ОФИЦИРСКИ ДОМ
9. НИШКИ САЛОН 12/2
У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.
Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.
Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“
Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.
На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.
О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.
Изложба ће трајати до 14. децембра.
Биографије селектора
Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.
Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).
Записник
са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2
Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.
Образложење
Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје, у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи.
Александар Девића - ретроспективна изложба
Ретроспективне изложбе слика и графика Александра Девића, којом уметник обележава 45 година стваралачког рада.
Александар Девић (1954, Београд) је дипломирао 1978. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Кратко време радио је као професор у Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу и на Факултету уметности учествујући у формирању Департмана за примењене уметности овог факултета. Од 2000. до 2004 године био је директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, где је радио и као виши сарадник Службе за интернет комуникације и издаваштво и био уредник галеријског интернет часописа IIČ. Самостално је излагао у многим градовима Србије и у Грчкој (Волос), Америци (Њујорк) и Мађарској (Будимпешта). Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Сликарске секције УЛУС-а од 1986. године као и Нишког графичког круга. Добитник је више награда међу којима су: Откупна награда СИЗ-а културе, Београд; Сребрна плакета УЛУПУДС-а и Специјално признање 45. Међународног фестивала документарног, краткометражног и анимираног филма, Београд.
Поред сликарства бави се и компјутерском графиком и веб дизајном. Његове слике и графике налазе се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Холандији, Данској, Америци, Француској.
Својим вишедеценијским опусом Александар Девић креира и усавршава властити свет призора и визија које су изван граница рационалистике и перцептивних искустава, а под окриљем маште и фантастике, што га чини значајним настављачем оне линије развоја у нашој уметности коју су започели Милена Павловић Барили и Радоица Ное Живановић а примењивали чланови Медијале.
Од самих почетака неговао је специфичног приступа фигурацији. На његовим најранијим радовима наслућујемо утицај мита, легенди, снова... а у ликовној елаборацији својеврстан спој архаизма и модернизма, рустичности и лиризма. Фигура није само носилац радње већ сведок и чиниоц амбијента који је необичан, измаштан, саздан од различито третираних сегмената и носи ореол загонетности и тајанствености. Тиме је Девић закорачио у сфере надреалног и метафизичког што је основна карактеристика целине његовог опуса иако су се током деција стварања промене дешавале у самом ликовном изразу, у иконографској садржајности и ликовној структури. Деведесете године су у Девићевом опусу обележене углавном графикaма чудесних колористичких хармонија, које одишу езотеријом и атмосфером илузивности са доминантним утиском софистициране ликовности.
Сликама рађеним у последњих двадесетак година Александар Девић је својој ликовној „легитимацији“ додао нове варијетете и приступе. Повремено је, примењујући принцип измештене цитатности, фрагменте из средњовековне или ренесансне уметности вешто комбиновао са мотивима различитог порекла, стварајући дихотомно кодиране имагинарне призоре. Његове најновије слике пуне су неке необичне динамике, бравурозних „архитектонских“ чудеса, фантазмагоричних машинеријума, метафизичке атмосфере која укључује компоненту живота али и компоненту његовог дијаболичног разарања. Форма је футуристички смела, роботизована, расклопљена и опет састављена од низа делова и детаља. Поседујући истанчани рафирман према семиотички сложеним симболима, урадио је једну серију слика истог мотив, што је преседан у његовој досадашњој уметничкој пракси. Вешто се и сврсисходно определивши за мотив коња /коњаника, који има вишеслојна значења, митолошке, теолошке, литератне и уметничке референце (Тројански коњ, Свети ратници, Дон Кихот, дрвени коњић дадаизма...), Девић на метафоричан начин освешћава различита питања хуманистичко - етичке природе јер време уздрмане духовности и растуће технократије захтева преиспитивања постојећих критеријума и вредности у свим сферама па и у области уметности.
Пробијајући границе уобичајног Александар Девић је створио опус који је обиман, аутентичан, значењски комплексан и енигматичан, а ликовно прецизно разрађен и рафиниран. Његова дела са средокраће рација и емоција, сна и јаве у себи носе неку латентну тајновитост, загонетност и метафоричну референтност и чине га једним од најоригиналнијих стваралаца свакако не само нишке већ и националне ликовне сцене.
