АКТУЕЛНО
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ У 2022. ГОДИНИ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш расписује
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ У 2022. ГОДИНИ
у изложбеним просторима:
Официрски дом (280м2)
Павиљон у Тврђави (240м2)
Салон 77 (64м2)
Конкурс је намењен дипломираним ликовним и визуелним уметницима који у предходних пет година нису излагали у Нишу и историчарима уметности за ауторске пројекте из области савремене уметности.
Материјал за конкурс:
- До десет фотографија радова који се предлажу за излагање ( у JPG форману, величине до 2 МБ)
- Концепт изложбе у писаној форми (највише једна шлајфна текста)
- Професионална биографија
Материјал за конкурс слати поштом на адресу Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронској форми на адресу konkursgslunis@gmail.com
Конкурс је отворен до 20. јуна 2021.
Резултати конкурса биће објављени на сајту Галерије /www gslunis.rs/
ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ
ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ
27. мај - 12. јун 2021. године
Марија Здравковић (Београд, 1980) је дипломирала сликарство (2010) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским уметничким студијама сликарства на ФЛУ у Београду. Самостално излагала око шест пута у Београду, Новом Саду, Руми.
Учесник је резиденциалног програма GloArt у месту Ланакен у Белгији, 2016. године. Била је сарадник и асистент норвешке уметнице Лив Кристин Холмберг на перформансима The Lost Humanity и Les Tenebre, који су у периоду од 2012 до 2018. извођени у Норвешкој. Као сарадник норвешког уредника Трулс Лие 2014. учествује на Међународном Фестивалу документарног филма Cinema Vérité u Техерану. Радила је и као асистент и сарадник на реализацији документарног филма Significance of freedom 2014.Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
На изложби су заступљена дела из последњег циклуса на којима се препознаје цвеће као основни мотив, али које ауторка користи као симбол, метафору не би ли изразила своја осећања.То потврђује и текст Милана Ристића:
„Цвеће. Студије и пројекције његове орочене лепоте и бујања, тог тока коме уметница сведочи и који је инспирише на сањалачки поглед на живот. Поглед који јој је изборио време отклона, у коме поступно градећи слику промишља своју свакодневицу и у њој места која траже други поглед или трајни запис.
Слике цвећа Марије Здравковић отворене су за учитавања утиска и значења, али свакако носе индекс мануелног стварања, процесуалности и личног емотивног учешћа ауторке. Стога изложба у Салону 77 представља прилику за ројење погледа на цветање и свега што се с тим може довести у везу.
Метрика животног потенцијала, од пупења до сушења и распада, цикличност живе активности и хибернације, дана и ноћи, живота и смрти, опет, свеобухватност трајања природе у материјалном и духовном смислу, делегирали су мотив цвећа за дугорочну осу бављења сликарке Марије Здравковић. Претпоставка ових катагорија може условити суздржанији однос према стварности или, напротив, грч хтења у тренутку трајања. Извесност цветања и неизвесност опажања референце су глобалног тренутака.“
https://youtu.be/UoIvszWH9vI
стручно вођење кроз изложбу
Поводом завршетка изложбе ТРАНСФОРМАТОРИУМ, Лидије Антанасијевић у Салону 77 у уторак 25. маја, у 13 часова стручно вођење кроз изложбу. Кроз изложбу води музејски саветник Радмила Костић.
ИЗЛОЖБА РАДОША АНТОНИЈЕВИЋА ”О КОРИСТИ И ШТЕТИ ИСТОРИЈЕ ЗА ЖИВОТ”
Изложба је амбијентана поставка коју чине три рада: Шатор Видовдански храм ( по макети Ивана Мештровића из 1908 године за храм у славу Косовског боја као универзалног симбола слободарског духа свих јужнословенских народа), На своме месту стајати (инсталација од три шатора у виду планина Олимп, Синај и Арарат) и Шатор Дечани М2 (према облику манастира Високи Дечани из 14.века).
Поменута дела Радоша Антонијевића „су нека вртста тангенти које додирују неуралгичне идентитетске тачке тј. криву историје одређених здања или поднебља. Појединачно узевши су или ехо неке архитектонске замисли или портрет духа неког места; заједно они су амалгам наратива, односно сазвучје гласова о користи и штети историје за живот (наслов Ничеове књиге, објављене 1889)“.
Преобликујући националне, верске или цивилизацијске симболе различитог порекла у шаторе односно објекте привременог, монтажног и мобилног карактера који су уз то су и функционални, уметник ствара дела која у свом контексту поседују референтност на бројне примере појединачних или колективних драма, условљених различитим кризама (егзистенцијалним, мигрантским, идентитетским, духовним...) у локалним или глобалним приликама. Радош Антонијевић заправо на метафоричан начин преко симбола потискиваног или пренаглашеног историјског сећања идентитетског кода, коментарише конфузну садашњост.
