АКТУЕЛНО
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ“
10. април 2025. године у 19 сати
ОФИЦИРСКИ ДОМ
Позивамо Вас на отварање изложбе слика и промоцију монографије „Мирослав Анђелковић“ ауторке Соње Вукашиновић, 10. априла 2025. године у Галерији Официрски дом са почетком у 19 сати. На промоцији монографије учествоваће Емилија Ћоћић Билић, директор Галерије СЛУ Ниш, Малина Радоњић, историчар уметности , Соња Вукашиновић музејски саветник из Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Ретроспективна изложба – in memoriam Мирослава Анђелковића чини избор четрдесетак слика из богате заоставштине као и избор дела из Фонда Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Мирослав Анђелковић је рођен 6. априла 1945. године у Јелашници. После завршене уметничке школе у Нишу уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је и магистрирао у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постаје члан УЛУСа, Ладе, Ничког графичког круга.
У ликовни живот Србије Мирослав Анђелковић се укључује 1970. године изложбом „Генерација 1969/70“ и бива примећен од стране ликовних критичара и стручне публике. Самостално је излагао око 35 пута а за свој рад је награђиван 11 пута. У иностранству је излагао на групним изложбама у Луксембургу, Паризу, Цириху, Базелу, Луцерну, Арау, Крајови, Великом Трнову, Москви и Нитри.
Сарађивао је са нишким истакнутим писцима и песницима. Цртежима је опремио многа књижевна дела попут „Божји људи“ Боре Сранковића, „Ибиш Аге“ Стевана Сремца, „Бели камен“ Драгољуба Јанковића, Лирске народне песме Тимочке крајине „Ој леле стара планино“, „ Дивинска Микена“ Радмила Радовановића, док је са Томиславом Мијовићем објавио четири књиге здруженог поетско-лирског дневника под насловима: „У благости и осами“, „“Светлуцања дозивања“, „Јавке одсјаји, угарци“, „Време на окупу“, а дело Стевана Раичковића „Записи о црном Владимиру“ је исликао.
Свој радни век започиње као професор најпре у Гимназији у Лесковцу и Нишу, да би потом прешао у Галерију савремене ликовне уметности Ниш, најпре као кустос, уметнички директор и директор. Потом прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио до пензионисања у звању редовног професора. 2011. године одликован је Великом плакетом са повељом Универзитета у Београду. Ичествовао је на велики број колективних изложби у земљи и иностранству.
Преминуо је 15.4.2021. године.
За свог живота урадио је преко 400 слика и небројано цртежа, акварела, графика. Тачан број је немогуће утврдити јер су слике отуђене и велики број је остао у трајном власништву многих институција, музеја, галерија које су откупиле његов рад или га добиле на поклон кроз учешће у разним ликовним догађајима и ликовним колонијама.Његови цртежи красе и илуструју многа књижевна дела. У заоставштини породице налази се 80 слика и небројано цртежа и акварела. Скоро целокупно његово стваралаштво је публиковано у каталозима који су пратили његове самосталне и колективне изложбе а излагао је у предходних педесет година у континуитету.
Развој његовог стваралашта текао је уз стално усавршавање, дограђивање без наглих скокова и драстичних промена. Разноврсност у колориту се мењала у зависности од личног афинитета и животних прилика, уз безгранично уношење својих емотивних стања и филозофских размишљања. Анђелковићу је повод природа коју он транспонује. На сликама доминира осетљиво вешт склад рационалног и емотивног, богате хроматске тексттуре и ликовних партија, тонски усклађен са акцентима топлог и хладног. Његова дела одишу јаком емоцијом која је представљена кроз колорит али и снажан експресивни цртеж.
Анђелковић је био један од најатрактивнијих и најсвестранијих уметника Ниша с краја двадесетог и почетка двадесетпрвог века у Нишу и Србији. Активним ангажовањем на свим нивоима културе учествовао је у креирању ликовног и културног живота града.
Самостално је излагао 35 пута за свој рад награђиван 11 пута. Учествовао је на многим познатим ликовним колонијама у бившој Југославији.