Изложба ће трајати до 10. новембра.
https://youtu.be/VjD51G2J73o?si=iqO0YPpsVcmPh-MV
100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево
Друга поставка изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ биће доступна публици од четвртка 19. септембра, од 10 сати, у Официрском дому у Нишу. Поставка је интернационалног карактера и чине је дела настала у Колонији у периоду од 1994 до 2024. године.
Изложбу „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује поводом обележавања шездесетогодишњице редовног одржавања Колоније. Изложба је конципирана тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике ( југословенски и међународни карактер, учествовање уметника различитих вокација и стилских опредељења). Због великог обима изложба се реализује кроз две поставке. Прва поставка (од 29. 8 до 13.9.) је била југословенског карактера и подразумевала је дела настала током прве три деценије одржавања Колоније. Друга поставка је интернационалног карактера јер од почетка деведесетих година XX века у раду Колоније редовно учествују уметници из иностранства. Поставка почива на делима аутора из Србије и других земаља (Јапан, Канада, Шведска, Бугарска...), која су настала у периоду од 1994. до 2024. године. Изложба је истовремено мултимедијалног карактера јер су поред дела традиционалних медија (слике, графике, цртежи) заступљени објекти, видео радови и видео инсталације, будући да су последњих пар деценија учесници Колоније и уметници који се изражавају кроз такозване нове медије.
Пејзажи јединствене Сићевачке клисуре су доминантна инспирација и константни уметнички изазов за бројне ауторе. Свако од њих кретао се одабраним стазама властите ликовне поетике у уметничком постварењу свог доживљаја клисуре, користећи као почетни импулс генералну импресију, панорамски поглед или само фрагмент из природе (Коста Брадић, Милена Јевтић Ничева Костић, Рада Селаковић, Зоран Вуковић, Мирослав Анђелковић, Елизабет Матје, Кенџи Нагаи, Бранко Николов, Соња Вукашиновић, Рајко Попивода, Јелена Шалинић, Дуе Мартин, Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Мирослав Лазовић, Славица Цурк, Љиљана Шуњеварић, група ДимТим...). Један број уметника је кроз симболе историјског наслеђа овог краја дефинисао своје импресије о боравку у Колонији ( Чедомир Васић, Бранимир Карановић, Зоран Гребенаровић, Јелена Трајковић, Весна Кнежевић) код су други и делима насталим у Сићеву указивали на антагонизме актуелне геополитике, друштвене стварности, здравствене ситуације или бихевиоралне психологије (Златко Гламочак, Нина Ковачева и Стефан Валентин, Зоран Вељковић, Ивана Ивковић, Милица Ружић, Јован Спасић, Иван Миленковић).
Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.
Изложба ће трајати до 10. октобра.
За шездесет година редовног одржавања Ликовне колоније Сићево формиран је импозантан фонд ументичких дела који тренутно има тачно 1000 инвентарних јединица од којих се 88 чува у Народном музеју а 912 у фонду Галерије савремене ликовне уметности. У колекцији Сићевачке колоније најбројније су слике (644), затим следе графике, цртежи и радови на папиру (291), скулптуре (33), фотографије и дела нових медија (22).
https://youtu.be/jNuIHqy-Mfs
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА - ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА
ДРАГАНА МОМЧИЛОВИЋА
Галерија савремене ликовне уметности Ниш, 25.априла 2024. године приређује ретроспектину изложбу слика и цртежа нишлије Драгана Момчиловића. Овом изложбом одабраних радова из области ликовног стваралаштва уметник обележава 50 година свог уметничког рада. Изложбу ће званично отворити Горан Станковић српски писац поезије, прозе, есеја. Поред наведеног, бави се приређивачким радом, као дугогодишњи уредник у Градини, затим директор Нишког културног центра.Од 2002. године је главни уредник у истој установи. Добитник многих награда из области књижевности. Горан Станковић је пре свега, дугогодишњи пријатељ и сарадник Драгану Момчиловићу. На самом отварању имаћемо прилику да уживамо у извођењу неколико музичких нумера у изведби гудачког квартета из лесковачког Симфониског оркестра.
