Предраг Царановић
8 - 25. jula 2021.
Предраг Царановић (Кладово, 1955) је дипломирао 1980. године на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Изложбену активност почео je током студија. Члан је УЛУС-а од 1974. Био је хонорарни кустос у СКЦ-у, Галерији САНУ, Бибљиотеци града Београда и виши кустос у Музеју савремене уметности у Београду до 2000 године, након чега поново излаже. Реализовао је једанаест самосталних изложби, учествовао на тридесетак колективних изложби на свим континентима.
Члан је Интернационалног и Европског удружења уметника асамблажа и колажа.
Добитник је награде Моше Пијаде (1980), награде УЛУС-а за проширене медије (2003), награде „Илија Милосављевић Коларац“ за најбољу изложбу у сезони 2013/14
Доминантно се бави скулптуром, негујући специфичан приступ овом медију кроз асамблаже и редимеде ( ready made). Користи старе, нађене и сакупљани предмете које међусобно колаажира и монтира у новонастале вајарске творевине или их са минималним готово занатским интервенцијама „рециклира“ и излаже дајући им карактер уметничког дела. У контексту његових радова препознајемо алузију на различите теме свакодневице којима уметник приступа са дозом ироније и сарказма. На свом семантичком нивоу Царановићева дела потврђују трајно бављење питањем феноменологије уметничког дела и визуелне представе као историјског трага.
Изложба у Нишу је мотивски јединствена целина, готово збирка из уметникове личне колекције одбачених, игром случаја набављених предмета.Чине је металне кецеље са кожним ремењем које су некада користили месари у кланицама. „Постављене на зид галерије оне делују и својом пуком незначењском материјалношћу, као и свом индексичном природом, као места физичког уписа различитих контекста кроз које су прошле, те и као окидачи за активирање различитих симболичких садржаја и имагинарних пројекција“ – пише у предговору каталога изложбе ликовни критичар Стеван Вуковић.
Препознајући неискоришћене естетске попенцијале (тактилне вредности, богата структура, изразита материјалност) предмета који су имали пре свега утилитарну функцију, Царановић им дарује нови живот, трансформишући их у уметничка дела новог значења и додатних симболичних вредности.
Кустос изложбе Милица Тодоровић.
https://youtu.be/fhYTFQ76sH4
Радмила Лиздек - Међупростори
6 - 20. јул 2021.
Радмила Лиздек своја уметничка истраживања последњих година усмерава у правцу видео радова, објеката и нових медија у која успешно преноси и надограђује искуства из сликарског опуса. Њени видео радови постају препознатљиви естетиком и значењем које носе у себи, они су интригантни и иновативни. Овом приликом на специфичан начин проговара о осећајности, традицији и духу новог доба. Радмила Лиздек црпи снагу и виталност исказа из окружења које јој је познато, из којег потиче. Kроз видео радове поставља питање о суштинском идентитету индивидуе. Прилагодљивост, пролазност, животни избори, све то смешта у безгласни видео рад који упућује на гласно промишљање. Пред нама су старице у рустичном окружењу које продорним погледом позивају на преиспитивање. Оне су мирне, мудре, а ми треба да се запитамо о животу.
„Ликовни призори кадрова одишу високим естетским квалитетом, изврсном композицијом где аутентичан, јак колорит на марами старице, детаљима скромног покућства доприноси упечатљивом визуелном доживљају. Приметно је да ништа није сувишно, а опет свега је довољно, чак и у изобиљу које се огледа у бројном стаду или листовима осушеног дувана. Кроз видео радове уметница нам преноси аутентичне призоре „сунца, светлости, камена и људи“ херцеговачког пејзажа са фокусом на жену.“ (Славица Обрадиновић, из текста каталога)
„Радмила Лиздек „Међупросторима“ формулише свет различито успостављених принципа. Елементи стварности, оне селектоване унутар узаног егзистенцијалног одсечка херцеговачке планинске висоравни, нису ескапистички и немају у себи уграђену потребу да буду промењени и накнадно развијени посебном матрицом естетизације. Озбиљно економишући структуралним претпоставкама галеријског простора, Лиздек је реконструисала упадљиве сензације споменуте регије. Њену емотивну снагу и оно што је чини својом и аутентичном. Не и конзервативном или органичким захтевима стегнутом. Теразије живота одавно су већ претегнуле у корист других, богатијих и у сваком смислу приступачнијих крајева.“ (Драган Чихорић, из текста каталога)
***
Радмила Лиздек је рођена 1970. године у Невесињу (Босна и Херцеговина). Академију ликовних умјетности завршила је у Требињу, а мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Милана Сташевића. Тренутно је на трећој години докторских студија на Академији савремених уметности у Београду у класи проф. Слободана Трајковића. Члан је УЛУС-а. Учествовала je на бројним колективним изложбама. Реализовала je 27 самосталних изложби у БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, Немачкој. Добитница je првe награда за слику на конкурсу ЛОТ Требиње, 2013. године, наградe Академије лепих уметности за видео рад „Чекање“, Београд 2014. године и Златнe значe Културно-просветне заједнице Србије, 2018.
