АКТУЕЛНО

Горан Делић „Лествице“

Амбијентана поставка „Лестивице“

Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA.  Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.

Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности представља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.

Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа.

Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, ова поставка носи снажан еколошки ангажман. Такође, овом изложбом уметник гради позицију новог сагледавања властите интиме. Упути његове личне стварности текућим глобалним проблемима односе се на ревизију процедура које су у примени. Ова мисао је најпрезентнија у сегменту Делићеве поставке под називом Прање, где је сарадник на видеу уметник Ивица Стошић. Осим тога, овај сегмент директно реферише на историју здања галерије, чиме се питања јавне својине и интереса подижу до планетарног нивоа.

Делићеву поставку чине кошмарни и усхићујући симболи стварности, који публици постављају питања: да ли је рођење смрти и смрт рођења, јесмо ли спремни за светлост краја или живота и имамо ли воље да се ослободимо баласта и трајању приуштимо различите боје.

Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.

Изложба ће трајати до 3. маја.


ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ

ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА

АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.

Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.

Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.

Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са  розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна  енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.

Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.


Горан Делић - Амбијентана поставка „Лествице“

Горан Делић

Амбијентана поставка „Лествице“

Салон 77, 15. април – 3. мај 2021

Од четвртка 15. априла у 13 сати публика ће Салону 77 у нишкој тврђави могу да посете амбиленталну поставку Лествице, последњи део изложбене трилогије TRANSEGZI(S)T уметника Горана Делића.

Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA.  Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.

Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. „Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности претставља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.“, бележи кустос ГСЛУ Милан Ристић. Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. „Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа“, наводи Ристић. Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, поставка Лествице носи снажан еколошки ангажман.

Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.

Изложба ће трајати до 3. маја.


„Сан летње ноћи“ Весне Кнежевић

У Официрском дому отворена је за посетиоце амбијентална изложба слика „Сан летње ноћи“ Весне Кнежевић.

Весна Кнежевић (Београд, 1959) је дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Запослена је на истом Факултету од 1997. године, сада у звању редовног професора. Самостално излагала педесетак пута у многим градовима Србије и Црне Горе. Учествовала на више од стотину колективних изложби у земљи и иностранству (Француска, Русија, Мексико, Италија, Пољска, Аустрија, Грчка, Аргентина...). Добитница је 11 награда међу којима су: награда за сликарство на Јесењем салону у Београду (2011), „Златна палета УЛУС-а“ (2002), награда за цртеж на 18. Меморијалу Надежде Петровић (1994)...

Од средине осамдесетих година, када се након дипломирања појавила на нашој ликовној сцени, Весна Кнежевић  развија индивидуални опус  на прилично доследан начин без драсничних мена и наглих преокрета. Следићи  линију континуитета свог  опуса који је изграђен на афирмацији енергије неопходне за позитиван доживљај света,  уметница се концентрише на представе  које фаворизују прихолошку и емоционалну одбрану лепше и ведрије стране живота,  тако да тематску потку њеног сликарства чине осећања нежности, присности и љубави што је ликовно сублимирано кроз мотив пољубца. Пољубац је лајт мотив њеног сликарства – лични и препознатљиви уметнички кредо.

Сам ликовни израз Весне Кнежевић је експресивно- гестуалан, изразито колористичан. Њена палета почива на блиставим јаким бојама, смелим и жестоким колористичким односима . Она слика бојом широким и слободним потезима и црта бојом контурно дефинишући површински третирану, дводимензионалну форму својих ликова.

Последњих година Весна Кнежевић се посебно бави питањем преиспитивања онтолошког статуса слике као медија. Тако је своју прву самосталну изложбу у Нишу, осмислила као амбијенталну поставку под називом „Сан летње ноћи“.  Монументална платна и сликане ролне стварају говото позоришни амбијент, раскошни полиптих који слави љубав и попут лавиринта симулира стање између сна и јаве, баш као и истоимени Шекспиров комад.

