ОФИЦИРСКИ ДОМ
„НИШКИ ЦРТЕЖ “ од четвртка, 24. децембра, од 12 сати
Од четвртка, 24. децембра, од 12 сати поштоваоци уметности ће у великој сали Официрског дома моћи да посете изложбу „НИШКИ ЦРТЕЖ “. Тема овогодишње изложбе је СВАКОДНЕВИЦА. Изложба садржи радове 62 уметника различитих генерација из Ниша, Београда, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Лесковца, Јагодине...
Свакодневицу доживљавамо као подручје обичног, ни по чему изузетног живљења из дана у дан, које је испуњено рутинским и репетитивним уобичајним активностима. Епидемиолошка пандемија која је обележила 2020-ту годину променила је свакодневне навике и обавезе, наметнувши нове (ношење заштитних маски, дистанцирање, ограничево кретање) и изменила нашу свакодневицу, која је стога ове године другачија од предходних. „Обрађујући ову теми, уметници су се концентрисали на различите сегменте свакодневице од прозаичних активности, преко прихолошких и менталних ситуација до односа према природи. Радови говоре о стању у коме се налази савремени човек али и о напорима да се одупре недаћама свакодневице“ - пише у предговору каталога Соња Вукашиновић.
Цртежи су реализовани различитим техникама, одишу разноврсношћу индивидуалних израза и стилова исказаних кроз експресивност потеза, виртуозност линија, ограничену примену боје а на основу фигуративног, симболичног и апстрактног приказа или линеарног растера.
Свако од уметника је на себи својствен начин материјализовао сопствено виђење свакодневних ситуација и стања кроз која пролазимо и у којима живимо.
Неки од заступљених уметника су: Мирослав и Миодраг Анђелковић, Братислав Башић, Славица Ердељановић Цурк, Љубиша Брковић, Бранко Николов, Милан Ристић, Марион Дедић, Ана Цвејић, Јелена Шалинић, Бојан Оташевић, Јован Спасић, Дејан Ристић...
Изложба „Нишки цртеж“ је традиционална изложба Галерије савремене ликовне уметности Ниш која се ове године одржава по двадесетпети пут.
НИШКИ САЛОН 12/2
Од четвртка 12. новембра од 18 сати ликовна публика ће бити у прилици да посети изложбу НИШКИ САЛОН 12/2. Изложбу чине радови дванаесторо уметника по избору два селектора: Данијеле Пурешевић из Београда и Миодрага Анђелковића из Ниша.
Изложба НИШКИ САЛОН је као годишња изложбена манифестација уврштена у програм рада Галерије савремене ликовне уметности 2016. године са намером да поспеши креативну сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара и установе. Овогодишњи Салон је пети по реду.
По пропозицијама изложбе сваки од два селектора самостално одређује концепт свог ауторског пројекта тако да изложба такође пружа могућност дијалога, поређења и сучељавања критичарске мисли селектора кроз појединачне одговоре уметника.
Селектори овогодишњег Салона су: Данијела Пурешевић (историчар уметности; селектор и уметнички директор више изложбених манифестација у Србији; аутор бројних текстова каталога изложби, од 1990. ликовни критичар и уредник у Редакцији за културу ТВ Београд (РТС) за коју је урадила више од 2000 прилога из области визуелних уметности; добитница награде „Ранко Радовић“ 2010. године (заједно са арх Данком Селинкићем) и награде Лазар Трифуновић“ 2015. године за критичко промишљање савремене уметности; Члан је УЛУПУДС-а и АИЦА) и Миодраг Анђелковић (магистар графике; реализовао двадесетак самосталних изложби; добитник више награда и признања за сликарство и графику; дуги низ година објављивао чланке из домена ликовне критике у дневном листу „Народне новине“ Ниш; аутор бројних текстова публикованих у каталозима).