https://youtu.be/IrBynSwxqDk
ГРАФИЧКА РАДИОНИЦА СИЋЕВО 2021
Галерија савремене ликовне уметености Ниш организује 19. окупљање графичара у Графичкој радионици у Сићеву у периоду од 21. до 27. јуна 2021. године.
Због неповољних прилика у свету и код нас изазваних пандемијом Ковид 19, учесници овогодишње радионице биће уметници из Србије и Ниша:
проф. др. Франц Цурк, Марија Цурк, (Ниш), Никола Велицки ,(Београд), Ненад Зељић (Бања Лука), Весна Павловић Пажђерски (Опово) и Ирена Ранђел (Ниш).
Проф. др. Франц Цурк је рођен 1949. године у Љубљани. Дипломирао је 1972. године на Академији ликовних уметности у Љубљани у класи професора Габријеле Ступице. Посдипломске студије на Одсеку за конзервацију и рестаурацију завршио је код професора Мирка Шубића 1974. године и 1992. стиче звање Музејског саветника – конзерватора и рестауратора. Члан је бројних удружења ликовних уметника и конзерватора у земљи и иностранству. До сада је имао 77 самосталних и 430 колективних изложби у земљи и иностранству, а за свој рад је добијао бројна признања и награде.
Марија Цурк је рођена 1995. године у Нишу. Дипломирала је на Депанданту за ликовну уметност Факултета уметности у Нишу у класи про. катарине Ђорђевић. Мастер студије завршила на сликарком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. Гордане Николић, као и мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду Одсек за конзервацију и рестаурацију. Тренутно је на докторским студијама на Учитељском факултету у Београду на одсеку за Методику наставе ликовне културе. Од јуна 2020. године укључена је у рад Центра за научно – истраживачи рад у уметности – БАРТФ, Факултета уметности у Нишу. Имала је дванаест самосталних изложби и излагала је на 86 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је у раду неколико резиденционалних колонија у земљи и иностранству (Мађарска, Кина).Добитник је седам награда у Србији, Мађарској, Јапану.
Никола Велицки је рођен 1983. године у Нишу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Миодрага Млађовића, а докторирао код професора Владимира Вељашевића на истом факултету. Члан је УЛУСа од 2009. године. Запослен је на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент на графичком одсеку. Приредио је 16 самосталних изложби и учествовао на преко 50 колективних у земњи и иностранству. Добитник је неколико награда од којих издвајамо „Велики печат“ Графичког колектива Београд.
Ненад Зељић је рођен 1964. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности на одсеку графике у класи проф. Емира Драгуља. Од 2001. године запошљен на Академији умјетности у Бања Луци, а у звање редовног професора изабран 2015. Самостално излагао око 20 пута у земљи и иностранству, добитник је више награда и признања из области графике у Србији, Румунији, Америци, Шпанији.
Весна Павловић Пажђерски је рођена у Нишу 1971. године. Дипломске и магистарске студије завршила у Новом Саду. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 1997. УЛУСа. 1997/98. године је на специјалистичким студијама на Академији лепих уметности у Познању (Пољска), где је радила као демонстратор до 1999. године , а од 2006. ради на Универзитету Метрополитен у Београду сада у звању ванредног професора. Имала је до сада 22 самосталне изложбе у у Србији, Пољској, Бугарској, као и преко 250 колективних у земљи и иностранству. Добитница је седам награда из области графике.
