АКТУЕЛНО
Скулптуре - Никола Антов
In memoriam изложба скулптура Николе Антова – уметника који је дао велики допринос популаризацији вајарства у Нишу и актуелизацији овдашње вајарске сцене. Његово стваралаштво, посебно од шездесетих до осамдесетих година XX века, припадало је главним токовима развоја српске скулптуре.
Изложба je ретроспективног карактера, чини је више од педесетак скулптура из збирки Народног музеја у Нишу, Галерије савремене ликовне уметности Ниш и породичне колекције.
Никола Антов (Ниш, 1933 – 2019) је дипломирао најпре на Вишој педагошкој школи (1956) а потом и на Вајарском одсеку Акедемије ликовних уметности у Београду (1961).
Од 1962. до пензионисања 1998. године био је запослен у Народном музеју у Нишу као конзерватор. Учествовао је у великим пројектима матичне установе од којих је свакако најважнији подизање, заштита и враћање подних мозаика античке виле на Медијани. Поред конзерваторско-рестаураторских третмана на бројним музејским предметима учествовао је и у реализацији поставки комплексних, често мултидисциплинарних изложби. Коаутор је прве сталне поставке у Меморијалном комплексу „12. фебруар“ у Нишу.
Постао је члан УЛУС -а 1963. године када почиње и самосталну уметничку каријеру. Реализовао је десет самосталних изложби. Излагао на 119 колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Румунија, Бугарска, Пољска, Грчка). Био је чест учесник великих изложбених манифестација, на Октобарском салону у Београду излагао је једанаест пута а на различитим изложбама УЛУС-а такође у Београду, двадесеттри пута. Са ликовним уметницима Ниша редовно је излагао до 1997. године. Добитник је највишег градског признања – Октобарске награде града Ниша (1967) и десет стручних награда. На свим вајарским симпозијумима и ликовним колонијама на којима је учествовао, било да су југословенског или међународног карактера, добијао је награде за реализоване скулптуре ( Врњачка Бања, 1975; Аранђеловац, 1978; Трјавна у Бугарској, 1984; Сићево, 1985). Једини је нишки вајар до данас који има цењену награду „Златно длето УЛУС-а“.
За педесет година стваралачког рада Антов је реализовао више од три стотине скулптура. Следио је антропоморфну линију нашег варајства, определивши се за уобичајан жанровски репертоар (портрети, фигуре и анималистички мотиви) али је традиционалним мотивима приступао на самосвојан начин са демонстрацијом слободнијег пластичног мишљења. Удаљавајући се од реалистичког и миметичког ишао је у правцу развоја архетипске свести. Сачувао је сећање на архаизоване форме, градећи мост између савремене уметности и цивилизацијских исходишта али увек на хуманистичким начелима. Саосећање и брига за човека и његову судбину, неверица у ефемерна задовољства, као да лавитирају над читавим опусом. Његови условно речено портрети који визуелно асоцирају на праисторијске идоле и етно традицију су заправо симболи антрополошке и културолошке константе људског трајања, исконске људске бити. На принципима редуктивне синтезе, маштовито и инвентивно, преобликовао је реалан облик у уметничку форму, што потврђују и бројне скулптуре птица – после портрета, другог доминантног мотива у његовом опусу. Представљао их је у јату односно групама симболично указујући на неопходност заједништва на темељима толеранције и суживота, или појединачно, у различитим фазама лета, метафорично алудирајући на неминовну смену животних узлета и падова.
Постепене промене у ликовном рукопису Николе Антова током деценија рада дају нам право да диференцирамо три развојне фазе: рани период (шездесете године XX века), средњи (седамдесете и осамдесте године) и позни период (деведесете и двехиљадите). Стилске модификације грубо можемо дефинисати као пут од почетног експресионизма са извесним упливом традиционалних фолклорних елемената у идејно-формалној инспирацији, преко специфичног вида архаизовано-асоцијативне фигурације као најзначајнијег периода, до апстракције органског порекла карактеристичне за последњу фазу стварања.
Радио је у бронзи и мермеру али је дрво било његов доминантни вајарски материјал, готово заштитни знак. Својим пореклом и детињством везан за шумовит старопланински крај, као да је судбински био предодређен за дрво које је искључиво мануелно обрађивао основним алатом (длето и секира) поштујући његову полихромну структуру, тактивне и експресивне вредности. Интензитет личне осејности претварао је у слободно ткање потеза у дрвету са безброј плитких уреза који епидерму његових скулптура чине готово рељефном и дају посебан квалитет личном скулпторском изразу.