Својом уметношћу Весна Кнежевић диже глас против зла данашњице оличеним у егзистенцијалној тескоби и страху човека као појединца, ангажујући чула да се пробуде и залажући се за аутентично хумано постојање.

Изложба ће трајати до 7. маја.

Радно време галерије од 12 до 17 сати.

Кустос изложбе Милица Тодоровић.

Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.


Данијела Димитријевић - изложба графика

Галерија савремене ликовне уметности представља уметницу из Ниша Данијелу Димитријевић изложбом графика у техникама колаграфије и линореза у Салону 77 у нишкој тврђави.
Данијела Димитријевић је рођена у Нишу 1989. године. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Нишу, а потом и магистрирала на истом Факултету. Самостално је излагала у Новом Саду и Нишу, а групно је излагала на више од 40 изложби у земљи и иностранству.
Данијела Димитријевић свој идејни концепт заснива на анализи односа облика и материје, времена и простора, наглашавјући сложену динамику процеса духовно-физичких промена у свету који нас окружује. Кроз доживљај природе, односно анализу микро света који користи као симбол пролазности материје, уметница проналази сопствене наративе у којима се органско и апстрактно преклапају/трансформишу, алудирајући на феномене настајања и нестајања. Сведеним, асоцијативим облицима, богатом текстуром и свежим акцентима боја, као делом сопствене ликовне иконографије, Данијела Димитријевић интерпретира органски свет промена. У фокусу интересовања су фрагменти стења или фосилни остаци прекривени патином времена, којима на сугестиван начин бележи сетна, меланхолична осећања пролазности.
Уносећи у целокупну ликовну креацију део сетних размишљања и носталгичних расположења, на себи својствен начин дефинише процесе промене материје кроз које провејава сенка прошлих времена.
Изградивши властити пут у нашој савременој ликовној пракси наставља да трага, анализира, експериментише са графичким техникама и чистим, сликарским законитостима, формирајући занимљивa ликовнa остварења.
Изложба ће трајати до 13 априла. Радно време Салона 77 је од 12 до 17 часова, свим данима осим понедељка.


Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ

Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ иницирана је 2012. године од стране редовне професорке Биљане Вуковић са департмана за графику Факултета ликовних уметности у Београду и редовне професорке Анице Радошевић Бабић са катедре за графику Академије уметности у Новом Саду. Изложбе су се одвијале наизменично од 2012 до 2019. године, на Академији уметности у Новом Саду а затим следеће године у галерији Факултета ликовних уметности у Београду. Манифестацији су се 2019. године придружили и студенти Факултетa уметности из Ниша, на изложби која је реализована у галерији Свиларе – културне станце у Новом Саду.
Основни циљ и задатак ове изложбе је да представи актуелну студентску продукцију уметничких радова из уже уметничке области графика, да повеже и мотивише студенте за будућа постигнућа, који у току свог школовања похађају предмете Графикаи Цртање нa високошколским установама.
Прва изложба овог типа у Нишу, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, биће отворена у Павиљону у Тврђави, у четвртак 25. марта 2021. године од 13 часова.
Овогодишња изложба садржи дела више од 130 студената различитих година студија на поменутим факултетима. Селекцију радова извршили су њихови професори – ментори.
„Сада, 2021. потреба за излагањем студентских радова већа је него икад, што се да видети на основу броја студената који су представили своја графичка дела. Изложени радови рефлексија су новонасталог стања изазваног пандемијом, они нам преносе осећања, сналажења и несналажења, недоумице и уверења....“ – пише Аница Радошевић Бабић
Изложба ће трајати до 18. априла а радно време Павиљона је од 12 до 17 сати.

