МЕДИЈИ
Национална манифестација „Музеји за 10“
Национална манифестација „Музеји за 10“ кao „јединствена музејска иницијатива на европском културном простору, осмишљена са идејом ближе сарадње и заједничког наступа музеја у Србији“ одржаће се у периоду од 15. до 19. маја 2023.
Тема овогодишње манифестација, која се реализује у 40 градова Србије, је „Музеји одрживост и благостање“.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш као стални учесник манифестације, ове године публици ће презентовати следеће изложбе:
У Официрском дому - Аквизиције 2016-2022 / поклони. Изложено је седамдесетак дела од укупно 109 радова коју су током последњих година поклоњени колекцији нишке Галерије. Међу поклонима је 40 дела стране уметности.
Пратећи програм: 16. маја у 11 сати – Едукативна радионица ликовне секције Дечијег центра.
Радно време од 12 до 18 сати.
У Салону 77 изложба „Ватрена стеница“ Невене Поповић. Изложбу чине керамичке скулптуре, колажи и асамблажи.
Радно време од 12 до 18 сати.
У Павиљону у Тврђави ће током трајања манифестације тачније 18. маја у 19 сати на Међународни дан музеја, бити отворена ретроспективна изложба скулптура Николе Антова (Ниш,1933 - Ниш, 2019). Изложбу ће чинити избор од педесетак скулптура из исто толико година стварања уметника.
Због трагичних догађаја време трајања манифестације је скраћено а Европска ноћ музеја која је требало да се одржи 13. маја је отказана.
АКВИЗИЦИЈЕ - поклони 2016 - 2022
Галерија савремене ликовне уметности Ниш вас позива на свечано отварање изложбе
АКВИЗИЦИЈЕ У ГАЛЕРИЈИ СЛУ НИШ 2016 - 2022.
П О К Л О Н И
Официрски дом, четвртак 27. април у 19 сати.
Настанак збирки ГСЛУ изискивао је значајну музеолошку активност, засновану на прикупљању, адекватном чувању, стручној обради уметничких дела и вођењу музеолошке документације. Збирке Галерије СЛУ у целини садрже грађу која показује значајан део актуелних ликовних пракси на овим просторима у периоду 1970. године до данас пружајући широке могућности за различите начине музеолошких исчитавања. Фонд Галерије СЛУ броји 1871 инвентарне јединице које се деле на 5 збирки: 1.) Збирку савременог сликарства 566 , 2.) Збирку графика, цртежа и радова на папиру 668, 3.) Збирку савремене скулптуре 65, 4.) фотографије и нових медија 55, 5.) Збирку ликовних уметника Ниша 394.
Током деведестих су фондови за откуп укинути, због опште друштвено политичке ситуације у нашој земљи тако да су се збирке попуњавале углавном индивидуалним поклонима аутора који су у почетку реализовани у договору кустоса са аутором. Нешто касније формирано је стручно тело Галерије СЛУ које доноси одлуку о томе да ли неко уметничко дело својим естетским, историјским, културолошким вредностима и аутентичношћу испуњава услове да постане део колекције Галерије. Постепено су се дефинисали јасни критеријуми музејске селекције у оквиру рада стручног тела Галерије СЛУ истичући јасан професионални концепт.
Када су у питању значајнији поклони за Фонд у периоду 2016-2022. године треба поменути ангажовањe наше познате вајарке Лапосве Милошевић Сибиновић захваљујући коме је у Фундус је ушло14 графика мексичких аутора као поклон Галерији СЛУ, затим 12 радова од укупно18 дела познатог новосадског уметника Бошка Петровића која су ушла у Фонд као поклон његове ћерке Вишње Петровић, поклон од 6 графика аутора Мехмеда Слезовића после одржане самосталне изложбе 2017. године, потом целокупна изложба 46 графика домаћих и италијанских уметника са изложбе „MIRROR -FACE TO FACE“, (Павиљон у Тврђави, 22. јули - 9. август 2021.) која је поклоњена у целости Галерији СЛУ.
Колекција Галерије СЛУ у целини пружа могућност за ширу анализу и промишљања развоја модерне уметности на овим просторима представљајући значајан део актуелних ликовних идеја и пракси у периоду од 1970. године до данас од које су поклони аутора значајни као један од начина набавке за употпуњавање садржаја збирки.