Изложбу прати монографска публикација о Николи Антову, која ће бити промовисана 1. јуна.
Аутор изложбе и монографије је историчар уметности, музејски саветник Милица Тодоровић.
https://youtu.be/-FN2OD6ci_A
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2024. ГОДИНЕ
У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
Павиљон у Тврђави (220м2) за 8 термина током године
Салон 77 у Тврђави (64м2) за 4 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима
Пријава треба да садржи:
- кратку биографију
- опис пројекта односно изложбе
- визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 10. јуна 2023. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs
најкасније до 10. јула.
Национална манифестација „Музеји за 10“
Национална манифестација „Музеји за 10“ кao „јединствена музејска иницијатива на европском културном простору, осмишљена са идејом ближе сарадње и заједничког наступа музеја у Србији“ одржаће се у периоду од 15. до 19. маја 2023.
Тема овогодишње манифестација, која се реализује у 40 градова Србије, је „Музеји одрживост и благостање“.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш као стални учесник манифестације, ове године публици ће презентовати следеће изложбе:
У Официрском дому - Аквизиције 2016-2022 / поклони. Изложено је седамдесетак дела од укупно 109 радова коју су током последњих година поклоњени колекцији нишке Галерије. Међу поклонима је 40 дела стране уметности.
Пратећи програм: 16. маја у 11 сати – Едукативна радионица ликовне секције Дечијег центра.
Радно време од 12 до 18 сати.
У Салону 77 изложба „Ватрена стеница“ Невене Поповић. Изложбу чине керамичке скулптуре, колажи и асамблажи.
Радно време од 12 до 18 сати.
У Павиљону у Тврђави ће током трајања манифестације тачније 18. маја у 19 сати на Међународни дан музеја, бити отворена ретроспективна изложба скулптура Николе Антова (Ниш,1933 - Ниш, 2019). Изложбу ће чинити избор од педесетак скулптура из исто толико година стварања уметника.
Због трагичних догађаја време трајања манифестације је скраћено а Европска ноћ музеја која је требало да се одржи 13. маја је отказана.
Невена Поповић ''Ватренe стеницe''
Невена Поповић
Ватрена стеница
11. мај - 02. јун 2023
Салон 77
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Од четвртка 11. маја у 19 сати публика ће у Салону 77 моћи да посети изложбу колажа, ситне пластике и уметничких књига. Уметница Невена Поповић први пут самостално излаже у Нишу, док је као учесница сазива 2011. године учествовала у раду Ликовне колоније „Сићево“. Изложбу „Ватрена стеница“ чине дела њене актуелне уметничке продукције.
Користећи се примарно апрпријацијом и ослањајући се на потенцијал за учитивање значења и релација, који бирани потрошни материјали различитих епоха и простора могу да поседују, Невена Поповић модулира свој суптилни исказ, антиципирајући у њега антрополошке принципе. „Као колажни материјал коришћени су рестлови књиговезачког материјала, браон флис папир произведен почетком 20. века, штампа из 70-их година прошлог века и различити папирни омотачи и амбалже. Модели различитих кутија и паковања (за најразличитију робу и њене конзументе) представљају визуелну метафору личног доживљаја свакодневице и времена које трошимо. Расклопљене кутије постају подлога за лични уметнички запис, али и његов важан чинилац.“, наводи сама уметница. „Фотомонографија о Кракову штампана почетком XX века и мала успомена на свесоколски пољски слет који је одржан 1910. послужили су као времеполов и мој визуелни дијалог са имагинарним саговорником. Прошлост и садашњост комуницирају преко старих фотографија и мојих колажних визуелних одговора који се односе на тековине цивилизације и на различите путеве који се у некој тачки пресецају.“
Невену Поповић занимају материјални остаци људских активности и одрази тренутка: концепт дома, традиционална архитектура, познавање и коришћење локалних материјала, организација домаћинства, географско лоцирање, потомство, миграције, загађење, однос према природи...
Невена Поповић (Београд, 1976) је ликовна уметница која је на уметничкој сцени присутна од 2001. године. Школовала се на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку где је завршила основне, магистарске и докторске уметничке студије, а као гост - студент боравила је на Академији ликовних уметности у Бечу и Аристотеловом ниверзитету у Солуну. У њеном раду евидентна је вера у моћ уметности да расветљава стварност, дефинише појаве и пружа отпор на наметнуте друштвене околности.