Ирена Ранђел је рођена 1969. године у Нишу. Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини на одсеку ликовне графике. Од 1995. године члан је Нишког графичког круга, а од 2017. и њен председник. Самостално излагала у Београду, Врању и Нишу а колективни уметнички дух испољава учешћем на више колонија као и на многим колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда за графику (Наградаз графику на ФУ у Приштини и „Мали печат“ Нишког графичког круга). Ради као наставник ликовног у Нишу.
Учесници Графичке радионице Сићево 2021 је због глобалног проблема условљен да окупи само уметнике из Србије и Републике Српске, и омогућава нам да ову годину посветимо мало више простора уметницима који су рођени или живе у Нишу, а који до сада нису учествовали у раду наше радионице.
Дакле, кроз програм рада, свих ових година, Графичка радионица је фокусирана пре свега, на очување графичке уметности, али и на праћење нових тенденција графичког отиска данас. Популаризујући овај веома заступљени медиј, Галерија већ сада традиционално окупља значајна имена са међународне сцене уметника, али и прати сазревање младих аутора из графичког света.Прве три године радионица се одржавала 2 пута годишње (пролеће -јесен) у трајању од седам дана, а од 2011. се одржава само крајем пролећа.
Графичка Радионица Сићево је 2008. добила међународни карактер. До сада је у Графичкој радионици стварало и оставило своја дела за Фонд Галерије савремене ликовне уметности 83 уметника из Ниша, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Пољске, Италије, Белгије, Данске, САД, Мексика, Канаде. Атеље је опремљен свим потребним средствима за штампање свих врста графика дубоке штампе, а 2019. године набављена је и преса за сито штампу што омогућава уметницима да стварају и у тој графичкој дисциплини. Контакти са тренутно веома ангажованим графичарима из целог света створила је добру репутацију Графичкој радионици Сићево, као и стварање нове традиције на пољу графичког листа. Њихов долазак, рад у атељеу, искуства која су презентована и размењивана у стручним разговорима и демонстрацијама индивидуалних техника од великог су значаја као и контакти и сарадња са сличним институцијама које имају исту мисију популарисања графике као најзаступљеније ликовне гране у свету. Свакако треба поменути и едукацију млађих ликовних уметника током трајања радионице и добре сарадње са нишким Факултетом уметности и средњом Уметничком школом, који ће своју креативност и енергију сазревања везивати за графичку радионицу.
Поред рада у самој радионици, један дан биће резервисан за обилазак Ниша и културних знаменитости како би гости са стране стекли утисак средине у којој бораве.
https://www.youtube.com/watch?v=-nzSCfRZxzs
ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА
ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА: ЛОГИКА РАЗЛИВАЈУЋИХ АНТИСКУЛПТУРА
15. јун - 4. јул 2021.
Балша Рајчевић је уметник широког стваралачког распона: вајар, сликар, ликовни критичар и писац. Као уметник склон истраживањима Балша Рајчевић анализира, проучава, гради уравнотежене пластичне форме које се топе и разливају спајајући на особен начин геометријско и органско. Пратећи снажне пластичне инстинкте и властита рационална промишљања транформише, сажима елементе пластике, архитектуре и сликарства до саме суштине форме.
Савремена пластичка осетљивост Балше Рајчевића, поред наведеног долази до изражаја и у одабиру и комбиновању различитих материјала као што су дрво, такозвана жбука сачињена од струготине и дуфикса, индустријски лакови и сл.
Зрео, однегова ликовни израз формирао се постепено као производ личне митологије, спонтане маштовитости и инвентивности.
Сведене, загонетне форме у процесу настанка попримају лирски карактер наговештавајући метафорична и алегоријска значења. Креирајући аутентичан уметнички говор Балша Рајчевић је уметник чије дело захтева вишеслојно уметничко и поетско ишчитавање дајући значајан допринос нашој и светској уметности.