https://www.youtube.com/watch?v=VxuuEzI8dTA


Пројекти и архитектура инг. Александра Медведева овл. архитекте

Публика у Нишу ће у галерији од 23. март – 10. априла 2021. у Официрском дому моћи да посети изложбу „Пројекти и архитектура инг. Александра Медведева овл. архитекте“.
Александар Иванович Медведев је рођен 1900. године у Мелитопољу у Русији. Са врло добрим успехом завршио Мелитопољско реално свеучилиште. У намери да се посвети студијама архитектуре уписује Технички факултет у Харкову. Због револуционарних сукоба прекида студије и са више својих вршњака из свеучилишта 1919. године постаје питомац Војне артиљеријске академије у Одеси. Као добровољац се 1920. године придружује Врангеловим оружаним снагама и за исказану храброст у борбама за југ Русије добија Георгијевски крст. У намери да упише студије архитектуре у Паризу придружује се таласу емиграната на Криму. Наредне две године проводи у Турској и Бугарској у покушају да заради довољно новца за наставак путовања до Париза. Године 1922. креће из Софије и зауставља се у Београду. На Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду уписује студије архитектуре, које завршава 1929. године. По завршеним студијама одлази у Бања Луку, где учествује на конкурсима и где је био надзорник за израду више значајних објеката. Са породицом 1935. године прелази у Ниш, где отвара приватни пројектни биро и почиње делатност као овлашћени цивилни архитекта. У његовом бироу је у периоду 1935-1939. година радило десетак сталних и повремених сарадника и у том периоду испројектовао је више од стотину различитих приватних и јавних објеката. Након Другог светског рата, поред посла у бироу, радио је и као професор у средњој техничкој школи. По формирању Бироа за пројектовање и надзор, 1952. године је ангажован да руководи њиме. Од 1960 до 1964. године ради у Инвестпројекту, када се пензионише. Преминуо је 1984. године. Међу његова најзначајнија остварења спадају зграда Берзе рада (Кеј Кола српских сестара), Дом шегртске омладине, односно зграда Скупштине Општине у Нишу (Николе Пашића).
Аутор изложбе „Пројекти и архитектура инг. Александра Медведева овл. архитекте“ је мр Михаило Медведев. Потсетимо се тога да је мр Михаило Медведев приредио истоимену монографију, коју је 2012. године издало Друштво архитеката Ниша. Током трајања изложбе он ће одржати презентацију са истом темом, којој ће у име Савеза инжењера и техничара Србије присуствовати др Игор Марић, председник.
Изложбу „Пројекти и архитектура инг. Александра Медведева овл. архитекте“ организује Галерија савремене ликовне уметности Ниш у продукцији Савеза инжењера и техничара Србије и Института за архитектуру и урбанизам Србије.
Изложба ће трајати до 10. априла, а о термину презентације јавност ће бити благовремено обавештена.

„Савремена јапанска графика“

Павиљон у Тврђави од 9. 3 до 23.3. 2021. године

ЈАПАНСКА ГРАФИКА У НИШУ

Љубитељи уметности имаће прилику да од уторка, 9. марта 2021. године уживају у ексклузивној поставци најновијих радова савремене јапанске графике малог формата, реализованих у различитим техникама и ликовним изразима.

„Ради се о групи од 60 ликовних стваралаца, чланова Удружења јапанских графичара, уметничке формације која је основана још 1931. године, и од тада веома активно наступа на изложбама свуда по свету са циљем промоције јапанске уметничке графике на међународном нивоу, а статус јединог јапанског удружења професионалних графичара добило је 2013. године“, објаснила је ауторка пројекта др.ум Снежана Петровић са Академије уметности у Новом Саду, додавши да изложба има за циљ промоцију јапанске културе графичког листа. Пре Ниша изложба је била представљена и у Новом Саду у Галерији „ Ла Виста“.

На поставци су заступљене графике малог формата, реализоване у различитим техникама високе, дубоке, равне, пропусне и дигиталне штампе.
Сагледавајући изложбу у целини уочава се мноштво различитих поетика од фигуративног до апстрактног израза. „Крећући се између знаковних, симболичких, асоцијативних, геометријских, стилизованих или реалистичких призора, јапански графичари макар у минијатурном сегменту свог рада задржавају барем мрвицу традиционалног, најочигледнијег у хватању фрагмента, тренутка, кратког исечка из реалног или измаштаног универзума“, закључила је проф. др. Јасна Јованов историчар уметности.

