Нишки цртеж – Рефлексије

„Нишки цртеж – Рефлексије“

23.12. 2025. -  23.2.2026.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш верно негује своју традицију годишњег организовања специјализоване изложбе под називом „Нишки цртеж“. Дуже од тридесет година изложба је у фокусу преданости приређивача, верности излагача и подршке посматрача.

За овогодишњу изложбу „Нишког цртежа“ трочлана селекциона комисија је од 102 приспела рада изабрала дела 64 уметника из многих градова Србије, који су на различите начине односно транспарентно, метафорично или симболично одговорили задатој теми - РЕФЛЕКСИЈЕ.

Један број уметника (Јелена Шалинић Терзић, Бранко Николов, Јелена Китић, Ђуро Радоњић, Катарина Ђорђевић, Наташа Станојевић, Бојан Живић, Борис Кандолф, Анита Јовановић Радосављевић, Милица Анђелковић) својим ликовним опсервацијама се парадигматично ослања на природно-физички домен појма рефлексије. Њихова дела било да бележе тренутак који стоји између покрета и мировања, или се ослањају на оптичке илузије таласања и одсјаја, одишу медитативном атмосфером, осећањем смираја и тишине а продукт су садејства промишљености и интровертности непосредне уметничке реакције. Већина аутора (међу којима су Сања Солунац, Братислав Башић, Никола Марковић, Бојан Оташевић, Анђела Мујчић, Зоран Круљ, Марко Стајић, Наталија Бањац, Стеван Китић, Миа Арсенијевић...) определила се за мисаоно-филозофску конотацију термина рефлексије концентришући се на одраз компликованих и конфузних прилика постојеће реалости на eгзистенцијална стања савременог човека, при чему су углови њихових посматрања међузависности мирко и маркокосмоса потпуно полифоно интонирани са извориштима у доменима економије, психологије, идеологије, етике...

Применом различитих мотива, текстуалних порука, симбола, цитата, уметници ликовно дефинишу појам рефлексије у контексту друштвених прилика преко неких од актуелних питања нашег доба као што су: положај жена,  отрошачко друштво, малограђански менталитет, забрињавајућа отуђеност, медикаментна зависност, фрагментација личности, криза идентитета... Изложба подразумева широк генерацијски распон заступљених уметника тако да пружа  могућност дијалога и компарације између радова афирмисаних уметника добро познатих широј и стручној јавности и дела сасвим младих аутора тек окончаног уметничког образовања. Такође изложба сведочи о  азличитом поимању цртежа. Поједини уметници му приступају на традиционалан начин и уобичајним средствима (оловка, угљен, туш и перо, пастел, акварел) граде своје линеарне или бојене структуре лирски, експресионистични или геометријски однеговане, док други, свој однос према цртежу дефинишу кроз проширено поље његовог деловања у другим медијима (слика, дигитални принт, фотографија, видео), свесни да је цртеж изворни почетак иако можда благо приметан у финалном продукту.

by Nebojsa

10. Нишки салон: 12/2

10. Нишки салон: 12/2

Официрски дом 20. новембар – 17. децембар 2025.

По десети пут публика ће моћи да посети Нишки салон: 12/2, годишњу изложбу која обухвата дела дванаесторо уметника по избору два селектора. Селектори овогодишње јубиларне изложбе су Ивона Фрегл, независна кустоскиња из Београда и проферсор Слободан Радојковић са Факултета уметности у Нишу. У селекцији Ивоне Фрегл своје радове излажу Драгослав Крнајски,  Душан Стипић Dudwarszky, Сања Латиновић, Нина Тодоровић, Нина Марић и Дања Текић, док селекцију Слободана Радојковића чине дела Лидије Антанасијевић, Владимира Вељашевића, Елизабете Маторкић Бисенић, Владимира Милановића, Иване Милев и Мине Ракиџић Достанић.