Балша Рајчевић, академик (члан Европске Академије наука), академски вајар, сликар, историчар уметности (ликовни критичар) и песник, рођен је 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности (вајарски одсек) 1965. у Београду и Историју уметности на Филозофском факултету, такође у Београду , на ком је и магистрирао 1976. Објавио је преко 800 ликовних критика и 37 књига: углавном поезије (24), више књига прича, један роман, једну књигу поетских огледа, као и шест књига из области историје уметности, углавном сабраних есеја и критика о ликовној уметности.
Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Добитник је бројних угледних награда за ликовну уметност (24), али и за књижевност (11). Ликовна дела му се налазе у колекцијама више музеја и модерних галерија. Такође, ликовним делима је предсатављен на бројним селекцијским, ауторским изложбама српских ликовних критичара и теоретичара уметности. До сада је излагао на преко шесдесет самосталних и око 500 групних изложби.
2004. је објављена монографија о скулптурама Балше Рајчевића, а 2014. књига Критике о књижевном делу Балше Рајчевића, у књизи су представљени текстови о Рајчевићу четрдесетак угледних књижевних критичара, теоретичара књижевности и песника. Године 2016. објављена је студијска књига: Слободан Блажов Ђуровић: Песник призван из непостојања (Одлике поетике Балше Рајчевића).
Објављене су и две књиге изабраних песама Балше Рајчевића: 2001.
Балша Рајчевић је члан Удружења ликовних уметника Србије, УЛУПУДС – а, Удружења књижевника Србије, као и Међународног Удружења ликовних критичара. Поезија и проза превођене су му на енглески, француски и македонски језик.
кустос изложбе Радмила Костић
https://www.youtube.com/watch?v=81t_vZzeN8s
СОБА С ПОГЛЕДОМ
ГОСТОВАЊЕ ИЗЛОЖБЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА У НИШУ
СОБА С ПОГЛЕДОМ
Уметници: РAДOШ АНТОНИЈЕВИЋ И НЕНАД МАЛЕШЕВИЋ/ БОЈАН БЕМ/ДЕЈАНА ВУЧИЋЕВИЋ/ГАБРИЕЛ ГЛИД/ВЕСНА ГОЛУБОВИЋ/МАРИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ/ИВАНА ИВКОВИЋ/ЉИЉАНА ЈАРИЋ/НЕМАЊА ЛАЂИЋ/ГОРАНКА МАТИЋ/ИВАНА ПОПОВ/ЈЕЛИЦА РАДОВАНОВИЋ И ДЕЈАН АНЂЕЛКОВИЋ/МИЛИЦА РУЖИЧИЋ/ИВАН ШУЛЕТИЋ
Kустоси: Светлана Петровић и Гордана Добрић
09.06. - 05.07.2021.
Како из Културног центара Београда наводе: „Соба сa погледом је изложба која је приређена поводом успешних и креативних 60 година деловања Ликовне галерије Културног центра Београда у култури града, земље и окружења, и представља својеврсни омаж традиционалној изложби, Београд инспирација уметника, али је од ње удаљена ревидираном концепцијом заснованој на стратегији перципирања града, овог пута, са прозора дома или атељеа уметника.
Изложба Соба сa погледом доноси радове више аутора који у Београду живе и стварају и представља избор фотографија и видео радова који се могу схватити као збирка коментара на савремени Београд, визуелне забелешке о његовом приватном и јавном бићу.
Иако сам назив изложбе имплицира једно интимно опажање и повишени поглед посматрача из свог приватног кутка на јавни простор, он се може схватити и метафорички као један шири оквир који оставља простор за индивидуалну перцепцију погледа на град, али и собе као просторне одреднице, која у пренесеном значењу може имати један много шири и дубљи контекст. Управо у том проширеном контексту који промишља поглед на град из више различитих ракурса, може се посматрати констелација разнородних радова представљених на овој изложби. Четрнаест различитих погледа, односно исечака из визуелних дневника, указују на диспаратне уметничке праксе и субјективне перцепције једног погледа, једне теме и једног града. Од интимних, унутрашњих перцепција и хроничарских забелешки до потпуно концептуалних приступа, селекција радова и аутора различитих генерација сецира, продубљује и испитује границе саме теме. ..“
https://youtu.be/ALHO05qcgBk
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ У 2022. ГОДИНИ
Галерија савремене ликовне уметности Ниш расписује
КОНКУРС ЗА ИЗЛАГАЊЕ У 2022. ГОДИНИ
у изложбеним просторима:
Официрски дом (280м2)
Павиљон у Тврђави (240м2)
Салон 77 (64м2)
Конкурс је намењен дипломираним ликовним и визуелним уметницима који у предходних пет година нису излагали у Нишу и историчарима уметности за ауторске пројекте из области савремене уметности.
