културе у Гимназији у Краљеву. Примљен је за члана Удружења ликовних уметника Србије 1967. године, а од 1974. постаје члан секције УЛУС -а Западног Поморавља. Као корисник стипендије Комисије за културне везе са иностранством борави у Паризу ради стручног усавршавања на Академији Des Beaux Arts. На Филозофском факултету у Београду завршио је последипломске студије на групи за историју уметности.
Од 1976. ради као просветни саветник у Међопштинском заводу за унапређивање васпитања и образовања у Краљеву. Од 1991. постаје стручни сарадник Министарства просвете (одељење у Краљеву) за Рашки, Моравички, Расински, Колубарски и Шумадијски регион. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља, од којих издвајамо Новембарска награда града Краљева (у категорији појединца) поводом Дана Републике и ослобођења града за значајне резултате остварене у стваралачком и организационом раду у култури и сребрне плакете са ликом Његоша као и Вукове награде за 2022. годину. Живи и ради у Краљеву. Цитирамо неколико реченица и предговора Александре Поповић: „Поповић је формирао своју сликарску физиономију у оквирима апстрактног појмовног речника, дефинишући притом материју и оптику личног доживљаја света, усклађену са властитим доживљајем стварности. Одвојивши се од појавне представе света и наративне камуфлаже, у својим делима се искључиво користи непредметном приказивачком апаратуром. Иако уметник не гради своју сликарску визију ослањајући се на сагледљиве облике постојања, реалност која га окружује се ипак на посредан начин инкорпорирала у његов рад. Асоцијативни називи његових слика то и потврђују. Сликарев пут ка апстракцији не значи отуђеност од природе, већ продирање у проширене просторе нових области посматрања.“
Ђорђе Симић рођен 1942. године у Београду. Вишу педагошку школу завршио у Београду 1962. године, у класи професора Анте Абрамовића. Сликарство, нарочито акварел, учио код професора Светолика Лукића: Члан УЛУС-а од 1971. године, члан азијско-европског удружења „Асропа", сa седиштем у Кунсану, Јужна Кореја. Дугогодишњи стали члан и учесник бројних ликовних колонија, као и оснивач многих (Тиска академија акварелa. Бешка, Горажде, Матарушка Бања и др). Провео четрдесет година у служби као наставник ликовне уметности у ОШ „Светозар Марковић", ОШ Браћа Вилотијевић" и Гимназији у Краљеву. Поред уметничког и педагошког рада бави се и књижевним радом и до сада је објавио 5 књига. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља. Носилац више друштвених признања за допринос у уметности и култури, од којих издвајамо Новембарску награду - Културно просветне заједнице и диплому Заслужног грађанина Општине Краљево за вишедеценијски рад у уметности и култури. За акварел награђиван више пута на изложбама у Земуну, Шапцу и Краљеву, Босанском Броду. Током 60 година уметничке каријере излага на ваше од 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално излагао око шездесетак пута.
Ево неколико речи о његовом опусу, цитирамо Сузану Новчић: „У току шест деценија изузетно плодног рада Ђорђе Симић створио је један особен свет уметности, чији је пиктурални израз заснован на акварелу као техници и доминантном изразу његовог стваралаштва. Ову технику он препознаје као свој медији, кроз који на најбољи начин може да забележи и искаже своје емоције, рефлексије и сећања. Отуда и није чудо што га стручна и шира јавност скоро судбински везује за акварел, и то онај убедљив, сочан и експресиван. Зато у контексту ове изложбе, стоји прича о акварелу као есенцијалном правцу његовог стваралаштва, али се неминовно мора проговорити и о његовом великом ангажовању у свету уметности уопште. Извесно је зато да о Ђорђу Симићу можемо говорити као аутентичном уметнику, али и културном посленику, чији стваралачки опус настаје из широког друштвеног интересовања и активизма.Свестрано образован, радозналог духа, талентован и вредан, своју делатност и креативност испољава у више видова: сликар, педагог, писац и ликовни критичар, музичар, иницијатор и организатор многих ликовних и културних манифестација, колонија, изложби и сл. Својом свеукупном активношћу до данашњих дана дао је велики допринос развоју ликовног живота у Краљеву, највише у деценијама познатим као оптимистичко доба обнове, када се реактивирају стари и успостављају нови простори уметничког изражавања и деловања“.
