СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024

СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024

17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.

Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година  окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.

На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша  и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.

Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)

Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу  али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне  орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи,  структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.

Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног  идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и  дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно  материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама  скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких  дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.

Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника  у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића,  Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би  цртеж као и живот постао игра.  Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки,  док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.

Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.

Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.

Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена  опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну  генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут  ћилима, Никола Радосављевић  перфорирањем управо белог папира  жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у  знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.

Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима  свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.

by Nebojsa

Александар Девића - ретроспективна изложба

Ретроспективне изложбе слика и графика Александра Девића, којом уметник обележава 45 година стваралачког рада.

Александар Девић (1954, Београд) је дипломирао 1978. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је и магистрирао. Кратко време радио је као професор у Уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу и на Факултету уметности учествујући у формирању Департмана за примењене уметности овог факултета. Од 2000. до 2004 године био је директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, где је радио и као виши сарадник Службе за интернет комуникације и издаваштво и био уредник галеријског интернет часописа IIČ. Самостално је излагао у многим градовима Србије и у Грчкој (Волос), Америци (Њујорк) и Мађарској (Будимпешта). Учествовао на више од 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је Сликарске секције УЛУС-а од 1986. године као и Нишког графичког круга. Добитник је више награда међу којима су: Откупна награда СИЗ-а културе, Београд; Сребрна плакета УЛУПУДС-а и Специјално признање 45. Међународног фестивала документарног, краткометражног и анимираног филма, Београд.

Поред сликарства бави се и компјутерском графиком и веб дизајном. Његове слике и графике налазе се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Холандији, Данској, Америци, Француској.
Својим вишедеценијским опусом Александар Девић креира и усавршава властити свет призора и визија које су изван граница рационалистике и перцептивних искустава, а под окриљем маште и фантастике, што га чини значајним настављачем оне линије развоја у нашој уметности коју су започели Милена Павловић Барили и Радоица Ное Живановић а примењивали чланови Медијале.
Од самих почетака неговао је специфичног приступа фигурацији. На његовим најранијим радовима наслућујемо утицај мита, легенди, снова... а у ликовној елаборацији својеврстан спој архаизма и модернизма, рустичности и лиризма. Фигура није само носилац радње већ сведок и чиниоц амбијента који је необичан, измаштан, саздан од различито третираних сегмената и носи ореол загонетности и тајанствености. Тиме је Девић закорачио у сфере надреалног и метафизичког што је основна карактеристика целине његовог опуса иако су се током деција стварања промене дешавале у самом ликовном изразу, у иконографској садржајности и ликовној структури. Деведесете године су у Девићевом опусу обележене углавном графикaма чудесних колористичких хармонија, које одишу езотеријом и атмосфером илузивности са доминантним утиском софистициране ликовности.

Сликама рађеним у последњих двадесетак година Александар Девић је својој ликовној „легитимацији“ додао нове варијетете и приступе. Повремено је, примењујући принцип измештене цитатности, фрагменте из средњовековне или ренесансне уметности вешто комбиновао са мотивима различитог порекла, стварајући дихотомно кодиране имагинарне призоре. Његове најновије слике пуне су неке необичне динамике, бравурозних „архитектонских“ чудеса, фантазмагоричних машинеријума, метафизичке атмосфере која укључује компоненту живота али и компоненту његовог дијаболичног разарања. Форма је футуристички смела, роботизована, расклопљена и опет састављена од низа делова и детаља. Поседујући истанчани рафирман према семиотички сложеним симболима, урадио је једну серију слика истог мотив, што је преседан у његовој досадашњој уметничкој пракси. Вешто се и сврсисходно определивши за мотив коња /коњаника, који има вишеслојна значења, митолошке, теолошке, литератне и уметничке референце (Тројански коњ, Свети ратници, Дон Кихот, дрвени коњић дадаизма...), Девић на метафоричан начин освешћава различита питања хуманистичко - етичке природе јер време уздрмане духовности и растуће технократије захтева преиспитивања постојећих критеријума и вредности у свим сферама па и у области уметности.
Пробијајући границе уобичајног Александар Девић је створио опус који је обиман, аутентичан, значењски комплексан и енигматичан, а ликовно прецизно разрађен и рафиниран. Његова дела са средокраће рација и емоција, сна и јаве у себи носе неку латентну тајновитост, загонетност и метафоричну референтност и чине га једним од најоригиналнијих стваралаца свакако не само нишке већ и националне ликовне сцене.