Радош Антонијевић (Панчево, 1969) је основне и магистарске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и докторирао са тезом „Корективи облика – водић кроз скулпторске феномене“. Реализовао 26 самосталних изложби, излагао на више од 50 колетивних изложби у земљи и иностранству (Словенија, Шведстка, Немачка, Аустрија, Француска, Хрватска, Румунија). На Факултету ликовних уметности у Београду запослен је од 2001, сада у звању ванредног професора. Радно је ангажован на Академији уметности Бања Лука и Факултету уметности у Нишу.
Радош Антонијевић преиспитује границе скулптуре као медија, проблематизујући однос облика, функције, материјалности и значења. Његова серија радова скулптура-шатора је један од најинвентивнијих циклуса наше актуелне уметности. Теме радова Радоша Антонијевића везане су за неуралгичне тачке живота разматране са аспекта политике, историје и културе.
Изложба ће трајати до 11. јуна. Радно време од 12 до 18 сати у Ноћи музеја ( субота 15. мај) до 22 сата, недељон затворено.
Кустос изложбе Милица Тодоровић.
https://youtu.be/nM1SS82D780
„Музеји за 10“
Од 12 до 18. маја одржава се национална манифестација „Музеји за 10“. Тема овогодишње манифестације, седме по реду, је „Будућност музеја: нове идеје нове праксе“. У оквиру манифестације биће обележена и 17.Европска ноћ музеја, у суботу 15. маја. У манифестацији учествује више од шездесет музејских и галеријских установа из многих градова Србије.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је стални учесник манифестације.
Нишка Галерија ове године учествује са три изложбе у три галеријска простора.
У Официрском дому 13.маја биће отворена изложба Радоша Антонијевића под називом О користи и штети историје за живот.
Изложбу чине три целине: шатор у облику Видовданског храма (никад изграђени објекат чији је идејни творац Иван Мештровић,1908), „Шатор Дечани“ (према нашем манастиру на Косову из XIV века) и „На своме месту стајати“ (три шатора по аутентичним облицима врхова Олимпа,Синаја и Арарата). Спајајући митове и историју, националне и наднационалне идентитете Антонијевић историји приступа као хетероглосији наратива од чије интерпретације значајно зависи живот појединца али и заједнице и њихова будућност.
У Павиљону у Тврђави - изложба слика Тијане Фишић „0“.
Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном плавом бојом. Њене слике су метафизичке конотације, у њиховом контексту исчитавамо веру у духовно
У Салону 77 - мултимедијална изложба Лидије Антанасијевић „ Трансформаторијум“.
Изложбу чине колажи, видео и просторна инсталација. Кроз различите медије а на доминантно заснованој примени ћириличних слова уметница ствара дела која су аутобиографска персонификација живота мигранта, обележеног свакодневном напетошћу двојности језика, култура и менталитета са континуираном потребом прирадања.
Током трајања Манифестације биће реализована акција „Фотка из Галерије“ – позивају се посетиоци да на свом инстаграм налогу са #fotkaizgalerije, запрате и означе наш налог @galerijaslunis и објаве фотографије са изложби. Ауторима кајкретивнијих фотографија биће уручене награде које додењује ГСЛУ Ниш.
Изложбени простори ће радити од 12 до 18 сати а у Ноћи музеја до 22 сата. Такође током Ноћи музеја биће организована и вођења кроз изложбе и то у Салону 77 у 17 сати, у Павиљону у 18 сати а у Официрском дому у 19 сати.
ИЗЛОЖБA СЛИКА ТИЈАНЕ ФИШИЋ
Изложбу чине новији радови, а сам назив је метафоричког карактера „Нула је вечност и бескрај, нула је потенцијал промене, природа уметности се подудара са природом нуле“- каже уметница.
Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном плавом бојом
Биографија Тијана Фишић
Тијана Фишић, рођена у Београду 24.09.1966. Дипломирала је на београдском Факултету ликовних уметности у класи професора Момчила Антоновића, где је и магистрирала је 1993.Исте године постаје члан УЛУС-а, Члан рестаураторско - конзерваторске екипе у Саборној цркви у Београду и Манастиру Студеница. Непостредно потом постаје придружени члан а од 2005. и редовни члан најстаријег српског уметничког удружења ЛАДА. Извођач и аутор многих мурала на јавним местима и фасадама у Београду и Земуну.Од 2005. године запослена на Факултету уметности Мегатренд универзитета, сада у звању редовног професора на предмету цртања и сликања као и ментор на докторским студијама из области ликовних уметности. У више наврата била је члан савета галерије Цвијета Зузорић, УЛУСа и Галерије 73 у Београду, као и члан УЛУС-ове комисије за доделу националне пензије.Око 40 пута самостално излагала у земљи и Француској, Аустрији и Црној Гори као и на многим колективним у земљи и иностранству (преко 200 пута).Њена дела налазе се по приватним колекцијама у земљи и иностранству као и у музејима и галеријама широм света. Уметничко дело „Представа: Пролеће у Србији 1999- Тон смрти“ налази се на сталној поставци српског сликарства XX века- у Народном музеју у Београду.