У избору дела Ивоне Фрегл заступљени су и класични и тзв. нови медији: скулптура, сликарство, колаж, асамблаж, видео, фотографија, перформанс и инсталација. Тумачећи их Ивона Фрегл, између осталог, наводи: Радови Драгослава Kрнајског проблематизују друштвено-политичку ситуацију, запаљиву реторику и присутну напетост која утиче на све нас. Монументална инсталација Душана Стипића Дудварског разобличава потчињен положај човека данашњице и бесмисао таквог постојања. Перформанси Сање Латиновић указују на прекарни рад уметника, али и на значај заједништва и колективних акција кроз емпатију. Видео радови и колажи Нине Тодоровић утврђују константни отпор природе према нестручним, бруталистичким покушајима њеног кроћења. Визуелно пријемчив полиптих Хербаријум – New Life Нине Марић представља двоструку природу (лек и отров) биљака. Радови Дање Текић нас враћају себи, у неко место, мирног света у коме су све опције не само могуће већ и паралелно присутне.

Селекцију Слободана Радојковића чине радови из домена графике, цртежа, колажа, сликарства, скулптуре и објекта. Одабраним делима Лидија Антанасијевић опсервира друштвено-политичка гибања. Сведене пејзаже Владимира Вељашевића одликује уодношеност површина и тока линије, док колажи Елизабете Маторкић Бисенић носе персонализовану мисао о хуманости и одрицању. Као парафраза сопственог рада, цртежи у боји Владимира Милановића носе прозрачност и  лакоћу. У нестандарним вајарским материјалима, преплетаји Иване Милев конституишу монументални објекат. Дело Мине Ракиџић Достанић је изведено неконвенционалним графичким поступцима, концепцијски индиковано промишљањима о природи простора и окружења.

Ивона Фрегл (Београд, 1969) је дипломирала 2005. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, одсек за Историју уметности, катедра за Историју архитектуре. У периоду 2016-2018. била је кустос и члан уметничког савета галерије Луцида у Београду. Један је од оснивача и директор удружења грађана за развој и унапређење визуелне и ликовне уметности АРТ-ЗУМ. Од 2018. ради као независан кустос. Организовала је, реализовала и била аутор текста у каталозима више од педесет самосталних и групних изложби. Члан је УЛУПУДС-а у статусу самосталног уметника (стручњака у култури).

Слободан Радојковић (Ниш, 1967) је дипломирао на ФЛУ у Скопљу 1992. године. Последипломске студије графике (1996) и докторске уметничке студије (2016) завршио на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради на Факултету уметности Универзитета у Нишу у звању редовног професора за предмете Графика и Графика са технологијом. На пословима кустоса и графичког дизајнера био је запослен у Галерији СЛУ Ниш од 1994 до 2015. године. Иницијатор је оснивања Графичке радионице Сићево 2006. године.

Члан је УЛУС-а од 1993. године, од када је излагао на више од 350 колективних изложби у земљи и иностранству (Македонија, Бугарска, Аргентина, Јапан, Грчка, САД, Канада, Египат, Француска, Румунија, Кина, Црна Гора, Мексико, Италија, Мађарска, Белгија...). Реализовао 32 самосталне изложбе у многим градовима Србије (Ниш, Београд, Пирот, Нови Сад, Кикинда, Прокупље, Смедеревска Паланка, Краљево, Крагујевац, Рашка, Лесковац) и у иностранству ( Бугарска, САД, Канада, Италија, Швајцарска, Црна Гора, Северна Македонија).

На отварању 10. Нишког салона: 12/2 биће изведен перформанс Човече, не љути се Сање Латиновић. Награда Нишког салона за најуспешнији рад биће накнадно додељена, током трајања изложбе. Публика ће моћи да је посети до 17. новембра.

by Nebojsa

diSTRUKTURA „Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“

„Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“ уметничког пара diSTRUKTURA.