Целог свог радног века радио је на промоцији и креирању ликовног живота града, као академски уметник, уметнички директор и касније директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш, али и кроз разне жирије, комисије, уметничке савете, педагошки рад, пратећи свој уметнички кредо у нади да достигне зацртани циљ.Његов рад ће остати трајно забележен и запамћен не само на овим просторима већ и шире, јер је оставио дубок траг у историји ликовног стваралаштва наше земље.
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛУ НИШ
Галерија ММЦ Нови Пазар, 4 - 18. април 2025.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је од свог оснивања 1970. године посвећена неговању савременог стваралаштва и захваљујући брижљивом прикупљању, чувању, заштити, проучавању и презентацији дела домаће и стране уметности, установа данас баштини у ликовном, естетском и историјском смислу вредну колекцију од око две хиљаде експоната сврстаних у пет збирки. Значајан део фонда су дела нишких ликовних уметника, која дају увид у токове и вишеслојне промене визуелне сцене овог краја, предмет су проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у тематско - мотивском односно стилско - медијском смислу. Овој Збирци припада стотину радова четрдесет уметница различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, које живе и стварају или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. Колекција је овим експонатима, драгоценим културним наслеђем града, обогаћена поклонима и откупима са самосталних или колективних изложби и учешћем аутора у резиденцијалним програмима, сазивима Ликовне колоније Сићево и Графичке радионице.
Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос ликовних уметница Ниша последњих пет деценија, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију,претечу данашње Ликовне колоније Сићево.
Галерија је од самих почетака настојала да прати и подржи рад ауторки различитих доби, од сасвим младих, преко ликовно оформљених представница средње генерације, до већ афирмисаних, истакнутих протагонисткиња богатих каријера, чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), добитница награда и значајних признања за рад. Поједине су се школовале или усавршавале у иностранству, оствариле значајне резултате у међународним оквирима, а известан број њих посвећен је педагошком раду на Факултету уметности, у Уметничкој школи или у сродним образовним институцијама.
У колекцији ГСЛУ заступљена дела нишких уметница до сада су излагана углавном појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикована у каталозима или монографијама, али никада презентована као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, она осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве и савременa стремљења и као таква пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.
Било да су своје емоције, унутрашње и доживљаје света који их окружује изражавале кроз медиј графике, сликом или комбинујући материјале, њиховим радовима преовладава мотив природе, што се може приписати чињеници да је већина настала током боравка у колонији. Сликаркама је, попут Надежде Петровић, пријала слобода стварања под отвореним небом, те су неограничене у погледу тема и мотива, доследне сопственом ликовном вокабулару и поетици, своје визуелне сензације и импресије окружења, преносиле на платно. Поред сићевачког пејзажа, клисуре којом протиче Нишава, стена, планинских масива и богате вегетације, у своје радове уткале су утиске боравка, атмосферу рада у колонији, обиласка манастира и околине, остварених познанстава и дружења са гостољубивим житељима. Инспиративна за уметнице била је и карактеристична архитектура Сићева, сеоске куће, живот људи у руралним и слабо насељеним местима. Занимљивим опсервацијама и новим актуелним садржајима збирку су последњих година обогатиле учеснице Графичке радионице.
Исходиште за уметничка истраживања ауторке су препознале и у дијалогу са прошлошћу и богатој културно-историјској баштини овог краја. Ослањајући се на традиције средњовековног сликарства и духовног наслеђа Византије, сводећи ликовне елементе на симболе или знаке, дајући им узвишена, спиритуална значења, створиле су особен ликовни израз, који делује просторно и временски безгранично.
Поједине уметнице, надахнуте деликатном креативном енергијом и сталном потребом за новинама у раду и експериментисању материјалима, препознатљиву поетику преточиле су у крајње апстрактне композиције једноставних, чистих, систематски обликованих површина и минималистичких линија, остављајући посматрачу могућност за емотивну идентификацију, анализу унутрашњих светова и формирање ирационалних простора.
Градећи свој професионални идентитет, ауторке су остале верне медију слике, цртежа и графике, док је интересовање за скулптуру приметно код сасвим малог броја уметница, углавном до двехиљадитих година. У тродимензионалном обликовању оне су неговале сложен, фигуративни приступ, класичне, анатомске форме градиле специфичном обрадом материјала и постепено, у складу са оновременим правцима, уводиле модеран израз у своју ликовну праксу. На жалост, последње две деценије збирка није обогаћена новим радовима вајарки.