Сарадњу са јапанским Удружењем успоставила је новосадска графичарка Снежане Петровић и ова поставка графике малог формата резултат је њеног ангажовања. Потсетимо се да је Снежана Петровић 2018. године била учесник сазива Графичке радионице у Сићеву, а да је 2019. године реализовала изложбу „Мали кабинет мистерије“ у Салону 77 у нишкој тврђави .


5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому

Изложба 5. НИШКИ САЛОН 12/2 отворена је 12. новембра у Официрском дому. Селектори овогодишње изложбену су: Данијела Пурешевић - историчар уметности и ликовни критичар из Београда и мр. Миодраг Анђелковић- академски графичар из Ниша.

Учесници изложбе су: Здравко Јоксимовић, група ди СТРУКТУРА, Бојан Радојчић, Никола Марковић, Јелена Шалинић Терзић и Иван Петровић ( у селекцији Данијеле Пурешевић) као и Здравко Вајагић, Александар Цветковић, Милан Туцовић, Станко Зечевић, Братислав Башић и Милица Лилић ( по избору Миодрага Анђелковића).

Због епидемиолошких мера одступило се од досадашње праксе да се на отварању изложбе додели награда Нишког салона тако да је Комисија за доделу награде заседала дана 3. децембра у 11 сати.

Комисија је одлучила да награду 5. Нишког салона 12/2 додели Николи Марковићу -уметнику из Ниша, за мултимедијални рад Сви ће људи браћа бити из циклуса „Логика тарабе 16/9“.

Награда ће уметнику бити уручена у уторак у 13 сати у изложбеном простору.
Записник Комисије преслеђујемо у целости.

ЗАПИСНИК КОМИСИЈЕ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ НА 5. НИШКИ САЛОН 12/2

Комисија за доделу награде на 5. Нишком салону именована је у саставу: Биљана Грковић,историчар уметности-музејски саветник (председник), др Дејан Тубић, историчар уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар-музејски саветник (чланови). У условима пандемије и поштовања заштитних мера, Комисија је радила у току трајања изложбе, на поставци Нишког салона, у галеријском простору Официрски дом (Биљана Грковић и Соња Вукашиновић, док је трећи члан комисије Дејан Тубић, учествовао онлине) дана 3.12.2020. године.
Комисија, пре свега, изражава задовољство да је Галерија савремене ликовне уметности ове године, у отежаним условима рада и живота, организовала и реализовала 5. Нишки салон.
Поштујући селекторске приступе на 5. Нишком салону 12/2 и јасно постављене тезе и концепт изложбе који окупљају радове и изабране уметнике, Комисија је донела следећу

ОДЛУКУ
Да се награда 5. Нишког салона додели уметнику Николи Марковићу за рад „Сви ће људи браћа бити“ из циклуса „Логика тарабе 16/9“, из 2020. године. Рад је осмишљен и реализован за Нишки салон као мултимедијална инсталација коју чине цртежи, део металне ограде и звучна анимација, пажљивим и промишљеним приступом и извођењем. Наизглед једноставним средствима уметник пропитује садашњост која се одвија између ограничења која се постављају или која сами постављамо у околностима у којима се одвија свакодневни живот, пропитивања граница, забрана и слобода, аналогног и дигиталног света, у условима опште поларизације.

Уједно обавештавамо јавност да је изложбени простор Официрски дом отворен за публику од 12 до 17 сати, а Павиљон у Тврђави од 12 до 16 сати, сходно новим епидемиолошким мерама. Изложбени простори раде од уторка до недеље а посетиоци су дужни да поштују све прописане епидемиолошке мере.

Галерија савремене ликовне уметности Ниш