АКТУЕЛНО
Јошкин Шиљан "Дупло голо"
Јошкин Шиљан
Дупло голо
слике и цртежи
Павиљон у Тврђави
Јошкин Шиљан од 19. јуна до 13. јула излаже у Галерији савремене ликовне уметности Ниш. Изложба његових слика и цртежа, под називом „Дупло голо“, биће свечано отворена у четвртак у 20 сати, у Павиљону у Тврђави.
Изложба у Нишу обухвата дела више различитих циклуса, а назив дугује најрецентнијем.
„Јошкин Шиљан кроз свој стваралачки опус креира нове светове, истовремено изражавајући филозофску природу својих мисли. Његово сликарство константно недри чисту уметност, која изражава слободу и спонтаност како кроз саму иконографију и аутентичан визуелни језик тако и кроз размишљања и уметниково схватање света који је као такав лаган и једноставан, неоптерећујуће свеж.“, примећује историчарка уметности Ана Кршљанин, кустоскиња гелерије ШТАБ. Она осетљиво закључује да уметник „плива у неограничености тема, покрета и бића која духовитим и дугачким називима посматрачу дају импулс који он треба да осети и пренесе, допуштајући му да он буде тај који слику и причу довршава.“.
Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић, 1953, Пирот) припада генерацији уметника, који се на уметничкој сцени формирају деведесетих година прошлог века. Један је од најпознатијих и најактивнијих аутора на регионалној уметничкој сцени, а излагање у светским музејима и галеријама, чини га међународно видљивим и признатим. Учесник је великог броја уметничких колонија и резиденцијалних програма у земљи и иностранству. Његови радови налазе се у значајним музејским, компанијским и приватним колекцијама широм света. Добитник је више значајних награда међу којима су: Златна палета УЛУС-а (2006), Велика награда на 14. Бијеналу наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016), и Златни ОСТЕН за цртеж (2018).
Живи и ради у Грделици.
Изложбу дела публика може посетити до 13. јула, у Павиљпну у Тврђави.
ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕРИОД ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО - ИЗБОР ДЕЛА ИЗ ФОНДА ГСЛУ НИШ
Ове године навршава се 120 година од оснивања Прве југословенске ум
етничке колоније. Родоначелница српске модерне, чувена сликарка Надежда Петровић и њене колеге из минхенских дана школовања, окупљени око идеје културног уједињења јужнословенских народа, доласком у село на југу Србије и радом у пленеру оставили су значајну тековину овом делу земље. Идеја о боравку уметника сваког лета у Сићеву није заживела, па је под називом Ликовна колонија
Сићево обновљена шест деценија касније и од тада се у континуитету одржава до данас. У раду ове сада јавне градске манифестације учествовало је 545 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења, који су колекцију Галерије обогатили са 912 слика, графика, нових медија и скулптура. Ова дела представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.
Јубилеј је прилика да увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укажемо на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледамо утицај на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. Концепт поставке у алерији 73 одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих у време постојања Југославије и учешћа аутора из бивших република. Уметницима је пријала слобода и рад под отвореним небом, па су подстакнути окружењем, сићевачким крајоликом, лепотама клисуре, стена, и раскошном палетом боја, опствене импресије и визуелне сензације, свако на себи својствен начин, примењујући индивидуални ликовни израз, уткали су у своје радове (Миленко Шербан, Михајло Петров, Стојан Трумић, Чедомир Крстић, Божа Илић, Стојко Стојковић, Мирослав Анђелковић, Перица Донков, Велизар Крстић, Миодраг Протић, Момчило Антоновић, Коста Брадић, Рада Селаковић). Појединим ауторима као полазиште у истраживању и изражавању личних промишљања послужило је богато културно-историјско наслеђе овог краја (Иван Табаковић, Бата Михаиловић), дијалог природе са историјском и уметничком баштином (Младен Србиновић, Чедомир Васић, Томаж Кржишник) или су преиспитујући унутрашње светове у идиличне пределе уносили дозу мистике (Бојан Бем, Реџеп Фери), и маштовито, готово онирачно се препуштали свету бајки и митологије (Радомир Рељић). Сићево је пак за неке било прилика да у новој средини, не комуницирајући утиске непосредног окружења, изразе сопствену заокупљеност и критички став према социјалним и друштвено – политичким приликама (Мића Поповић, Зоран Павловић), рационалан и аналитичан приступ у духу нове геометрије (Стојан Ћелић, Бора Иљовски, Борко Лазески) или експресивне представе доживљеног (Велизар Крстић, Петар Мазев).