Изложба ће трајати до 10. новембра.

https://youtu.be/VjD51G2J73o?si=iqO0YPpsVcmPh-MV

by Nebojsa

100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево

Друга поставка изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ биће доступна публици од четвртка 19. септембра, од 10 сати, у Официрском дому у Нишу. Поставка је интернационалног карактера и чине је дела настала у Колонији у периоду од 1994 до 2024. године.

Изложбу „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ Галерија савремене ликовне уметности Ниш приређује поводом обележавања шездесетогодишњице редовног одржавања Колоније. Изложба је конципирана тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике ( југословенски и међународни карактер, учествовање уметника различитих вокација и стилских опредељења). Због великог обима изложба се реализује кроз две поставке. Прва поставка (од 29. 8 до 13.9.) је била југословенског карактера и подразумевала је дела настала током прве три деценије одржавања Колоније. Друга поставка је интернационалног карактера јер од почетка деведесетих година XX века у раду Колоније редовно учествују уметници из иностранства. Поставка почива на делима аутора из Србије и других земаља (Јапан, Канада, Шведска, Бугарска...), која су настала у периоду од 1994. до 2024. године. Изложба је истовремено мултимедијалног карактера јер су поред дела традиционалних медија (слике, графике, цртежи) заступљени објекти, видео радови и видео инсталације, будући да су последњих пар деценија учесници Колоније и уметници који се изражавају кроз такозване нове медије.

Пејзажи јединствене Сићевачке клисуре су доминантна инспирација и константни уметнички изазов за бројне ауторе. Свако од њих кретао се одабраним стазама властите ликовне поетике у уметничком постварењу свог доживљаја клисуре, користећи као почетни импулс генералну импресију, панорамски поглед или само фрагмент из природе (Коста Брадић, Милена Јевтић Ничева Костић, Рада Селаковић, Зоран Вуковић, Мирослав Анђелковић, Елизабет Матје, Кенџи Нагаи, Бранко Николов, Соња Вукашиновић, Рајко Попивода, Јелена Шалинић, Дуе Мартин, Катарина Ђорђевић, Ивана Станковић, Мирослав Лазовић, Славица Цурк, Љиљана Шуњеварић, група ДимТим...). Један број уметника је кроз симболе историјског наслеђа овог краја дефинисао своје импресије о боравку у Колонији ( Чедомир Васић, Бранимир Карановић, Зоран Гребенаровић, Јелена Трајковић, Весна Кнежевић) код су други и делима насталим у Сићеву указивали на антагонизме актуелне геополитике, друштвене стварности, здравствене ситуације или бихевиоралне психологије (Златко Гламочак, Нина Ковачева и Стефан Валентин, Зоран Вељковић, Ивана Ивковић, Милица Ружић, Јован Спасић, Иван Миленковић).

Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.

Изложба ће трајати до 10. октобра.

За шездесет година редовног одржавања Ликовне колоније Сићево формиран је импозантан фонд ументичких дела који тренутно има тачно 1000 инвентарних јединица од којих се 88 чува у Народном музеју а 912 у фонду Галерије савремене ликовне уметности. У колекцији Сићевачке колоније најбројније су слике (644), затим следе графике, цртежи и радови на папиру (291), скулптуре (33), фотографије и дела нових медија (22).

https://youtu.be/jNuIHqy-Mfs

by Nebojsa

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА - ДРАГАНА  МОМЧИЛОВИЋА

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА

ДРАГАНА  МОМЧИЛОВИЋА

Галерија савремене ликовне уметности Ниш, 25.априла 2024. године приређује ретроспектину изложбу слика и цртежа нишлије Драгана Момчиловића. Овом изложбом одабраних радова из области ликовног стваралаштва уметник обележава 50 година свог уметничког рада. Изложбу ће званично отворити Горан Станковић српски писац поезије, прозе, есеја. Поред наведеног, бави се приређивачким радом, као дугогодишњи уредник у Градини, затим директор Нишког културног центра.Од 2002. године је главни уредник у истој установи. Добитник многих награда из области књижевности. Горан Станковић је пре свега, дугогодишњи пријатељ и сарадник  Драгану Момчиловићу. На самом отварању имаћемо прилику да уживамо у извођењу неколико музичких нумера у изведби  гудачког квартета из лесковачког Симфониског оркестра.