У наведеном периоду Галерији СЛУ је поклоњено укупно 109 дела од 85 аутора од чега је највећи број употпунио Збирку графика, цртежа и радова на папиру.
27. април - 23. мај
Радмила Костић, кустос изложбе
https://youtu.be/-GOo0rw1FY4
https://youtu.be/wybjkO86WPA
АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, КУЋА ЛЕГАТА И
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ ПОЗИВАЈУ ВАС НА АУТОРСКО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ
ОЛГА ЈЕВРИЋ – КОМПОЗИЦИЈА И СТРУКТУРА
ЧЕТВРТАК, 23. МАРТ 2023, У 18 ЧАСОВА
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, НИШ
Аутори: Жаклина Марковић и Дејан Вучетић
Рецензенти: дописни члан САНУ Сава Халугин, проф. др Јасмина Чубрилo
Олга Јеврић – Композиција и структура – назив је изложбе која је у организацији Српске академије наука и уметности, Куће легата и Галерије савремене ликовне уметности Ниш приређена у Павиљону у тврђави у Нишу, након премијерне изложбе одржане у Галерији САНУ прошле године, која је била уприличена поводом значајног јубилеја – стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке.
Публици су овом путујућом изложбом представљена дела из два легата уметнице која су поклоњена Српској академији наука и уметности и Кући легата у Београду у пажљиво селектованом обиму. Више од пет деценија плодоносног стваралаштва Олге Јеврић представљено је делима, која укључују све значајне циклусе и појединачне радове – од Предлога за споменике (1951–1965), који су први смели искорак националне скулптуре изван фигурације ка апстракцији, све до последњих радова у којима су главна преокупација ауторке тактилна својства материјала.
Током трајања изложбе приказани су документарни филмови: Скулптура у свету предмета и пејзажа – Олга Јеврић (сценарио академик Љубомир Симовић, Марко Караџић, режија Марко Караџић) у продукцији Радио Телевизије Србије, Мисли и сећања у продукцији Куће легата и Простор и време у продукцији тадашње РТВ Београд, уз дигиталну презентацију уметничких фотографија које је Олга Јеврић стварала дуги низ година и ротацију скулптура малог формата из Легата Олге Јеврић у САНУ.
Изложба, у оквиру које је представљено око 80 радова насталих у периоду од 1948. до 2001, поред одавања признања делу Олге Јеврић и његовом неоспорном значају у оквиру српске, тадашње југословенске, али и европске уметничке сцене друге половине 20. века, има за циљ и упознавање млађе генерације са опусом наше истакнуте ауторке. Са друге стране, старија публика ће имати прилику да се поново сусретне са препознатљивим апстрактним формама које су је уврстиле у ред најзначајнијих скулпторки 20. века.
Овим поводом, у четвртак, 23. марта, у 18 часова, један од аутора изложбе – Дејан Вучетић, виши кустос Куће легата, одржаће стручно вођење кроз поставку.
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек Академије ликовних уметности 1948. године.
Излаже на XXIX Бијеналу у Венецији 1958. године, када њено дело бива препознато и истакнуто од стране значајних европских ликовних критичара. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ. Активна у Одељењу ликовне и музичке уметности, она постаје председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и учествује у припреми Ликовне енциклопедије Лексикографског завода Југославије и Мале енциклопедије Просвете као члан редакције.
Опус Олге Јеврић спада у врхунске домете наше и европске модерне уметности друге половине 20. века. Њене визионарске скулптуре су новим материјалима, апстрактном формом и специфичним ликовним језиком трасирале ново поглавље југословенске скулптуре, истовремено остајући јединствена појава на нашем поднебљу. Збирка коју је уметница завештала Српској академији наука и уметности добила је 2015. године статус културног добра од националног значаја, док бројна инострана излагања и уврштење њених скулптура у значајне светске уметничке колекције, попут колекције Музеја Израела у Јерусалиму, Националне галерије у Берлину и Тејт Модерн (Tate Modern) у Лондону, потврђују да дело Олге Јеврић превазилази националне оквире.
Изложба ће бити отворена до 1. априла.