На изложби су заступљени радови вајара настали током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Обликујући углавном у традиционалним материјалима, у оквирима фигурације, свој израз су пронашли у класичној анатомској Александар Шакић, Виљем Јакопин) или архетипској форми (Никола Антов), вешто комбинујући облике у оквирима геометријске стилизације (Момчило Крковић) или сугестивно разбијајући класично виђење скулптуре уз ексериментисање савременијим материјалима (Олга Милић) до приказа сведених асоцијативних облика (Иван Фелкер, Душан Донков, Никола Њирић). Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединственог културног простора и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем
обиму.
19. јун – 1. јул 2025.
Маје Ђуровић „Следећи пут“
пијаниста: Сташа Стаменковић, стручни клавирски сарадник, Факултета уметности у Нишу
Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш
Изложба Ликовне уметнице Ниша-избор дела из колекције ГСЛУ Ниш
Музеј Херцеговине у Требињу, 4 - 24. јун 2025.
У Музеју Херцеговине у Требињу у среду 4. јуна је отворена изложба Ликовне уметнице Ниша - избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш, ауторке Емилије Билић, вишег кустоса. Представљањем радова нишких ауторки у Требињу две установе културе отпочињу међуинституционалну сарадњу, а то ће истовремено бити прилика да се публика овог краја, на основу сачињене селекције радова, упозна са стваралаштвом, индивидуалним развојним путем уметница и стекне увид у ликовну сцену града.
Бављење овом темом подстакнуто је намером да се укаже на вредан допринос жена у области визуелне уметности, али и личношћу, радом и друштвеним ангажманом Надежде Петровић, чувене сликарке која је пре 120 година у селу Сићеву недалеко од Ниша основала Прву југословенску уметничку колонију, претечу данашње Ликовне колоније Сићево. Управо захваљујући Сићевачкој колонији, Графичкој радионици, откупима и поклонима са самосталних и колективних изложби, у фонду ГСЛУ заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која су значајно културно наслеђе града.
Градећи свој професионални идентитет, уметнице су углавном остале верне медију слике, цртежа и графике, заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Хетерогени у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру, радови сведоче о кретањима у уметности југоисточне Србије, отворености средине за нове појаве и савременa стремљења и пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.
Заступљеним наративима и поетикама поставка осликава разноликост и уметнице представља као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у ликовној уметности, уз несумљив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом стилу и вокабулару, пратиле владајуће тенденције, радо примењивале нова сазнања, истраживале и експериментисале техникама и материјалима. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, њихов допринос у сфери културе је драгоцен.
Реална су очекивања да ће нишке ауторке у скорије време, уз могућности које пружају савремене технологије и научна достигнућа у пољу уметности, уз комуникацију и размену са другим културним просторима, закорачити у свет нових медија, те да ће наредне анализе и презентације обухватити и такве видове истраживања.
Храбри чињеница да је интересовање за ликовну уметност као будући позив све присутније, те да ова средина сваке године изнедри нове генерације младих ауторки, чија ће дела и ангажман једног дана, као део колекције ГСЛУ, подстакнута овим, бити предмет нових промишљања и проучавања.
Изложба ће за публику бити отворена до 24. јуна.
ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2026. ГОДИНЕ
ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ НИШ
ОГЛАШАВА
Ј А В Н И К О Н К У Р С
ЗА ИЗЛАГАЊЕ ТОКОМ 2026. ГОДИНЕ
У ИЗЛОЖБЕНИМ ПРОСТОРИМА
Павиљон у Тврђави (220м2) за 7 термина током године
Салон 77 у Тврђави (64м2) за 8 термина током године
Конкурсне пријаве могу да подносе академски образовани уметници, чланови удружења (УЛУС-а, УЛУПУДС-а...), остали већ афирмисани ликовни ствараоци који у Нишу нису самостално излагали последњих пет година као и кустоси, историчари и теоретичари уметности са ауторским пројектима.