Изложба ће бити отворена сваког дана осим недељом од 12 до 17 сати у галерији Официрски дом, до 17. јуна 2023. године.
https://youtu.be/ZcpM5atraEU
Ликовни уметници Ниша 2023
Ликовни уметници Ниша једна је од традиционалних изложби, Галерија је приређује од свог оснивања са намером да представи ликовну сцену и актуелно стваралаштво аутора нашег града.
Први пут приређена је 9. јануара 1973. године у Уметничком павиљону као ревијална изложба која је презентовала текуће стваралаштво уметника нашег града. Била је резултат заједничке тежње Галерије да афирмише локалну ликовну сцену, подстакне излагачку активност и временом оформи Збирку дела нишких аутора и Друштва ликовних уметника Ниша, које је окупљало сликаре, графичаре, вајаре, значајне актере тадашњег културног живота града.
Током прве три деценије, установљена као једна од традиционалних, организована је сваке године уз повремене промене назива - Мајска изложба, јер се одржавала током маја, затим Видовданска изложба, сходно општој друштвеној клими, касније као Пролећна изложба ликовних уметника Ниша. Седамдесетих и осамдесетих година додељиване су награде и дела са изложбе су откупљивана, што је уз поклоне аутора и манифестације у организацији ГСЛУ попут Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице допринело формирању и богаћењу Збирке дела ликовних уметника Ниша, која данас броји око четири стотине радова.
Почетком двехиљадитих изложба је добила бијенални карактер, а последњих година реализује се тријенално уз селекцију радова. Уз приметно повећање броја излагача током деценија, отворена је за учешће и омогућава активним ликовним ствараоцима, различитих генерација, медијских, стилских и опредељења у ликовном исказу, слободних у избору тема и мотива, да конкуришу новијом продукцијом радова и буду уврштени у поставку.
Изложба Ликовни уметници Ниша 2023 обухвата радове 56-оро аутора различитих генерација, од сасвим младих који тек ступају на сцену, ликовно оформљених уметника средње генерације до већ афирмисаних стваралаца богатих каријера. Поред дела из области сликарства, вајарства, графике, дигиталне штампе, колажа, цртежа, акварела, на поставци су заступљена и дела других не класичних приказа уметничког третирања. Посебном и различитом од досадашњих ову изложбу управо чини разноврсност техника и материјала којима су уметници експериментисали и истраживали, изражавајући сопствене наративе, тренутна промишљања и приступ у ликовном изразу.
Вишедеценијски континуитет у представљању и праћењу рада стваралаца овог поднебља, значајан за сагледавање индивидуалног развоја и кретања сцене у целини, дозвољава констатацију да је изложба Ликовни уметници Ниша 2023 потврда богатства и разноликости сцене нашег града, који захваљујући Факултету уметности, Уметничкој школи и Галерији СЛУ, која настоји да подстакне излагачку активност, сваке године изнедри значајан број младих стваралаца.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког радног дана од 12-18, суботом од 10-15 сати.
https://youtu.be/DwtGFfoqWEo
Ликовна колонија Власина – избор из фонда Лесковачког културног центра
Ликовна колонија „Власина“ ове године обележава педесет година трајања. Првих десетак година одржавала се под називом „Копашница“ у истоименом селу надомак Лесковца а под покровитељствном Фонда за младе таленте дневног листа „Борба“ и Културно просветне заједнице Лесковца. Од средине осамдесетих година XX века колонија се одржава на Власинском језеру а бригу о њеној организацији преузима Дом културе односно данас Лесковачки културни центар. Захваљујући Колонији ова установа има фонд уметничких дела који броји више од 700 инвентарних јединица и значајни је део лесковачке ликовне баштине.
Колонија је од оснивања посебно била привржена уметницима млађе генерације са простора бивше Југославије. Касније поред младих позивају се и афирмисани уметници из Лесковца, Београда и многих места јужне Србије и са Косова и Метохије ( из Ниша, Врања, Прокупља, Приштине, Косовске Митровице...). Последњих година селектор колоније је др уметности Нина Тодоровић.