Као члан Удружења ликовних уметника Србије (2005) имала је статус самосталног уметника све до 2012. године. Као активан члан међународног удружења Sculpture- network (2014) организовала је догађаје на националном нивоу поводом Међународног дана савремене скулптуре. Аутор је бројних уметничко образовних програма за децу и младе за које је добила неколико награда међу којима је и наградa Факултета ликовних уметности у Београду „Богомил Карлаварис“ (2014) у знак признања за изузетне резултате и допринос у области ликовног васпитања и образовања. Добитница је плакете Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за досегнут баланс између истраживачког и уметничког аспекта, XX ПРОЛЕЋНИ АНАЛЕ, Дом културе Чачак (2016). Њен педагошки рад последњих 10 година везан је за Факултет уметности Универзитета у Приштини где је запослена у звању доцента.
Реализовала је петнаест самосталних и учествовала на бројним колективним изложбама. Њени радови се налазе у колекцији Музеја града Београда, Музеја рударства и металургије у Бору, у колекцији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, у Теленор колекцији савремене српске уметности, као и у колекцијама културних центара и приватних институција.
https://youtu.be/C-revi40Vdc
„НИШКА ТВРЂАВА КРОЗ ОБЈЕКТИВ САВРЕМЕНИКА“
П О З И В
ЗА УЧЕШЋЕ НА ИЗЛОЖБИ „НИШКА ТВРЂАВА КРОЗ ОБЈЕКТИВ САВРЕМЕНИКА“
Поводом обележавања 300 година од градње нишке Тврђаве у садашњем облику, Галерија савремене ликовне уметности Ниш ће приредити колективну изложбу фотографија и видео радова у Павиљону у Тврђави, у периоду од 15. августа до 10. септембра 2023. године.
Реализација изложбе подразумева интеракцију са јавношћу односно публиком стога Галерија СЛУ Ниш позива заинтересоване да најкасније до 15. јула доставе актуелне фотографије, фотографије из породичних архива или краће видео записе (трајања до 2 минута) везане за тврђаву као најупечатљивији визуелни симбол града Ниша.
Опремљене или неопремљене фотографије могу се донети у канцеларијама Галерије или послати на адресу Кеј Кола српских сестара ½ Ниш а електронске фотографије и видео записи у стандардним дигиталним форматима могу се слати мејлом на адресу gslunis@gmail.com
Посебно именована комисија ће од приспелих дела сачинити избор за излагање.
Ауторима три најуспелија рада Галерија СЛУ Ниш ће доделити награде.
Нишка тврђава је саграђена у периоду од 1721-1723. године на простору античког и средњовековног утврђења и има континуитет од око два миленијума постојања. У комплексу данашње тврђаве налазе се бројни објекти и археолошки налази из праисторије, римског, византинског и турског периода.
С надом да ће те се одазвати позиву и тако учествовати у обележавању великог јубилеја,
унапред се захваљујемо на сарадњи.
У Нишу, 8. мај 2023.
Галерија СЛУ Ниш
АКВИЗИЦИЈЕ - поклони 2016 - 2022
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе
АКВИЗИЦИЈЕ У ГАЛЕРИЈИ СЛУ НИШ 2016 - 2022.
П О К Л О Н И
Официрски дом, четвртак 27. април у 19 сати.
Настанак збирки ГСЛУ изискивао је значајну музеолошку активност, засновану на прикупљању, адекватном чувању, стручној обради уметничких дела и вођењу музеолошке документације. Збирке Галерије СЛУ у целини садрже грађу која показује значајан део актуелних ликовних пракси на овим просторима у периоду 1970. године до данас пружајући широке могућности за различите начине музеолошких исчитавања. Фонд Галерије СЛУ броји 1871 инвентарне јединице које се деле на 5 збирки: 1.) Збирку савременог сликарства 566 , 2.) Збирку графика, цртежа и радова на папиру 668, 3.) Збирку савремене скулптуре 65, 4.) фотографије и нових медија 55, 5.) Збирку ликовних уметника Ниша 394.
Током деведестих су фондови за откуп укинути, због опште друштвено политичке ситуације у нашој земљи тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима аутора који су у почетку реализовани у договору кустоса са аутором. Нешто касније формирано је стручно тело Галерије СЛУ које доноси одлуку о томе да ли неко уметничко дело својим естетским, историјским, културолошким вредностима и аутентичношћу испуњава услове да постане део колекције Галерије. Постепено су се дефинисали јасни критеријуми музејске селекције у оквиру рада стручног тела Галерије СЛУ истичући јасан професионални концепт.