Пријава треба да садржи:
кратку биографију
опис пројекта односно изложбе
визуелну документацију (каталог, скице или фотографије дела која би излагали)
Конкурс је отворен до 22. јуна 2025. године.
Материјал за конкурс може се доставити поштом на адресу: Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронском облику на e-mail адресу: konkursgslunis@gmail.com. Документацију слати у PDF (рreset:Web) формату.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће објављени на сајту ГалеријеСЛУ Ниш www.gslunis.rs
најкасније до 20. јула.
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2025.
Учесници овогодишњег сазива Графичке радионице 2025 су:
Susanna Doccioli / Италија/, Никола Радосављевић /Ужице/, Марија Анђелковић /Београд/, Јелена Милићевић /Београд/ и Александар Девић /Ниш/.
У години јубилеја када Галерија савремене ликовне уметности Ниш обележава 120 година од оснивања Прве југословенске колоније Сићево, Међународна Графичка радионица Сићево као новооснована колонија слави 20 година од свог постојања. Кроз популаризовање графичког медија овакав вид резиденције окупља значајна имена како српске тако и међународне ликовне сцене, али и прати развој младих аутора из графичког света. Збирка графичких листова у Фонду галерије савремене ликовне уметности Ниш сада броји преко 200 графичких листова, различитих техника, и стилова насталих само захваљујући Графичкој радионици.
У периоду од 2. до 8. јуна 2025. године графичари ће боравити у Сићеву у згради Колоније. Осим рада у радионици, размене личних искустава из области графичких техника, дружења, уметници ће један дан провести у граду Нишу и обиласку културно -историјских знаменитости и упознати се са традицијом и културом наше средине.
Susanna Doccioli / Италија/, Сузана Дочоли је рођена и одрасла у Риму. Због усавршавања у области графике и графичке и визуелне комуникације на престижном И.СИ.А. институту за графички дизајн сели се у Урбино. Боравећи у Урбину она се прикључује Међународном центру за графичку уметност -КАУС. Касније наставља своје усавршавање у Берлину и Риму.2018. године основала је са другим графичарима Удружење Стампериа Рипа 69 чији је председник и сарађује са разним институцијама и радионицама у оквиру организовања изложби и радионица у подучавању технике дубореза и основних техника гравирања. Њени радови се налазе у многим приватним и јавним збиркама и колекцијама.Поред уметничког ангажовања бави се и педагошким радом, али и ради као илустратор и дизајнер за многобројне познате издавачке куће у Италији.
Никола Радосављевић /Ужице/. Рођен је у Ужицу 1991. године. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Докторирао је у области новомедијских графичких пракси на истом факултету 2020. године. Друге мастер студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду, катедра за графику, 2022. године. Добитник је више награда и признања, међу којима су Награда тријенала графике, Урал, Русија, Награде Велики печат Галерије Графичког колектива и Златне игле УЛУСа, Велике награде Међународног тријенала графике у Кракову у Пољској. Учествовао је на великом броју колективних изложби у земљи и свету , као и на многим резидецијалним програмима. До сада је организовао 38 самосталних изложби.
Марија Анђелковић /Београд/, српска графичарка рођена 1988. године у Београду. Основне и мастер студије завршила у Београду на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у класи професора Драгана Момирова. У оквиру размене студената један семестар је провела у Кракову. Члан је УЛУса од 2013. До сада је приредила осам самосталних изложби. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. За свој пут је више пута награђивана. Учествовала је на више домаћих и иностраних уметничких пројеката и графичких радионица. Од Међународног Центра за графику из Љубљане добила је позив да води мастер литографије током 2024.Од 2018. запослена је у Центру за графику и визуелна истраживања на Факултету ликовних уметности у Београду, као мајсторица штампе.
Јелена Милићевић /1992/ је визуелна уметница чији рад обухвата графику, илустрацију и неонске инсталације. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2016. године завршила мастер студије на одсеку графике. Након студија радила је као литограф у Центру за графику и визуелна истраживања „Академија“. Своја уметничка искуства и вештине развијала је кроз сарадњу са уметницима из региона, Европе, Јужне Америке, као и кроз учешће у многобројним радионицама и разменама. Излагала је на бројним колективним изложбама, а приредила је једанаест самосталних, од којих издвајамо изложбу у Лондону у сарадњи са Faww Gallery.Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијма у Србији и Великој Британији.Поред графике бави се и илустрацијом књиге новинских чланака. Живи и ради у Београду.