Материјал за конкурс:
- До десет фотографија радова који се предлажу за излагање ( у JPG форману, величине до 2 МБ)
- Концепт изложбе у писаној форми (највише једна шлајфна текста)
- Професионална биографија
Материјал за конкурс слати поштом на адресу Кеј Кола српских сестара ½, 18000 Ниш или у електронској форми на адресу konkursgslunis@gmail.com
Конкурс је отворен до 20. јуна 2021.
Резултати конкурса биће објављени на сајту Галерије /www gslunis.rs/
ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ
ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ
27. мај - 12. јун 2021. године
Марија Здравковић (Београд, 1980) је дипломирала сликарство (2010) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским уметничким студијама сликарства на ФЛУ у Београду. Самостално излагала око шест пута у Београду, Новом Саду, Руми.
Учесник је резиденциалног програма GloArt у месту Ланакен у Белгији, 2016. године. Била је сарадник и асистент норвешке уметнице Лив Кристин Холмберг на перформансима The Lost Humanity и Les Tenebre, који су у периоду од 2012 до 2018. извођени у Норвешкој. Као сарадник норвешког уредника Трулс Лие 2014. учествује на Међународном Фестивалу документарног филма Cinema Vérité u Техерану. Радила је и као асистент и сарадник на реализацији документарног филма Significance of freedom 2014.Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
На изложби су заступљена дела из последњег циклуса на којима се препознаје цвеће као основни мотив, али које ауторка користи као симбол, метафору не би ли изразила своја осећања.То потврђује и текст Милана Ристића:
„Цвеће. Студије и пројекције његове орочене лепоте и бујања, тог тока коме уметница сведочи и који је инспирише на сањалачки поглед на живот. Поглед који јој је изборио време отклона, у коме поступно градећи слику промишља своју свакодневицу и у њој места која траже други поглед или трајни запис.
Слике цвећа Марије Здравковић отворене су за учитавања утиска и значења, али свакако носе индекс мануелног стварања, процесуалности и личног емотивног учешћа ауторке. Стога изложба у Салону 77 представља прилику за ројење погледа на цветање и свега што се с тим може довести у везу.
Метрика животног потенцијала, од пупења до сушења и распада, цикличност живе активности и хибернације, дана и ноћи, живота и смрти, опет, свеобухватност трајања природе у материјалном и духовном смислу, делегирали су мотив цвећа за дугорочну осу бављења сликарке Марије Здравковић. Претпоставка ових катагорија може условити суздржанији однос према стварности или, напротив, грч хтења у тренутку трајања. Извесност цветања и неизвесност опажања референце су глобалног тренутака.“
https://youtu.be/UoIvszWH9vI
стручно вођење кроз изложбу
Поводом завршетка изложбе ТРАНСФОРМАТОРИУМ, Лидије Антанасијевић у Салону 77 у уторак 25. маја, у 13 часова стручно вођење кроз изложбу. Кроз изложбу води музејски саветник Радмила Костић.
„Музеји за 10“
Од 12 до 18. маја одржава се национална манифестација „Музеји за 10“. Тема овогодишње манифестације, седме по реду, је „Будућност музеја: нове идеје нове праксе“. У оквиру манифестације биће обележена и 17.Европска ноћ музеја, у суботу 15. маја. У манифестацији учествује више од шездесет музејских и галеријских установа из многих градова Србије.
Галерија савремене ликовне уметности Ниш је стални учесник манифестације.
Нишка Галерија ове године учествује са три изложбе у три галеријска простора.
У Официрском дому 13.маја биће отворена изложба Радоша Антонијевића под називом О користи и штети историје за живот.