Динијела Пурешевић каже: „Као фокус за промишљање актуелних тенденција у овдашњој визуелној уметности определила сам се за геолошки појам - антропоцен, и одабрала радове шесторо аутора који на различите начине илуструју статус човека и његову интеракцију са окружењем у савременом тренутку. У радовима обухваћеним овим избором уметници испитују: тачку ослонца савременог човека у епохи временског убрзања (Здравко Јоксимовић), међуоднос човека и природе кроз стварни и виртуелни простор (група диСТРУКТУРА), баве се археологијом геолошког слоја ког дефинише бетон (Иван Петровић), патологијом односа појединца и властодршца (Бојан Радојчић), питањем граница и ограђивања индивидуалног простора (Никола Марковић) и судбином човечанства које је досегло до обале митолошке реке Стикс (Јелена Шалинић Терзић).“
Миодраг Анђелковић се определио за уметнике широког генерацијског распона и различитих стилских одредељења којима је заједничко поверење у сликарство и слику као традиционални медиј. У његовој селекцији су: Здравко Вајагић, Станко Зечевић, Александар Цветковић, Милан Туцовић, Братислав Башић и Милица Лилић. Њихови ликовни изрази припадају различитим видовима фигуративног и асоцијативног сликарства.
Традиционално, биће додељена и награда Нишког салона 12/2 о којој ће одлуживати посебно именован, трочлани жири.
Изложба ће трајати до 12. децембра. Кустос изложбе је Милица Тодоровић.
Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Изложба сериграфија Ендија Ворхола
У изложбеној сали у Официрском дому у Нишу у организацији Галерије савремене ликовне уметности, од четвртка 8. октобра у 12 часова могуће је посетити изложбу сериграфија Ендија Ворхола из колекције галерије Висцонти Фине Арт Љубљана.
Поставку чине препознатљиви радови Енди Ворхола, настали у периоду 60-тих година прошлог века када је поп арт достигао врхунац уметничког изражавања. Сито штампа као препознатљива техника поп арта заступљена је у већини радова. Контраверзни и увек занимљиви Ворхол представљен је иконичким радовима поп арта: Марилyн Монрое, Флоwерс, Марта Грахам, Ладиес анд Гентлеман и Спеедскатер, рад који је настао за потребе одржавања Зимских олимпијских игара у Сарајеву (1984).
Енди Ворхол (Андy Wархол) или правим именом Ендру Вархола рођен је 6. августа 1928.године у Питсбургу. Креће на студије комерцијалне уметности на Карнеги институту за технологију у Питсбургу, које завршава 1949. године након чега се настањује у Њујорку. У Њујорку започиње веома успешну каријеру радећи рекламе и илустрације за чаописе: „Вогуе“, „Харпер'с Базаар“, „Неw Yоркер“ и „Гламоур“.
До почетка 1960. је био успешни рекламни илустратор. Толико успешан да га нико није прихватао као уметника. Узалудно је покушавао да дође до галерија које су га упорно одбијале. Тако је и почео да анализира однос између комерцијалне уметности и уметности и уместо да их доживи као супротне, као већина уметника, почео је да их спаја стварајући поп арт.
Шездесетих открива лименку са супом Цампбелл, за коју каже да је задивљујућа у својој баналности, а која ће врло брзо, поред лименке Кока-коле постати инспирација његове уметности. Као опчињен почиње често да је црта и слика, а потом и штампа уз помоћ сито штампе у више примерака. Тврдио је да не постоји само један медиј којим се може изразити. Чврсто је веровао да је баш све дозвољено и да баш то све треба искористити до максимума. Ворхол ће свесно или несвесно постати вођа једне неуротичне али ипак сензибилне, урбане и космополитске генерације којој је све, па чак и више од тога, било допуштено.
