Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„
Изложба ЛИДИЈЕ АНТАНАСИЈЕВИЋ: „ТРАНСФОРМАТОРИУМ„ од 7.маја у нишком САЛОНУ 77 представља наставак визуелних истраживања ауторке кроз инсталацију, видео рад и просторни колаж.
Изложба представља аутобиографску персонификацију живота једног емигранта кроз визуелизацију свежих, креативних идеја прелазећи са невероватном лакоћом из једног медија у други.
Истанчаним сензибилитетом Лидија Антанасијевић сугерише напетости свакодневног живота упуштајући се у вечито трагање за идентитетом формирајући асоцијативну, убедљиву поетику. Комбиновањем различитих медија на индиректан, софистициран начин износи своја размишљања о геополитичким променама на нашим просторима, промени граница и миграцији становништва после 1991. године. Изражавајући властита емотивна стања и дирљиву унутрашњу борбу наговештава сву сложеност двоструког живота, сусрет са двоструким менталитетом, отуђеношћу и континуирану жељу за припадањем.
... Целокупно њено стваралаштво носи прерогативе авангардног јер се суштински, тихо и постојано односи бунтовно према устаљеним, увреженим поставкама идеолошког и друштвеног, али и уметничког и родног. Међутим, та оспоравања она не изриче гласно и манифестно, већ перманентно, тихо и интимно, кроз иноваторске подухвате унутар свога рада.....наводи у тексту за каталог Ирина Суботић.
Изложба је осмишљена је специјално за простор нишког Салона 77.
Лидија Антанасијевић ( 1961. Београд ) дипломирала 1988. године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графике, у класи проф. Бошка Карановића. На истом факултету 1991. године магистрирала у класи проф. Марка Крсмановића. Члан је УЛУС-а. од 1991. Живи и ради у Лондону.
Самостално је излагала у Београду, Љубљани, Глазгову,(Шкотска), Лондону,(Енглеска), Алкмару,(Холандија), СиАн , (Кина), и Нишу.
Учествовала је на више од осамдесет колективних изложби у земљи и ностранству.
Добитник је више значајних награда од којих су значајније: Златна игла за графику, Пролећна изложба УЛУС-а, Београд /2019/; Мали печат Графичког колектива, Београд /2014/; Три најбоља рада, 1. Међународни бијенале мале графике, Џакарта, Индонезија /2014/; Друга награда, 6. Еx-Yu конкурс за графику, Београд /2012 /; Награда Центра за графику и визуелна истраживања, 5. Међународни бијенале графике, Београд / 1998 /; Сребрна медаља, 1. Међународна изложба минијатуре жена уметница, Стокхолм /1997/; John Purcell Paper Prize, Отворена изложба Лондонске графичке радионице, Лондон /1997/; Почасна награда, 1. Међународна изложба мале графике, Стокхолм/ 1996/ Почасна награда, 13. Међународни бијенале графике, Ибица, Шпанија /1994/; Велики печат Графичког колектива, Београд /1994/; Изложба месеца, Избор ликовних критичара Студија Б, Београд /1991/
Лидија Антанасијевић је одржала многа уметничка гостовања и предавања по позиву у Србији, Кини, Америци,Норвешкој, Великој Британији, Холандији...
Кустос изложбе Радмила Костић.
Изложба ће уз поштовање епидемиолошких мера трајати до 26. маја.
https://youtu.be/ZdanYGYVHkU
Горан Делић „Лествице“
Амбијентана поставка „Лестивице“
Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA. Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.
Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности представља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.
Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа.
Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, ова поставка носи снажан еколошки ангажман. Такође, овом изложбом уметник гради позицију новог сагледавања властите интиме. Упути његове личне стварности текућим глобалним проблемима односе се на ревизију процедура које су у примени. Ова мисао је најпрезентнија у сегменту Делићеве поставке под називом Прање, где је сарадник на видеу уметник Ивица Стошић. Осим тога, овај сегмент директно реферише на историју здања галерије, чиме се питања јавне својине и интереса подижу до планетарног нивоа.
Делићеву поставку чине кошмарни и усхићујући симболи стварности, који публици постављају питања: да ли је рођење смрти и смрт рођења, јесмо ли спремни за светлост краја или живота и имамо ли воље да се ослободимо баласта и трајању приуштимо различите боје.
Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.
Изложба ће трајати до 3. маја.
ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ - АЛЕКСАНДРЕ КОКОТОВИЋ
ТРАГОВИ НЕСВЈЕСНОГ КАО ОСВЕШТАВАЊЕ БИЋА
АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ рођена у Сарајеву, живела у Бејруту, Лондону, Београду и Америци. Дипломирала је модни дизајн на Accademia del Lusso. Свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и удружења Босне и Херцеговине. Има статус самосталног уметника.