ИЗЛОЖБА ДЕЛА ЛАЗАРА ВУЈАКЛИЈЕ / УМЕТНОСТ ТРАЈАЊА
Свечано отварање 8. септембра у 20 сати, Официрски дом
Галерија савремене ликовне уметности Ниш у сарадњи са Галеријом ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића из Новог Сада приређује изложбу дела Лазара Вујаклије. Поставка ће обухватити слике, графике, таписеријe настале у периоду од педесетих до осамдесетих година двадесетог века из колекција четири установе - Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића Нови Сад, Галерија Mатице српске Нови Сад, Савремене галерије Уметничке колоније Ечка, Зрењанин и Галерије СЛУ Ниш. Аутор изложбе је Јованка Столић, музејски саветник.
Лазар Вујаклија рођен је у Бечу 1914.године. Завршио је Графичку индустријску школу у Београду, радио као графички радник, био наставник на књиговезачком смеру. Прва знања о сликарству стекао је похађајући курс Петра Добровића, а усавршавао их на студијским путовањима у Француској, Италији, Швајцарској.
На ликовној сцени појавио се педесетих година и наишао на добар пријем публике и ликовне критике упркос неформалном уметничком образовању.
Највећи део опуса Лазара Вујаклије настао је у области графике и уљаног сликарства, али је уметник истраживао и у другим медијима: скулптури, таписерији, зидном сликарству, а бавио се и илустрацијом књига и сценографијом.
Окарактерисан као сликар екпспресионизма и симболизма, надахнуће је испрва налазио у нашем уметничком и народном наслеђу. Кроз представе портрета, мртве природе и пејзажа скренуо је на себе пажњу као уметника који ствара слободно, без притиска, који и поред техничких несавршености улази у емотивни свет посматрача. Прву од двадесет самосталних изложби приредио је у Галерији Графичког колектива у Београду 1952.године.
Нову страницу своје уметности, засноване на синтези модерног и културно-историјског наслеђа отворио је инспирисан радом богумилских уметника, што га је касније према речима ауторке изложбе упутило директно ка византијској икони и фресци, представама и композицијама по угледу на средњовековну уметност. Утицај на његов уметнички рад имале су и посете духовним центрима.
Стекавши пуну стваралачку зрелост успоставио је систем сопствених симбола, знакова и значења. Експресивност облика временом је уступила место већој геометризацији - једноставни облици дефинисани црном контуром, једноставна композиција и палета основних боја у најкраћем дефинисали су стил Лазара Вујаклије.
Последњу самосталну изложбу приредио је у Галерији УЛУС-а 1985.године. Последњих десет година живота Лазар Вујаклија је излагао са групом Самостални, учествовао у раду Децембарске групе. Представљао је Југославију на Венецијанском бијеналу, био је учесник Октобарског салона, Меморијала Надежда Петровић.
Био је члан УЛУС-а и Графичког колектива.
Добитник је награда листа Политика, Октобарског салона, Октобарске награде града Београда , УЛУС-ове награде на Јесењој изложби.
Слике, цртежи, графике Лазара Вујаклије чувају се и излажу у бројним музејима и галеријама у земљи и иностранству и приватним колекцијама.
Изложба Уметност трајања у Официрском дому биће отворена до 4.октобра.
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО 2022
Ликовна колонија "Сићево" наставља традицију прве Југословенске уметничке колоније чији је оснивач позната српска сликарка Надежда Петровић. Као најстарија колонија на Балкану одржана је први пут 1905. године. Од 1964. године, када је обновљен њен рад, одржава се у континуитету сваке године.
Захваљујући овој манифестацији формирана је збирка уметничких дела која је по својим историјским, уметничким и естетским карактеристикама највреднија збирка наше уметности друге половине века на подручју уже Србије.
Ликовна колонија "Сићево" одржава се сваке године у периоду од 1. до 10. септембра у згради Колоније у селу Сићеву, удаљеном 20 км од Ниша.
Поред боравка и рада уметника у Сићеву, Програм рада Колоније традиционално садржи и детаљније упознавање учесника са културно-историјским наслеђем овог краја (посета манастирима у околини), обилазак културних споменика града Ниша : Тврђаве, Медијане и Ћеле-Куле.
Уметничка дела настала током манифестације биће изложена у Павиљону у Тврђави.