Године 1963. Енди набавља 16-милиметарску камеру која ће допринети његовој филмској каријери. Тако су настали чувени филмови„Цхелсеа Гирлс“ и „Емпире анд Блоw Јоб“. Иако су та филмска дела приказивана малобројној, одабраној публици, стекла су итекако велику славу због медијске пажње коју су привлачили њихови протагонисти. Ворхолов центар уметности, место где је правио креације а звао их „рекреације“ био је његов студио за уметничку продукцију „Тхе Фацторy“. У том студију Ворхол је запошљавао и надгледао „уметничке раднике“ који су израђивали графике, ципеле, филмове, књиге... Оно због чега је Ворхол заиста био јединствен је то што је обичност уздизао на трон врхунске уметности.Била је то нека врста моћи из које је црпио снагу читавог живота. Тако је и анонимне појединце , у својим филмовима, претварао у праве звезде. Позната је његова „рекреација“ чувене Да Винчијеве „Последње вечере“. Током читавог живота израђивао је аутопортрете сликане једнако јарким и агресивним бојама и чувени портрети познатих личности које су се напросто утркивале да постану предмет Ворхолове пажње и уметности. Тако се добила хроника најталентованијих, најпознатијих и најбогатијих људи тог периода. Величина Ворхолових портрета је у томе да он не само да бира звезде свог времена већ и да је, портретишући их, допринео у великој мери њиховој популарности и статусу икона поп културе. Међу његовим музама биле су многе познате личности: испред свих америчка дива Мерилин Монро (Марyлин Монрое), уз коју су раме уз раме стајале и друге поп - иконе као што су Елвис, Мик Џегер (Мицк Јаггер), Елизабет Тејлор (Елизабетх Таyлор), Џеки Кенеди (Јацкие Кеннедy), Мухамед Али (Мухаммад Али), британска краљица Елизабета, али и незаборавна Еди Сеџвик (Едие Седгwицк).
Поред сликарства и филмова, Енди Ворхол бавио се и писањем. Познате његове књиге су: „Роман А“ ( у којем се налазе грешке у писању и фонетички записи звукова из позадине, као и аудио-записа Ендија и његових пријатеља из „Фабрике“), „Филозофија Ендија Ворхола“, „Од А до Б и назад“ ( за коју се тврди да су га написали његови пријатељи из „Фабрике“, а који описује Ворхолову поп филозофију кроз звук и разговоре), „Попизам: Ворхолове шездесете“ и „Дневници Ендија Ворхола“.
Енди Ворхол умро је у болници у Њујорку 22. фебруара 1987.године, али не под својим именом, јер није желео да се зна да је био болестан.
Остаће упамћен као „ Принц поп-уметности“, уметник који је у потпуности проживео „амерички сан“.
Уз поштовања превентивних епидемиолошких мера, публика ће ову изложбу моћи да посети до 28. октобра. Радно време галерије у Официрском дому је од 10 до 20 часова.
ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА НИША
ОФИЦИРСКИ ДОМ И ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ, 15. СЕПТЕМБАР – 6. ОКТОБАР
Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 15.септембра у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке дела ликовних уметника Ниша. Аутор изложбе је музејски саветник Радмила Костић.
Формирање Збирке дела ликовних уметника Ниша треба везивати за бројне излагачке активности нишких уметника, како у самом Нишу, тако и изван њега. Збирка је конципирана као засебна целина у намери да представи разноврсне ликовне праксе уметника на једном месту, а циљ формирања је прикупљање, чување, проучавање, промовисање и праћење целокупног стваралаштво уметника нашег града од 1970. године до данас. Они се током година постепено укључују у савремене токове југословенске уметности, учествују на републичким, савезним и иностраним изложбама, где су добијали значајне награде. Захваљујући управо њиховој иницијативи обновљен је рад Ликовне колоније у Сићеву и основана Галерија савремене ликовне уметности .
Низ година уназад изложбе нишких уметника гостовале су у већим центрима у земљи (Загребу, Београду, Сарајеву) и иностранству ( Енглеска, Румунија, Швајцарска, Француска ..)
Током времена ликовни уметници Ниша, који су чланови Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) оснивају самоиницијативно подружницу у Нишу 7. јануара 1980.године. Удружење окупља сликаре, вајаре, графичаре, чланове Удружења ликовних уметника Србије који живе и раде у Нишу са циљем унапређења ликовног стваралаштва на територији општине.
Током седамдесетих и осамдесетих Збирка се попуњавала претежно откупима са текућих колективних и самосталних изложби. Ипак, већи део формиран је захваљујући Ликовној колонији у Сићеву, Ликовној колонији у Луцерну, поклонима аутора, откупима и откупним наградама.
Најбројнији су радови Миодрага Анђелковића (20), Мирослава Анђелковића (15), Радомира Антића (12), Миомира Цветковића (12), Александра Девића (11), Ђура Радоњића (11), Момчила Митића (11), Столета Стојковића (10), Мирољуба Алексића (9).