Самостално излагала 23 пута у Србији, Босни и Херцеговини, Црној гори, Флориди (USA).Учесница је преко 40 колективних изложби у Србији, Босни и Херцеговини, Пољској, Америци, Северној Македонији, Литванији, Уједињеним Арапским Емиратима.
Сликарство је за Кокотовићку страст и посвећеност, али и духови изазов коме се уметница безрезервно предаје фокусирана на проблеме постојања и спознаје.
Иако апстрактне композиције на њима се уочавају забелешке из стварног живота, рано преживела искуства из родног Сарајева. Постављање питања идентитета, избеглиштва и новог живота у Београду и другим сведским престоницама.Мотиви на њеним сликама су без времена, богате аморфне текстуре, које асоцирају Нојеву барку ухваћену у олуји времена са надом да се усидри на неко безбедно место и настави живот какав је некада имала као безбрижна девојчица у свом родном Сарајеву. Слике су рађене у сивој гами са розе призвуком , сугеришући нам стање њене душе дубоко избраздане животним искуством.Трачак наде и наговештај смираја осећа се у конструктивном испреплетаном цртежу симболично градећи ново гнездо. Ентузијазам, позитивна енергија и ведра нарав ове иако младе уметнице уводе посматрача у нове светове дубоко проживљене, попут искусног вође нагонећи га на размишљања о свету, постојању, будућности.
Серија слика са којима се представља нишкој публици је из најновијег серијала предходно представљеног и публици у Врању. Изложба ће бити отворена до 9. маја 2021.
Горан Делић - Амбијентана поставка „Лествице“
Горан Делић
Амбијентана поставка „Лествице“
Салон 77, 15. април – 3. мај 2021
Од четвртка 15. априла у 13 сати публика ће Салону 77 у нишкој тврђави могу да посете амбиленталну поставку Лествице, последњи део изложбене трилогије TRANSEGZI(S)T уметника Горана Делића.
Горан Делић (Чачак, 1970) је студирао друштвене науке и новинарство на ФПН у Београду, дипломирао (1996) и магистрирао (2000) сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Реализовао је је седам самосталних изложби и био учесник тридесетак колективних изложби и уметничких радионица у Србији и земљама Југо-источне Европе. Добитник је студентских награда за потрет и мозаик и 2004. године био финалиста Sotheby's Art link IYA. Заједно са Тончијем Антуновићем основао је и краће време деловао у оквиру уметничке групе АД КОМБИНАТ. Бави се сценографијом и обликовањем амбијенталних поставки.
Кључан део поставке Лествице представља истоимена инсталација ready-made објеката. „Предмети покућства из 70-их и 80-их година прошлог века носиоци су меморије и утисака на породични континуитет и одрастање, структуирање идеја и говора уметника Горана Делића. Осим тога, овај избор из одигране стварности претставља и полазиште за опис, ако не целокупног времена и места о којима је реч, а оно о једном друштвеном сталежу, које ће, с урушавањем постојећег стабилног поретка, нужно ући у неизвесну потрагу за новим.“, бележи кустос ГСЛУ Милан Ристић. Трусна дешавања условила су и транзицију мишљења, а она најдрастичнија су из читавог идентитетског регистра на површину истакла она национална. Према речима самог аутора, један од најзанимљивијих феномена времена је појачана потреба за превазилажењем историјског дисконтинуитета на религијском пољу. Шта је то са собом донело и које је, уопште, место традиционалних догми у оквирима сложених процеса глобалне медијске и јавне сфере, испитује овај рад. „Актуелизација мотива „седам смртних грехова“ (осам „страшних искушења људске душе“, „десет Божјих заповести“...) није искључиво у служби индиковања страха у оквирима апаратуре за спровођење корпоративне моћи, већ и промишљања о могућем ажурирању листе људских посрнућа“, наводи Ристић. Наменски дефинисана за ову изложбену салу и конципирана у светлу текуће пандемије, поставка Лествице носи снажан еколошки ангажман.
Продукцију ове изложбе помогло је предузеће Centroplast D.O.O из Ниша.
Изложба ће трајати до 3. маја.
„Сан летње ноћи“ Весне Кнежевић
У Официрском дому отворена је за посетиоце амбијентална изложба слика „Сан летње ноћи“ Весне Кнежевић.
Весна Кнежевић (Београд, 1959) је дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Запослена је на истом Факултету од 1997. године, сада у звању редовног професора. Самостално излагала педесетак пута у многим градовима Србије и Црне Горе. Учествовала на више од стотину колективних изложби у земљи и иностранству (Француска, Русија, Мексико, Италија, Пољска, Аустрија, Грчка, Аргентина...). Добитница је 11 награда међу којима су: награда за сликарство на Јесењем салону у Београду (2011), „Златна палета УЛУС-а“ (2002), награда за цртеж на 18. Меморијалу Надежде Петровић (1994)...