Алексаднар Девић /Београд/ рођен 1954. године . Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је завршио и последипломске студије на одсеку Графика. Члан је УЛУСа. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Задих година се интензивно бави компијутерском графиком. Кратко време је радио као професор компијутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу као и на Факултету уметности на предметима Графичка комуникација и Простгорна графика. Од 2000. до 2004. био је директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш. За свој рад је више пута награђиван. До сада је приредио преко десет самосталних изложби.
„Ријеч и(ли) слика, етика и(л) естетика“ Ирене Вуковић
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА ''СИЋЕВО 2022-2024''
ИЗЛОЖБA ГРАФИКА НАСТАЛИХ У ГРАФИЧКОЈ РАДИОНИЦИ У СИЋЕВУ 2022-2024 године, ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ
27. мај - 22. јун 2025. године
Галерија савремене ликовне уметности Ниш већ неколико година уназад, као високо професионална установа у Србији, организује Графичку радионицу у прелепом селу Сићеву надомак Ниша.
Иницијативе за опремање графичке радионице започете су још 2003. године на предлог Слободана Радојковића, тада магистра графике запосленог у Галерији. Једна од просторија у оквиру зграде Ликовне колоније „Сићево” претворена је у графичку радионицу, када је и набављена преса за дубоку штампу.
Током 2005. године Галерија савремене уметности обележава век од првог окупљања уметника у Ликовној колонији у Сићеву. Убрзо потом, обезбеђена су сва основна средства и потребан материјал за рад и тиме су се створили услови за прво окупљање четворо уметника у септембру 2006. године. Вишеструки су разлози зашто се Галерија определила баш за графичку радионицу. Пре свега, примећено је да на територији Србије постоје само две радионице сличног карактера: у Смедереву (Графички атеље центра за културу) и Београду (Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”). Центар за графику и визуелна истраживања „Академија” при Факултету ликовних уметности у Београду, организује графичку радионицу чији је рад фокусиран на очување и популарисање графике, као и праћење развоја самог медија. Она је била узор или може се рећи модел за стварање сићевачке радионице. Такође, у Нишу постоји активно удружење уметника „Нишки графички круг”, које је допринело и дало пуну подршку самој иницијативи. Један од битних разлога је свакако свест да ће радионица константно доприносити допуни збирке графика у оквиру фонда Галерије савремене ликовне уметности. Примећено је да је све већи број уметника опредељених за овај медиј, те да поред старих графичких техника примењују нове, компјутерске технологије, и да је само њихово поимање графике као медија много флексибилније и савременије.
Дакле, кроз програм рада, Графичка радионица је фокусирана, пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света. Прве три године Радионица се одржавала два пута годишње (пролеће–јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. само крајем пролећа.
Графичка радионица „Сићево” је 2008. добија међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за фонд Галерије савремене ликовне уметности 90 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде, Италије.
По статуту радионице и пропозицијама, сваки учесник Радионице Галерији СЛУ оставља две графике галеријског формата у тиражу од пет отисака, а за узврат Галерија обезбеђује уметницима сва основна средства за рад, као и смештај, храну и путне трошкове. Поред рада на матрицама, штампању графика у атељеу, размени искустава, демонстрацији појединих техника, приређени су и излети како би учесници боље упознали околину и знаменитости Ниша. Обилазак Сићевачке клисуре, великог броја манастира који се налазе у ближем окружењу, као и других културноисторијских здања Ниша из различитих периода, свакако употпуњују слику уметницима о богатој прошлости нашег града.
Збирка Графичке радионице сада броји око 200 графичких листова. Свако од уметника који је учествовао у раду Графичке радионице „Сићево” стварао је графике у духу свог већ оформљеног ликовног израза. Разноврсност графичких техника је још један сегмент богате палете графичког листа из фонда Галерије. На велики број њих утицале су природне лепоте саме Сићевачке клисуре па су своје импресије о амбијенту трајно забележили кроз своја дела (Биљана Вуковић, Снежана Маринковић, Владимир Влајић, Марта Божик, Бранко Николов, Ивана Станковић, Зоран Костић, Мишел Барзен, Бојан Живић), други су по неким детаљима из окружења нашли инспирацију (Велизар Крстић, Јелена Средановић, Љубиша Брковић, Магда Кроликовска, Ејприл Вилмер, Роберто Ђанинети, Ранка Лучић Јанковић, Велико Маричевски, Марија Сибиновић).
