ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРИЈЕ ЗДРАВКОВИЋ

27. мај – 12. јун 2021. године

 

Марија Здравковић (Београд, 1980) је дипломирала сликарство (2010) на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Слободана Роксандића. Тренутно је на докторским уметничким студијама сликарства на ФЛУ у Београду. Самостално излагала око шест пута у Београду, Новом Саду, Руми.

Учесник је резиденциалног програма GloArt у месту Ланакен у Белгији, 2016. године. Била је сарадник и асистент норвешке уметнице Лив Кристин Холмберг на перформансима The Lost Humanity и Les Tenebre, који су у периоду од 2012 до 2018. извођени у Норвешкој. Као сарадник норвешког уредника Трулс Лие 2014. учествује на Међународном Фестивалу документарног филма Cinema Vérité u Техерану. Радила је и као асистент и сарадник на реализацији документарног филма Significance of freedom 2014.Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.

На изложби су заступљена дела из последњег циклуса на којима се препознаје цвеће као основни мотив, али које ауторка користи као симбол, метафору не би ли изразила своја осећања.То потврђује и текст Милана Ристића:

„Цвеће. Студије и пројекције његове орочене лепоте и бујања, тог тока коме уметница сведочи и који је инспирише на сањалачки поглед на живот. Поглед који јој је изборио време отклона, у коме поступно градећи слику промишља своју свакодневицу и у њој места која траже други поглед или трајни запис.

Слике цвећа Марије Здравковић отворене су за учитавања утиска и значења, али свакако носе индекс мануелног стварања, процесуалности и личног емотивног учешћа ауторке. Стога изложба у Салону 77 представља прилику за ројење погледа на цветање и свега што се с тим може довести у везу.

Метрика животног потенцијала, од пупења до сушења и распада, цикличност живе активности и хибернације, дана и ноћи, живота и смрти, опет, свеобухватност трајања природе у материјалном и духовном смислу, делегирали су мотив цвећа за дугорочну осу бављења сликарке Марије Здравковић. Претпоставка ових катагорија може условити суздржанији однос према стварности или, напротив, грч хтења у тренутку трајања. Извесност цветања и неизвесност опажања референце су глобалног тренутака.“