Збирка ликовне колоније Сићево се сваке године обогаћује новим радовима који се остављају на чување, музеолошку обраду и заштиту и стручну презентацију у реализацији Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.
Учесници Ликовне колоније Сићево 2022. су: Љиљана Шуњеварић (Ужице, СРБ), Милорад Младеновић ( Београд, СРБ ), Лидија Антанасијевић (Београд-Лондон, СРБ—GBR), Зоран Вељковић (Београд-Лондон,GBR), Страхил Петровски ( Куманово,МКД), Драго Симић (Лозница, СРБ), Цветка Хојник (Мурска Собота, СВН), Александар Павићевић (Ниш, СРБ).
Реализацију овогодишње манифестације подржали су Град Ниш и Министарство културе и информисања Републике Србије.
ЛИДИЈА АНТАНАСИЈЕВИЋ - 1961. Београд,( Србија), Лондон (GB)
Дипломирала и 1988. и магистрирала 1991. године графику на Факултету ликовних уметости у Београду. Члан је Royal West of England Academy од 2021. године.
Члан је УЛУС-а од 1989.године. Реализовала је десет самосталних у Београду, Нишу, Љубљани, Глазгову, Лондону и учествовала на око деведесет колективних изложби у земљи и иностранству.
Добитник је Великог печата и Малог печата Графичког колектива, Златне игле УЛУС-а, Flourish Award за изузетност у графици у Великој Британији као и бројних награда на међународним изложбама у Шпанији, Индонезији, Шведској. Док је графика њено доминантно поље истраживања, вревременом излази из оквира стандардне форме графике и преиспитује различите медије од штампања, мултипликације самог процеса до презентовања истих тако да полако прелази у мултимедијалну уметност уз примену видеа, скулптуралних форми, радова на папиру и просторне инсталације. Њени радови се налазе у музејским колекцијама у Великој Британији, Шпанији, Француској, Кини, Тајвану, Србији и многобројним приватним колекцијама у свету.
Живи и ради у Лондону од 1991. године.
ЗОРАН ВЕЉКОВИЋ - 1957. Београд, (Србија), Лондон (GB)
Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку филмске и тв камере. Ради на продукцији различитих врста филмова (кратки, документарни, видео филмови, спотови...) Од 1985. ради као директор фотографије филмова југословенске продукције. Члан је САС (Српске асоцијације сниматеља). Његови играни филмови су освојили номинацијерза BAFTA и EMI као престижне фестивалске награде широм света. Добитник је бројних награда за најбољи сниматељски рад . Са лакоћом се креће између света филмова, драма, музичких спотова, реклама и тв серија користећи савремене технологије. До сада потписује 11 кратких и 13 дугометражних филмова.Члан је Британске академије и професор на Филмској школи фестивала Reidence у Лондону који је највећи фестивал независног филма у Британији.
Живи и ради у Лондону од 1991. године.
МИЛОРАД МЛАДЕНОВИЋ - 1966. Београд (Србија)
Студирао је сликарство у класи проф. Марије Драгојловић на Факултету ликовних уметности у Београду, а потом је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. За време и након студија архитектуре сарађује у изради више пројеката и конкурсних елабората. Аутор је више конкурсних радова, пројеката и реализованих архитектонских објеката, махом ентеријера. Такође, Младеновић је аутор једног броја остварења из области примењених уметности, сценографије и дизајна. Ради у оквиру неформалног ауторског тима ре//ал из Београда. Jедан је од оснивача Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС). Један је од оснивача „Трећег Београда“. Добитник је бројних награда од којих се издвајају: Награда Октобарског салона 2000/03, Београд; Награда меморијала „Надежда Петровић“ 2000, Чачак; Награда КЦ Београда 2014.
Ради на Архитектонском факултету Универзитета у Београду као ванредни професор и члан је Савета Факултета од 2009.