Узевши у обзир актуелни тренутак, могућности савремених технологија и уплив научних достигнућа у поље уметности, те додир и размену са другим културним просторима, реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.
Изложба у Галерији ММЦ прилика је да се публика у Новом Пазару, на основу сачињеног избора радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем нишких уметница и стекне увид у ликовну сцену града. Заступљеним наративима, поетикама и приступима, осликава разноликост и представља их као активне актерке, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, утицај савремених токова и тенденција. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен.
Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.
Емилија Ћоћић Билић
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023
Лауреати међународног графичког бијенала Сува игла 1993-2023 у уторак, 8 - 27. април - Павиљон у Тврђави.
Изложбу награђених радова на шеснаест до сада одржаних бијенала током протекле три деценије, Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује у сарадњи са Градском галеријом Ужице. Поставка у уметничком Павиљону приређује се након представљања у оквиру пројекта Ужице – национална престоница културе 2024.
Интернационално графичко бијенале Сува игла негује аутентичну графичку дисциплину , која спада у ред веома захтевних традиционалних ликовних техника, које од почетног концепта до завршне форме изискује од аутора умну и техничку посвећеност. Бијенале, као најважнији и најзахтевнији програм, сваке друге године окупи велики број аутора из земље и иностранства и захваљујући томе формирана је јединствена збирка од преко 750 уметничких дела у оквиру које се издвајају радови лауреати: Гран при (Дијамантска), Златна, Сребрна и Бронзана игла.
НЕНАД НЕДЕЉКОВ ''Студија II''
НЕНАД НЕДЕЉКОВ
Студија II
слике и видео
У четвртак 13. марта, у 19 сати биће отворена изложба слика и видеа Студија II Ненада Недељкова.
Различита концепсијска и тематска интересовања Ненада Недељкова су његовом актуелним уметничким тренутком одређена на људску фигуру и могућност да мотив тела одговори жељи за видљивоћу нетелесног. Дакле, да се на основу бића и тела да допринос вечитом одгонетању универзалног поретка, у контексту пропадљивости и неумитне коначности, те духовне непропадљивости и биолошке виталности.
У изузеној премрежености дигиталних и мануелних обликовних поступака, уметник ствара варијације једног истог мотива. Централно компонован исечак фигуре, раширених руку као код распећа, анатомски је и цртачки дефинисан или готово сасвим дисторзиран или сведен.
Двоканални видео рад Студија II директно је ослоњен на циклус варијација у комбинованој техници, под називом Студија и представља његову врло успешну екстензију, док се видеом Изван подручја сугерише проток времна и космичко правило непрекидног кретања.
Ненад Недељков је рођен 1971. године у Зрењанину. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Магистарирао је дигиталну уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Реализовао је 15 самосталних и узео учешћа у великом броју колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Црна Гора, БиХ, Аустија, Немачка, САД, Индија, Аустралија, Турска, Италија, Колумбија, Велика Британија, Швајцарска, Грчка, Мексико, Француска, Португал, Аргентина, Јапан, Перу, Холандија).
Изложбу дела Ненада Недељкова публика у Ниш може да посети до 30. марта, у Павиљону у Тврђави.
АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023
У четвртак, 6. марта са почетком у 13 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање
изложбе АКВИЗИЦИЈЕ 2015-2023 / ОТКУПИ СЛИКА И СКУЛПТУРА.
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
СТРУКТУРЕ – НИШКИ ЦРТЕЖ 2024
17. децембар 2024 - 15. фебруар 2025.
Прва изложба посвећена цртежу као самосталној ликовној дисциплини приређена је давне 1991. године у Павиљону нишке Тврђаве и наредних шест година окупљала само нишке уметнике. Почетном новог миленијума после краће паузе ова изложба прераста у велику значајну годишњу манифестацију са конкурсним карактером уз задату тему, на којој су се јављали уметници из целе Србије. Како је добила на популарности и све већем одазиву свака наредна је била жирирана.
На овогодишњој тридесетој по реду одазвало се укупно 94 аутора из Ниша и других градова Србије, а по избору жириа на поставци ће се наћи дела 51 аутора.