Милица Милићевић и Милан Боснић (diSTRUKTURA) су дипломирали и магистрирали на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за сликарство. Од 2005. раде заједно као уметнички дуо diSTRUKTURA и под тим именом учествовали су на преко 30 самосталних и више од 70 групних изложби у Србији, Словенији, Македонији, Румунији, Француској, Италији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Луксембургу, Швајцарској, Јапану, Словачкој, Чешкој, Црној Гори, Хрватској, Мађарској, Финској и Египту. diSTRUKTURA је учествовала у artist-in-residence програмима и радионицама у Шпанији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Холандији, Словенији, Италији, Финској, Египту и Србији. Добитници су више награда и стипендија од којих и Pollock-Krasner grant за 2015. годину. Њихови радови се налазе у преко 15 јавних и приватних колекција.

diSTRUKTURA се котинуирано бави пејзажом, испитујући улогу овог жанра и његове формалне модалитете, почев од романтичарског сликарства, па све до дигиталне и вештачки генерисане слике. Бавећи се суштинском повезаности овог уметничког жанра и историјском условљеношћу идејама идентитета, припадности, моћи и хегемонији, они отварају низ питања која се тичу инивидуалне и колективне свести о биодиверзитету и универзалне важности његовог очувања, са једне стране и једностраног економског интереса, са друге стране. Кроз уметнички рад diSTRUKTURЕ посредују се занемарене разлике између природног места, пејзажа подређеног људским потребама и виртуелне природе, односно указује на историјску ускраћеност непосредног доживљаја природе.

Овај уметнички пар је континуирано присутан на интернациналној сцени савремене уметности, те су у њиховом раду присутни предели различитих меридијана и ведуте различитих градова у свету. Изложба „Неједнаке географије“ припада пројекту „Possibility of the Sublime“ (мogućnost uzvišenog) и њоме се на основу сцена са површинског копа рудника бакра у Мајданпеку, а којом сада руководи kineska kompanija Zijin Mining, проговара о гео-политичком аспекту неког простора и указује на забрињавајућу могућност препознавања нечега што би се можда звало слика колонијалног предела, а чега и има у економски неразвијеним подручјима.

Доминантан део изложбе у Нишу представљају слике, којима се категорија узвишеног третира двојако. Мањим бројем дела се кроз секвенционалност и филтрирање, налик на дигиталну манипулацију сликама, одређени предео даје као деликатнији или узбудљивији од самог почетног повода.  Ипак, примарни принцип у већем броју радова је сукцесивно поништавање пејзажа до његовог потпуног укидања, чиме се „узвишеној деструкцији“ не прилази више као естетској категорији, већ као парадигми људског постојања.

Изложба у Официрском дому садржаће уметничке радове из области сликарства и цртежа, фотографије и видеа. Ово је прва самостална изложба diSTRUKTURЕ у Нишу. Били су учесници ликовне колоније „Сићево“ 2011. године, а њихови радови били су излагани у оквиру бројних изложби из Збирке савременог сликарства Галерије СЛУ, као и у оквиру 5. Нишког салола: 12/2. Изложбу у Нишу организује Галерија савремене ликовне уметности, после чега ће бити уприличена и у Крушевцу и Чачку. У коиздаваштву Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак, Уметничке галерије Крушевац, Галерије СЛУ Ниш и невладине организације ProArtOrg из Београда крајем ове године ће биће публикован богати обједињени каталог.  На отварању изложбе „Неједнаке географије / Possibility of the Sublime“ ће се осим diSTRUKTURЕ обратити и историчарка уметности Сања Којић Младенов, кустоскиња изложбе и ауторка текста који прати ову изложбу. У име Галерије СЛУ кустос је Милан Ристић.

by Nebojsa

 Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023

Седам деценија посвећености - Галерија Дома Војске Србије 1953–2023, која се приређује у сарадњи са Медија центром Одбрана Управе за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије.

Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома Војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса, који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва. Након београдске премијере, изложба је 2024. године гостовала и у Народном музеју Кикинда.

У Галерији савремене ликовне уметности Ниш, у простору Официрског дома, биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак (керамика) и Вање Жанко (таписерија).

Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије Београд. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра Одбрана, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.

Изложба ће за публику бити отворена до 5. октобра 2025. године.

https://www.youtube.com/watch?v=0grvoGC9ErA

by Nebojsa

СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024

СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024

17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.

Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година  окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.