Момчиловић је рођен 1952. године у Црној Трави, одакле се породица сели у Ћичевац где  завршава основну школу, а потом  уписује петогодишњу Уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу. По препоруци професора Драгана Костића, након завршене уметничке школе, почиње да ради у тада младој и перспективној издавачкој кући „Градина“, где је успоставио знаковну и симболичку препознатљивост, ликовно је опремио преко 1000 наслова. Крајем седамдесетих година уписује Педагошку академију „Климент охридски“, постаје члан УЛУПУДСа и УЛУСа. Иако је радио на пословима опреме књиге, као технички уредник, заправо се тада развијало сликарско биће у њему, инспирисано поезијом, књижевним делима,  пре свега песмама  Бранка Миљковића. Занесен лиризмом и духовношћу, он ствара свој ликовни језик градећи га веома темељно и систематски. Његове слике постају епитафи посвећени преминулим писцима или дијалози са савременицима сликарског позива. Серије разноврсних радова су се низалe  из године у годину  у безбројним комбинацијама слика, цртежа, објеката. Настајали су читави циклуси темељно разрађених ликовних дела: Епитаф , Обзорја, Плава линија живота, Седам мртвих песника, О Бранку Миљковићу, Дијалог са Тодором (Стевановићем), кроз Слику и објекат... Момчиловић поред наведеног, деценијама непрестано истражује и природу и све оно што га окружује али пре свега по свом доживљају, сећању. Понесен личним филозофским размишљањем, настали су имагинарни предели испуњени симболима, апстрактним пастуозним површинама, бескајног отелотворења хоризонта, из ког се рађа и залази сунце као симбол живота и духа његовог.

Његова палета је препознатљива, особена, индивидуална, као и начин сликања и комбиновања апстрактног, симболичког и геометриског израза кроз бојени цртеж. Момчиловићева свестраност у ликовној и примењеној уметности протеклих пет деценија остаће трајно забележена, кроз велики број награда и признања са многих сајмова и самосталних и колективних изложби чланова УЛУСа и УЛУПУДСа. Посебно морамо истаћи његово лично ангажовање у креирању културе града, и велике заслуге за формирање Ликовне колоније „Classic“ Фабрике дувана Ниш,(Philip Morris), где је и радио од 1993. до 2005. године. Одласком у пензију потпуно се посвећује сликарсту и раду у атељеу истим интензитетом стварајући свакодневно окружен пријатељима и породицом. Овом ретроспективном изложбом обележава 50 година свог уметничког рада, делима пажљиво одабраним из свог богатог опуса ликовног стваралаштва. Упркос променама кроз које је пролазио ипак је остао доследан свом изабраном стваралачком опредељењу и ликовном изразу који је јасан и веома препознатљив. Сагледавајући све фазе његовог опуса почев од фигуративне, па до последње апстрактне остао је доследан енформелу и асоцијативној илузији на предметну форму са уочљивим  траговима ликовне апстракције. Зрелост и искуство стечено свакодневним радом и ангажовањем сада је овде пред нама својим делима и доказао. Фрагментарност и слојевитост као и безгранична експресивна енергија уклапају се са уметниковим темпераментом који је истог интензитета као на почетку његовог стваралачког пута.Изложбу прати поред каталога и алманах са сликаревим ликовним манифестом. Драган Момчиловић још пуно тога жели рећи и на сликарско платно трајно забележити, а ми му на томе овом приком од срца захваљујемо и желимо да ствара што дуже.

Изложба ће трајати до 25. маја 2024. године.

by Nebojsa

Бијеналe плаката пекиншке опере

Официрски дом, 5 - 30. 3. 2024.