Од средине осамдесетих година, када се након дипломирања појавила на нашој ликовној сцени, Весна Кнежевић развија индивидуални опус на прилично доследан начин без драсничних мена и наглих преокрета. Следићи линију континуитета свог опуса који је изграђен на афирмацији енергије неопходне за позитиван доживљај света, уметница се концентрише на представе које фаворизују прихолошку и емоционалну одбрану лепше и ведрије стране живота, тако да тематску потку њеног сликарства чине осећања нежности, присности и љубави што је ликовно сублимирано кроз мотив пољубца. Пољубац је лајт мотив њеног сликарства – лични и препознатљиви уметнички кредо.
Сам ликовни израз Весне Кнежевић је експресивно- гестуалан, изразито колористичан. Њена палета почива на блиставим јаким бојама, смелим и жестоким колористичким односима . Она слика бојом широким и слободним потезима и црта бојом контурно дефинишући површински третирану, дводимензионалну форму својих ликова.
Последњих година Весна Кнежевић се посебно бави питањем преиспитивања онтолошког статуса слике као медија. Тако је своју прву самосталну изложбу у Нишу, осмислила као амбијенталну поставку под називом „Сан летње ноћи“. Монументална платна и сликане ролне стварају говото позоришни амбијент, раскошни полиптих који слави љубав и попут лавиринта симулира стање између сна и јаве, баш као и истоимени Шекспиров комад.
Својом уметношћу Весна Кнежевић диже глас против зла данашњице оличеним у егзистенцијалној тескоби и страху човека као појединца, ангажујући чула да се пробуде и залажући се за аутентично хумано постојање.
Изложба ће трајати до 7. маја.
Радно време галерије од 12 до 17 сати.
Кустос изложбе Милица Тодоровић.
Посетиоци су дужни да поштују превентивне епидемиолошке мере.
Данијела Димитријевић - изложба графика
Изложба ГРАФИКА И ЦРТЕЖ
Овогодишња изложба садржи дела више од 130 студената различитих година студија на поменутим факултетима. Селекцију радова извршили су њихови професори – ментори.
„Сада, 2021. потреба за излагањем студентских радова већа је него икад, што се да видети на основу броја студената који су представили своја графичка дела. Изложени радови рефлексија су новонасталог стања изазваног пандемијом, они нам преносе осећања, сналажења и несналажења, недоумице и уверења....“ – пише Аница Радошевић Бабић
Изложба ће трајати до 18. априла а радно време Павиљона је од 12 до 17 сати.
https://www.youtube.com/watch?v=VxuuEzI8dTA
Пројекти и архитектура инг. Александра Медведева овл. архитекте
„Савремена јапанска графика“
Павиљон у Тврђави од 9. 3 до 23.3. 2021. године
ЈАПАНСКА ГРАФИКА У НИШУ
Љубитељи уметности имаће прилику да од уторка, 9. марта 2021. године уживају у ексклузивној поставци најновијих радова савремене јапанске графике малог формата, реализованих у различитим техникама и ликовним изразима.
„Ради се о групи од 60 ликовних стваралаца, чланова Удружења јапанских графичара, уметничке формације која је основана још 1931. године, и од тада веома активно наступа на изложбама свуда по свету са циљем промоције јапанске уметничке графике на међународном нивоу, а статус јединог јапанског удружења професионалних графичара добило је 2013. године“, објаснила је ауторка пројекта др.ум Снежана Петровић са Академије уметности у Новом Саду, додавши да изложба има за циљ промоцију јапанске културе графичког листа. Пре Ниша изложба је била представљена и у Новом Саду у Галерији „ Ла Виста“.
На поставци су заступљене графике малог формата, реализоване у различитим техникама високе, дубоке, равне, пропусне и дигиталне штампе.
Сагледавајући изложбу у целини уочава се мноштво различитих поетика од фигуративног до апстрактног израза. „Крећући се између знаковних, симболичких, асоцијативних, геометријских, стилизованих или реалистичких призора, јапански графичари макар у минијатурном сегменту свог рада задржавају барем мрвицу традиционалног, најочигледнијег у хватању фрагмента, тренутка, кратког исечка из реалног или измаштаног универзума“, закључила је проф. др. Јасна Јованов историчар уметности.
Сарадњу са јапанским Удружењем успоставила је новосадска графичарка Снежане Петровић и ова поставка графике малог формата резултат је њеног ангажовања. Потсетимо се да је Снежана Петровић 2018. године била учесник сазива Графичке радионице у Сићеву, а да је 2019. године реализовала изложбу „Мали кабинет мистерије“ у Салону 77 у нишкој тврђави .