Када су у питању значајнији поклони за Фонд у периоду 2016-2022. године треба поменути ангажовањe наше познате вајарке Лапосве Милошевић Сибиновић захваљујући коме је у Фундус је ушло14 графика мексичких аутора као поклон Галерији СЛУ, затим 12 радова од укупно18 дела познатог новосадског уметника Бошка Петровића која су ушла у Фонд као поклон његове ћерке Вишње Петровић, поклон од 6 графика аутора Мехмеда Слезовића после одржане самосталне изложбе 2017. године, потом целокупна изложба 46 графика домаћих и италијанских уметника са изложбе „MIRROR -FACE TO FACE“, (Павиљон у Тврђави, 22. јули - 9. август 2021.) која је поклоњена у целости Галерији СЛУ.
Колекција Галерије СЛУ у целини пружа могућност за ширу анализу и промишљања развоја модерне уметности на овим просторима представљајући значајан део актуелних ликовних идеја и пракси у периоду од 1970. године до данас од које су поклони аутора значајни као један од начина набавке за употпуњавање садржаја збирки.
У наведеном периоду Галерији СЛУ је поклоњено укупно 109 дела од 85 аутора од чега је највећи број употпунио Збирку графика, цртежа и радова на папиру.
27. април - 23. мај
Радмила Костић, кустос изложбе
https://youtu.be/-GOo0rw1FY4
https://youtu.be/wybjkO86WPA
Клица новог рода - реверзибилност процеса
Клица новог рода - реверзибилност процеса
По речима ауторке Анице Радошевић: „Реч клица недвосмислено нас упућује на размишљање о биолошком развоју, пре свега биљног света, а зашто не и нас самих и у физичком и психичком смислу?“
Проучавајући овај природни феномен она се користи различитим ликовним техникама па је стога, интегрални део изложбе сачињен је од цртежа, графика, инсталација и објеката. Обрађујући процес тог биолошког сазревања кроз различите етапе, „Семе пшенице“ се развија од клице кроз анализу гена, који чува мистерију настанка и зачетка. Како је уметница по вокацији графичар, њено полазиште је графички лист, али се не задржава само на томе, већ кроз цртеж разчлањује исти мотив транспонујући га у инсталацију и објекат. Посвећеност у њеном истраживању сведоче различити аспекати КЛИЦЕ, најпре као симбол, праћени хронологијом рађања, зрелости и смрти. Њиховом материјализацијом у слике-објекте, хоризонталне инсталације, цртеже и графике дефинисана је визуелност знака и његовог архетипског карактера.
Графике су рађене у техници дубоке штампе и колографије, док на цртежима користи линију као примарни ликовни елемент са зрнастим семеноликим формама.
Жеља за што бољом материјализацијом уметницу инспирише на употребу несликарског материјала у овом случају сламе, којом лепљењем ствара гнездо рађања оивиченог зрна пшенице на монументалним сликама објектима који доминирају на поставци.
Аница Радошевић Бабић је рођена у Вршцу (1972). Основне студије на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду завршила (1996) у класи професора Зорана Тодовића, где је и магистрирала (2000). Докторирала је ликовну уметност - област графика (2021) под менторством проф.Зорана Тодовића.
Добитница је многих значајних награда и повеља попут: Повеље града Вршца за 2013. годину за изузетан допринос у области културне и стваралачке баштине; Награде за цртеж Академије уметности Нови Сад, 1996; Награде VIII Бијенала студентске југословенске графике, Галерија „Студентски град“, Нови Београд, 1996; Награде ликовне колоније младих, Ивањица, 1996.
Aктивна је у оквиру вишебројних симпозијума о ужој уметничкој области графике и учешћу на уметничким пројектима.
Излаже на колективним домаћим и међународним изложбама од 1992 у Грчкој, Бугарској, Швајцарској, Сирији, Италији, Јужној Кореји, Француској, Мађарској, Португалији, Канади, ...
Члан је уметничких и стручних организација: УЛУСа од 1999; Графичког колектива, од 1999; Клуба ликовних уметника „Паја Јовановић“ Вршац од 1999; СУЛУВа од 2018.
Графички радови Анице Радошевић Бабић налазе се у колекцијама домаћих и иностраних установа културе, у графичкој збирци Музеја Војводине, колекцији ликовних дела Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду, колекцији графичких дела Галерије Графички колектив у Београду, колекцији ликовних дела Културног центра града Вршца, Колекцији радова на папиру Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Руководилац је домаћих и координатор више међународних уметничких студентских пројеката.