Изложбу чине три целине: шатор у облику Видовданског храма (никад изграђени објекат чији је идејни творац Иван Мештровић,1908), „Шатор Дечани“ (према нашем манастиру на Косову из XIV века) и „На своме месту стајати“ (три шатора по аутентичним облицима врхова Олимпа,Синаја и Арарата). Спајајући митове и историју, националне и наднационалне идентитете Антонијевић историји приступа као хетероглосији наратива од чије интерпретације значајно зависи живот појединца али и заједнице и њихова будућност.
У Павиљону у Тврђави - изложба слика Тијане Фишић „0“.
Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном плавом бојом. Њене слике су метафизичке конотације, у њиховом контексту исчитавамо веру у духовно
У Салону 77 - мултимедијална изложба Лидије Антанасијевић „ Трансформаторијум“.
Изложбу чине колажи, видео и просторна инсталација. Кроз различите медије а на доминантно заснованој примени ћириличних слова уметница ствара дела која су аутобиографска персонификација живота мигранта, обележеног свакодневном напетошћу двојности језика, култура и менталитета са континуираном потребом прирадања.
Током трајања Манифестације биће реализована акција „Фотка из Галерије“ – позивају се посетиоци да на свом инстаграм налогу са #fotkaizgalerije, запрате и означе наш налог @galerijaslunis и објаве фотографије са изложби. Ауторима кајкретивнијих фотографија биће уручене награде које додењује ГСЛУ Ниш.
Изложбени простори ће радити од 12 до 18 сати а у Ноћи музеја до 22 сата. Такође током Ноћи музеја биће организована и вођења кроз изложбе и то у Салону 77 у 17 сати, у Павиљону у 18 сати а у Официрском дому у 19 сати.
ИЗЛОЖБA СЛИКА ТИЈАНЕ ФИШИЋ
Изложбу чине новији радови, а сам назив је метафоричког карактера „Нула је вечност и бескрај, нула је потенцијал промене, природа уметности се подудара са природом нуле“- каже уметница.
Ликовни израз Тијане Фишић почива на надреалној комбинаторици мотива, магичној атмосфери, светлом колориту са доминантном плавом бојом
Биографија Тијана Фишић
Тијана Фишић, рођена у Београду 24.09.1966. Дипломирала је на београдском Факултету ликовних уметности у класи професора Момчила Антоновића, где је и магистрирала је 1993.Исте године постаје члан УЛУС-а, Члан рестаураторско - конзерваторске екипе у Саборној цркви у Београду и Манастиру Студеница. Непостредно потом постаје придружени члан а од 2005. и редовни члан најстаријег српског уметничког удружења ЛАДА. Извођач и аутор многих мурала на јавним местима и фасадама у Београду и Земуну.Од 2005. године запослена на Факултету уметности Мегатренд универзитета, сада у звању редовног професора на предмету цртања и сликања као и ментор на докторским студијама из области ликовних уметности. У више наврата била је члан савета галерије Цвијета Зузорић, УЛУСа и Галерије 73 у Београду, као и члан УЛУС-ове комисије за доделу националне пензије.Око 40 пута самостално излагала у земљи и Француској, Аустрији и Црној Гори као и на многим колективним у земљи и иностранству (преко 200 пута).Њена дела налазе се по приватним колекцијама у земљи и иностранству као и у музејима и галеријама широм света. Уметничко дело „Представа: Пролеће у Србији 1999- Тон смрти“ налази се на сталној поставци српског сликарства XX века- у Народном музеју у Београду.
Награде:
1989- Награда ФЛУ из Фонда Ђорђа Бошана
1997- III награда на 6. бијеналу „У светлости Милене“ у Пожаревцу
2000- Награда за сликарсто на 4. Пролећном аналу у Чачку
-I награда ликовне колоније „Орашац“ на Јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, Београд
2002- Награда организатора на Пролећном аналу у Чачку
2003- Златна палета УЛУСа на пролећној изложби у Београду
-Награда „Милешевски анђео“ Уметничке колоније Милешевска светлост у Пријепољу
-2005-Гран –при на 10. бијеналу „У светлости Милене“ У Пожаревцу
https://youtu.be/ncaGYJl1cQw