На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша  и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.

Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)

Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу  али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне  орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи,  структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.

Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног  идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и  дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно  материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама  скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких  дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.

Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника  у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића,  Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би  цртеж као и живот постао игра.  Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки,  док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.

Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.

Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.

Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена  опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну  генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут  ћилима, Никола Радосављевић  перфорирањем управо белог папира  жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у  знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.

Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима  свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.

by Nebojsa

Александар Девића - ретроспективна изложба

Ретроспективне изложбе слика и графика Александра Девића, којом уметник обележава 45 година стваралачког рада.

Александар Девић (1954, Београд) је дипломирао 1978. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Кратко време радио је као професор у Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу и на Факултету уметности учествујући у формирању Департмана за примењене уметности овог факултета. Од 2000. до 2004 године био је директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, где је радио и као виши сарадник Службе за интернет комуникације и издаваштво и био уредник галеријског интернет часописа IIČ. Самостално је излагао у многим градовима Србије и у Грчкој (Волос), Америци (Њујорк) и Мађарској (Будимпешта). Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Сликарске секције УЛУС-а од 1986. године као и Нишког графичког круга. Добитник је више награда међу којима су: Откупна награда СИЗ-а културе, Београд; Сребрна плакета УЛУПУДС-а и Специјално признање 45. Међународног фестивала документарног, краткометражног и анимираног филма, Београд.

Поред сликарства бави се и компјутерском графиком и веб дизајном. Његове слике и графике налазе се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Холандији, Данској, Америци, Француској.
Својим вишедеценијским опусом Александар Девић креира и усавршава властити свет призора и визија које су изван граница рационалистике и перцептивних искустава, а под окриљем маште и фантастике, што га чини значајним настављачем оне линије развоја у нашој уметности коју су започели Милена Павловић Барили и Радоица Ное Живановић а примењивали чланови Медијале.
Од самих почетака неговао је специфичног приступа фигурацији. На његовим најранијим радовима наслућујемо утицај мита, легенди, снова... а у ликовној елаборацији својеврстан спој архаизма и модернизма, рустичности и лиризма. Фигура није само носилац радње већ сведок и чиниоц амбијента који је необичан, измаштан, саздан од различито третираних сегмената и носи ореол загонетности и тајанствености. Тиме је Девић закорачио у сфере надреалног и метафизичког што је основна карактеристика целине његовог опуса иако су се током деција стварања промене дешавале у самом ликовном изразу, у иконографској садржајности и ликовној структури. Деведесете године су у Девићевом опусу обележене углавном графикaма чудесних колористичких хармонија, које одишу езотеријом и атмосфером илузивности са доминантним утиском софистициране ликовности.

Сликама рађеним у последњих двадесетак година Александар Девић је својој ликовној „легитимацији“ додао нове варијетете и приступе. Повремено је, примењујући принцип измештене цитатности, фрагменте из средњовековне или ренесансне уметности вешто комбиновао са мотивима различитог порекла, стварајући дихотомно кодиране имагинарне призоре. Његове најновије слике пуне су неке необичне динамике, бравурозних „архитектонских“ чудеса, фантазмагоричних машинеријума, метафизичке атмосфере која укључује компоненту живота али и компоненту његовог дијаболичног разарања. Форма је футуристички смела, роботизована, расклопљена и опет састављена од низа делова и детаља. Поседујући истанчани рафирман према семиотички сложеним симболима, урадио је једну серију слика истог мотив, што је преседан у његовој досадашњој уметничкој пракси. Вешто се и сврсисходно определивши за мотив коња /коњаника, који има вишеслојна значења, митолошке, теолошке, литератне и уметничке референце (Тројански коњ, Свети ратници, Дон Кихот, дрвени коњић дадаизма...), Девић на метафоричан начин освешћава различита питања хуманистичко - етичке природе јер време уздрмане духовности и растуће технократије захтева преиспитивања постојећих критеријума и вредности у свим сферама па и у области уметности.
Пробијајући границе уобичајног Александар Девић је створио опус који је обиман, аутентичан, значењски комплексан и енигматичан, а ликовно прецизно разрађен и рафиниран. Његова дела са средокраће рација и емоција, сна и јаве у себи носе неку латентну тајновитост, загонетност и метафоричну референтност и чине га једним од најоригиналнијих стваралаца свакако не само нишке већ и националне ликовне сцене.