Дела из графичке радионице „Сићево” излагана су поред Ниша и у Прокупљу, Лесковцу, Ваљеву, Пироту, Софији, Котору, Димитровграду. Добар глас о Графичкој радионици „Сићево” сваке године је све гласнији и ми верујемо у будућност ове манифестације. Подршка културне јавности, колега као и Министарства културе Републике Србије дају нам наду да смо на правом путу.
Морамо додати да је 2020. године обезбеђена и преса за сито штампу са свим пратећим елементима како би се прошириле делатности учесника колоније и омогућио рад и у другим графичким дисциплинама. Куповином нове пресе простор- атеље, графичке радионице је додатно реновиран са проширеним и адаптираним простором у самој здради ликовне колоније у Сићеву, тако да су створени пристојни услови за рад на обе пресе истовремено.
Учесници последња три сазива су:
2022- Оливер Пилић (Словенија), Хелена Тахир (Словенија), Александар Ботић (Нови Сад), Лидија Крњајић (Нови Сад), Никола Миланов( Ниш).
2023-Роман Кушар (Roman Couchard) из Белгије, Митја Станек из Словеније, Лидија Среботњак Пришић, из Новог Сада, Дуња Недељковић из Трста и Данило Пауновић из Ниша.
2024- Џефри Сипел (Jeff Sippel) из Сједињених Америчких Држава, Љиљана Павловић Дир (Liliya Pavlovic Dear) из Француске, Јелена Јоцић из Београда, Небојша Лазић из Новог Сада, Јасна Гулан Ружић из Новог Сада и Слободан Радојковић из Ниша.
Дружење и рад уметника из различитих земаља у Графичкој радионици у Сићеву протекле три године обогатио је нашу збирку графика за 35 дела различитих техника и ликовних израза. Изложба ће трајати од 27. маја до 16. јуна 2025. године у галерији Павиљон у Тврђави.
https://www.youtube.com/watch?v=HKzmFPltaUw
Андреа Морачанин "Средиште"
"Средиште"
литографије и пројекције
Салон 77, 8. мај -1. јун 2025
Андреа Морачанин (Краљево, 1995) основне (2018) и мастер (2019) студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Сликарском одсеку у класи проф. Добрице Бисенића. Тренутно је на докторским студијама Графичког одсека ФЛУ, под менторством проф. Владимира Милановића. Током студија била је корисник стипендије Министарства омладине и спорта, а на докторским студијама стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, при чему је била ангажована у својству студента-истраживача на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду.
Учествовала је на преко двадесет групних изложби у земљи и иностранству (Белгија, Јужна Кореја, Пољска, Румунија). Током 2022. године боравила је на Академији ликовних уметности у Гдањску, у оквиру пројекта „Start In Gdansk“ где је завршила курс литографије. 2024. године у оквиру Erasmus+ пројекта проводи два месеца на стручној пракси у Паризу, као асистент штампе у Атељеу Мајкл Вулворт. Носилац је сертификата арт-терапије у оквиру пројекта „Mad Balkans – transforming psychiatry through art “ у организацији Удружења Простор из Београда и Осло Метрополитан Универзитета.
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
ИЗЛОЖБА СЛИКА: БЈЕЛИЦА, ЦВЕТКОВИЋ, КОВАЧЕВ
ПАВИЉОН У ТВРЂАВИ (29. април – 23. мај)
Заједничка изложба троје уметника резличитих приступа, идеја и концепција су прилика да се ликовна јавност ближе упозна са разноврсним токовима наше савремене уметности.
ИВАНА БЈЕЛИЦА (Нови Сад, 1969) дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, у класи професора Милана Блануше.Реализовала је преко двадесет самосталних изложби и излагала на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Грчка, Румунија, Шпанија, Велика Британија, Француска, Холандија, Турска, Аргентина, Мексико, Канада, Јапан, Индија).