Тема Нишког цртежа гласи: СТРУКТУРЕ (lat-struete- распоредити, саздати)
Фигуративни приступ у ликовној уметности је од давнина био схваћен и грађен од безимених и апстрактних елемената. Многи савремени уметници су изградили своју естетику на структури слике, скулптуре, графичког листа, савременог цртежа или чак на инсталацији. Структуру можемо сагледати у правом смислу али и свеобухватно. Намећу нам се животне и друштвене структуре, структурне орјентације, биолошке структуре, полне структуре, политичке, структуре писане речи, структуре природних феномена, структуре у музици, уметности, сликарству, могу бити појмови за визуелизацију овог на први поглед једноставног израза.
Широко поимање Структуре, инспирисало је велики број уметника Нишког цртежа, па су и дела настала на поменуту тему сагледана из више углова. Већина се држала свог већ препознатљивог и аутентичног ликовног, мисаоног и визуелног идентитета, па је на изложби заступљено мноштво различитих техника, стилова. Свакако разнородност у поимању цртежа захтева комплексно читање скрећући пажњу на еволуцију цртежа као медија у савременом свету нових технологија, зато је поред класичног цртежа (на папиру угљеном или оловком), заступљен и дигитални цртеж. Док код неких уметника цртеж се потпуно материјализује, градећи структуру форме, боје, линије, површине. Уметници овом приликом својим тематским одредницама скрећу пажњу јавности на савременог човека окруженог глобализацијом, све већег раслојавања, ратова, драстичне разлике у материјалном положају и борби за егзистенцију. Морамо поменути утицај друштвених мрежа на свакодневни живот млађе популације. Слојевитост дигиталних медија као и њиховог разнородног садржаја може бити од велике користи али и штете за друштво уопште. Све поменуто утиче и на савременог уметника пружајући му веће перспективе и информације. Стога, обиљем техничких могућности као и креативности наших уметника изложба представља прави ревију цртачких дисциплина, које можемо поделити у неколико ликовних целина.
Традиција класичног цртежа рађена у техници угљена, акварела, графитне оловке и комбиноване техника у фигуративном приказу уочљив је код Милице Антонијевић, Јелене Аранђеловић, Миљане Димитријевић, Ане Цвејић, Анђеле Мицић, Бојана Оташевића, Јована Спасића, Ивана Перака, Владимира Ранђеловића, Софије Миловановић. Вишеслојном фигуративном композицијом изведеном у оловци и клириту Јелена Трајковић Попивода цртеж ставља на виши ниво како би цртеж као и живот постао игра. Експресија природом и природним феноменима присутна је на цртежима Биљане Вуковић, Јелена Маликов, Слободана Радојковића, Ђуре Радоњића, Даниеле Фулгоси, Татјане Мартицки, док рецимо Јелена Шалинић Терзић монументалним приказом стеновитог призора у рељефном слојевитом намазу боје и линије потенцира доминантност природе над човеком.
Игри геометриских облика и форми, испреплетаних линија, кругова баве се Весна Зарев, Стеван Китић, Данило Пауновић, Јасна Гулан Ружић, Владица Ристић, Радован Станојев, Милица Рајковић, док Дејан Ристић, Тијана Миљковић, Марта Пејчић, Наташа Станојев, користе нове могућности савремене компијутерске технике цртања и фотографије.
Никола Миланов, Анђела Мујчић, Теодора Николић, Никола Марковић, Ивана Савић Драгана Купрешанин свако у свом индивидуалном изразу баве се емоцијама савременог човека изазваним личним проживљеним сећањима или глобалним проблемима и друштвом.
Сегменте из природе транспоноване кроз фотографију уз рустичност природног камена опажамо код Бориса Кандолфа. Веза са прошлошћу вишевековне културе, уметности и религије Братислав Башић наглашава кроз остатке наше културне баштине. Многа друга дела реализована у апстрактном приказу кроз цртеж, колаж, вез на папиру, платну генеришу ширу перспективу поимања структуре (Јована Ђорђевић, Аница Радошевић, Теодора Николић, Доминика Морариу). Стилизоване орнаменте из народних рукотворина попут ћилима, Никола Радосављевић перфорирањем управо белог папира жели да укаже на једнакост свих у свету и позове на примирје и слогу. Цртеж уткан у камену скулптуру Јулије Дубавац враћа нас у давну прошлост наших праотаца и цртежа на пећинама Алтамире наглашавајући слојевиту интелектуалну структуру човека, тог истог савременог бића јединог еволутивног од свих сисара на планети. Тамара Пешић цртеж преименује у знак упозорења и зону анксиозности модерног друштва.