АЛЕКСАНДАР ПАВИЋЕВИЋ - 1950. Ниш (Србија)
Дипломиреао на Академији примењених уметности у Београду. Радио на конзерватор мозаика на локалитету „Медијана“ код Ниша и у манастиру Св.Ђорђе у Темској код Пирота. Од 1977.године постаје члан УЛУПУДС-а и добија статус слободног уметника
Радио је као професор у Школи за примењену уметност у Нишу на одсеку за текстилни дизајн, а потом као модни креатор у тексилним фабрикама у Параћину ; Прокупљу и у Лесковцу. Био је запослен као професор у Школи за текстил и дизајн у Лесковцу. Радио је као дизајнер текстила у фабрици NITEX у Нишу. Осим тескстлног и модног дизајна бави се и графичким дизајном и ликовним стваралаштвом. За свој рад добијао је многе награде од којих су значајније Међународна награда „Златна кошута“, Награда СИЗ-а културе Ниш за изузетна достигнућа у дизајну текстила , Награда УЛУПУДС-а Београд.
СТРАХИЛ ПЕТРОВСКИ - 1974. Куманово, (Република Северна Македонија)
Дипломирао сликарство 1997. године на Универзитету „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу, Факултет ликовних уметности. 2000. године завршава постдипломске студије на истом факултету. Самостално излагао 15 пута у Скопљу, Куманову, Охриду, Тетову, Бечу, Паризу, Београду, Њуорку и колективно 75 пута у земљи и иностранству.
Добитник је бројних награда од којих су значајније: Откупна награда НУБ „Св. Климент Охридски“, ДЛУМ - Цртеж ’98 и 2022. Зимски салон , Скопље; 11 „ Новембарска награда града Куманова из области на савремене ликовне Уметности, Куманово, 2018; Награда 75 год. OSTEN BIENALE за цртеж Скопље (посебно признание од жирија) 2020; 2021 Награда “Вангел Коџоман”, Ликовно стваралаштво Малог формата 2021, Културно-информативни центар, Скопље.
Радио је као сарадник демонстратор за предмет Сликарска технологија и сликарске технике, на Факултету ликовних уметности у Скопљу, а од 2002 до 2010. године хонорарно је ангажован на НУ (Националном конзерваторском центру) у Скопљу као сарадник-конзерватор у лабораторији за конзервацију и рестаурацију икона. Члан је ДЛУМ , ИКОМОС и ИКОМ.
Запослен је као саветник конзерватор-рестауратор у НУ Националном конзерваторском центру - Скопље и као Доцент за предмете фотографија и мултимедија на Факултету за арт и дизајн при Европском Универзитету, Скопље.
ДРАГО СИМИЋ - 1963. Пелагићево (БиХ ), Лозница (Србија)
Завршио Академију ликовних умјетности у Сарајеву, смер сликарство, у класи проф. Ратка Лалића. Постдипломске студије завршава 1990. године код проф Миливоја Унковића.
Члан удружења ликовних умјетника БиХ постао је од 1989. године, а члан УЛУС-а 1992. године. Излагао је на 30 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Оснивач је и уметнички руководилац Међународне мултимедијалне студентске ликовне колоније у Тршићу. Уметнички селектор је и организатор Ликовне колоније у Бањи Ковиљачи, колонија у Гамзиграду, као и колонија у Републици Српској (Угљевик, Пелагићево). Добитник је бројних награда од којих су значајније : Златна значка Културно просветне заједнице Србије за допринос култури 1995; Награда за сликарство на тему „Видим Вука“, Вукова задужбина, 1996; Златна палета на Ликовној колонији „Сава 2008.“, Брчко дистрикт, БиХ. Слике су му заступљене у многим колекцијама и збиркама уземљи и иностранству.
Запослен је у Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници на пословима организације ликовних програма.
ЦВЕТКА ХОЈНИК - Мурска Собота, (Република Словенија)
Дипломирала је на Природно-техничком факултету Свеучилишта у Љубљани, на одсеку за текстил, студијски програм Дизајн текстила и одјеће, а потом је студирала на Академији за ликовну уметност (савремене сликарске технике).
За свој рад добила је неколико награда и признања, трострука је добитница признања ДЛУМ-а (Удружења ликовних умјетника Марибор) 2006/14, Велика откупна награда на „Ex Tempore” у Пирану 2009, добитник је и Grand Prix на међународној изложби „Женске сликарке” у Мајданпеку 2019, и посебну награду стручног жирија на 3. Међународном бијеналу радова 2020. у Приједору (Босна и Херцеговина)
Живи и ради у Лендави у Словенији.