Бијенале плаката пекиншке опере је основано 2022. године,  са циљем да кроз дизајн плаката представи и промовише пекиншку оперу, која је као традиционална уметничка форма веома важан чинилац кинеске културне баштине. Кроз бројне изложбе широм света (Кина, Јапан, Сингапур, Пољска, Мексико, Канада) Бијенале такође афирмише међународну размену у области дизајна и уметности, те подстиче интернационални стваралачки дијалог.

Пекиншка опера је јединствена уметничка форма, која претставља симбиозу музике, вокалног извођења, мимике, плеса и борилачких вештина, те сажима готово све фолклорне елемената Кине. Боје, звуци, сваки корак, поглед и орнамент носе дубоко значење. Сценографија је минималистичка, а  време и радњу одређују музика и симболи. Бич у руци постаје коњ, весло прелази реку, а барјаци на леђима евоцирају војсковођу. Костими говоре о друштвеној улози и положају ликова, док маске откривају њихову суштину. Црвена маска симболизује поштење, бела лаж, жута храброст, а златна божанство.

На конкурс овог бијенала пристигло је 1196 радова из 35 земаља. Међународни жири, на челу са др Ли Шуом, предавачем и кустосом из Пекинга, одабрао је 50 плаката за ову изложбу. Учесници су признати уметници на пољу плаката из Кине, Индонезије, Пољске, Немачке, Србије, Словеније, Словачке, Шпаније и Колумбије. 

У својству коорганизатора изложбе у Нишу на свечаном отварању изложбе публици ће се обратиће графички дизајнер Иван Мишић, а својим присустваом догађај ће увеличати и др Ли Шу, председник селекционе комисије Бијенала.

Упознавање са светом алегорија и симбола пекиншке опере и висок ниво савременог графичког обликовања разлози су због којих Гарлија СЛУ позива публику да неизоставно посети ову изложбу у Официрском дому до 30. марта.

https://www.youtube.com/watch?v=66irnpV8Dig

by Nebojsa

Нишки цртеж - Надеждиним путем

by Nebojsa

НИШКИ САЛОН 12/2

Официрски дом: Изложба НИШКИ САЛОН 12/2 (23.11 - 17.12.)

23. новмбра у 19 часова отварена је изложба НИШКИ САЛОН 12/2

НИШКИ САЛОН је уврштен у редован програм Галерије СЛУ са циљем да дефинише најновије идеје и појаве на актуелној ликовној сцени подстичући инвентивност аутора. Испитивањем ставова и критичких мишљења на студиозан начин подиже се ниво комуникативности између институција културе, уметника и критичара.
Као годишња манифестација која се одржава у континуитету већ осму годину заредом НИШКИ САЛОН 12/2 окупио је и ове године укупно 12 уметника по избору два селктора : Биљане Томић и Мирослава Живковића.

Сваки селектор самостално одређује концепт свог ауторског пројекта отварајући могућности за јасније сагледавање различитих уметничких пракси.

Биљана Томић (Ново Село, 1940)
Дипломирала 1965. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1965 до 1976. као самосталан историчар уметности бави се кустоским и критичким радом. Уводи у сцену Београда познате иностране уметнике, архитекте, критичаре, галеристе и друге представнике културе.
Од 1968 до 1973. године организовала је мултидисциплинарне БИТЕФ уметничке манифестације и пласирала појаве сиромашне и концептуалне уметности, ленд арта, флуксуса, перформанса, нове музике, филма, видеа и визуелне поезије. Промовисала је ОХО групу, загребачке уметнике из круга Студентског центра, Групу 6 аутора СКЦ.
Сарадница је и уредница Студентског културног центра у Београду (1971, 1975-1976, 1999, 2000-2002). Била је кустоскиња бројних југословенских програма изван земље (Париз, Лисабон, Бари, Болоња, Торино, Варшава, Единбург, Цирих, Беч, Минхен,Дизелдорф, Халифакс, Талин, Хелсинки...), као и селекторка и кустоскиња бројних међународних манифестација, као што су: Париски бијенале (1976), Бијенале у Венецији (1986, 1993, 1997, 1999, 2005), Документа у Каселу (1987), Бијенале у Анкари (1991), Видео манифестација од 1980 до 1992. у Милану, Локарну, Отави, Калгарију, Монтреалу, Токију, Болоњи, Ферари, Линцу...
Аутор је и коаутор међународних изложби младих уметника и студената Real Presence 2001-2010.
Члан је ИКОМ-а Србије од 1970, а УЛУПУДС-а од 1972. године.
Од 2000. године је уметничка директорка независне Културне Асоцијације, Београд (nKA).
Ауторка је књиге Real Presence 2001-2010 која је објављена 2019.године.