Добитница је неколико награда из области ликовне уметности (цртеж, сликарство, колаж).
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУПУДС-а и Ликовног круга (Удружења уметника Петроварадинске тврђаве). Учесница је многобројних ликовних колонија, Арт експоа и других уметничких манифестација. Њени уметнички радови налазе се у бројним приватним, галеријским и музејским колекцијама у Србији и свету.Поред ликовне уметности бави се фотографијом, графичким дизајном и дизајном ентеријера.Више година била је уредница ликовног програма галерије Мали ликовни салон, Културног центра Новог Сада (2003-2007), реализовала је значајан број изложби еминентних уметника из земље и иностранства и остварила успешну сарадњу са многим културним институцујама.
Оснивач је уметничке асоцијације Луменс (2013) чији је основни циљ развој и промоција савремене ликовне уметности и културе, међународна сарадња и едукација.
Нишкој публици је познат као учесник Ликовне колоније Сићево 1978, 1994, 2019 Галерија у Фонду садржи 6 дела. Самостално излагао 1982, учесник Нишког салона 2020.
Живи и ствара као самостални уметник у Новом Саду.
Пажљивом формулацијом пластично-поетског и естетског гради сведене ликовне целине. У центру њених ликовних истраживања је природа или човек у окружењу у коме живимо разумевајући сложену људску судбину. Динамичан гест и светло-тамно контрасти при томе нису у функцији никакве драматике него више служе за јасније дефинисање простора или идеје.
АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ (Алексинац, 1947) дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1973, на којој је завршио и постдипломске студије 1975. године. За пет деценија стваралаштва приредио је близу осамдесет самосталних изложби у земљи и свету, и учествовао у селекцијама неколико стотина ликовних манифестација на готово свим континентима.
Добитник је већег броја домаћих и интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Награде за сликарство на Октобарском салону у Београду 1977. и 1988; Награда на Међународној изложби цртежа у Нирнбергу 1979; Прва награда на Бијеналу YАVА у Њујорку 1980; Награда на Бијеналу уметности у Александрији 1980; Златна палета УЛУС-а у Београду 1985; Политикина награда у Београду 1990; Награде на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1978. и 1990; Награда за сликарство на Меморијалу Милене Павловић Барили у Пожаревцу 1985. и 1995; Награда Града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2021, Признање за врхунски допринос националној култури 2024. године. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Цветковић на особен начин однегованим ликовним језиком прати властита осећања и сензибилитет друштва.Прешавши дуг пут од хиперреализма преко новог експресионизма енформела и поп арта до либералног модернизма наставља да истражује митолошке и историјске теме . У процесу формирања нових, метафоричних целина уводи нове материјале негујући истовремено властити пиктурални систем постижући високоестетску ликовност.
ЂОРЂЕ КОВАЧЕВ (1947) дипломирао је на сликарском одсеку Академију ликовних уметности у Београду 1972. године. Поред сликарства бави се и музичким стваралаштвом различитих жанрова. Живео и излагао у Бечу, Аустрија 1982 - 1986. године. Имао више самосталних и колективних изложби. Тренутно је актуелна стална поставка у галерији “Ковачев” у Чуругу.
Још као студент ликовне академије, радећи у конзерваторској екипи на археолошком локалитету Лепенски вир долази у контакт са предметима и артефактима које је створио човек, припадник лепенске културе. Од тада датира његово интересовање за археологију, које још више продубљује у периоду кад је као сарадник музеја, радио цртеже за документацију на локалитетима Велесница, Гомолава и др.
У међувремену је проучавао најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније као што су Јаномаме. Посебну пажњу му је привлачила студија о Абориџинима коју је тридесетих година прошлог века урадио Геза Рахајм.
Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика, тотема, скулптура и објеката који је сам насловио: Од Чуруга до Чурунге (Чурунга је добро чувана реликвија од великог значаја за индетитет Абориџинских племена).
Живи и ради као самостални уметник у месту Чуруг.
Ковачев поседује јасно дефинисан концепт у коме се преплићу феномени из историје света. Трагове из давне прошлости узима као почетне идеје које визуелизује на савремен начин ослобађајући се свега сувишног.Избегавајући непотребну нарацију гради прочишћен пластични систем који метафоричним значењем делује на посматрача.