Награде:
1989- Награда ФЛУ из Фонда Ђорђа Бошана
1997- III награда на 6. бијеналу „У светлости Милене“ у Пожаревцу
2000- Награда за сликарсто на 4. Пролећном аналу у Чачку
-I награда ликовне колоније „Орашац“ на Јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, Београд
2002- Награда организатора на Пролећном аналу у Чачку
2003- Златна палета УЛУСа на пролећној изложби у Београду
-Награда „Милешевски анђео“ Уметничке колоније Милешевска светлост у Пријепољу
-2005-Гран –при на 10. бијеналу „У светлости Милене“ У Пожаревцу
https://youtu.be/ncaGYJl1cQw
Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„
Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„ од 7.маја у нишком САЛОНУ 77 представља наставак визуелних истраживања ауторке кроз инсталацију, видео рад и просторни колаж.
Изложба представља аутобиографску персонификацију живота једног емигранта кроз визуелизацију свежих, креативних идеја прелазећи са невероватном лакоћом из једног медија у други.
Истанчаним сензибилитетом Лидија Антанасијевић сугерише напетости свакодневног живота упуштајући се у вечито трагање за идентитетом формирајући асоцијативну, убедљиву поетику. Комбиновањем различитих медија на индиректан, софистициран начин износи своја размишљања о геополитичким променама на нашим просторима, промени граница и миграцији становништва после 1991. године. Изражавајући властита емотивна стања и дирљиву унутрашњу борбу наговештава сву сложеност двоструког живота, сусрет са двоструким менталитетом, отуђеношћу и континуирану жељу за припадањем.
... Целокупно њено стваралаштво носи прерогативе авангардног јер се суштински, тихо и постојано односи бунтовно према устаљеним, увреженим поставкама идеолошког и друштвеног, али и уметничког и родног. Међутим, та оспоравања она не изриче гласно и манифестно, већ перманентно, тихо и интимно, кроз иноваторске подухвате унутар свога рада.....наводи у тексту за каталог Ирина Суботић.
Изложба је осмишљена је специјално за простор нишког Салона 77.
Лидија Антанасијевић ( 1961. Београд ) дипломирала 1988. године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графике, у класи проф. Бошка Карановића. На истом факултету 1991. године магистрирала у класи проф. Марка Крсмановића. Члан је УЛУС-а. од 1991. Живи и ради у Лондону.
Самостално је излагала у Београду, Љубљани, Глазгову,(Шкотска), Лондону,(Енглеска), Алкмару,(Холандија), СиАн , (Кина), и Нишу.
Учествовала је на више од осамдесет колективних изложби у земљи и ностранству.
Добитник је више значајних награда од којих су значајније: Златна игла за графику, Пролећна изложба УЛУС-а, Београд /2019/; Мали печат Графичког колектива, Београд /2014/; Три најбоља рада, 1. Међународни бијенале мале графике, Џакарта, Индонезија /2014/; Друга награда, 6. Еx-Yu конкурс за графику, Београд /2012 /; Награда Центра за графику и визуелна истраживања, 5. Међународни бијенале графике, Београд / 1998 /; Сребрна медаља, 1. Међународна изложба минијатуре жена уметница, Стокхолм /1997/; John Purcell Paper Prize, Отворена изложба Лондонске графичке радионице, Лондон /1997/; Почасна награда, 1. Међународна изложба мале графике, Стокхолм/ 1996/ Почасна награда, 13. Међународни бијенале графике, Ибица, Шпанија /1994/; Велики печат Графичког колектива, Београд /1994/; Изложба месеца, Избор ликовних критичара Студија Б, Београд /1991/
Лидија Антанасијевић је одржала многа уметничка гостовања и предавања по позиву у Србији, Кини, Америци,Норвешкој, Великој Британији, Холандији...
Кустос изложбе Радмила Костић.
Изложба ће уз поштовање епидемиолошких мера трајати до 26. маја.
https://youtu.be/ZdanYGYVHkU
Горан Делић „Лествице“
Амбијентана поставка „Лестивице“
Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA. Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.
Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности представља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.
Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа.
Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, ова поставка носи снажан еколошки ангажман. Такође, овом изложбом уметник гради позицију новог сагледавања властите интиме. Упути његове личне стварности текућим глобалним проблемима односе се на ревизију процедура које су у примени. Ова мисао је најпрезентнија у сегменту Делићеве поставке под називом Прање, где је сарадник на видеу уметник Ивица Стошић. Осим тога, овај сегмент директно реферише на историју здања галерије, чиме се питања јавне својине и интереса подижу до планетарног нивоа.
Делићеву поставку чине кошмарни и усхићујући симболи стварности, који публици постављају питања: да ли је рођење смрти и смрт рођења, јесмо ли спремни за светлост краја или живота и имамо ли воље да се ослободимо баласта и трајању приуштимо различите боје.
Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.
Изложба ће трајати до 3. маја.
ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ
ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА
АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.
Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.
Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.
Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.
Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.