Мирослав Живковић (Ниш, 1972)
Дипломирао је и постдипломске студије сликарства завршио на Факултету уметности у Приштини. На истом факултету од 1997. године ради као асистент на предметима Цртање, Сликање и Зидно сликарство, а 2001. године стиче звање доцента. У периоду од 2001 до 2005. године, по позиву ради на Факултету уметности и Грађевинско-архотектонском факултету у Нишу. Од 2005. до данас ради на Факултету уметности у Нишу у сталном радном односу. Од 2015. године има звање редовни професор на предметима Сликање и Цртање.
Реализовао је 72 самосталне изложбе у земљи (Нови Саду, Београд, Крагујевац, Ниш, Чачак, Крушевац, Лесковац, Зајечар...) и иностранству (Чешка, Бугарска, Македонија, Црна Гора...).
Био је учесник више од 60 сликарских колонија и симпозијума. Награђиван је више пута за свој рад.
Од 1992. до 2003. године ангажован је на пословима конзервације и рестаурације покретних споменика у оквиру стручног тима Народног музеја у Нишу. Као члан екипе конзерватора Покрајнског завода за заштиту споменика културе, од 1993 до 1998. године, радио је на конзервацији и рестаурацији фреско живописа и икона у неколико манастира на Косову и Метохији.

by Nebojsa

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - једна сликарка, 15 фотографа , 30 уметничких дела

Широј јавности позната као сликарка, оснивачица Кола српских сестара, ратна болничарка, једина жена на српској новчаници - Надежда Петровић. Родоначелница модерне уметности код нас, била је и ликовна критичарка и педагошкиња, друштвено ангажована жена отворена за нове и напредне идеје. Провоцирала је својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом, а своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.

Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте још један јубилеј – 60 одржаних сазива Ликовне колоније Сићево. Давне 1905.у виноградарском селу надомак Ниша, уз велике напоре, труд и залагање упорне и истрајне младе уметнице, основана је Прва југословенска уметничка колонију, претеча данашње Ликовне колоније.

У петак у 18 сати у Официрском дому у Нишу биће отворена изложба Надежда Петровић- једна сликарка, 15 фотографа, 30 уметничких дела, ауторке Душке Јованић, новинарке, писца, ауторке и продуценткиње документарних филмова, серија и концептуалних изложби. Ово је својеврстан омаж чувеној сликарки, родоначелници српске модерне, ликовној критичарки и педагошкињи, друштвено ангажованој жени, која је провоцирала својом уметношћу, смелошћу, феминистичким ставовима и политичким активизмом. Своју хуманост и патриотизам исказала је као ратна фотографкиња и болничарка у Балканским и Великом рату.

Ове године обележавамо 150 година од рођења ове хероине. Драгоцен допринос Надежде Петровић уметности и култури, посебно југу Србије јесте Прва југословенска уметничка колонија,
основана давне 1905. у Сићеву, претеча данашње Ликовне колоније.

Поставка обухвата фотографије, савремене интерпретације одабраних дела ове хероине из колекција Народног музеја Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског и Уметничке галерије Надежда Петровић Чачак, чији су аутори истакнути уметнички и модни фотографи: Марко Крунић, Моника Павловић, Александар Црногорац, Бранислав Брајан Рашић, Јакови Симовић, Вукица Микача, Катарина Батута Вишекруна, Вук Дапчевић, Јасна Пролић, Миша Обрадовић, Вук Видор, Север Золак, Сања Стефановић, Владимир Миливојевић Boogie, Небојша Бабић. Изложба се реализује у сарадњи Галерије СЛУ Ниш, Color Media Communications и Министарства културе Републике Србије и и за публику ће бити отворена до 20. новембра.

https://www.youtube.com/watch?v=U53eUXbjnTg

by Nebojsa