ЉИЉАНА ШУЊЕВАРИЋ - 1979. Ужице (Србија)
Дипломирала је и докторирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству од 2000. године. Награђивана је из области цртежа. Радови су јој изложени у уметничким збиркама МСУ Београд, КЦ Пожега, КЦ Чачак, Галерији савремене уметности у Зрењанину, колекцији Града Београда, колекцији Народног музеја у Краљеву, колекцији Народног музеја у Аранђеловцу и у више приватних колекција. Самостално је излагала у Ужицу, Београду, Краљеву, Пожеги, Чачку и радила интервенцију на јавној скулптури Лаза Лазаревић у Шабцу.
Запослена је на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у звању ванредни професор за предмет сликање.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА „СИЋЕВО 2022“
Учесници овогодишњег сазива обухватају уметнике из Словеније и Србије и то су: Оливер Пилић и Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић и Лидија Крњајић (Србија – Нови Сад) и Никола Миланов (Ниш).
Радионица креће са радом 20. јуна и трајаће до 26. јуна 2022. године.
Oвогодишњу Графичку радионицу помогла је и Амбасада Републике Словеније.
Оливер Пилић рођен у Љубљани у Словенији 1978. године. Дипломирао је на Академији за визуелне уметности у Љубљани. Припада средњој генерацији графичара и ствара у техници дрвореза. Добитник је више награда, излаже у земљи и иностранству.Живи и ствара у Камнику.
Хелена Тахир рођена у Јасеницама у Словенији 1992. године. Дипломирала је сликарство на Академији за ликовну уметност и дизајн у Љубљани где је и магистрирала графику 2019. године. Студирала је и на Академији визуелних уметности у Лајпцигу и Факултету уметности у Порту у Португалу. Припада млађој генерацији словеначких уметника и изражава се углавном кроз графику и цртеж. Редовно излаже у Словенији и иностранству. Добитница је више награда и признања. Живи и ради у Јасеницама и Љубљани.
Александар Ботић рођен у Суботици 1972. године. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду.Посдипломске студије завршио код проф. Живка Ђака а докторске кд професора радована Јандрића на Академији уметности у Новом Саду. Самостално излагао више пута у земљи и иностранству, добитник је две награде из области графике.Члан је СУЛУВа и ученик пројекта „Лутајући отисак“.
Лидија Крњајић рођена у Новом Саду 1995. године. Основне студије завршила на Академији уметности у Новом Саду, одсек Графика код проф. Звонка Туилића. Тренутно је на мастер студијама на истом факултету. До сада више пута самостално излагала и добитница неколико награда из области графике. Активна је чланица „Шок задруге“ и једна од оснивача удружења Графичка мрежа.
Никола Миланов рођен у Нишу 1995. године. Тренутно студент завршне године на факултету уметности Универзитета у Нишу на одсеку Сликарства код проф. Катарине Ђорђевић. Учествовао је на неколико колективних изложби у земљи.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена је и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућиле рад и на другим видовима и графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор-атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Стручно вођење
Драгослав Крнајски - МЕТАМОРФОЗЕ
Салон 77
8 – 21. јун 2022
Стручно вођење
16. јун 2022, 13 сати
У четвртак 16. јуна у 13 сати, у Салону 77 у Тврђави биће одржано стручно вођење кроз изложбу „Метаморфозе“ Драгослава Крнајског. Уз учешће уметника, кроз изложбу ће водити Ивона Фрегл, историчар уметности.
Изложбу „Метаморфозе“ уметник Драгослав Крнајски коципирао је за салу и плато Салона 77 у нишкој тврђави. Поред одређеног броја дела из различитих периода рада овог референтног уметника, овом поставком доминира насловна инсталација, која реферише на историјат здања галерије. Како наводи историчарка уметности Ивона Фрегл: „Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.“. То ће бити изложбена премијера скулптуре „Лимб“ Драгослава Крнајског, која је од недавно део Збирке савремене скулптуре у колексији Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Током стручног вођења Ивоне Фрегл, које је заказано за четвртак у 13 сати, публика ће бити у прилици да истовремено види оба вредана експоната. Како из нишке Галерије најављују, сви они који то буду желели моћи ће присуствују и непосредној манипулацији делима.
Драгослав Крнајски (Пула, 1953) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), где је завршио и Постдипломске студије (1984). Излаже од 1980. године. Добитник је награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Октобарског салона у Београду (1990) и Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Негова дела су део колекција Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Народног музеја у Врању и Галерије савремене ликовне уметности у Нишу. Такође, радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.