Изложбом названом по месту одржавања Галерија савремене ликовне уметности Ниш негује већ више од три деценије и захваљује ауторима који свих протеклих година позитивно реагују учешћем на задату тему и својим делима свако на себи својствен начин остављају траг у уметности свог времена.
„ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
ИЗЛОЖБА „ПЛУРАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ“- ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ САВРЕМЕНОГ СЛИКАРСТВА ГСЛУ НИШ
Павиљон и Тврђави /12. децембар у 13 часова/
После изложби у Новом Саду и Београду Галерија савремене ликовне уметности Ниш организује изложбу из своје богате колекције под називом „Плуралне стратегије“.
На изложби је заступљено 30 српских уметника друге половине XX века који су као водећи актери једног времена оставили дубок траг у нашој историји уметности: Младен Србиновић, Стојан Ћелић, Мића Поповић, Милан Коњовић, Иван Табаковић, Зоран Павловић, Божа Илић, Лазар Вујаклија, Љубица Цуца Сокић, Бора Иљовски, Пеђа Милосављевић, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Михајло Петров, Стојан Трумић, Бојан Бем, Чедомир Крстић, Бошко Петровић, Коса Бокшан ...
Током седме и осме деценије поред постојања низа новоформираних појединачних сликарских пракси назире се више паралелних струјања тако да су истовремено почели да егзистирају потпуно засебни уметнички језици и иновативне уметничке појаве.
Различите уметничке праксе код једног дела уметника доводе до дематеријализације уметничког дела продирући у суштину ликовног језика. Истовремено нове културне и уметничке појаве почињу да се баве егзистенцијалним питањима, односно критичким преиспитивањима стварности. Поред тога, у том периоду на српској ликовној сцени појављује се група уметника која испољава интересовање за обнову фигуре у различитим контекстима.
Одабрана уметничка дела не поседују повезаност са темама или идејама које истражују, али као разноврсна ликовна остварења са потпуно индивидуалним проблемским концептима представљају значајан материјал са истраживање развоја ликовне уметности на овим просторима. Уметници различитих стилских опредељења као представници комплексних ликовних дешавања учествовали су у формирању колекције Галерије савремене ликовне уметности која се данас убраја међу највредније збирке у нашој земљи претендујући да у скорије време прерасте у Музеј југоистичне Србије.
https://youtu.be/JPx8n8U4QUg?si=w2UqtvBpg59KJ-WN
Нишки цртеж 2024, Записник селекционе комисије
Изложба Нишки цртеж 2024
СТРУКТУРЕ
З А П И С Н И К селекционе комисије
Комисија у саставу: дипломирани сликар , виши кустос Милан Ристић, историчар уметности, музејски саветник Радмила Костић и дипломирани сликар, музејски саветник Соња Вукашиновић је након детаљног прегледавања радова 94 уметника, који су приспели по конкурсу, за изложбу Нишки цртеж – Структуре, за излагање изабрао радове следећих уметника:
Даниела Фулгоси, Доминика Морариу, Јелена Шалинић Терзић, Теодора Мицић, Бојан Оташевић, Милица Антонијевић, Јелена Аранђеловић, Никола Радосављевић, Ана Цвејић, Јасна Гулан Ружић, Јован Спасић, Дејан Ристић, Драгана Купрешанин, Невена Костић, Татјана Мартицки Цвејин, Јелена Трајковић Попивода, Радован Станојевић, Наташа Станојевић, Биљана Јевтић, Маја Петковић, Слободан Радојковић, Весна Зарев, Ђуро Радоњић, Јулија Дубовац, Анђела Мицић, Данило Пауновић, Милица Рајковић, Тамара Пешић, Теодора Николић, Стеван Китић, Јелена Китић, Марта Пејчић, Марко Стевановић, Никола Марковић, Јелена Маликов, Миљана Димитријевић, Јована Петровић, Ивана Савић, Софија Миловановић, Биљана Вуковић, Јована Ђорђевић, Братислав Башић, Борис Кандолф, Тијана Миљковић Александра Стојановић, Владица Ристић, Владан Ранђеловић, Никола Миланов, Анђела Мујчић, Аница Радошевић, Иван Перак.