Изложба ће трајати до 10. новембра.

https://youtu.be/VjD51G2J73o?si=iqO0YPpsVcmPh-MV

by Nebojsa

100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево

Друга поставка изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ биће доступна публици од четвртка 19. септембра, од 10 сати, у Официрском дому у Нишу. Поставка је интернационалног карактера и чине је дела настала у Колонији у периоду од 1994 до 2024. године.

Изложбу „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује поводом обележавања шездесетогодишњице редовног одржавања Колоније. Изложба је конципирана тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике ( југословенски и међународни карактер, учествовање уметника различитих вокација и стилских опредељења). Због великог обима изложба се реализује кроз две поставке. Прва поставка (од 29. 8 до 13.9.) је била југословенског карактера и подразумевала је дела настала током прве три деценије одржавања Колоније. Друга поставка је интернационалног карактера јер од почетка деведесетих година XX века у раду Колоније редовно учествују уметници из иностранства. Поставка почива на делима аутора из Србије и других земаља (Јапан, Канада, Шведска, Бугарска...), која су настала у периоду од 1994. до 2024. године. Изложба је истовремено мултимедијалног карактера јер су поред дела традиционалних медија (слике, графике, цртежи) заступљени објекти, видео радови и видео инсталације, будући да су последњих пар деценија учесници Колоније и уметници који се изражавају кроз такозване нове медије.

Пејзажи јединствене Сићевачке клисуре су доминантна инспирација и константни уметнички изазов за бројне ауторе. Свако од њих кретао се одабраним стазама властите ликовне поетике у уметничком постварењу свог доживљаја клисуре, користећи као почетни импулс генералну импресију, панорамски поглед или само фрагмент из природе (Коста Брадић, Милена Јевтић Ничева Костић, Рада Селаковић, Зоран Вуковић, Мирослав Анђелковић, Елизабет Матје, Кенџи Нагаи, Бранко Николов, Соња Вукашиновић, Рајко Попивода, Јелена Шалинић, Дуе Мартин, Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Мирослав Лазовић, Славица Цурк, Љиљана Шуњеварић, група ДимТим...). Један број уметника је кроз симболе историјског наслеђа овог краја дефинисао своје импресије о боравку у Колонији ( Чедомир Васић, Бранимир Карановић, Зоран Гребенаровић, Јелена Трајковић, Весна Кнежевић) код су други и делима насталим у Сићеву указивали на антагонизме актуелне геополитике, друштвене стварности, здравствене ситуације или бихевиоралне психологије (Златко Гламочак, Нина Ковачева и Стефан Валентин, Зоран Вељковић, Ивана Ивковић, Милица Ружић, Јован Спасић, Иван Миленковић).

Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.

Изложба ће трајати до 10. октобра.

За шездесет година редовног одржавања Ликовне колоније Сићево формиран је импозантан фонд ументичких дела који тренутно има тачно 1000 инвентарних јединица од којих се 88 чува у Народном музеју а 912 у фонду Галерије савремене ликовне уметности. У колекцији Сићевачке колоније најбројније су слике (644), затим следе графике, цртежи и радови на папиру (291), скулптуре (33), фотографије и дела нових медија (22).

https://youtu.be/jNuIHqy-Mfs

by Nebojsa

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА - ДРАГАНА  МОМЧИЛОВИЋА

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА

ДРАГАНА  МОМЧИЛОВИЋА

Галерија савремене ликовне уметности Ниш, 25.априла 2024. године приређује ретроспектину изложбу слика и цртежа нишлије Драгана Момчиловића. Овом изложбом одабраних радова из области ликовног стваралаштва уметник обележава 50 година свог уметничког рада. Изложбу ће званично отворити Горан Станковић српски писац поезије, прозе, есеја. Поред наведеног, бави се приређивачким радом, као дугогодишњи уредник у Градини, затим директор Нишког културног центра.Од 2002. године је главни уредник у истој установи. Добитник многих награда из области књижевности. Горан Станковић је пре свега, дугогодишњи пријатељ и сарадник  Драгану Момчиловићу. На самом отварању имаћемо прилику да уживамо у извођењу неколико музичких нумера у изведби  гудачког квартета из лесковачког Симфониског оркестра.