Момчиловић је рођен 1952. године у Црној Трави, одакле се породица сели у Ћичевац где завршава основну школу, а потом уписује петогодишњу Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. По препоруци професора Драгана Костића, након завршене уметничке школе, почиње да ради у тада младој и перспективној издавачкој кући „Градина“, где је успоставио знаковну и симболичку препознатљивост, ликовно је опремио преко 1000 наслова. Крајем седамдесетих година уписује Педагошку академију „Климент охридски“, постаје члан УЛУПУДСа и УЛУСа. Иако је радио на пословима опреме књиге, као технички уредник, заправо се тада развијало сликарско биће у њему, инспирисано поезијом, књижевним делима, пре свега песмама Бранка Миљковића. Занесен лиризмом и духовношћу, он ствара свој ликовни језик градећи га веома темељно и систематски. Његове слике постају епитафи посвећени преминулим писцима или дијалози са савременицима сликарског позива. Серије разноврсних радова су се низалe из године у годину у безбројним комбинацијама слика, цртежа, објеката. Настајали су читави циклуси темељно разрађених ликовних дела: Епитаф , Обзорја, Плава линија живота, Седам мртвих песника, О Бранку Миљковићу, Дијалог са Тодором (Стевановићем), кроз Слику и објекат... Момчиловић поред наведеног, деценијама непрестано истражује и природу и све оно што га окружује али пре свега по свом доживљају, сећању. Понесен личним филозофским размишљањем, настали су имагинарни предели испуњени симболима, апстрактним пастуозним површинама, бескајног отелотворења хоризонта, из ког се рађа и залази сунце као симбол живота и духа његовог.
Његова палета је препознатљива, особена, индивидуална, као и начин сликања и комбиновања апстрактног, симболичког и геометриског израза кроз бојени цртеж. Момчиловићева свестраност у ликовној и примењеној уметности протеклих пет деценија остаће трајно забележена, кроз велики број награда и признања са многих сајмова и самосталних и колективних изложби чланова УЛУСа и УЛУПУДСа. Посебно морамо истаћи његово лично ангажовање у креирању културе града, и велике заслуге за формирање Ликовне колоније „Classic“ Фабрике дувана Ниш,(Philip Morris), где је и радио од 1993. до 2005. године. Одласком у пензију потпуно се посвећује сликарсту и раду у атељеу истим интензитетом стварајући свакодневно окружен пријатељима и породицом. Овом ретроспективном изложбом обележава 50 година свог уметничког рада, делима пажљиво одабраним из свог богатог опуса ликовног стваралаштва. Упркос променама кроз које је пролазио ипак је остао доследан свом изабраном стваралачком опредељењу и ликовном изразу који је јасан и веома препознатљив. Сагледавајући све фазе његовог опуса почев од фигуративне, па до последње апстрактне остао је доследан енформелу и асоцијативној илузији на предметну форму са уочљивим траговима ликовне апстракције. Зрелост и искуство стечено свакодневним радом и ангажовањем сада је овде пред нама својим делима и доказао. Фрагментарност и слојевитост као и безгранична експресивна енергија уклапају се са уметниковим темпераментом који је истог интензитета као на почетку његовог стваралачког пута.Изложбу прати поред каталога и алманах са сликаревим ликовним манифестом. Драган Момчиловић још пуно тога жели рећи и на сликарско платно трајно забележити, а ми му на томе овом приком од срца захваљујемо и желимо да ствара што дуже.
Изложба ће трајати до 25. маја 2024. године.
Бијеналe плаката пекиншке опере
Официрски дом, 5 - 30. 3. 2024.
Бијенале плаката пекиншке опере је основано 2022. године, са циљем да кроз дизајн плаката представи и промовише пекиншку оперу, која је као традиционална уметничка форма веома важан чинилац кинеске културне баштине. Кроз бројне изложбе широм света (Кина, Јапан, Сингапур, Пољска, Мексико, Канада) Бијенале такође афирмише међународну размену у области дизајна и уметности, те подстиче интернационални стваралачки дијалог.