Од 2014. редовни је професор на Катедри за графику Академије уметности у
Новом Саду.
https://youtu.be/Sc_6G3oKBH4
Нетрулежност / Incorruptibility
Јелена Китић
Нетрулежност / Incorruptibility
Салон 77, 20. април - 7. мај 2023
Кроз свој уметнички рад Јелена Китић спроводи једну врсту визуелног истраживања, али и личне потраге за праузором. Након дугорочног испитивања различитих религијских категорија, њен рецентни рад је усмерен на појам нетрулежности (incorruptibility), као изузетне материјалне постојаности, али и као супротности друштвено-моралне ерозије. Како запажа историчарка уметности Јулија Башић, „ она тумачи симболичке радње и њене трансформације, бележећи њихове корелације. Она сагледава обожавања лика, њему приписаног симболизма и све елементе сакралности који се са њим доводе у везу.“.
Поновно откривање сигнала са почетка времена, те заслепљујуће светлости која отискује доботу, мир са светом и људима, лични мир, уједно треба да обасја трасу и унесе свеопшти смисао. Покушај проналажења и посредовања смисла издваја праксу Јелене Китић из оквира домаће контекстуалне уметности, несумљиво наводећи публику на констуктивну анализу тренутка.
Јелена Китић (1975, Ниш) је дипломирала сликарство у класи професора Јована Сивачког, а магистрирала у класи професора Драгана Јовановића, на Факултету ликовних уметности у Београду. Доцент је за Ужу уметничку област – Уметнички предмети Цртање и Сликање на Департману за ликовне уметности Факултета уметности у Нишу. Реализовала је девет самосталних изложби.
https://youtu.be/zs7IxQhFrdg
“МАНУСКРИПТ“ - Биљане Јанковић
Биљана Јанковић је рођена у Нишу (1974). Дипломирала (2001) на Факултету Ликовних Уметности Цетиње, Црна Гора, где завршава и Магистарске студије (2005) на сликарском одсеку.
Учествовала је на преко 100 групних излагања у земљи/Београд, Нови сад, Ниш/ и иностранству /Јужноафричка Република; Велика Британија; Француска; Бугарска; Босна и Херцеговина; Црна Гора/
Самостално се представила 7 пута: у Београду/2020./ Котору/2008/, Нишу /Салон 77, 2002 и 2006 и у НКЦ, 2006, / Галерија Клуб академија Ниш/2004./, Галерија студентског културног центра Београд /2002/, Галерија Српског Посланства Цетиње, Црна Гора /2001/
Ради у Уметничкој школи у Нишу од 2005. године.
Бележећи интуитивно попут сеизмографа натписе као неку врсту идеограма или визуелне метафоре Биљана Јанковић на сугестиван начин истражује појаве и стања везане за дневне догађаје комбинујући различите ликовне технике од акрилика, или уља на платну, графике , комбиноване технике, зидних инсталација, колажа до фотографије.
Од 2013. године посвећује се комплексном сликарстком поступку почевши од идеје настанка и порекла древних рукописа која су послужила као повод за ново, визуелно размишљање у коме се стваралачки процес намеће као спонтани изазов.
Значајан део сложеног концепта сачињавају цртежи који настају од једне реченице која се понавља, али увек у новом облику преклапањем или поништавањем претходне отварајући могућности за нова и нова ишчитавања.
Поред тога, различити сегменти серије разликују се по интензитету, градацији, текстури, сугеришући дејство невидљивих сила унутра и споља , дводимензионалног и тродимензионалног.
Анализирајући ритам унутрашњих енергетских промена Биљана Јанковић залази у узвишена медитативна стања у којима се непрекидно понављање формулише као нека врста мантре.
Променом материјала, формата, схема, реченица на вешт, студиозан начин наговештава комуникацију дошавши до општих универзалних прука које попримају димензије безвременог, вечног.
Креирајући уз помоћ различитих меријала тајновите, загонетне системе који поседују сопствене унутрашње вибрације Биљана Јанковић поступно долази до аутентичне просторно-дводимензионалне слике формирајући аутентичан ликовни говор.
Изложба ће бити отворена до 23. априла, сваког дана осим понедељка од 12-17 сати.
https://youtu.be/h4ItuTkgDUY
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, КУЋА ЛЕГАТА И
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПОЗИВАЈУ ВАС НА АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
ЧЕТВРТАК, 23. МАРТ 2023, У 18 ЧАСОВА
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, НИШ
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која је у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш приређена у Павиљону у тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Публици су овом путујућом изложбом представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић представљено је делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе приказани су документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које је представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Овим поводом, у четвртак, 23. марта, у 18 часова, један од аутора изложбе – Дејан Вучетић, виши кустос Куће легата, одржаће стручно вођење кроз поставку.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године.
Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Изложба ће бити отворена до 1. априла.