Један је од оснивача уметничке групе Led Art. У периоду 1994-1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZUM.
Живи и ради у Београду.
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
9. ЈУН ДАН ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
52 ГОДИНЕ ГАЛЕРИЈЕ САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
Скоро читаву деценију сазревала је идеја о оснивању установе у Нишу, која би се бавила популарисањем, неговањем и проучавањем савременог стваралаштва, излагањем дела ликовне уметности, откупом ликовних остварења и стварањем богатог фонда, организовањем семинара и разних облика педагошког деловања, као и вођењем Сићевачке колоније. Потекла је од културних и јавних радника Ниша, који су се залагали за развој и унапређење културног живота у граду, у послератним годинама израслог у значајан друштвено-политички, економски и универзитетски центар.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш основана је 9.јуна 1970. Након стварања кадровских, материјалних и организационих услова, на иницијативу и уз подршку истакнутих културних радника и уметника са простора бивше Југославије, а на основу стручног елабората специјалне комисије Скупштине општине Ниш, на заједничкој седници Општинског већа и Већа друштвених делатности од 9.6.1970.донето је Решење о оснивању Галерије савремене уметности у Нишу. За првог вршиоца дужности директора именован је др Лазар Трифуновић.
По оснивању оформљен је Савет установе са председником Иваном Табаковићем (тада дописни члан САНУ) и члановима: Иван Вучковић, Весна Илић, Драган Костић, Војислав Девић, Љиљана Слијепчевић, Радош Игњатовић, Живојин Миљковић и Радмила Миладиновић.
Оснивањем ГСЛУ град је заузео значајно место на мапи културних центара, јер је то била једина самостална и специјализована установа тог типа у ужој, а трећа у целој Србији.
Пуно рада, труда и ентузијазма током 52 године постојања било је потребно да би се остварили амбициозни планови који су поред изложбеног, едукативног и музеолошког рада на високо стручном нивоу , организације сликарске колоније и сарадње са сродним установама у свим републикама бивше Југославије, предвиђали и формирање сталне поставке.
Данас, Галерија савремене ликовне уметости Ниш представља значајну установу културе музејског карактера, која у Официрском дому, Павиљону у Тврђави и Салону 77 приређује изложбе домаће и стране савремене уметности, као и реномираних стваралаца двадесетог века.
Организатор је јавне градске манифестације Ликовна колонија „Сићево“, Графичке радионице и других видова резиденцијалних програма. Захваљујући томе, као и откупима и поклонима уметника , установа поседује репрезентативну колекцију слика, графика, скулптура, цртежа, нових медија, која се из године у годину увећава. Повременим приређивањем изложби у Нишу и другим срединама настоје да је презентују јавности , а дигитализацијом трајно заштите и учине доступном за проучавање.
Галерија је место учења. Иновативним приступима у раду и комуникацији са публиком , ослушкујући њихове потребе и актуелни тренутак , уз изложбе, едукативне програме, публикације кустоси упознају јавност, посебно најмлађе, са савременим стваралаштвом.
Установа негује сарадњу са установама, културним центрима и уметицима из иностранства и на тај начин популарише стваралаштво наших уметника ван граница земље и афирмише нишку и српску ликовну сцену у свету.
Тим Галерије данас чини 18-оро запослених, који стручним и савесним радом , несебичним залагањем и праћењем актуелне музејске праксе, настављају мисију оснивача и истовремено унапређују рад установе. Верују да су пред остварењем изузетно значајног циља, коме су тежили и њихови претходници, те да ће Ниш ускоро добити сталну поставку савремене уметности, а Галерија прилику да презентује јавности богатство које баштини.
ИЗЛОЖБА МОДЕРНО=СВЕЖЕ ; САВРЕМЕНА СЛОВЕНАЧКА ГРАФИКА
У среду 15. јуна у 20 сати у Официрском дому биће отворена изложба Модерно=свеже; савремена словеначка графика, аутора мр Бреде Шкрјанец , музејског саветника.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ову изложбу реализује са Међународним графичким центром из Љубљане. То је почетак сарадње две установе музејског карактера, које негују савремено ликовно стваралаштво.