Сам природни амбијент са планинским венцима, језером и бројним изворима био је инспиративан за већину уметника који су то манифестовали директно сликама пејзажа или индиректно кроз колорит, потез или појединачан мотив на својим делима. Будући да колонија траје пет деценија кроз дела из њеног фонда могу се пратити вишеслојна кретања у нашем сликарству са низом стилова и израза који се глобално темеље на експресивној фигурацији, различитим видовима асоцијативне или геометријске апстракције до новог концепта слике.
Поред уметника различитих генерација из Лесковца ( Јован Поповић, Гмитар Обрадовић, Драгољуб Станковић Чиви, Ђорђе Васић, Зоран Круљ, Петар Спасић, Иван Миленковић ...) на изложби су заступљена и дела Велизара Крстића, Миодрага Нагорног, Здравка Мандића, Зорана Фуруновића, Ђура Радоњића, Зорана Јовановића Добротина, Зорана Петрушијевића, Нине Тодоровић и других.
Изложба ће трајати до 19. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=ztgs-b2aMpk
НИШКИ ЦРТЕЖ
НИШКИ ЦРТЕЖ је као ревијални тип изложбе од 1991. године организован на иницијативу уметника из Ниша чинећи скроман пресек стваралаштва у медију цртежа локалне заједнице тако да се у првој излагачкој деценији укупан број учесника се сводио на нешто више од стотину учесника.
Међутим, током времена дошло је до организационих промена тако да НИШКИ ЦРТЕЖ постепено прераста у традиционалну манифестацију конкурсног типа у којој учествују ликовни ствараоци не само из Ниша и околине, него из ширег окружења изазваши велико интересовање уметника.
Поред тога, организатор изложбе (Галеија СЛУ) од 2000. године након трогодишње паузе утврђује концепцијске одреднице засноване на постављању одређеног проблема у намери да уметнике подстакне да одреагују разноврсним ликовним исказима чинећи изложбу садржајнијом и узбудљивијом.
Поред нишких уметника који су учествовали сваке године на изложби већ више од две деценије евидентно је све веће интересовање уметника из целе наше земље и региона тако да је до сада на изложбама НИШКОГ ЦРТЕЖА учествовало преко хиљаду учесника. Ове године интересовање уметника је било на завидном нивоу тако да је од пристиглих 138 радова Жири одабрао 112 радова.
Негујући цртеж као основну, самосталну ликовну дисциплину Галерија СЛУ не само да обогаћује свој годишњи програм, него пружа на увид ликовној и широј јавности целу скалу промена у поимању цртежа као медија током протеклог времена све до актуелних уметничких пракси укључујући се у токове савремених визуелних тенденција.
Овогодишњи уметнички пројекат НИШКОГ ЦРТЕЖА се бави појмом изолације или неких НОВИХ ПРОСТОРА у теоријском и емпиријском контексту настојећи да мапира мноштво потенцијалних значења.
Целокупан концепт је заснован на редефинисању уобичајених, познатих простора и креирању нових, тајновитих места у којима се преплићу фантастика и стварност. Фокусирајући се на места изван понуђених истина и лицемерја нашег доба уметник најпре позиционира низ проблема савременог друштва на глобалном нивоу, а потом сугерише нове идеје отварајући иновативне путеве за разумевање нове стварности. Кроз могућности сагледавања другачијег, слободнијег, стварног или имагинарног места отварају се нове могућности ослобађања визуелне перцепције.
Укрштањем, прожимањем познатог и непознатог, у процесу откривања нових простора уметник достиже аутентичне, ванвременске садржаје. Односи између простора и времена се доводе у контакт формирајући вишедимензионалани универзум.
У савременој уметничкој пракси се формирање нових простора најчешће разуме као производ или нови облик комуникације у процесу стварања отвореног уметничког дела.
У истом контексту је важан, теоријски рад једног од најпознатијих мислиоца XX века Мишела Фукоа, посебно текст “Друго место”, као расправа о хетерогеним просторима наше свести, где се хетеротопије појављују као простор:„Простор у коме живимо, који нас извлачи из нас самих, у којем долази до ерозије наших живота, нашег времена и наше историје, простор који нас мучи и троши, такође је, сам по себи, хетероген простор” (Foucault 1967: 16.3).
https://youtu.be/kntxjiKFzyg