Момчиловић је рођен 1952. године у Црној Трави, одакле се породица сели у Ћичевац где  завршава основну школу, а потом  уписује петогодишњу Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. По препоруци професора Драгана Костића, након завршене уметничке школе, почиње да ради у тада младој и перспективној издавачкој кући „Градина“, где је успоставио знаковну и симболичку препознатљивост, ликовно је опремио преко 1000 наслова. Крајем седамдесетих година уписује Педагошку академију „Климент охридски“, постаје члан УЛУПУДСа и УЛУСа. Иако је радио на пословима опреме књиге, као технички уредник, заправо се тада развијало сликарско биће у њему, инспирисано поезијом, књижевним делима,  пре свега песмама  Бранка Миљковића. Занесен лиризмом и духовношћу, он ствара свој ликовни језик градећи га веома темељно и систематски. Његове слике постају епитафи посвећени преминулим писцима или дијалози са савременицима сликарског позива. Серије разноврсних радова су се низалe  из године у годину  у безбројним комбинацијама слика, цртежа, објеката. Настајали су читави циклуси темељно разрађених ликовних дела: Епитаф , Обзорја, Плава линија живота, Седам мртвих песника, О Бранку Миљковићу, Дијалог са Тодором (Стевановићем), кроз Слику и објекат... Момчиловић поред наведеног, деценијама непрестано истражује и природу и све оно што га окружује али пре свега по свом доживљају, сећању. Понесен личним филозофским размишљањем, настали су имагинарни предели испуњени симболима, апстрактним пастуозним површинама, бескајног отелотворења хоризонта, из ког се рађа и залази сунце као симбол живота и духа његовог.

Његова палета је препознатљива, особена, индивидуална, као и начин сликања и комбиновања апстрактног, симболичког и геометриског израза кроз бојени цртеж. Момчиловићева свестраност у ликовној и примењеној уметности протеклих пет деценија остаће трајно забележена, кроз велики број награда и признања са многих сајмова и самосталних и колективних изложби чланова УЛУСа и УЛУПУДСа. Посебно морамо истаћи његово лично ангажовање у креирању културе града, и велике заслуге за формирање Ликовне колоније „Classic“ Фабрике дувана Ниш,(Philip Morris), где је и радио од 1993. до 2005. године. Одласком у пензију потпуно се посвећује сликарсту и раду у атељеу истим интензитетом стварајући свакодневно окружен пријатељима и породицом. Овом ретроспективном изложбом обележава 50 година свог уметничког рада, делима пажљиво одабраним из свог богатог опуса ликовног стваралаштва. Упркос променама кроз које је пролазио ипак је остао доследан свом изабраном стваралачком опредељењу и ликовном изразу који је јасан и веома препознатљив. Сагледавајући све фазе његовог опуса почев од фигуративне, па до последње апстрактне остао је доследан енформелу и асоцијативној илузији на предметну форму са уочљивим  траговима ликовне апстракције. Зрелост и искуство стечено свакодневним радом и ангажовањем сада је овде пред нама својим делима и доказао. Фрагментарност и слојевитост као и безгранична експресивна енергија уклапају се са уметниковим темпераментом који је истог интензитета као на почетку његовог стваралачког пута.Изложбу прати поред каталога и алманах са сликаревим ликовним манифестом. Драган Момчиловић још пуно тога жели рећи и на сликарско платно трајно забележити, а ми му на томе овом приком од срца захваљујемо и желимо да ствара што дуже.

Изложба ће трајати до 25. маја 2024. године.

by Nebojsa