У Нишу, 28.11.2024.
Комисија:
- Милан Ристић
- Радмила Костић
- Соња Вукашиновић
Анђела Мујчић "Сагледавање"
Анђела Мујчић
Сагледавање
слике, цртежи, објекти
Павиљон у Тврђави
19. новембар - 10. децембар
Петнаест година континуираног присуства на домаћој ликовној сцени и евидентне лексичке, тематске и програмске аналогије и дихотомије у уметничком раду разлози су приређивања мале ретроспективне изложбе слика, цртежа и објеката Анђеле Мујчић. Радознало, кроз тзв. мале теме и хумор, Анђела Мујчић је свој уметнички рад најпре водила путањом лагане носталгије, а с осећењем за љупко и симпатично, затим привела пољу друштвених односа и латентном активизму, да би својим уметничким сазревањем зашла у поље духовности и самоспознаје. Ову развојну линују пратимо кроз пет циклуса дела, чији избор чини актуелну изложбу „Сагледавање“. То су: „Вечита игра“ (2008- 2016), „Happy place“ (2016), „Женска посла“ (2017-2024), „Сан смешног човека“ (2021-2022) и „Мајка“(2024).
Aнђела Мујчић је рођена 1981. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, а дoктoрирала нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Доцент је на ликовном одсеку на Фaкултeту умeтнoсти у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини.
Реализовала је 25 самосталних и наступила на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на 28 ликовних колонија и арт кампова у земљи и иностранству. Провела је два месеца на резиденцијалном боравку у Паризу у Cite international des Arts, VIII-IX 2016. године.
Била је чланица Стручног савета за расписивање конкурса и одабир пројекта за наступ Републике Србије на XXIII Тријеналу у Милану 2022. године, под називом „Unknown Unknowns. An introduction to misteries“. Ауторка је бројних радионица за студенте, децу и младе и учесница више међународних пројеката и форума.
Добитница је више награда за уметнички рад на националним манифестацијама. Делима је заступљена у више јавних и приватних колеција уметности.
Члaницa је сликарске секције УЛУС-a oд 2010. и УЛУКиМ-а од 2012. године.
https://youtu.be/3czi5vna9lI?si=e7_Ohf4GjyKR8OOW
9. НИШКИ САЛОН 12/2
У четвртак, 14. новембра, са почетком у 19 сати, у Официрском дому у Нишу је отварање изложбе 9. НИШКИ САЛОН 12/2.
Изложба подразумева дела дванаесторо уметника одабраних од стране два селектора. То је традиционална годишња изложба коју Галерије савремене ликовне уметности Ниш организује од 2017. године, са намером да поспеши сарадњу, мобилност и комуникативност између уметника, критичара, установе и публике. Обзиром да свако од селектора самостално и независно дефинише концепт свог пројекта изложба пружа могућности за дијалог и компарацију различитих критичарских дискурса.
Селектори овогодишњег Салон су: Биљана Грковић - историчар уметности из Крушевца и Катарина Ђорђевић - магистар сликарства из Ниша.