Поставка ће обухватити радове десеторо савремених словеначких графичара, различитих генерација, активних на домаћој и интернационалној ликовној сцени: Весна Дрновшек, Оливер Пилић, Хелена Тахир, Миха Ерич, Чртомир Фрелих, Матјаж Гедер, Светлана Јакимовска Родич, Наташа Миртич, Зора Станчич и Соња Вулпес. Поменути уметници представиће се делима насталим у последњих шест година. Избор уметника и радова заснован је на тематским и концептуалним трендовима у савременој графици и уметности уопште.
Према речима мр Бреде Шкрјанец, поменути аутори стварају слике нашег времена које су флуидне и мултидисциплинарне како у приступу, тако и у језику и истраживању. Већина њих помера границе графичког медија, користећи широк спектар техничких, концептуалних и формалних пракси. Имају специфичан и интердисциплинарни приступ и комбинују традиционалне методе штампе са различитим медијима и стратегијама презентације. Радовима одговарају на глобалне политичке преокрете изражене у милитантности, успону ауторитарних режима, или, са посебним фокусом на пол и различитост, истражују како структуре моћи у друштву обликују идентитет. Друга важна тема односи се на пејзаж, екологију, и начин на који људи реагују на еколошке изазове. Такође, уметници користе штампу за стварање интроспективних дела која истражују теме попут памћења, перцепције, носталгије, психолошких стања....
Изложба у Официрском дому биће отворена до 10. јула.
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10 - МОЋ МУЗЕЈА
ОД 14 – 20. МАЈА
Галерија савремене ликовне уметности и ове годинe придружила се манифестацији МУЗЕЈИ за 10, која се у 54 града и на 159 локација одржава од 14. до 20. маја.
Манифестација МУЗЕЈИ ЗА 10 је национална музејска иницијатива, највећа у Србији, јединствана у Европи, која се ове године одржава осми пут, са намером да се током 7 дана музејских и галеријских програма обележе три важна датума – Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја.
Овогодишњи слоган манифестације МОЋ МУЗЕЈА био је инспирација да тим ГСЛУ Ниш креира богат и разноврстан програм.
У суботу 14. маја изложбени простори Официрски дом, Павиљон у Тврђави и Салон 77 биће отворени за посетиоце од 18 - 24 сата.
У Павиљону у Тврђави 14. маја у 19 сати биће свечано отворена изложба Графичка радионица Сићево, на којој ће бити изложени радови једанаесторо уметника два сазива: Габријела Булатовић, Адам Пантић, Ивана Станковић, Филип Мисита, Алберто Балети (сазив 2019), Марија Цурк, Франц Цурк, Ирена Ранђел, Никола Велицки, Ненад Зељић, Весна Павловић Пажђерски (сазив 2021). У 21 сат у Павиљону ће студенти Факултета уметности Универзитета у Нишу, класа проф. Марије Рајковић , Лазар Мутавџић, Тијана Филиповић , Тадија Мутавџића и Лука Илић уз сарадњу клавирског уметничког сарадника Сенке Симоновић приредити Вече виртуозних дела за соло виолину и клавир.
У Салону 77 публика ће од 18-24 сата моћи да посети изложбу скулптура Марка Вучковића, а у 18 сати планиран је наступ ученика Музичке школе Ниш: Ђорђе Филиповић, саксофон, Меланија Ракић, обоа, Лена Станковић и Лола Вељковић, клавир, Марица Станковић, виолина, Андреј Пауновић, гитара, Лука Савић и Богдан Младеновић, хармоника.
У Официрском дому љубитељи уметности ће током Европске ноћи музеја бити у прилици да виде ретроспективну изложбу слика Драгана Костића, а у 20 сати у оквиру музичког програма наступиће студенти гитаре Факултета уметности Универзитета у Нишу, у класи професора Милоша Јањића и професора Слободана Миливојевића: Меланија Станковић, Александар Крстић, Дамјан Станковић, Дамир Благојевић и Александра Аврамовић.
Током националне недеље музеја од 15 - 20. маја изложбени простори ГСЛУ биће отворени од 12 - 18 сати , а 18. маја, када се обележава Међународни дан музеја, у 19 сати свечано ће бити отворена изложба слика новосадског уметника Тадије Јаничића.