Пекиншка опера је јединствена уметничка форма, која претставља симбиозу музике, вокалног извођења, мимике, плеса и борилачких вештина, те сажима готово све фолклорне елемената Кине. Боје, звуци, сваки корак, поглед и орнамент носе дубоко значење. Сценографија је минималистичка, а време и радњу одређују музика и симболи. Бич у руци постаје коњ, весло прелази реку, а барјаци на леђима евоцирају војсковођу. Костими говоре о друштвеној улози и положају ликова, док маске откривају њихову суштину. Црвена маска симболизује поштење, бела лаж, жута храброст, а златна божанство.
На конкурс овог бијенала пристигло је 1196 радова из 35 земаља. Међународни жири, на челу са др Ли Шуом, предавачем и кустосом из Пекинга, одабрао је 50 плаката за ову изложбу. Учесници су признати уметници на пољу плаката из Кине, Индонезије, Пољске, Немачке, Србије, Словеније, Словачке, Шпаније и Колумбије.
У својству коорганизатора изложбе у Нишу на свечаном отварању изложбе публици ће се обратиће графички дизајнер Иван Мишић, а својим присустваом догађај ће увеличати и др Ли Шу, председник селекционе комисије Бијенала.
Упознавање са светом алегорија и симбола пекиншке опере и висок ниво савременог графичког обликовања разлози су због којих Гарлија СЛУ позива публику да неизоставно посети ову изложбу у Официрском дому до 30. марта.
https://www.youtube.com/watch?v=66irnpV8Dig
Нишки цртеж - Надеждиним путем
Надежда Петровић је свој професионални и животни пут обележила бројним активностима. Била је пре свега сликарка али и наставница цртања, организаторка изложби, ликовни критичар. Учествовала је у хуманитарним акцијама, залагала се за еманципацију жена, за ослобођење и културно уједињење јужних словена. Била је прва жена ратни фотограф и добровољна болничарка у Балканским и Првом светском рату. Животне околности су је повремено доводиле до Ниша. Добро је познавала овдашње прилике, аутентичне природне лепоте, ентолошке особености... што је резултирало одлуком да 1905. године у селу Сићеву реализује своју идеју о Југословенској уметничкој колонији. Био је то први пример на Балкану заједничког рада уметника у природи. Надежда Петровић је тако граду Нишу оставила значајну тековину и дала додатни разлог да се са посебном пажњом негује сећање на њу.Изложба Надеждиним путем је својеврсни омаж савремених уметника према изузетној претходници. Неки од заступљених уметника су: Ђуро Радоњић, Александар Младеновић Лека, Братислав Башић, Јелена Шалинић, Љиљана Шуњеварић, Бојан Оташевић, Зоран Костић, Јелена Петровић Луковић, Елизабета Маторкић Бисенић...
НИШКИ САЛОН 12/2
Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)
23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2
НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.
Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.
Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.
Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела
Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.
У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.
Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.
Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.
https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg
75 година уметничке школе ниш
Традиционална изложба поводом дана Уметничке школе у Нишу отворена је у уторак, 3. октобра у Официрском дому. Посетоци ће наредних дана имати прилику да виде ретроспективе ученичких плаката, од којих је најстарији из 1983. године, али и радове професора ове школе, поводом 75 година постојања. Бивши и садашњи ученици школе истичу да је њихов највећи успех то што су постали озбиљни уметници.
Изложба ће трајати до 15. октобра 2023.
Павле Поповић и Ђорће Симић
На изложби су заступљена дела два доајена српског сликарства из Краљева Павла Поповића и Ђорђа Симића која су протеклих шест деценија поред активног уметничког, педагошког рада били једни од оснивача ликовне сцене тог поднебља.
Павле Поповић рођен је 1938. у Бузовику. Средњу школу примењених уметности у Пећи завршио 1958. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Мила Милуновића 1966. године. У току студирања, као члан екипе Републичког завода за заштиту споменика културе, учествовао је у конзервацији и рестаурацији многих наших средњовековних манастира. По завршетку студија ради као професор ликовне културе у Гимназији у Краљеву. Примљен је за члана Удружења ликовних уметника Србије 1967. године, а од 1974. постаје члан секције УЛУС -а Западног Поморавља. Као корисник стипендије Комисије за културне везе са иностранством борави у Паризу ради стручног усавршавања на Академији Des Beaux Arts. На Филозофском факултету у Београду завршио је последипломске студије на групи за историју уметности.