Биљана Грковић свој ауторски пројекат концентрише на питања актуелене друштвене стварности чије се карактеристике, између остало, детерминишу појмовима биомоћи, биополитике или некротопитике. У њеној селекцији су дела уметника: Биљане Ђурђевић, Владимира Перића, Наташе Кокић, Николе Радосављевића, Милице Дукић и Габриела Глида. У тексту предговора каталогу Грковићева пише: „ Избор позваних уметника и уметница за овогодишње издање Салона, проистиче из уметничке праксе шесторо уметника која се сагледава унутар ширег контекста могућности живљења „доброг живота“ и околности доминантних облика глобаног капитализма и неолиберализма. Представљени радови засебни су простори у којима се, на другачије начине и у различитим медијима, преламају и препознају модуси савременог света – разарања, ратова, еколошке кризе, радне експлоатације, доминације микроподатака, потрошачке културе, свет у коме нестаје индивидуалности, појединца који препознаје свој идентитет. Истовремено, они су и простори који из сасвим различитих уметничких позиција, уроњени у прошлост или садашњост, отварају нове погледе, стварају другачије светове, враћају наду у људско достојанство.“
Катарина Ђорђевић је свој ауторки концепт дефинисала питањима која припадају домену теорије уметности, апосторирајући карактеристике уметничког дела и природу и механизме његовог деловања на конзумента односно посматрача. У тексту предговора каталогу она пише „Питање сензибилитета у савременој стваралачкој сцени превазилази естетску категоризацију – засновано је на индукцији емоционалних одговора који се рефлектују на публику, подстичући је да се укључи у основни тематски оквир уметничког дела, при чему је његово ишчитавање и доживљај динамично искуство које резонује на личном и емоционалном нивоу, а не пуко пасивно усвајање понуђеног садржаја“. У селекцији Катарине Ђорђевић су дела уметника: Александра Девића, Слободана Радојковића, Петра Вујошевића, Ларисе Ацков, Мије Арсенијевић и Лазара Шошевића. Њихов избор заснован је на карактеристикама које повезује њихов рад „ интроспекцији као основном водичу стварања, тактилности, чулности и сензибилитету којим граде своје уметничке светове позивајући нас да уронимо и тумачимо скривене поруке“.
На отварању изложбе биће додељена Награда 9. Нишког салона за најуспелији рад.
О додели награде одлучује посебно именован трочлани жири.
Изложба ће трајати до 14. децембра.
Биографије селектора
Биљана Грковић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1986. године. Од 1987. ради као кустос Уметничке галерије у Крушевцу која је 1991. интегрисана са Народним музеја. Ради на пословима уредника изложбеног програма и кустоса збирке Уметничке галерије. Звање музејског саветника стекла 2010. године. Аутор је више монографских и ретроспективних изложби којима су представљани значајни уметнички опуси. Била је кустос преко 200 изложби. Идејни је творац и члан стручног тима уметничког пројекта Препознавање који је од 2007. године међународног карактера. Објављује приказе и текстове у штампи, стручним часописима, зборницима и каталозима изложби. Члан је Музејског друштва Србије, Српског комитета Међународног удружења ликовних критичара AICA и Међународног савета музеја ICOM.
Kатарина Ђорђевић је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и продекан за међународну сарадњу. Члан је УЛУС-а. Студијски боравила у Штанији и Италији. Учествовала на више од 400 колективних изложби у бројним европским земљама и у Ирану, Канади, Јапану, Америци, Кореји. Самостално је излагала у многим градовима Србије и у Турској, Ирану, Бугарској, Шведској, Италији, Босни и Херцеговини, Мађарској, Шпанији, Великој Британији. Добитница је Повеља Универзитета у Нишу и Факултета уметности за допринос развоју и промоцији ових институција, као и бројних награда за свој стваралачки рад у земљи и иностранству (Канада, Чешка,Пољска).
Записник
са састанка жирија за доделу Награде 9. Нишког салона: 12/2
Дана 14. новембра 2024. године одржан је састанак Жирија за доделу награде за најуспешнији уметнички рад на 9. Нишком салону: 12/2. Састанку су присуствовали мр Братислав Башић, редовни професор са Факултета уметности у Нишу, Надежда Милић, дипломирана историчарка уметности и Соња Вукашиновић, академски сликар и музејски саветник у Галерији савремене ликовне уметности Ниш.
Жири је донео једногласну одлуку да се Награда 9. „Нишког салона 12/2“ додели Биљани Ђурђевић за дело „ Студија случаја 6“, селекторке Биљане Грковић.
Образложење
Наведени рад издваја се на Салону не само монументалношћу, експресивношћу сликарског набоја, импозантним ликовним изразом, већ и проблематиком коју обрађује. Уметница на врло убедљив начин, без много нарације, уз одсуство боје, у сивој гами са неколико усамљених симбола (склупчана људска фигура, пар напуштених ципела, кревет на два спрата), указује на вапај савременог човека заборављеног, усамљеног у данашњем турбулетном свакодневном животу препуштеном самом себи.