Када је у питању графика, Збирка се попуњавала спорадично индивидуалним поклонима аутора, потом графикама са Симпозијума литографије одржаног у Уметничкој школи у Нишу (1986.) све до почетка рада Графичке радионице Сићево (2006.) у чијем раду учествују и нишки уметници. Вајари су заступљени у мањем броју, јер се мањи број уметника определио за ову захтевну ликовну дисциплину. Па ипак ,током осамдесетих они су запажени поред сликара на републичким смотрама освајајући престижне награде.
Медиј фотографије, као и нови медији у оквиру Збирке тренутно су у најмањем броју заступљени, али надамо се да ће захваљујући Факултету уметности у Нишу и доласку нових генерација повећати број уметника који негује ову врсту визуелног језика.
Од 15.септембра у Официрском дому ће бити изложено 47 слика и 11 скулптура, а у Павиљону у Тврђави укупно 30 дела : графика, цртежа и фотографија и нових медија-одабир из Збирке дела ликовних уметника Ниша.
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 6.октобра.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре, Збирке нових медија и Збирке графика, цртежа и радова на папиру.
ИЗЛОЖБА ИЗБОР ИЗ ЗБИРKЕ ГРАФИKА, ЦРТЕЖА И РАДОВА НА ПАПИРУ
Поводом 50 година рада и постојања, а у циљу презентације сопствене колекције уметничких дела, Галерија савремене ликовне уметности Ниш од 9. јуна у Официрском дому и Павиљону у Тврђави приређује изложбу Избор из Збирке графика, цртежа и радова на папиру аутора Соње Вукашиновић и Емилије Билић. Тиме се наставља циклус изложби којима установа обележава значајан јубилеј.
Збирка графика, цртежа и радова на папиру је најобимнија у фонду и броји 607 дела, од којих су најзаступљеније графике изведене у различитим техникама високе, дубоке и равне штампе, затим цртежи и радови на папиру. Формирана је током пола века постојања установе, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“, Графичкој радионици „Сићево“, резиденцијалним програмима, поклонима уметника и откупима након самосталних и колективних изложби. Обухвата радове југословенских и српских, као и страних уметника, који су били присутни на ликовној сцени у периоду од 1970. до данас.
У Официрском дому биће презентовано око 60 графика и цртежа српских и југословенских уметника. Овом изложбом може се сагледати развој графичке уметности и разноврсност техника на овим просторима, почев од дрвореза, линореза, бакрописа, акватинте, мецотинте, суве игле, сито штампе и дигиталног принта.По садржају дела збирке су заснована на различитим тематским приказима, од пејзажа, портрета, фигурација, преко апстрактних и асоцијативних приказа и геометриских композиција.
Kада је о цртежима реч, у Збирци су поред класичних, који су задржали своју традиционалну дименију, преко бојених и колажа, присутна вешта експериментисања са различитим материјалима и самим тим рушења канона класичног цртежа. Не само због своје заступљености већ и квалитета, доказ су да је ова дисциплина опстала без обзира на све провокације савременог друштва и нове технологије и да је једнако третирана, као веома важан сегмент савремене уметности код нас.
У Павиљону у Тврђави биће изложено 40 радова страних стваралаца насталих у периоду од 1968. године до данас. Изложба даје увид у токове развоја графичке уметности у свету последњих педесет година, али и смер којим савремено стваралаштво иде, као и спремност графике, да можда више него други видови ликовног изражавања, прихвати интензивне промене и појаве у свету уметности.
Највећи број потиче из периода након двехиљадите године, што говори у прилог интензивнијој међународној сарадњи, али и значају оснивања Графичке радионице.
Разноврсност поетика и широк дијапазон графичких техника изложених дела, могу се приписати обухваћеним временским периодом од пола века, динамичним променама и кретањима на пољу уметности, утицају средине из које уметници долазе...
Изложба ће за публику, уз поштовање препорука и мера превенције бити отворена до 2. августа.
Галерија СЛУ је до сада поводом јубилеја приредила изложбе Избор из Збирке савременог сликарства, Збирке савремене скулптуре и Збирке нових медија, а од 15.септембра планирана је изложба дела из Збирке ликовних уметника Ниша.