Од 1976. ради као просветни саветник у Међопштинском заводу за унапређивање васпитања и образовања у Краљеву. Од 1991. постаје стручни сарадник Министарства просвете (одељење у Краљеву) за Рашки, Моравички, Расински, Колубарски и Шумадијски регион. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља, од којих издвајамо Новембарска награда града Краљева (у категорији појединца) поводом Дана Републике и ослобођења града за значајне резултате остварене у стваралачком и организационом раду у култури и сребрне плакете са ликом Његоша као и Вукове награде за 2022. годину. Живи и ради у Краљеву. Цитирамо неколико реченица и предговора Александре Поповић: „Поповић је формирао своју сликарску физиономију у оквирима апстрактног појмовног речника, дефинишући притом материју и оптику личног доживљаја света, усклађену са властитим доживљајем стварности. Одвојивши се од појавне представе света и наративне камуфлаже, у својим делима се искључиво користи непредметном приказивачком апаратуром. Иако уметник не гради своју сликарску визију ослањајући се на сагледљиве облике постојања, реалност која га окружује се ипак на посредан начин инкорпорирала у његов рад. Асоцијативни називи његових слика то и потврђују. Сликарев пут ка апстракцији не значи отуђеност од природе, већ продирање у проширене просторе нових области посматрања.“
Ђорђе Симић рођен 1942. године у Београду. Вишу педагошку школу завршио у Београду 1962. године, у класи професора Анте Абрамовића. Сликарство, нарочито акварел, учио код професора Светолика Лукића: Члан УЛУС-а од 1971. године, члан азијско-европског удружења „Асропа", сa седиштем у Кунсану, Јужна Кореја. Дугогодишњи стали члан и учесник бројних ликовних колонија, као и оснивач многих (Тиска академија акварелa. Бешка, Горажде, Матарушка Бања и др). Провео четрдесет година у служби као наставник ликовне уметности у ОШ „Светозар Марковић", ОШ Браћа Вилотијевић" и Гимназији у Краљеву. Поред уметничког и педагошког рада бави се и књижевним радом и до сада је објавио 5 књига. За свој рад награђиван више пута на локалним изложбама краљевачких уметника и Друштва Западног Поморавља. Носилац више друштвених признања за допринос у уметности и култури, од којих издвајамо Новембарску награду - Културно просветне заједнице и диплому Заслужног грађанина Општине Краљево за вишедеценијски рад у уметности и култури. За акварел награђиван више пута на изложбама у Земуну, Шапцу и Краљеву, Босанском Броду. Током 60 година уметничке каријере излага на ваше од 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално излагао око шездесетак пута.
Ево неколико речи о његовом опусу, цитирамо Сузану Новчић: „У току шест деценија изузетно плодног рада Ђорђе Симић створио је један особен свет уметности, чији је пиктурални израз заснован на акварелу као техници и доминантном изразу његовог стваралаштва. Ову технику он препознаје као свој медији, кроз који на најбољи начин може да забележи и искаже своје емоције, рефлексије и сећања. Отуда и није чудо што га стручна и шира јавност скоро судбински везује за акварел, и то онај убедљив, сочан и експресиван. Зато у контексту ове изложбе, стоји прича о акварелу као есенцијалном правцу његовог стваралаштва, али се неминовно мора проговорити и о његовом великом ангажовању у свету уметности уопште. Извесно је зато да о Ђорђу Симићу можемо говорити као аутентичном уметнику, али и културном посленику, чији стваралачки опус настаје из широког друштвеног интересовања и активизма.Свестрано образован, радозналог духа, талентован и вредан, своју делатност и креативност испољава у више видова: сликар, педагог, писац и ликовни критичар, музичар, иницијатор и организатор многих ликовних и културних манифестација, колонија, изложби и сл. Својом свеукупном активношћу до данашњих дана дао је велики допринос развоју ликовног живота у Краљеву, највише у деценијама познатим као оптимистичко доба обнове, када се реактивирају стари и успостављају нови простори уметничког изражавања и деловања“.
Изложба ће бити отворена сваког дана осим недељом од 12 до 17 сати у галерији Официрски дом, до 17. јуна 2023. године.
https://youtu.be/ZcpM5atraEU