С поштовањем,
Галерија СЛУ Ниш
Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому и Павиљону у Тврђави, а у Салону 77 – Избор из збирке нових медија.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш ове године обележава 50 година постојања и рада. Значајан јубилеј Галерија ће искористити за презентацију сопствене колекције уметничких дела која тренутно има 1689 инвентарних јединица, подељених у пет збирки.
Од уторка 9. јуна 2020. за публику ће бити отворене изложбе: Избор из Збирке савременог сликарства и Збирке савремене скулптуре у Официрском дому (период 1970-2000) и Павиљону у Тврђави (период 2000 -2020), а у Салону 77 - Избор из збирке нових медија.
Од самог оснивања Галерије савремене ликовне уметности Ниш 1970. године а у оквиру музеолошке делатности установе стваран је фонд уметничких дела на основу строгих критеријума и уз ажурно праћење актуелних кретања у савременој уметности. Данас је по свом обиму и садржају то изузето вредна колекција наше новије уметности. Фонд је формиран различитим врстама набавке: откупима са самосталних и колективних изложби одржаних у Нишу, поклонима аутора, захваљујући Ликовној колонији „Сићево“ и Графичкој радионици.
Збирка савременог сликарства садржи 584 дела, врло је комплекста и разуђена, пружа увид у сложена и вишеслојна кретања у нашем сликарству од почетка седамдесетих година XX века, односно од стишавања енформела, преко нове фигурације, различитих „ретро“ стилова осамдесетих до постмодерних тенденција, ангажованог сликарства и актуелних преиспитивања статуса слике као медија условљено применом нових софистицираних технологија. Широк је генерацијски распон заступљених уметника од најстаријих (Михаило Петров, Пеђа Милосављевић, Павле Васић, Иван Табаковић, Љубица Цуце Сокић, Милан Kоњовић, Божа Илић... ) и уметника који су током педесетих година ступила на нашу уметничку сцену ( Миодраг Мића Поповић, Стојан Ћелић, Миодраг Протић, Петар Омчикус, Kоса Бокшан, Бата Михајловић, Зоран Павловић,Младен Србиновић...) преко низа потоњих генерација, до младих уметника. Изложба ће садржати избор од педесетак слика а поред поменутих уметника биће заступљена и дела Боре Иљовског, Тодора Стевановића, Радомира Дамњановића Дамњана, Радомира Рељића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Мишка Павловића,Михаела Милуновића и других.
Збирка савремене скулптуре данас има 60 дела. Најстарије скулптуре у збирци су из 1965 године (Скулптура 23 - Ота Лога и Агресивна форма - Зорана Петровића која је редак пример енформел скулптуре у нашој уметности). У приличној мери збирка рефлектује паралелно егзистирајуће често и дијаметрално супротне правце у развоју скулпторске мисли код нас од класичног фигуративног приступа ( Радмила Граовац, Никола Kока Јанковић,Никола Вукосављевић), фигуралне стилизације различитих типова (Светомир Арсић Басара, Ђорђије Црнчевић, Анте Мариновић, Бранко Ружић) преко биоморфних и органских облика (Милија Глишић, Јован Kратохвил, Делија Правачки, Драган Дробњак,Мира Јуришић), геометријске стилизације (Александар Зарин, Момчило Kрковић) до скулптура ангажованог контекста које садрже фитбек актуелне стварности (Мрђан Бајић, Габијел Глид, Рајко Попивода, Здравко Јоксимовић) или потврђују промене у онтолошком статусу скулптуре, односно њену трансформацију у просторна и објектна уметничка дела приближавајући је другим медијима (Kоста Богдановић, Гордана Kаљановић Одановић, Никола Пешић, Марко Црнобрња). На изложби ће бити заступљено 27 скулптура поменутих аутора.
Збирка фотографије и нових медија је најмлађа самим тим и најмалобројнија збирка у колекцији ГСЛУ Ниш, чине је 47 дела превасходно домаћих аутора. Kако су од средине деведесетих година, код нас, промене у уметности биле праћене и интензивнијим истраживањима на пољу медијске презентације, стицали су се услови за рапиднију попуну ове збирке, која се одвијала током двехиљадитих. Нагласак на развоју ове збирке у највећој мери, односи се на откуп референтних дела. Изложбу чини избор од 12 радова међу којима су дела Душана Оташевића, Чедомира Васића, Анице Вучетић, Зорана Насковског, Слободанке Ступар, Ђорђа Одановића и др.
Аутори изложби су кустоси ГСЛУ Ниш: Радмила Kостић, Милица Тодоровић и Милан Ристић.
Изложбе ће трајати до 5. јула. Прво вођење кроз изложбу биће у петак, 12 јуна.
Током наредних месеци посебним изложбама биће представљене и остале збирке: Збирка графика,цртежа и радова на папиру (садржи 607 дела) као и Збирка дела ликовних уметника Ниша (372 дела).
Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.
ОТИСАК ВРЕМЕНА 70/∞
Графички колектив - 70 година
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Официрски дом
10 - 31. март 2020.
Поводом 70 година рада Графичког колектива реализована је изложба Отисак времена 70/∞.
Студијска изложба, чији је аутор и кустос Љиљана Ћинкул, маркира уметничку, лидерску и историјску улогу Графичког колектива, места сусрета и жаришта културног живота Србије и некадашње Југославије и неодвојивог дела
националног духовног идентитета.
Овом монографском изложбом фокусира се седам деценија рада Графичког колектива и историзује се визура његове пионирске улоге из првих деценија чија се витална енергија реферисала у идејним и практичним остварењима видљивим у контексту савремене културе. Његов континуитет и традиција представљају се поставком структурисаном у неколико сегмената указујући на најзначајнија дела, програме и личности, који су утемељили живот ове Куће.
Маркантан део поставке чине антологијска дела савременог графичког стваралашта награђена признањем Велики печат (56 радова) установљеним 1963. године. Сваки награђени рад прати образложење увек трочланог жирија истакнутих уметника и критичара. Колекција Плакати из педесетих, архивски материјал (публикације, видео презентација историје/програма Графичког колектива), део су овог вишемедијског концепта. У контексту различитих сегмената деловања ове Куће уметника - изложбе, награде, Колекција, међународна сарадња, едукативни програми, однеговани интелектуални и критичарски дискурс - видљива су доминантна струјања али и естетичке промене у којима је Графички колектив непосредно учествовао, пратио их и афирмисао.
Поставка ове изложбе у Нишу веома је значајна јер су уметници из овог уметничког центра, као и других делова Србије, били активни и још увек су витални део професионалног учинка Графичког колектива.
Промоција изложбе Отисак времена 70/∞, одржана је јуна/августа 2019. у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. У обимној публикацији САНУ штампани су ауторски текстови Ирине Суботић, Гордане Поповић Васић, Љиљане Слијепчевић, Јеше Денегрија и Љиљане Ћинкул у којима се проблематизују различити сегменти рада Графичког колектива.
Током трајања изложбе биће организовано вођење и дружење са уметницима, о чему ћемо благовремено обавестити.
Изложба Отисак времена 70/∞.
Студијска изложба, чији је аутор и кустос Љиљана Ћинкул, маркира уметничку, лидерску и историјску улогу Графичког колектива, места сусрета и жаришта културног живота Србије и некадашње Југославије и неодвојивог дела националног духовног идентитета.
Овом монографском изложбом фокусира се седам деценија рада Графичког колектива и историзује се визура његове пионирске улоге из првих деценија чија се витална енергија реферисала у идејним и практичним остварењима видљивим у контексту савремене културе. Његов континуитет и традиција представљају се поставком структурисаном у неколико сегмената указујући на најзначајнија дела, програме и личности, који су утемељили живот ове Куће.
Маркантан део поставке чине антологијска дела савременог графичког стваралашта награђена признањем Велики печат (56 радова) установљеним 1963. године. Сваки награђени рад прати образложење увек трочланог жирија истакнутих уметника и критичара. Колекција Плакати из педесетих, архивски материјал (публикације, видео презентација историје/програма Графичког колектива), део су овог вишемедијског концепта. У контексту различитих сегмената деловања ове Куће уметника – изложбе, награде, Колекција, међународна сарадња, едукативни програми, однеговани интелектуални и критичарски дискурс – видљива су доминантна струјања али и естетичке промене у којима је Графички колектив непосредно учествовао, пратио их и афирмисао.
Поставка ове изложбе у Нишу веома је значајна јер су уметници из овог уметничког центра, као и других делова Србије, били активни и још увек су витални део професионалног учинка Графичког колектива.
Промоција изложбе Отисак времена 70/∞, одржана је јуна/августа 2019. у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. У обимној публикацији САНУ штампани су ауторски текстови Ирине Суботић, Гордане Поповић Васић, Љиљане Слијепчевић, Јеше Денегрија и Љиљане Ћинкул у којима се проблематизују различити сегменти рада Графичког колектива.
Током трајања изложбе биће организовано вођење и дружење са уметницима, о чему ћемо благовремено обавестити.
Отворена изложба "Нишки цртеж: Граница"
Нишки цртеж је традиционална изложба Галерије СЛУ, која је као подршка видљивости и продукцији дела у овој дисциплини установљена 1991, а која се као годишња тематска изложба цртежа одржава од 2000. године. Ову двадесет и четврту изложбу под називом „Граница“ чине цртежи педесет седморо аутора. Жири у саставу Наташа Дрча и Милица Тодоровић, историчари уметности и Соња Вукашиновић, сликар детаљно је сагледао приспеле радове деведесет троје уметника.
Са једне стране одговори који појам границе непосредно поистовећују са линијом (Дејан Тривунац, Горан Митић, Душан Ђокић...) или смештају у домен формалног (Сања Ђорђевић, Владица Ристић...) или проблема преиспитивања сврсисходности (Милан Јакшић) или самих граница медија (Томислав Тодоровић, Елизабета Маторкић Бисенић, Вукашин Миловић, Миодраг Анђелковић, Тијана Савковић...), затим оних који тему проматрају са аспекта симболичке универзалности коју носе поделе у природи (Никола Вукосављевић, Томислав Тодоровић, Јелена Шаленић Терзић, Аница Радошевић, Јована Ђорђевић, Милан Видојковић, Наташа Станојевић) и оних који превазилазе границу опипљивог, препуштајући јој се или славећи имагинацију (Викторија Здравковић, Срећко Здравковић, Тијана Савковић, Лазар Шошевић), до оних који који тему смештају на фон личног (Анђела Мујчић, Тамара Миладиновић, Славица Ердељановић Цурк, Јована Милосављевић, Елизабета Маторкић Бисенић...) и најобимнијег скупа одговора кроз аспекте људских и друштвених слобода, заједно су и легитимисали намеру организатора изложбе при профилисању овог „уметничког задатка“.
Различита виђења и изводи из транзиционе ствакодневице и проблеми глобалног друштва и локалне манифестације драгоцен су допринос критичком сагледавању стварноси, као основи за развој грађанске будности. Опсервације са историјски ширег плана могу представљати виђење бескрајних, са дистанце можда и бесмислених кретњи (Вукашин Миловић) или пак маркирање образаца конфликата и подвојености (Слободан Радојковић), могу указивати на опасности догматизације (Љубиша Брковић, Братислав Башић, Тара Родић) и манипулације (Немања Миленковић). Са друге стране, запажања о агрегатима репресије и анестезираности (Стеван Китић) могу представљати кушање граница јавног и достојанства појединца (Софија Поповић), односно указивати на атмосферу опште контроле (Никола Марковић) и помирености са паралелним правилима (Милан Сташевић). Нашу друштвену збиљу прати и светски феномен изразите међусобне отуђености људи у тзв. „времену глобалног умрежавања“ (Љиљана Шуњеварић Ајбајтер, Радован Станојевић). Жал над светом (Милија Чпајак) смењује порив за борбу и спасење (Марко Вукша, Бојан Живић, Јадранка Вукојчић, Стефана Јовановић), бунт (Милан Крстић).
И при летимичном погледу на репертоар уметничких размишљања на тему границе, свесни смо њене интригантности у семантичкој разгранатости коју је понудила. Али осим тога, оно што заиста радује су и сами уметнички искази, и они својом лексичком дивергенцијом дају веру у виталност манифестације и самог медија. На крају, само у другом и другачијем може лежати добар одговор обесмишљеним или увредљивим призорима свакодневља, сензацијама трена и заборава.